Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (4)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

Zahvaljujući ovom poduhvatu, biće upriličeno ukupno 15 književnih večeri koje će činiti po dve glavne celine: predavanje Dejana Ajdačića o delima književne fantastike slovenskih naroda i razgovor sa nekima od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca fantastike. Tokom ciklusa biće organizovani i prateći događaji: izložba knjiga, izložba fantastičkog stripa i promocija zbornika „O srpskoj književnoj fantastici“.

 slovenska-plakat 550

Danas na programu:

Izlaganje Dejana Ajdačića o Stanislavu Lemu
Razgovor sa piscem: Boban Knežević – Miodrag Milovanović

Knjižara “Znak sagite” počela sa radom

Knjižara “Znak sagite” (podzemni prolaz koji spaja Dom omladine i Nušićevu) – prepuna knjiga SF&F (i ne samo njih) kojih uglavnom nema na drugim mestima, radi od 10 do 19 radnim danima a od 10 do 15 subotom…

logo knjižare Znak sagite

Boban Knežević, vlasnik knjižare, inače poznati izdavač, kaže da će u ovoj nedelji u knjižaru stiće čak 34 nova naslova! Mesto u centru grada koje će morati redovno da se proverava!

Sve što postoji na spisku Čudne knjižare može se dobiti i u knjižari Znak sagite i još raznih drugih unikatnih knjiga, stripova i filmova…

izlog knjižare Znak sagite

Tradicija se nastavlja – Znak sagite je nekad bio itekako vidljiv na Sajmu knjiga.

Znak sagite na Sajmu knjiga

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Druga promocija “Sokolara”, zbirke priča Vladimira Lazovića, održana je na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” u Domu omladine. Bilo je interesantno videti za stolom trojicu bivših predsednika LK-a: Zorana Stefanovića, Vladimira Lazovića i Bobana Kneževića, koje je najavio aktuelni predsednik društva Žarko Milićević sa sve Martinom, za kojeg mnogi veruju da će biti naredni predsednik LK!

Predsednici LK na Sokolaru

Veče je započeto anegdotom da je zapravo Vladimir Lazović prvi pisac koji je doveden u Društvo ljubitelja (tada) naučne fantastike “Lazar Komarčić”! Naime, tada je postojao plan LK-a da se u klub dovode svi oni koji stvaraju SF, pa je to učinjeno i sa Lazovićem koji je na sebe skrenuo pažnju svojim “Sokolarom” koji je, iako nije bio čistokrvni SF kakav je tada objavljivao Sirius, ipak bio objavljen u tadašnjem jedinom SF magazinu u Jugoslaviji, a potom je i dobio nagradu hrvatskog društva Sfera.

“Davne 1987. godine, kada sam bio mladi inženjer elektrotehnike, zvoni mi telefon i glas sa druge strane žice je izgovorio: Dobro veče, da li je tu pisac Vladimi Lazović”, prisetio se poziva Bobana Kneževića pisac Lazović, koji je tako dospeo u Društvo LK. Međutim, sam Knežević je izneo jedan drugi podatak – on ima Lazovića na fotografijama iz 1977. godine kada je tadašnja Andromeda pokušala da osnuje klub u Beogradu, tako da je zapravo Lazović bio aktivan od samog početka stvaranja srpskog fandoma, nezavisno od toga kada je postao deo LK-a.

Zoran Stefanović je istakao Lazovićev značaj za mlađe pisce fantastike kod nas, ali i ukazao na činjenicu da je on bio prvi pisac kiberpanka u Jugoslaviji, prvi koji je paganizam uveo u SF, prvi koji se pozabavio alternativnom istorijom u čuvenoj priči “Noć koja neće doći”. “Nema teme kojom se srspka naučna fantastika nije bavila”, naglasio je on podsećajući da smo, recimo, o neoosmanizmu čitali još 1993. godine zahvaljujući “Jeci” Zorana Jakšića.

Lazovićeva zbirka (4u1 knjige) je trebala i ranije da se “desi”, a objavljivanje (skoro) čitavog opusa u novoj biblioteci “Posle milijon godina” je isplanirano još pre 11 godina i tu ćemo uskoro čitati i kompletne opuse nekih drugih domaćih pisaca. Od Lazovića uskoro možemo očekivati još jednu zbirku priča gde će biti objavljene kolaboracije sa Ivanom Nešićem, reizdanje njegovog romana “Hrim, ratnik”, ali i sasvim novi roman na kojem vredno radi.

“Lazovićev opus obiluje idejama koje ne zastarevaju. Imate pisce koji za deset godina više nisu interesantni, ali Lazovićeve priče će preživeti ovaj vek”, istakao je Boban Knežević koji najavljuje da će pokušati da objavi što više stvari starih pisaca za koje veruje da će svojim kvalitetom pokazati koliko svojim odskaču od proseka današnje ponude.

Zoran Vladimir i Boban na Sokolaru

“Savamalska bića” se predstavila u biblioteci Sava centra

Mešavina istorijskih činjenica i fikcije, tako se najkraće moguće može objasniti knjiga Simona Marića “Enciklopedija savamalskih bića”, koja je sinoć predstavljena u biblioteci Sava centra. Pored autora, o knjizi su govorili i ilustratorka dela Olga Jorgačević i izdavač Boban Knežević.

Savamalska bica u SCu

“Olga i ja smo članovi Gradske gerile, a Savamala nam je bilo glavno polje rada. Knjiga je idejno nastala od razglednica iz Savamale – Olga je došla na ideju da predstavi razna bića koja žive u tom delu Beograda. Naravno, sve su to izmišljena bića, ali cela priča se na kraju razvila u knjigu sa 43 bića koja su sva zasnovana na nečemu što ima veze istorijski, arhitektonski ili na neki drugi način sa Savamalom”, kaže Marić.

“Napravili smo i mapu gde svako to biće može da se nađe. Inače, Simonov tekst je tu uticao na ilustraciju, njegovi opisi su pomogli da lakše osmislim izglede tih bića. Prvo sam ih radila iz svoje glave, ali su im Simonove priče dale smisao”, kaže Jorgačevićeva, koju su ljudi koji prate domaću fantastiku imali prilike da upoznaju kroz ilustracije prethodnog izdanja “Gamiža” Mine D. Todorović, koju je objavio Boban Knežević, angažovan i na ovom projektu.

“Ovo je baš eksperimentalna knjiga – ima tu i tekstualnih začkoljica, a imamo i latinske nazive za svako od bića. Naravno, ima tu i puno istorijskih činjenica, tako da je ovo najverovatnije prva knjiga takvog tipa kod nas. Borhes je radio nešto slično u svojoj ‘Knjizi izmišljenih stvorenja’. Imao sam ideju da na kraju imam stotinu bića, ali je to ipak mnogo. Ostalo je desetak u rezervi. Ne verujem da će biti nastavka, ali možda napravimo Bića Zemuna, to bi bilo interesantno, ili neka druga”, zaključio je Simon Marić.

Publika je, potom, imala prilike da čuje priču o dva bića – “Vešoleonu” i “Nušićevoj sovomali”.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Srpska naučna fantastika

Knjiga “Sprska naučna fantastika” Miodraga Milovanović, u izdanju Everest Media, je pobudila veliko interesovanje pa je tribinska sala Doma omladine bila ispunjena do poslednjeg mesta na najnovijoj tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Pored autora, i moderatora Žarka Milićevića, o knjizi je govorio i Boban Knežević, izdavač, ali takođe i autor knjige.

Mica Zak i Boban SNF

Naime, na samom početku večeri Miodrag Milovanović je istakao da on i Boban zajednički rade na prikupljanju građe o srpskoj naučnoj fantastici decenijama, takoda je zapravo ova knjiga i njegova, samo što on “nije želeo da se potpiše”. Boban je kasnije objasnio da je to ipak “napisao Mića”, a da se on ne bi baš složio sa svime jer bi u svojim ocenama bio daleko oštriji. No, pošto je ova knjiga samo uvod u znatno veće delo – Antologiju sprskog SF-a, Boban je “pripretio” da će tamo da napiše predgovor kojim će da pojasni njegove stavove vezano za neka dešavanja na srpskom žanrovskom nebu.

Možda je najbolja ilustracija toga bio deo razgovora o SF-u u Srbiji tokom 1970-tih, kada je Boban insitirao da je moglo mnogo više da se uradi – pare su bile davane za razvoj domaćeg stvaralaštva, ali u medijima su se te pare delile između određenog kruga ljudi i ono što je tada stvoreno nije bilo dovoljnog kvaliteta, a izgubljen je dragoceni zamajac. Čuli su se i neki drugačiji tonovi – pre svega vezani za čuveni “zakon o šundu” koji se tu video kao razlog zašto srpska žanrovska scena nije tada više napredovala.

No, šta god da će se desiti dalje u budućnosti sa ovim projektom, činjenica je da sada imamo 140 stranica teksta o razvoju žarnovske scene kod nas. Ona je zasnovana na bibliografskom naporu, i obimnom istraživačkom radu Milovanovića i Kneževića, ali ovo nije “pionirski rad” – kako je Mića istakao, oni zapravo nastavljaju rad drugih – još su Hrvati 1970-tih imali prvi bibliografski rad, zatim je tu bio doprinos u Andromedi, a čuvene brošure Aleksandra B. Nedeljkovića.

“Mi smo beležili sve ono što je imalo veze sa SF-om iz cele ex-YU i to smo 2010. godine objavili na sajtu Znak sagite, u vidu pretražive bibliografije”, naglasio je Milovanović.

On je, inače, za potrebe hrvatskog časopisa “Ubik”, napisao jedan tekst o srpskom SF-u, koji je potom često objavljivan na raznim portalima, ali je to daleko prošireno i nadopunjeno kako bi se pojavilo u formi ove knjige. “Boban i ja želimo da napravimo antologiju srpskog SF-a gde bi sve to bilo ilustrovano sa brojnim fotografijama, i prošireno većom pričom o stripu, a ne samo o književnosti”, naglasio je Milovanović. No kako je to obiman rad koji još nije priveden kraju, po njegovom mišljenju je postojala opasnost da uvodni tekst antologije zastari – stoga je on objavljen kao “Srpska naučna fantastika”.

U samoj knjizi imamo četiri dela – prvi, koji se bavi pitanje šta je SF, drugi, gde se SF postavlja u korpus literature i gleda da li je fantastika ili realistička književnost, treći deo o istorijatu svetskog SF-a, i u četvrtom pokušaj pobrojavanja onoga što je značajno za domaći SF.

Pomenuti su i drugi izučavaoci kao Sava Damjanov, A.B. Nedeljković, Zoran Živković, Bojan Jović, čija su razmatranja pomogla u uobličavanju “Srpske naučna fantastike”.

U njoj ćete, tako, pronaći da je prvo prevedeno SF delo u Srbiji bio “Put na zvezdu Danicu” 1872. godine, da je Žil Vern bio izuzetno prisutan, te da je već 1875. godine objavljena analiza njegovog dela na 20 strana – od kojih pet otpada na kuknjavu zbog loših prevoda (neke stvari se nikada ne menjaju).

Za prvo domaće SF delo istaknuta je drama “Posle milijun godina” Dragutina J. Ilića, iz 1889. godine, uz ocenu da je reč o kapitalnom delu (prvoj svetskoj SF drami) i da je šteta što naša kultura to nije uspela da plasira u svetu. Takođe je istaknuta, vezano za period između dva svetska rada odlična drama “Sreća AD” Vladimira Velmar Jankovića iz 1934. godine – delo koje je blisko Čapekovim delima, a koje je malo poznato domaćoj publici pošto je Janković bio član Nedićeve vlada, te posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pominjati ga.

Deo “Srpske naučne fantastike” do Drugog svetskog rata je dat hronološki, dok se posle prelazi na pokušaj grupisanja pisaca i njihovih dela. Tu je Boban Knežević nešto više ispričao o tome da je sam pojam “SF” počeo da se menja, i da od relativno jednostavne situacije kada se znalo “šta je šta”, polako se sve više žanrova preplitalo i komplikovalo dalju priču. Interesnantno je, vezano sa samu definiciju naučne fantastike, da je Boban Knežević “na osećaj” još u predgovorima časopisa Alef objašnjavao da je taj izraz stigao iz ruske književnosti, što se na kraju ispostavilo i kao tačno. Iako je termin “science fiction” skovao Hjugo Gernsbek 1926. godine, pojam naučna fantastika je postojao u Rusiji još na kraju XIX veka i koristio se.

Jedna od interesantnosti u prikupljanju materijala je bila i “pomoć” jednog slovenačkog crkvenog časopia – gde je 1937. godine objavljen tekst o šundu u literaturi i dat spisak knjiga koje su izlazile u nastavcima i praktično su izgubljene, no ovako se otkrilo da je i tu bilo SF dela. Jedno od njih “Gospodar bez gospodara”, koje je 1928. godine u nastavcima objavljivao Ilustrovani list, je izazvalo upad policije u redakciju posle dojave da je tu “nešto konspirativno objavljeno”. Moguće da je nekome bio sumnjiv sam naslov.

Među značajne ex-YU časopise treba spomenuti Kosmoplov koji je bio prvi časopis koji je u podnaslovu imao navedeno “naučna fantastika” – izlazio je 1969. i 1970. i većina je bila posvećena letovima u svemir, a ostatak je donosio priče. No, tu su po prvi put objavljeni i saveti domaćim piscima kako pisati SF. Naravno, od 1976. godine primat je preuzeo zagrebački Sirius, a sa pojavom kluba “Lazar Komarčić” 1981. godine internim konkursima su srpski pisci počeli da razvijaju svoj novi samostalni izraz.

Ozvuceni Mica

Pošto je celo veče zabeleženo i na kamerama, očekujte u nekom trenutku i snimak na YouTube-u.

Inače, sav donet kontigent knjiga je rasprodat (cena je bila 300 dinara), ali će je sigurno biti i dalje kod izdavača (Everest Media).

Knežević, Bakić i Stojiljković u izboru za nagradu ”Stanislav Lem”

Izdavačka kuća „Solaris“ ove godine po treći put dodeljuje nagradu „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, javlja Art-Anima.

Žiri koji radi u sastavu: dr Svetislav Jovanov – predsednik, Saša Radonjić – pisac, Brankica Đukić – direktorica „Solarisa“, uvrstio je u najuži izbor za ovo priznanje tri autora – Bobana Kneževića, Iliju Bakićai Dejana Stojiljkovića.

Prethodni dobitnici nagrade „Stanislav Lem“ su Zoran Živković i Filip David. Pored plakete, laureat dobija i jedan vrhunski švajcarski časovnik futurističkog dizajna.

Dobitnik će biti proglašen na 23. rođendan izdvačke kuće „Solaris“ 04. februara, a svečana dodela će, kao i prethodnih godina, biti upriličena na prolećnom Novosadskom salonu knjiga.

Tačno u ponoć – 841. Pogled iz svemirskog broda

SFpogled iz svemirskog broda

Novo izdanje Pogleda iz svemirskog broda i večeras na Beogradu 202, u okviru noćnog programa Širom zatvorenih očiju, od ponoći do četiri ujutru. Večeras:

SF, horor i fentezi časopis Znak sagite postoji od 1993. godine, a posle jedne pauze ponovo stižu novi brojevi. Gost će nam biti Boban Knežević, čovek koji stoji iza ovog projekta i sa kojim ćemo razgovarati o budućnosti Znaka sagite koji uskoro dobija i svoj 22. broj, i najaviti konkurs za pisce koji bi da objave svoje priče.

Andrijana Stojanović najavljuje izložbu o Nikoli Tesli i Hjugu Gernsbeku u Nišu, a mladi niški pisac Miloš Petković najavljuje promocije “Tajne stare vodenice” u Beogradu i Novom Sadu, kao i kako napreduje pisanje nastavaka. Konačno, Marko Stamatović najavljuje nešto za kosplejere – Krack fest u Kragujevcu, a Nenad Bekvalac Svetski dan gotik subkulture!

Znak saigte broj 21 za 300 dinara!

Naš čuveni SF/H/F časopis ponovo izlazi! Kao što je i najavio Boban Knežević, stigao je broj 21, a svi zainteresovani moći će danas da ga kupe po promotivnoj ceni od 300 dinara – ukoliko svrate od 18.00 do 19.00 ispred Beopolica (CoffeeDream). Ova promotivna cena važi prvih mesec dana, nakon čega ćete ZS21 moći da kupite po ceni od 500 dinara!

Evo i šta možete da pročitate u broju ZS21: