Inspiracija za superheroje – Ko je podario moći Supermenu, Spajdermenu i Čudesnoj ženi

DC i Marvel nisu izmislili superheroje – oni su postojali već hiljadama godina. Moćne veštice i leteći čekići – sve je to već ranije viđeno. Dakle, superheroji već nekoliko milenijuma spašavaju svet

siluete superheroja

Ko nije sanjao o tome da poseduje supermoći? To je želja koja je, čini se, stara kao i samo čovečanstvo.

Ali ako mislite da su izvorni superheroji Supermen, Spajdermen i Čudesna žena, grdno se varate.

Pre više hiljada godina, Stari Grci, Rimljani i Nordijci već su stvarali vlastite heroje sa nadljudskim moćima.

I štaviše, mnogi naši savremeni superheroji pozajmljuju karakteristike i veštine od ovih klasičnih opakih dasa – a u nekim slučajevima čak nose i isto ime kao oni…

Ove mitske supermoći pokazale su Marvelu i DC-ju kako se to radi:

1. Nadljudska snaga (Kao Hulk)

Statua Herkulesa iz Firence

Hulkovski rmpalija Herkul zvezda je Marvelovih stripova i naslovni lik u Diznijevom animiranom filmu – ali legenda o Herkulu zapravo je stara hiljadama godina.

Preimenovali su ga Rimljani, nakon što je prvobitno bio starogrčki polubog po imenu Herakle.

On je bio sin Zevsa i prelepe smrtnice Alkmene, a rođen je s nadljudskom snagom i izdržljivošću.

Između ostalih fascinantnih herojstava, Herakle/Herkul je izvršio 12 „nemogućih” podviga, pobio brojna čudovišta, neko vreme pridržavao nebo (da malo odmeni Atlasa), osvojio svaku disciplinu na prvim Olimpijskim igrama, a potukao se i sa samom Smrću – i pobedio.

2. Fatalna slaba tačka (kao kriptonit)

Statua Ahila u Hajd Parku

Sin grčkog kralja Peleja i morske nimfe Tetide, Ahil je bio zvezda u svojoj generaciji… ali svaki superheroj mora da ima neku slabu tačku, inače kako bi drugačije bio ugrožen?

Supermenova je kriptonit, Vulverinnova je Muramasino sečivo, a ako prvobitnoj Čudesnoj ženi veže narukvice neki muškarac, ona gubi sve svoje moći.

Ahil je bio heroj Trojanskog rata i najveći od svih grčkih ratnika, ali i on je imao prostu slabu tačku. Jeste, pogodili ste, petu.

Kad je Ahil bio beba, proročanstvo je predvidelo da će umreti mlad.

Razumljivo uznemirena zbog toga, njegova majka ga je uronila u reku Stiks, za koju se smatralo da daruje moć neranjivosti. Ali zato što ga je držala za petu, taj deo tela ostao mu je suv – veliki propust u njenom planu.

U kasnijim verzijama legende o Ahilu – mada ne i u Ilijadi, izvornoj verziji priče o njemu – on je ubijen pogotkom strele u petu.

I tako je izraz „Ahilova peta” postao sinonim za slabu tačku, uprkos njegovoj sveukupnoj snazi.

3. Ulična snalažljivost (kao Betmen)

Odisej je legendarni grčki kralj Itake, najpoznatiji kao naslovni junak Odiseje – koja priča priču o njegovom desetogodišnjem uzbudljivom putovanju do kuće po završetku Trojanskog rata.

Odisej se usput sreće sa mnogim izazovima i preprekama, ali umnogome kao Betmen, on uspeva da nadmudri neprijatelje uz pomoć dovitljivosti, intelektualne snage i lukavstva.

Kad ga uhvati Kiklop Polifem, jednooki džin proždere veliki broj njegovih ljudi.

Razmišljajući brzo, Odisej kaže Polifemu da se on zove „Niko”.

On potom napije kiklopa i kad ovaj zaspi, oslepi ga drvenim kocem. Polifem jaukne od bola, ali kad ga njegova kiklopska sabraća pitaju šta se desilo, on im kaže: „Oslepio me je Niko!”

Razumljivo, njegovi prijatelji pomisle da je ovaj skrenuo s uma, a Odisej i njegova ekipa uspeju da pobegnu.

4. Magija (kao Vičfajer)

Kirka

Mnogi savremeni superheroji u svom arsenalu imaju i magiju.

U DC-ju tu je Vičfajer – prelepi foto-model, talentovana glumica i pevačica a (evidentno iz samog imena) i moćna veštica.

Rejven može da čita emocije drugih i manipuliše senkama tako da napadnu njene neprijatelje.

A tu je i Doktor Strejndž, bivši hirurg koji se predao izučavanju mističnih veština kad je povredio dragocene ruke u saobraćajnoj nesreći.

Ali mnogo pre nego što je bilo koji od ovih likova bio tek iskra u oku njihovih tvoraca, bila je tu Kirka: najslavnija boginja vradžbina u grčkoj mitologiji.

Kirka – koja je prognana na mitsko ostrvo u društvu brojnih nimfi – bila je vešta u magiji preobraženja i iluzije.

Uz pomoć njenog ogromnog poznavanja napitaka i bilja, i korišćenja magičnog štapa, ona bi preobražavala neprijatelje – ili čak bilo koga ko joj se nije dopao – u životinje i čudovišta.

Tako je ljubavna rivalka Scila pretvorena iz lepotice u zastrašujuće šestoglavo čudovište sa dvanaest pipaka, toliko gladno ljudskog mesa da bi gutala svakog mornara koji prođe kraj njene pećine.

I ne zaboravimo da je, kad je Odisej posetio njeno ostrvo, ne trepnuvši pretvorila njegove ljude u svinje.

5. Žene ratnice (kao Čudesna žena)

Amazonke i Grci u žaru bitke

U grčkoj mitologiji Amazonke su pleme brutalnih i agresivnih ratnica – u Ilijadi su opisane kao iskusni borci – ravne svakom muškom protivniku po fizičkoj snazi, otpornosti i hrabrosti.

Zvuče li vam poznato? To je zato što su te snažne žene ratničkog porekla poslužile kao inspiracija za DC-jevu junakinju sa papira i velikih ekrana Čudesnu ženu.

U ranijim izdanjima, priča o poreklu Čudesne žene bila je da ju je od gline izvajala njena majka kraljica Hipolita i blagoslovila je darom velike snage i moći grčkih bogova.

Ali u skorijim verzijama, DC je promenio njeno poreklo tako da joj je otac Zevs.

I sada ne samo da potiče iz loze opasnih Amazonki – već je i poluboginja.

6. Skriveni identitet (kao Supermen)

Rimski bog Kupidon – kod Starih Grka poznat i kao Eros – verovatno je jedan od najprepoznatljivijih od svih božanstava klasične starine.

Svi znaju za bucmasto, krilato dete sa srebrnim lukom i strelom, kao i njegovu reputaciju provodadžije: svako koga pogodi Kupidonova strela zatreskaće se do koske u prvo stvorenje koje ugleda.

Jedna od stvari zajednička za mnoge superheroje jeste želja da prikriju stvarni identitet. Neki to rade kostimima – uzmite na primer Betmena ili Spajdermena – ili ako ste Supermen, samo stavite naočare na nos i odjednom ste ponovo Klark Kent.

7. Nevidljivost (kao Nevidljiva žena)

Persej i Meduza

Kao što pokazuje Nevidljiva žena iz Fantastične četvorke, nevidljivost je još jedna ključna superherojska moć… uz čiju pomoć je polubog Persej uspeo da nadmudri zloglasnu neman iz grčke mitologije.

Persej je poslat da učini nemoguće: da donese glavu Meduze, Gorgone čiji pogled ljude pretvara u kamen.

Ali Persej nije posustao pred tim izazovom: naoružao se moćnim mačem i Kapom nevidljivosti – poznatom i kao Hadski šlem – koja učini svakog ko je nosi nevidljivim, i prišunjao se uspavanoj Meduzi u njenoj pećini.

Gledajući Meduzu posredno, samo preko odraza u štitu, uspeo je bezbedno da joj priđe i odseče joj glavu.

I uz pomoć okrilja noći u kojoj je bio nevidljiv, uspeo je da pobegne čak i dvema drugim Gorgonama koji su mu se našle za petama.

8. Moćni čekić… i sve ostalo (kao Tor)

Tor

Iskorišćavanje vremenskih prilika za vođenje bitaka? To je jedno ozbiljno superherojsko svojstvo.

U nordijskoj mitologiji, Tor je bog groma koji vitla čekićem – i ne povezuju ga slučajno sa gromom, munjama, olujama, hrastovim drvetom i snagom.

On je vlasnik magičnog čekića po imenu Mjolnir, koji mu sasvim zgodno omogućuje da leti i manipuliše vremenskim prilikama kako bi ostvario glavni cilj: zaštitio ljudsku rasu.

Njegov imenjak iz Marvela, Tor Odinson, zasnovan je na istom nordijskom mitološkom božanstvu.

Skandal–“Čudesna žena” bez i jedne nominacije!

Samo što je juče objavljena lista nominovanih za prestižnu statuu Oskara koji će biti održan početkom marta, jedan skandal već drma Holivud.

scena iz filma Wonder Woman

Iako su se mnogi nadali da će film “Čudesna žena”, koga karakterišu i kao naučnu fantastiku i fantastiku,  imati makar jednu nominaciju, ispostavilo se da nema nijednu. S obzirom na to da je ovaj film u potpunosti ženskih ruku delo, mnogi sumnjaju da je upravo to razlog.

Ovaj izostanak je sve začudio s obzirom da je film naišao na pohvale u širokoj javnosti. U filmu fantastike glavne uloge igraju žene i režirala ga je žena. Peti Dženkins je režiserka, dok glavnu ulogu igra Gal Gado.

Kameron: “Čudesna žena” je “korak unazad”

Režiser Džejms Kameron kritikovao je film “Čudesna žena” (Wonder woman), rekavši da je ona “korak unazad za sve žene”!

Kameron, koji nikako da izbaci naredni nastavak “Avatara”, uporedio je Čudesnu ženu sa svojom junakinjom Sarom Konor.

“Vidim da se Holivud tapše po leđima i čestita samom sebi, ali to je sve toliko pogrešno. Ona je ikona pretvorena u predmet, i to je samo pokazatelj da ‘muški’ Holivud i dalje radi po starom. Ne kažem da mi se nije dopao film, ali za žene, on je korak unazad,” rekao je on.

Kameron je uporedio Dijanu, koju igra Gal Gadot, sa svojom Sarom Konor, koju je igrala Linda Hamilton.

“Sara Konor nije bilo ikona lepote. Bila je jaka, bila je u nevolji, bila je užasna majka, i zaradila je poštovanje publike čistim karakterom. I za mene, Sarina vrednost je u tom smislu nezamenljiva. Pola publike ‘Terminatora’ činile su žene,” rekao je on.

Od danas u bioskopima “Čudesna žena”

Pripremite se za dug i uzbudljiv film nastao na osnovu stripa – za sredu 14. jun najavljena je, u bioskopima Cineplexx, premijera akcionog, avanturističkog, naučno-fantastičkog ostvarenja „Čudesna žena“, a zatim je, od četvrtka 15. juna, film na repertoarima bioskopa u Beogradu i Srbiji.

Pre nego je postala Čudesna žena (Wonder Woman), bila je Dajana (Diana), princeza Amazonki, obučena da bude nepobediva ratnica. Odrasla na zaštićenom rajskom ostrvu Temiskira (Themyscira), na kojem žive samo žene. Akcija kreće kada se američki pilot i obaveštajac Stiv Trevor sruši na obalu ostrva i ispriča priču o masivnom sukobu u spoljnom svetu. Dajana tada napušta svoj dom, uverena kako može zaustaviti sukob. U borbi protiv muškaraca, ona će otkriti svoju najveću snagu…i svoju sudbinu.

Wonder Woman (Princeza Dajana od Temiskire) je jedan od najpopularnijih ženskih likova, superheroja, u američkom stripu. Lik je kreirao krajem 1941. godine doktor Vilijam Houlston Marston, psiholog, feminista i strip crtač.

Kada se isključe animirani filmovi i jedna serija (sa Lindom Karter u glavnoj ulozi, iz 70-ih godina), ostaje činjenica da do sada, i pored najava i pokušaja, nije napravljen film o Dajani, princezi od Temiskire. Zbog toga se ostvarenje koje ovih dana stiže pred sud publike, u trajanju od čak dva sata i dvadeset minuta, očekuje sa posebnom pažnjom.

“Čudesna žena” je uzdrmala beli muški Holivud

Prvi film sa ženskim superherojem u glavnoj ulozi, “Čudesna žena” (Wonder Woman), stiže u domaće bioskope 15. juna. Oči mnogih šefova holivudskih studija širom su uprte u ovaj film jer ne samo da je reč o prvoj super junakinji koja ima svoj film, već je isti prvi put režirala jedna žena, Peti Dženkins (46), kojoj je prepušten do sada najveći budžet u istoriji Holivuda: 150 miliona dolara.

Gal Gadot kao Čudesna žena

Prve kritike su više nego pozitivne, a prve reakcije publike takođe obećavaju odličnu zaradu (film se u svetu prikazuje od 2. juna) koja već ruši neke rekorde.

Neverovatno je da se u 21. veku uopšte dovodi u pitanje sposobnost jedne žene da snimi film o ženi sa supermoćima, ali u Holivudu – kojim upravljaju sredovečni beli muškarci i prave filmove za ne(do)zrele bele muškarce – ništa ne treba da iznenađuje. Zato od uspeha “Čudesne žene” zavisi sudbina svih sledećih sličnih projekata i način na koji će Holivud tretirati filmske autorke kada je reč o blokbasterima.

Ako njen film bude uspeh, Peti će otvoriti vrata koja su decenijama bila zatvorena za žene reditelje. Ako se, pak, ispostavi da je “Čudesna žena” samo još jedna varijanta katastrofalne “Žene mačke” (Catwoman), svet superheroja mogao bi još dugo ostati ekskluzivni klub za muškarce (da ne kažemo, dečake).

Peti Dženkins

– Ne mogu ja da preuzmem na sebe budućnost 50 odsto svetske populacije samo zato što sam žena. Ja sam samo pokušala da snimim najbolju verziju “Čudesne žene” za one koji vole taj lik koliko i ja i nadam se da će film uspeti da izdrži pritisak pod kojim je trenutno – kaže Dženkinsova koja odbija da preuzme na sebe odgovornost i titulu trenutno najmoćnije žene Holivuda.

Jer, osim nekoliko epizoda serija “Svita”, “Ubistvo” i “Zaustavljeni u razvoju”, prvi i poslednji film koji je režirala bilo je nezavisno ostvarenje “Monstrum” (2003) sa budžetom od osam miliona dolara, koji je Šarliz Teron doneo Oskara.

Pritisak o kojem Peti priča je zaista neverovatan a čitavo snimanje bilo je veliki rizik za studio “Vorner bros” čije su franšize o supeherojima imale kreatvne, ako ne i finansijske probleme još od kada se okončala Nolanova trilogija o Mračnom vitezu (Betmenu).

Veliku pomoć i podršku Dženkinsova je našla u glavnoj glumici, Gal Gadot (32) iz Tel Aviva, koja je sa 18 postala Mis Izareal a potom dve godine provela na obuci u odbrambenim snagama svoje zemlje. Nakon modne karijere i uloge u četiri nastavka “Paklenih ulica”, ona je prvi put zaigrala Čudesnu ženu u “Betmenu protiv Supermena”, amazonsku princezu-ratnicu sa štitom i narukvicama koji odbijaju metke.
Sada je i ona dobila priliku da ispiše novu istoriju kinematografije.

– Najveći izazov je bio kako ispričati priču o jednoj ženi a učiniti je univerzalnom i prijemčivom za oba pola – otkriva Gadot.

– Svi smo se navikli na muške junake u filmovima muških reditelja. Ali način na koji je Peti predstavila lik Čudesne žene je vrlo blizak svima: dečacima, devojčicama, muškarcima i ženama – svi mogu da se poistovete s njom – tvrdi Gal.

Ona kaže da je Peti zaslužna što film nije ispao priča o ženama koje “razbijaju muškarcima ja*a”.

– Čudesna žena može da bude vrlo šarmantna i srdačna i nosi u sebi mnogo saosećanja i ljubavi prema celom svetu. Ponekad je previše mekana i naivna. Istovremeno, ona je i poluboginja, pametna i samouverena, koja može da vas premlati k’o zvečku – opisuje Gadot svoju junakinju.

Šarliz Teron ovako je prokomentarisala metod Peti Dženkins:

– Peti obožava žene koje vode unutrašnje borbe. Ona smatra da su žene složenije od muškaraca i svoje priče priča kroz taj ugao posmatranja. Zato ne možete da sklonite pogled od njenih devojaka, jer vam pokazuju nešto što možda ranije niste videli – ističe Teronova.

Uz Gal Gadot, u “Čudesnoj ženi” igraju i Robin Rajt, Koni Nilsen, Kris Pajn, Deni Hjuston, Dejvid Tjulis i drugi.

Tunis zabranio "Čudesnu ženu"

Tunišanski ministar kulture saopštio je da američki film “Čudesna žena” neće biti emitovan u toj zemlji.

Foto: Warner Bros Pictures / Youtube screenshot

Nakon što je Liban zabranio prikazivanje holivudskog hita “Čudesna žena” jer je glavna glumica Gal Gadot poreklom iz Izraela, Tunis je takođe odlučio da bojkotuje film.

Kao glavni razlog zabrane navodi se to što je Gadot tokom rata u Gazi 2014. godine stala u odbranu Izraela.
Zahtev za zabranu filma uputila je arapska nacionalna stranka Narodnog pokreta.

“Čudesna žena” je trebalo da bude prikazana 8. juna u dva velika tunišanska bioskopa, ali će premijera filma biti odložena do daljnjeg.

Film "Čudesna žena" ipak zabranjen u Libanu

Libanske vlasti zabranile su danas film “Čudesna žena” nekoliko sati nakon predviđene premijere u Bejrutu zbog kampanje protiv glavne glumice, rekao je jedan bezbednosni zvaničnik.

Bioskopi su već počeli da uklanjaju postere filma.

Glumica Gal Gadot je Izraelka i služila je vojsku u Odbrambenim snagama Izraela.

Liban je formalno u ratu sa Izraelom i na snazi je zakon o bojkotu izraelske robe i zabrani Libancima da putuju u Izrael i imaju kontakt sa Izraelcima.

Film je radjen na osnovu stripa kuće “DC Comics”.