Promocija “Jegermajstera” u Novom Sadu

Promocija novog romana Darka Tuševljakovića “Jegermajster” održaće se danas u Novom Sadu. Promocija počinje u 19 sati, a održaće se u Čitaonici Gradske biblioteke (Dunavska 1). O romanu, kojeg je prošle godine objavio Arhipelag, goviće autor, Darko Tuševljaković.

jegermajster

Dva paralelna toka radnje u romanu Jegermajster ukrštaju se i razrešavaju na uzbudljiv način na izolovanom ostrvu koje se od moguće turističke atrakcije pretvara u poprište unutrašnjih borbi junaka romana i najrazličitijih spoljnih izazova kojima oni postaju izloženi.

Iz jedne napete epizode čitalac ide u sledeću prateći tragove koje junaci ostavljaju za sobom dok pokušavaju da odgonetnu priču vlastitog života.

Dok odmor na ostrvu postaje košmar, pojava misterioznog jegermajstera u drugom toku romana podstiče glavnog junaka da traga za odgovorima koji mu neprestano izmiču. To su odgovori koji bi mu pomogli da razume okolnosti i činjenice vlastitog života, okruženje u kome se našao, prirodu sveta u kome živi, dileme koje ga razdiru i progone.

Majstorsko pripovedanje u kome se glavni junak romana i njegova devojka Darija sreću s konačnim razrešenjem dugo potiskivanih svojih pojedinačnih drama i drama svog zajedničkog života.

Između stvarnosti od koje se ne može pobeći i fantazmagorije u kojoj oživljavaju strahovi i sumnje realnog života.

Roman Darka Tuševljakovića “Jaz” u užem izboru za italijansku nagradu “Polski kot”

Roman Darka Tuševljakovića “Jaz”, koji je nedavno objavljen na italijanskom jeziku, uvršćen je u uži izbor za italijansku književnu nagradu “Polski kot”, objavljeno je na sajtu izdavačke kuće Arhipelag. Nagrada Polski kotdodeljuje se svake godine za najbolju objavljenu knjigu na italijanskom jeziku od celokupne produkcije prevedene sa svih slovenskih jezika.

La frattura

Nagrada Polski kot dodeljuje se na Festivalu Slavika u Torinu, festivalu slovenskih kultura, koji postoji od 2010. sa ciljem da predstavi književnost, fotografiju, muziku, film i druge umetnosti slovenskih zemalja. Festival Slavika traje nedelju dana, a održava se krajem marta i početkom aprila svake godine.

Tuševljakovićev roman Jaz objavljen je u izdanju Izdavačke kuće Voland iz Rima. Jaz je na italijanski jezik prevela Anita Vuco.

Italijansko izdanje Jaza objavljeno je u najprestižnijoj ediciji Volanda u kojoj su u novije vreme objavljene i knjige Marine Cvetajeve, Gajta Gazdanova, Mihaila Šiškina, Zahara Prilepina, Vitomila Zupana ili Georgija Gospodinova.

Tuševljaković je za roman Jaz, koji je objavljen u izdanju Arhipelaga, dobio Evropsku nagradu za književnost u aprilu 2017. godine.

Roman Darka Tuševljakovića “Jaz” na italijanskom

Roman Darka Tuševljakovića Jaz objavljen je na italijanskom jeziku u izdanju izdavačke kuće Voland iz Rima. Roman je na italijanski jezik prevela Anita Vuco u saradnji sa Manuelom Orazi, javlja Art-Anima.

Italijansko izdanje romana JAZ Darka Tuševljakovića

Italijansko izdanje Jaza objavljeno je u najprestižnijoj ediciji Volanda u kojoj su u novije vreme objavljene i knjige Marine Cvetajeve, Gajta Gazdanova, Mihaila Šiškina, Zahara Prilepina, Vitomila Zupana ili Georgija Gospodinova.

Tuševljaković je za roman Jaz, koji je objavljen u izdanju Arhipelaga, dobio Evropsku nagradu za književnost u aprilu 2017. godine.

Tuševljakovićev Jaz je snažan društveni roman o Srbiji devedesetih godina i s početka novog veka, o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, kao i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u jednom uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, pisac u Jazu oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama.

Jaz je uzbudljiva priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Ovaj roman vodi čitaoca na nesvakidašnju avanturu od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, na ostrvu Krfu, dok se u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, kao i duga povest nasilja i borbe sa sobom i sa drugima.

Roman je već objavljen u Bugarskoj, dok su prava za strana izdanja prodata i u Poljskoj (Ezop) i Albaniji (Albas), a u toku su pregovori sa izdavačima iz Francuske, Rumunije, Turske, Slovenije i Makedonije.

“Jaz” objavljen na bugarskom jeziku

Roman Darka Tuševljakovića „Jaz“ je objavljen na bugarskom jeziku.

Bezdna Darko Tusevljakovic

Reč je o društvenom romanu sa elementima fantazmagorije, u čijem središtu su mladi ljudi razapeti između odlaska i opstanka u svojoj zemlji, i stariji uronjeni u nostalgiju i borbu s vremenom koje ih nadilazi.

Roman predstavlja snažnu priču o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima, usred velikih političkih i istorijskih lomova.

Za ovaj roman Darko Tuševljaković je 2017. godine dobio Evropsku nagradu za književnost.

Bezdna Darko Tusevljakovic zadnja korica

Novi roman Darka Tuševljakovića „Jegermajster“

Novi roman Darka Tuševljakovića Jegermajster upravo je objavljen u izdanju Arhipelaga u prepoznatljivoj ediciji Zlatno runo. Jegermajster dolazi posle uspeha prethodne dve piščeve knjige, romana Jaz, za koji je Tuševljaković dobio Evropsku nagradu za književnost 2017. godine, i knjige priča Naknadne istine koja se našla u najužem izboru za Andrićevu nagradu prošle godine.

Jegermajster Darko Tusevljakovic

Dva paralelna toka radnje u romanu Jegermajster ukrštaju se i razrešavaju na uzbudljiv način na izolovanom ostrvu koje se od moguće turističke atrakcije pretvara u poprište unutrašnjih borbi junaka romana i najrazličitijih spoljnih izazova kojima oni postaju izloženi. Iz jedne napete epizode čitalac ide u sledeću prateći tragove koje junaci ostavljaju za sobom dok pokušavaju da odgonetnu neobičnu priču vlastitog života.

Dok odmor na ostrvu postaje košmar, pojava misterioznog jegermajstera u drugom toku romana podstiče glavnog junaka da traga za odgovorima koji mu neprestano izmiču. To su odgovori koji bi mu pomogli da razume okolnosti i činjenice vlastitog života, okruženje u kome se našao, prirodu sveta u kome živi, dileme koje ga razdiru i progone. Junaci romana kreću se između stvarnosti od koje se ne može pobeći i fantazmagorije u kojoj oživljavaju strahovi i sumnje realnog života, između unutrašnjih strahova i sveta koji se ne može razumeti i prevazići.

Jegermajster obeležava majstorsko pripovedanje u kome se glavni junak romana i njegova devojka Darija sreću s konačnim razrešenjem dugo potiskivanih svojih pojedinačnih drama i drama svog zajedničkog života.

– U knjizi su se spojile ideje nastale još u vreme pisanja prethodnog romana sa nedavnim snom u kom se pojavilo intrigantno biće koje je želelo nešto da mi poruči. Shvatio sam da ne mogu da proniknem u njegovu suštinu na isti način na koji ne mogu da proniknem u suštinu televizijskog programa, prepirke penzionera na ulici, kretanja kupaca u supermarketu, misli svojih prijatelja, sopstvenih dinamičkih stereotipa. Likovi u Jegermajsteru se nalaze u stalnom stanju zapitanosti, koju, doduše, pokušavaju da prikriju ispod maske staloženosti i lažne spoznaje, jer ne mogu da razluče šta im se već desilo, šta im se trenutno dešava i šta će im se, možda, tek desiti. Za njih nije samo budućnost neizvesna; i prošlost i sadašnjost postaju relativne kategorije, podložne promenama na koje oni ne mogu da utiču – kaže Tuševljaković povodom romana Jegermajster.

Novakovićeva, Aćin i Tuševljaković u izboru za nagradu ”Stanislav Lem”

Izdavačko knjižarski centar Solaris ove godine po peti put dodeljuje nagradu za fantastiku u književnosti „Stanislav Lem“, javlja Art-Anima.

Žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorka „Solarisa“), doneo je odluku da u najuži izbor za ovo priznanje uvrsti sledeće autore: Mirjana Novaković, Jovica Aćin i Darko Tuševljaković.

Dosadašnji laureati su Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić i Đorđe Pisarev, a pored plakete, nagrađeni dobija jedan vrhunski švajcarski ručni časovnik.

Iz Solarisa stižu najave da će do narednog Sajma knjiga u Beogradu biti objavljena antologija pod nazivom „Sazvežđe Lem“ u kojoj će biti zastupljeni svi autori koji su se prethodnih godina našli u najužim izborima.

Dobitnik za 2019. godinu biće proglašen 4. februara na 25. rođendan Izdavačko knjižarskog centra SOLARIS, a ceremonija uručenja biće upriličena krajem februara.

Najuži izbor za nagradu Stanislav Lem: Mirjana Novaković, Jovica Aćin i Darko Tuševljaković

Najuži izbor za nagradu„Stanislav Lem“: Mirjana Novaković, Jovica Aćin i Darko Tuševljaković

SF priče: Oto i Darko na 4. Čumić Book Fest-u

U najavi dešavanja na 4. Čumić Book Fest-u, i nastupu dvojice pisaca Darka Tuševljakovića i Ota Oltvanjija, bilo je rećeno da će tema glasiti: “Izazovi forme: Naučna fantastika – Od mita do književnosti”. I, zaista, prvo pitanje koje su pisci dobili bilo je upravo vezano za trenutak “kada prestaje mit a počinje književnost”.

Darko i Oto Cumic book Fest

Oto Oltvanji je prvi govorio o tome da je mit u SF-u ali i fantastici osnova, i da upravo imamo oživljavanje fantastike, kod nas naročito interesantno zbog korišćenja slovenske mitologije. “To mi liči kao kada smo 80-tih slušali kako smo zemlja bogatih resursa koje ne koristimo, e pa sada, u književnosti, to koristimo”, zaključio je Oto. U nastavku priče je govorio i o tome kako se divio piscima, kao što je Viljem Gibson, koji nisu objašnjavali u svojim pričama, već su na taj način “suzbijali nevericu” kod čitaoca kojeg su uvlačili u svoj svet u kojem svi, osim njega, znaju daleko više.

Darko Tuševljaković je dobio interesantno pitanje – “koliko ti crpiš iz mitologije”, što je izazvalo osmehe ne nekim licima jer, kao Darko sam kaže, “lenj sam da istražujem, pa se trudim da sam izmišljam svoju mitologiju”, i napomenuo kako je mit “kolektivna tvorevina” dok je fantastika produkt pojedinca i to je najveća razlika među njima.

Sasvim je očekivano bilo i da se razgovara na temu “čini se da SF nikada nije bio popularniji”, pa je neminovno moralo da se poredi vreme pre i posle interneta i globalizacije gde je toliko toga postalo lako dostupno. “Dosije X i Hari Poter su pomogli da fantastika stigne do šire publike, tako da više nije sramota čitati fantastiku, ali mi zapravo danas živimo SF. S tim da je ‘društvena fantastika’ održala primat jer ove druge vrste lako budu brzo prevaziđene – vidimo da su nam se pojedine epizode serije ‘Black Mirror’ bukvalno desile u međuvremenu”, rekao je Oto, podsetiti da priče o ljudima ne mogu da zastare. Darko je skrenuo pažnu da “tvrda naučna fantastika” baš i nije doživela veliki procvat, ali zato jeste svemirska opera koja je ipak drugačije zasnovana.

Kada je reč o temi “mejnstrim vs. fantastika” istaknuto je da tu granice itekako popuštaju, ali da se to pre vidi kod pisaca nego kod kritike. Piscima ne smeta toliko da istražuju nove horizonte pa da pisci iz žanra prelaze u mejnstrim, kao i da ljudi iz mejnstrima korist žanr. Kritičari, i kod nas, i dalje umeju da gledaju ko iz koje branše dolazi i da budu zbunjeni da li da i oni konačno popuste.

Generalna situacija sa izdavaštvom fantastike u Srbiji je ocenjena da “ide u dobrom pravcu” i da je na nivou regiona. Ima novih izdavača, stari takođe prihvataju da objavljuju fantastiku, što ne znači da nema propusta pa su Oto i Darko, kada bi bili urednici ili izdavači, sigurno u svom programu imali i Ursulu Legivn, Čajnu Mjevila, Džefa VanderMira… Interesantno je bilo i čuti njihovo mišljenje ko je danas najuticajniji pisac SF-a (Filip K. Dik) i zašto, kao i anegdote sa Sajma knjiga o tome koliko zapravo ima fanova domaće epske fantastike, kada su njih dvojica bila u poseti štandu Strahora i prisustvovali tome da sa 20-tak minuta zapravo nisu mogli da se ispričaju sa Aleksandrom Tešićem, piscem i izdavačem, pošto su ih stalno prekidali fanovi koji su dolazili na potpisivanje knjiga.

Posetioci ove večeri nisu prekidali fanovi dvojice pisaca, ali su zato “užvali” u društvu mušica i pojačanim patrolama policije, koje su, malo-malo, prolazile kroz Čumićevo sokače.

”Naknadne istine” u užem izboru za Vitalovu nagradu

Zbirka priča Darka Tuševljakovića Naknadne istine uvrštena je u uži izbor Vitalove književne nagrade „Zlatni suncokret“, koja se ove godine dodeljuje po 21. put, javlja Art-Anima.

Žiri nagrade za 2017. godinu – u sastavu Nikola Strajnić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik) – nakon razmatranja više od 200 proznih i poetskih naslova, u uži izbor je uvrstio, 12 knjiga koje se izdvajaju po „smelom i promišljenom suočavanju sa složenim likovima bliže i dalje povesti, i iznalaze uverljiv i izazivački odnos između teksta i sveta, dokumenta i fantazije, velikih i malih priča“.

Najuži izbor kandidata za nagradu „Zlatni suncokret“, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće saopšten sredinom januara, a uručenje će biti početkom februara u Beogradu.

Tuševljakovićeva zbirka Naknadne istine sadrži dve novele i šest pripovedaka, pisanih između 2014. i 2017. godine u periodu u kojem su Tuševljakoviću pristigla važne potvrde i priznanja za književni rad: najuži izbor za Vitalovu nagradu (za zbirku Ljudske vibracije), kao i Evropska nagrada za književnost (za roman Jaz). Među pričama koje se nalaze u zbirci je i naučnofantastično ostvarenje „Sebastijan“, štampana u Književnoj fantastici 2015.

Promocija romana “Jaz” večeras u Kragujevcu

Večeras od 18 časova, u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“, održaće se promocija romana „Jaz“, Darka Tušeljakovića, koji je dobio Evropsku nagradu za književnost 2016. godine.

Snažan društveni roman o Srbiji devedesetih godina i s početka novog veka, kao i o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi.

Slikajući život mladih ljudi u jednom uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, pisac u Jazu oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama.

Snažna priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost.

Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Predstavljanje zbirke priče “Naknadne istine”

Odmah po završetku Beokona održana je redovna tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, na kojoj je promovisana nova zbirka priča Darka Tuševljakovića “Naknadne istine”. I mada je podmladak LK-a bio više zainteresovan za igru na mobilnom telefonu, živahan razgovor o knjizi su vodili Žarko Milićević i Darko Tuševljaković.

Najmladji je bez brade

U novoj zbirci objavljeno je osam priča, od kojih su četiri već ranije objavljene. Inače, “najstarija” je iz 2014. goidne (pojavila se u Skrobonjinoj zbirci sa temom teorija zavere), dok su najsvežije dve iz ovogodišnje produkcije.

“Ovo je moja druga zbirka. Prva – “Ljudske vibracije”, pojavila se 2013. godine i interesantno je da redosled priča u novoj zbirci odgovara redosledu u prethodnoj – od potpunog realizma do skorz žanrovskih priča. Između njih je – slipstrim. Meni nije baš jasno šta to tačno znači, što se mene tiče sviđa mi se da to nazove i magijskim realizmom, ali ne u južnoameričkom smislu. Mejnstrimaši vole reč ‘fantazmagorija’ ali tek to ne znamo šta tačno znači”, rekao je Tuševljaković.

Bilo je očekivati da (mladom, mada je u jednom tekstu označen i kao “pisac srednje generacije”) Tuševljakoviću bude postavljeno pitanje o tome da li je nagrade EU za književnost doprinela boljoj prodaji njegovih knjiga. Ono što je njegovo iskustvo je da je cela stvar “više odjeknula nego što se odrazilo na prodaju”. Doduše, kako je on naglasio, ta nagrada se, za Srbiju, dodeljuje na svake tri godine pa onda zato odjekne u medijima, ali brzo i utihne.

Potom se razgovaralo i o motivu muzike u Tuševljakovićem opusu, paraleli između komponovanja muzike i komponovanja priče, do toga da li, u današnjoj eri interneta, treba pisati kraće priče za širu publiku. No, možda je najviše interesovanja privukla priča o reakciji mejnstrim publike na Darkove knjige.

“Postoji deo kritike kojoj se nije svidelo mešanje baba i žaba – realnosti i fantastike, ali su ipak to progutali. Da se knjiga pojavi kod nekog izdavača koji je baš okrenut fantastici, moguće da je ta publika ne bi ni registrovala. Ja sam čitao neke druge knjige pisaca koje objavljuje Arhipelag i tu, zapravo, ima dosta fantastike. Očigledno, imamo publiku koja je gadljiva na etiketu. Meni nije svesna namera da zadobijem pažnju i jedne i druge publike”, kaže Tuševljaković.

Pisac je, inače, napisao već trećinu svog novog romana – sa realističnim setingom, ali takođe uz elemente fantastike.

Inače, gost Beokona – američki pisac Norman Spinrad, zajedno sa Donom Sadok, bio je prisutan na promociji, pa je tako pojačana publika koja se nije umorila od trodnevnog druženja na dan ranije završenoj manifestaciji.

Publika Naknadne istine