Deset zanimljivosti o romanu „Konstantinovo raskršće“

Od danas je u prodaji prošireno jubilarno izdanje knjige „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića.

Konstantinovo raskrsce nova korica

Prošlo je tačno 10 godina otkad se ovaj roman prvi put pojavio pred čitaocima u Srbiji i za to vreme je imao veoma zanimljiv i uspešan put.

Autor je povodom ovog jubileja otkrio 10 zanimljivosti o „Konstantinovom raskršću“.

1. Radni naslov romana, koji je prvobitno bio kraća novela, bio je „Tamni vilajet“, ne po narodnoj priči, već po jednoj pesmi Branka Miljkovića.

2. Prva ruka romana napisana je još 2002. godine.

3. Struktura romana je slična strukturi knjiga Stivena Kinga.

4. Lik Nemanje Lukića je inspirisan glavnim junakom romana „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog.

5. Kao inspiracija i osnova za lik šturmbanfirera Hajnriha Kana iskorišćen je Rajnhard Hajdrih, šef Glavnog bezbednosnog ureda Trećeg rajha i guverner Češke i Moravske, poznat po nadimku „Praški kasapin“.

6. Prilikom vizuelnog uobličavanja likova za strip-adaptaciju, crtač Dragan Paunović je za lik Nemanje Lukića koristio kao model glumca Džejmsa Pjurfoja, a za lik Ota fon Fena – nedavno preminulog Rutgera Hauera. Kao crtačka osnova za lik Krsmana Teofilovića poslužio je naš poznati glumac Dragan Mićanović.

7. Roman je proglašen za najčitaniju knigu u sistemu narodnih biblioteka Srbije za 2010 godinu. Ipak, nagrada za najčitaniju knjigu piscu nije dodeljena.

8. Glavni junak romana Nemanja Lukić se pojavljuje u još nekoliko proznih ostvarenja Dejana Stojiljkovića, u noveli „Upitaj mrak“, pripovetkama „Pucanj“, „Mrtve stvari“ i „Neonski bluz“, a pominje se i u romanu „Kainov ožiljak“, koji je autor napisao zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem.

9. Rusko izdanje romana ima drugačiji naslov. Zove se „Konstantinov mač“.

10. Nezvanični „prikvel“, to jest prednastavak romana je „Znamenje anđela“. Autor je najavio i nastavak, koji ima radni naslov „Ponoćni ljudi“, i baviće se pričom o Nemanji Lukiću.

I fantastika među najpozajmljivanijim knjigama u 2018. godini

Narodna biblioteka Srbije objavila je listu 10 najčešće pozajmljivanijih naslova u javnim bibliotekama Srbije tokom 2018. godine. Među njima su se našla i dela iz oblasti fantastike, domaćih autora.

knjige u biblioteci

Na osmom mestu ove liste je “Luzitanija” Dejana Atanackovića, do je devet i “Olujni bedem” Dejana Stojiljkovića.

Od 155 javnih biblioteka u Srbiji na anketni upitnik je odgovorilo 117 biblioteka, dostavivši podatke o broju pozajmljenih knjiga domaćih autora.

Iz Narodne biblioteke Srbije navode da teškoću u utvrđivanju liste predstavlja činjenica da biblioteke rade u različitim sistemima za automatizaciju bibliotečkog poslovanja (COBISS, BISIS, BIBLIO, NIBIS, MPA, BIBLIS, LITTERIS, WinIsis, SZIREN) ili nisu ni u jednom od pomenutih sistema.

Kao rezultat obrade podataka nastala je zbirna lista 10 najčešće pozajmljivanih naslova u javnim bibliotekama Srbije u 2018. godini.

Promocija stripa „Duge noći i crne zastave 1“ 1. novembra

Promocija stripa „Duge noći i crne zastave 1“ biće održana u četvrtak 1. novembra u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O stripu će govoriti dr Aleksandar Uzelac, istoričar, urednik Igor Marković i autori Dejan Stojiljković, Aleksa Gajić i Ivica Sretenović.
promocija Duge noći i crne zastave strip
Zasnovan na bestseleru Dejana Stojiljkovića, koji je uradio i adaptirani scenario, prvi tom stripa „Duge noći i crne zastave“ donosi uzbudljivu priču o prelomnim danima srpske srednjovekovne države i dugom ratu koji je kulminirao Kosovskom bitkom.

Prema rečima Dejana Stojiljkovića, Laguninog bestseler autora, „ideja je, baš kao i u slučaju ’Konstantinovog raskršća’ koji je već pretočen u strip, potekla od Igora Markovića, urednika u uglednoj stripovskoj izdavačkoj kući System Comics.

Startnu estetiku stripu dao je Aleksa Gajić, a onda je veliki deo posla uradio Ivica Sretenović, koji je nacrtao većinu albuma. „Ovom izdanju više sleduje termin ’grafički roman’ jer ovo nije običan strip, poput Bonelijevih i američkih, ovo je forma francuskog albuma. I zato će se svideti i ljudima koji inače ne kupuju i ne čitaju stripove“, rekao je Stojiljković.

U Srećnoj galeriji SKC-a odmah nakon promocije, biće otvorena izložba tabli i ilustracija iz stripa „Duge noći i crne zastave 1“. Autor izložbe je Igor Marković a otvorena je do 14. novembra.

„Konstantinovo raskršće“ prevedeno na slovački jezik

Prvi roman Dejana Stojiljkovića, „Konstantinovo raskršće“, kojim je je sada već slavni Nišlija stekao brojne obožavaoce, objavljen je i na slovačkom jeziku. Izdavač je kuća „Esa“ iz Bratislave, a prevodilac knjige je Miroslav Demak, ujedno i inicijator projekta.  Knjiga se već nalazi u knjižarama širom u Slovačke.

Već po objavljivanju, 2009. godine, roman je nominovan za prestižnu Ninovu nagradu, a do sada je dobio nagrade „Svetosavski pečat“ i „Miloš Crnjanski“. Prvo inostrano izdanje „Raskršća“ je bilo na ruskom 2011. godine, u izdanju „Azbuke“ iz Sankt Peterburga, zatim je izašlo američko izdanje za kuću „Blooming Twig Books“ iz Njujorka, a potom i makedonsko.

O tome šta za njega znači objavljivanje romana u inostranstvu, Stojiljković je rekao:

„To je pre svega referenca. Nema tu velikih para i ko zna kakvog publiciteta, ali prija. Sama svest da te čitaju na nekoliko jezika puno znači. Naročito ako imamo u vidu da smo mi mali jezik i mala književnost, svaki izlet ‘preko’ je veliki korak.“

Danas u Foči promocija „Olujnog bedema“

U sali Gradskog pozorišta u Foči, u četvrtak, 30. novembra, biće promovisan roman „Olujni bedem“ Dejana Stojiljkovića.

„Olujni bedem“ je nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjevekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.

U jesen 1386, nakon pada Pirota, moćna turska vojska predvođena lično sultanom Muratom stiže u dolinu Nišave.

Knez Lazar, svestan opasnosti po svoju državu, nije siguran gde će Turci udariti: na Kruševac ili na Niš.
Zato u moćnu tvrđavu grada na Nišavi šalje svog kuma, krajiškog vojvodu Milana Toplicu, sa zadatkom da, u slučaju osmanlijske opsade, zapoveda odbranom grada.

Ta kneževa odluka nije po volji kefaliji Nenadi, gospodaru Niša, koji će se zato sukobiti sa topličkim vojvodom, a sve se dodatno zaplete kada Nenada otkrije da njegova rođaka Dostana gaji naklonost prema mladom vitezu, iako je obećana drugom proscu.

I dok se Niš sprema za veliku bitku, vitezovi Reda Zmaja, vojvoda Ivan Kosančić i Pavle Orlović, u potrazi su za Milošem Obilićem, koga nalaze na krajnje neočekivanom mestu.

Dodatni njihov zadatak biće da iz Niša pod opsadom iznesu mošti Svetog Prokopija. Istovremeno, u pustinjskom gradu na obodima carstva derviš Edhem i mladi princ Bajazit bore se sa silama i iskušenjima koji nisu od ovoga svijeta…

Promocija, na kojoj će govoriti profesor srpske književnosti Goran Maksimović i autor Dejan Stojiljković, počeće u 19,00 časova.

Dejan Stojiljković na Sajmu knjiga u Nišu

U okviru Sajma knjiga u Nišu (koji se održava od 22. do 29. novembra svakog dana od 10 do 20 sati u hali “Čair”) pisac Dejan Stojiljković će u četvrtak 23. novembra u 18.30 sati predstaviti svoju najnoviju knjigu „Olujni bedem“, nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjovekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.

Na promociji će pored autora govoriti dr Dejan Milutinović sa Departmana za srpsku i komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Nišu.

Za one koji ne mogu da stignu na promociju potpisivanje knjige biće upriličeno na Laguninom štandu od 18.00 sati.