Još tri knjige iz Herbertovog serijala “Dina”

Krajem protekle godine, izdavačka kuća Čarobna knjiga, pored prvog dela sage o peščanoj planeti Dini Frenka Herberta, domaćim čitaocima je ponudila nova izdanja još tri naslova iz tog kultnog serijala: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976) i Božanski car Dine (1981). Očekuje se da će tokom ove godine biti objavljena i preostala dva nastavka: Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985), javlja Art-Anima.

Herbertova kreacija univerzuma Dine i danas je jedno od vrhunskih i ključnih postignuća naučne fantastike ali i jedan od najvažnijih priloga svetskoj književnosti 20. veka. Samo prvi deo sage, roman Dina (1965), do sada je prodat u neverovatnih 12 miliona primeraka širom sveta, što ga čini najprodavanijim naslovom SF žanra svih vremena.

Mesija Dine izuzetan nastavak prvog romana, koji se uhvatio u koštac s kompleksnim pitanjima interakcije politike, religije, evolucije i moći, i sam istražuje te teme i fokusira se na spregu spasenja i tiranije te na mitologizaciju heroja, postavljajući pitanje koliko smo spremni da platimo spasenje čitave vrste i da li uopšte imamo pravo na to.

Dvanaest godina nakon njegove pobede nad kućom Harkonena, Pol Atreid vlada s pustinjske planete Arakisa. Poznatiji pod imenom Muad’Dib, koje izaziva strah i trepet, on je car poznate vaseljene, ikona fanatičnih Slobodnjaka, genetski unapređeno superbiće čije vizije otkrivaju sve moguće budućnosti. Pol poseduje više moći nego što bi ijedno ljudsko biće ikad trebalo imati, pa ipak ne može da spreči rat koji se, u njegovo ime, rasplamsao širom carstva.

Dok bivši saveznici postaju zaverenici, a moćne političke kuće čiji je položaj uzurpirao preuzevši presto delaju protiv njega, Pol prihvata opasan dar u nadi da će između spletaka i haosa naći iskru mira i prijateljstva, vagajući put kroz brojne budućnosti u kojima ljudska vrsta uništava samu sebe – kako bi našao onu jednu u kojoj je čovečanstvo spaseno.

Prevod je uradila Mirjana Živković.

Mesija Dine

Nastavljajući gde je stao s prethodnim delom serijala, Frenk Herbert u maestralnom romanu Deca Dine ispituje sprege mitologije, religije, politike i moći u krhkim trenucima kad se carstva lome između čekića pada jedne despotske vlasti i nakovnja uspona nove.

Pustinjski svet Arakis sada je plodan, pun vode i zelenila. Ali sam procvat planete sadrži seme uništenja. Izmenjena klima uništava pustinjske crve, a to je pogubno – ne samo po ekonomiju Dine već i po celo carstvo. Car Pol Atreid, čovek koji je doveo pustinjske Slobodnjake do političke i religijske dominacije poznate vaseljene, nestao je pre devet godina. Njegova deca, blizanci Leto i Ganima, poput oca, poseduju natprirodne sposobnosti i proročke vizije, ali carstvom u ime kuće Atreidavlada njihova tetka, Alija od Noža.

Alijina vlast nije apsolutna, a izdaja i pobuna vrebaju s dve strane. Svrgnuta carska kuća Korino kuje zaveru da se ponovo domogne prestola dok fanatične Slobodnjakena otvorenu pobunu poziva tajanstvena osoba koju zovu Propovednik.

Alija veruje da će proročkim vizijama blizanaca uspeti da očuva svoju vlast, ali Leto i Ganima imaju svoje planove – planove koji uključuju sudbinu čitave vaseljene.

Knjigu je preveo Vuk Perišić.

Božanski car Dine

U Božanskom caru Dine, Herbert kroz priču o spregi vlasti, religije i mitologije, zalazi u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral.

Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek.

U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom.

Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli.

Prevod su uradili: Mia Kefer i Vuk Perišić.

Počelo snimanje nove ekranizacije Herbertove „Dine“

Već neko vreme internetom kruži šala da na celom svetu ne postoji više niko ko nije uključen u snimanje nove ekranizacije Herbertove „Dine”.

Dina

 

Iznenađujuće mnogo poznatih imena učestvuje u ovom projektu, a lista se još uvek proširuje.  Režija je poverena kanadskom reditelju Denisu Vilnevu poznatom po stilu ne sasvim tipičnom za Holivud – što se videlo u vizuelno raskošnom i sporom “Blejd Raneru 2049“ (2017) i relativno cerebralnoj naučnofantastičnoj drami “Dolazak” (2016). Scenario je poveren Eriku Rotu koji je između ostalog pisao scenario za “Foresta Gampa”, “Minhen” i “Insajdera”.

Ni imena zvezda koje će se pojaviti ispred kamere nisu ništa manje impresivna. Ulogu glavnog lika Pola, naslednika porodice Atreida dobio je mladi Timoti Šalame koji se proslavio sjajnom ulogom ljubavnoj drami u “Zovi me tvojim imenom”. Zanimljivo je da Šalame ima isto godina koliko je imao i Kajl Maklahan kada je debitovao u Linčovoj adaptaciji “Dine”.


Timoti Šalame

 

Polovog oca Vojvodu Letoa igraće Oskar Isak koji je već učestvovao u naučnofantastičnom spektaklu sličnog kalibra tumačeći jednu od glavnih uloga u “Zvezdanim ratovima”. Letoovu nevenčanu suprugu, i Polovu majku Lejdi Džesiku koja sina obučava misterijama reda Bene Geserit igraće Rebeka Ferguson. Džoš Brolin će tumačiti jednog od Polovih mentora, Gurnija Haleka, Haviar Bardem će biti vođa Slobodnjaka Stilgar, Šarlota Rempling je careva istinozborka Helen Mohijam, Dejv Bautista (poznat po ulozi Draksa iz “Čuvara galaksije”) biće Zver Raban, a Diznijeva zvezda Zendaja glumiće Polovu ljubav, Čani.

Jedan od kontroverznijih kasting izbora je i Džejson Momoa kome je na veliko iznenađenje Herbertovih fanova poverena uloga Dankana Ajdahoa. Pitanje je kako će se mišićavi Kal Drogo iz “Igre prestola”, poznat po ne baš naročito intelektualnim ulogama, snaći u tumačenju pametnog mačevaoca i stratega, i jednog od najvernijih ratnika porodice Atreida.

Glavnog negativca Barona Harkonena kog je u Linčovoj verziji igrao Kenet Makmilan, ovaj put će tumačiti Stelan Skarsgard (“Osvetnici”, “Melanholija”), a još uvek se ne zna se ko će dobiti ulogu njegovog sestrića, kog je u 1984. glumio mladi Sting, tad na vrhuncu popularnosti.

Snimanje je zvanično počelo ovog aprila, na lokacijama u Budimpešti i u Jordanu, a premijera je zakazana za 20. novembar 2020. godine. Vilenev je priču iz prve knjige podelio u dva filma, s namerom da po potrebi sagu proširi novim nastavcima:

– Većina glavnih ideja u “Zvezdanim ratovima” došle su iz “Dine”, tako da će ovaj projekat zaista biti izazov – rekao je povodom početka snimanja. – Moja želja je da napravimo “Zvezdane ratove” kakve nikad nisam video. Na neki način, ovo će biti “Zvezdani ratovi” za odrasle. Videćemo.

Herbert je napisao šest romana iz naučnofantastične serije, sa “Peščanom planetom” koja je izašla prva 1965. Posle autorove smrti, njegov sin Brajan Herbert je zajedno sa autorom Kevinom Dž. Andersonom napisao čak 26 nastavaka, doduše daleko slabijeg kvaliteta. Prvih šest knjiga sage o porodicama koje se bore oko toga ko će kontrolisati “začin” (supstancu koja omogućava intergalaktička putovanja) važe za najprodavaniju seriju knjiga naučne fantastike, i poslovično se visoko kotira na listama knjiga sa najbolje i najdetaljnije osmišljenim fiktivnim svetovima.

scena iz Dine

Saga o Dini prvi put je ekranizovana 1984. godine, u neobičnom filmu Dejvida Linča koji je u međuvremenu stekao kultni status, mada ga je reditelj smatrao katastrofalnim neuspehom. Jedan od najvećih problema ove produkcije bio je nerazrešen konflikt sa studijom koji se završio nezgrapno skraćenom verzijom filma kojom niko na kraju nije bio zadovoljan.

Ekranizacija koju je početkom 21.veka producirao kanal Sajfaj bila je daleko vernija Herbertovoj knjizi pošto je u šest televizijskih filmova bilo dovoljno prostora da se pokrije većina priče. S druge strane, sa relativno skromnim budžetom, bar u odnosu na Linčovu “Dinu”, produkcija je bila mnogo više kamerna, i prvenstveno fokusirana na međuljudske odnose i glumačke kreacije, među kojima su briljirali Džejms Mekavoj, Alek Njumen i Suzan Sarandon.

Nova “Dina” i zvučna imena

Nova filmska verzija kultnog romana “Dina” stiže nam od Denisa Vilneva, a objavljeno je i ko će tumačiti glavne uloge.

U “Dini” ćemo gledati glumce kao što su Timoti Šalame, Havijer Bardem, Džoš Brolin, Džejson Momoa, Dejv Bautista, Šarlot Rempling, Rebeka Ferguson, Oskar Ajzaks…

Vilnev je SF publiku osvojio filmovima “Dolazak” i “Blejd Raner 2049”, a sada će pokušati da udahne novi život svemirskoj avanturi u kojoj se prepliću politika, religija i čovekov odnos sa prirodom.

Detalj iz originalne Dine

Po romanu Frenka Herberta već je snimljen jedan film, koji važi za “treš” klasik naučne fantastike. Režirao ga je Dejvid Linč 1984. godine, a glavne uloge tumačili su Kajl Meklahlan, Virdžinija Medsen, Sting i drugi. Verzija koja je stigla u bioskope toliko se razlikovala od onoga što je Linč zamislio, da se javno ogradio od filma koji je zaradio deset miliona dolara manje nego što je koštao.

Takođe, čileansko-francuski filmski velikan Alehandro Hodorovski imao je svoju viziju ovog dela, koja nikada nije snimljena. O tom kapitalnom, ali neostvarenom projektu snimljen je i izvanredan dokumentarac “Jodorovsky’s Dune”.

Snimanje nove “Dine” počinje ovog proleća na lokacijama kao što su Budimpešta i Jordan.

Dejv Bautista u rimejku „Dine”

Bivši rvač koji se okrenuo filmu Dejv Bautista pridružiće se glumačkoj ekipi rimejka naučno-fantastičnog blokbastera „Dine“, snimljenog po kultnoj istoimenoj knjizi Frenka Herberta.

U glavnoj ulozi biće Timoti Šalame, poznat po filmu Skrivena ljubav, a režija je poverena Denisu Vilnevu, koji je proteklih godina snimio nekoliko izuzetnih ostvarenja, poput Dolaska, Sikarija, Zgarišta i nastavka Blejd ranera.

Dejv Bautista

Vilnev na scenariju radi zajedno sa Erikom Rotom i Džonom Spejtsom.

Radnja filva smeštena je u daleku budućnost i prati Pola Atreida, čija je porodica uspostavila kontrolu nad pustinjskom planetom Arakis. Pošto se samo na toj planeti proizvodi važan resors, poznat kao začin, za nadležnost nad Arakisom se bore mnoge uticajne porodice.

Nakon što Pol i njegova porodica postanu žrtve izdaje, Pol predvodi pobunu kako bi povratio vlast, a priča se bavi i temama politike, religije i čovekovim odnosom sa prirodom.

Adaptacija filma “Dina” je dobila glavnu zvezdu?

Timoti Šalamet je trenutno u pregovorima za jednu od glavnih uloga u novom pokušaju adaptacije SF spektakla Franka Herberta, film “Dina”.

Novi glumac za Dinu

Šalamet je bio nominovan za Oskara za najbolju mušku ulogu u “Call Me By Your Name“ iz 2017. godine, a videli smo ga i u filmu “Lady Bird”.

Sa druge strane kamere, reditelj ovog projekta nam je uveliko poznat – Denis Vilnev je trenutno jedan od odličnih pripovedača naučne fantastike, a iza sebe ima filmove “Arrival” i “Blade Runner 2049”.

Za scenario je zadužen Erik Rot koji je potpisnik filmova “Forest Gamp”, “The Curious Case of Benjamin Button” i ”Ali”.

U originalnoj Herbertovoj knjizi iz 1965. godine, Pol Atreid se bori da povrati svojoj porodici kontrolu na pustinjskoj planeti Arrakis, koja je ujedno i jedini izvor najvrednije galaktičke “zanimacije”, takozvanog “Začina”.

Dejvid Linč je 1984. godine prvi adaptirao “Dinu”, sa Kajl MakLahlanom u glavnoj ulozi. 2000. godine, Džon Harison je pokušao sa mini serijalom na Sci-Fi Channelu.

Naravno, kultni status dobila je nepostojeća adaptacija koju je Alehandro Hodorovski pokušao da realizuje sredinom sedamdesetih, sa sve Salvadorom Dalijem, Orson Velsom i Mikom Džegerom u glavnim ulogama, između ostalih.

Vilnevova verzija ”Dine” neće biti inspirisana Linčovom

Nakon uspešne ekranizacije novele Priča tvog života Teda Ćanga (film „Dolazak“) i nastavka „Blejd Ranera“, reditelj Deni Vilnev se vraća žanru naučne fantastike adaptacijom klasičnog SF romana iz 1965. godine Dina Frenka Herberta, javlja Art-Anima.

Ovo delo je 1985. godine za filmsko platno adaptirao Dejvid Linč, ali film nije bio naročito dobro prihvaćen ni od strane publike, ni od strane kritike. I upravo to je bio razlog što je u jednom od nedavnih intervjua Vilnev upitan o uticaju Linčovog ostvarenja na njegovu viziju, odnosno ideju kako bi nova verzija filma trebalo da izgleda.

„Moj film neće imati bilo kakve veze sa filmom Dejvida Linča“, odgovorio je Vilnev. „Vraćam se knjizi, i slikama i idejama koje sam dobijao dok sam je čitao. Mislim, Dejvid Linč je jedan od najboljih filmskih stvaralaca, i gajim veliko poštovanje prema njemu. Dok sam gledao njegovu adaptaciju, bio sam impresioniran, ali to nije ono što sam čitajući knjigu zamišljao, tako da ću u svom filmu pokušati da prikažem sopstveno viđenje tog dela“.

Roman Dina je jedno od najpopularnijih ostvarenja naučnofantastičnog žanra. Delo do detalja opisuje složeni eko-sistem pustinjske planete i tamošnje feudalno društveno uređenje, kao i intrige i borbu veleposednika oko čudesnog začina kojeg proizvode džinovski crvi nastanjeni ispod peščane površine. Herbert je za Dinu dobio nagrade „Nebula“ i „Hugo“, a u periodu između 1969. i 1985. godine napisao je još pet nastavaka, koji ipak nisu dosegli popularnost prvog dela.

Vilnev će režirati novu “Dinu”

Dok se njegovo poslednje delo – nastavak “Blejd ranera” pod nazivom “Blejd raner 2049.” još nalazi u fazi postprodiucije, Deni Vilnev odlučio je da režira još jedan SF rimejk – “Dinu”.

Foto: Gettyimages

Prava na klasik Frenka Herbeta krajem 2016. godine otkupio je autor filmova “Godzilla” i “Warcraft “ – studio “Ledžendari entertejnment”, a Brajan Herbert, Frenkov sin, potvrdio je zvanično na Tviteru da će Vilnev režirati novu “Dinu”.

Smeštena u daleku budućnost, “Dina” priča priču o Polu Atreidu, protagosti čiji roditelji prihvataju kontrolu nad pustinjskom planetom Arakis. Nedugo nakon dolaska Atreida na planetu, vojvoda Leto – Polov otac, svrgnut je sa vlasti u puču čija je osnova bila izdaja, a Pol i njegova majka pobegli su u pustinju.

Za produkciju projekta zaduženi su Tomas Tal, Meri Parent i Kejl Bojter, dok su izvršni producenti Brajan Herbert, Bajron Merit i Kim Herbert.

Ovo nije prvi put da “Dina” zaživi na filmskom platnu – roman je takođe dobio adaptaciju 1984. godine, koju je režirao Dejvid Linč. Uprkos neuspehu i zaradi od samo 30,9 miliona dolara, film je u skorije vreme dobio kultni status.

Čuveni režiser Aleksandar Hodorovski planirao je 1973. godine adaptaciju u saradnji sa Salvadorom Dalijem, Orsonom Velsom i Mikom Džegerom, ali se njegova zamisao nikada nije ostvarila usled nedostatka novca.