Zvezde "Dine" o nastavku: "Biću duže na snimanju"; "To je maraton, a ne sprint"

Jedan od najzanimljivijih i najiznenađujućih blokbastera koji se pojavio ove godine bio je “Dina”, koji je konačno oživeo pogled Denisa Vilneva na naučnofantastični roman Frenka Herberta.

zvezde Dine

Film u kome su se pojavile mnoge glumačke zvezde predstavio je prvu polovinu Herbertovog izvornog materijala i ostavio publiku u iščekivanju toga kako će se priča dalje odvijati.

U nedavnom intervjuu za “Deadline”, dve zvezde filma, Zendaja i Timoti Šalame, govorile su o nedavno najavljenom nastavku, kao i o tome šta fanovi mogu da očekuju.

“Pa, mogu da budem tamo duže, što je super”, rekla je Zendaja uz smeh.

“Želim da rastem sa likovima koje igram i sa ljudima od kojih mogu da učim. Svako ko je čitao knjige zna da ima još mnogo toga da se istraži. Ono što je bilo super jeste to što nisam bila tu dugo tokom snimanja, pa sam mogla da vidim film iz potpuno nove perspektive, jer nisam prisustvovala većini setova i scena iz prvog dela. I dok sam gledala delovalo je samo kao početak priče”, rekla je Zendaja.

“Bili smo spremni da se vratimo tada kada smo završili prvi deo”, dodao je Šalame.

“Ova priča je daleko od završene. Ovi likovi su daleko od svojih krajnjih tačaka. Ostvarenje sna je raditi sa Denisom na filmu ove veličine. I to je svakako maraton a ne sprint, tako da morate da imate samokontrolu. Ali ne želite da se umorite od zabave”, istakao je glumac.

Govoreći o tome kada bi moglo da se počne sa snimanjem nastavka, Vilnev je nagovestio da bi to najranije moglo da se dogodi u ovo vreme, sledeće godine.

“To je fantastična vest, ali je i vrsta tereta”, rekao je Vilnev u intervjuu za “The Holliwood Reporter”.

“Dobra vest je da je dosta posla već urađeno u vezi sa dizajnom, kastingom, lokacijama i pisanjem. Tako da ne počinjemo od nule. Nije dug vremenski period, ali pokušaću da se suočim sa tim izazovom jer važno mi je da publika što pre vidi drugi deo. Ne radi se o nekoj epizodi ili drugoj priči sa istim likovima, već o direktanom nastavku na prvi film. To je drugi deo velikog ogromnog filma što pokušavam da uradim – što pre to bolje”, prokomentarisao je reditelj “Dine”.

Da li bi ljudi mogli da žive na planeti Arakis iz „Dine“?

Čuvena saga Dina Frenka Herberta već generacijama opčinjava čitaoce, a sada je ponovo u fokusu zahvaljujući novoj filmskoj adaptaciji koja još uvek beleži odlične rezultate na blagajnama širom sveta. Jedno od pitanja koje su mnogi postavili nakon čitanja ili gledanja je da li bi ljudi mogli da prežive na Arakisu, a sada smo dobili i odgovor na njega.

scena iz filma Dina

Naime, grupa naučnika takođe se zapitala kako bi ova planeta izgledala da zaista postoji i da li bi njeni uslovi odgovarali ljudskom rodu. Oni su napravili virtuelni model koji simulira klimatske uslove ovog sveta i potom ga uporedili sa uslovima iz stvarnosti, odnosno onima koji omogućuju ljudski život.

simulirana Dina

Da bi se predvideli vremenski uslovi, potrebno je poznavanje zakona fizike, odnosno oblika planina, jačine sunčevih zraka i sastava atmosfere. Odlučeno je da se zadrže osnovni zakoni koji važe na Zemlji, a potom su uključene topografija i orbita opisane u romanima i na kraju sam sastav atmosfere. Bilo je dosta sličnosti, a glavna razlika je povećan sastav ozona u atmosferi Arakisa.

Nakon tri nedelje simulacije, otkriveno je da bi ljudi mogli da prežive na ovoj planeti, ali uz mnoge preduslove. Ljudi, čija tolerancija toplote i hladnoće bi morala da nalikuje našoj današnjoj, lakše bi mogli da prežive u tropskim delovima, a ne polarnim gde se inače nalaze gradovi u knjizi. Temperature u tropskim delovima kretale bi se između 45 stepeni leti i 15 zimi, dok bi na srednjim širinama i dužinama i u polarnim oblastima bile ekstremnije, odnosno do 70 stepeni na pesku i minus 40, a čak do minus 75 na polovima.

temperature Dine

Iako u knjizi piše da nema kiše na ovoj planeti, po modelu ona bi ipak padala nekada, doduše jako retko. Još jedna razlika je da model kaže da ne bi bilo polarnih ledenih kapica, već da bi se one otopile. Treba imati u vidu da je Herbert prvi roman napisao 1965. godine, pre mnogih klimatskih promena i otkrića.

Uprkos tome što ljudi u knjizi žive između tropskih i polarnih oblasti, u stvarnosti one bi bile najgore za preživljavanje. Model kaže da bi ljudi lakše preživeli bliže tropskim oblastima, naravno uz sve mere opreza.

Arakis planeta

“Dina” dobija nastavak

Film “Dina” će dobiti nastavak. Režiser Denis Vilnev je govorio o svom filmu i eventualnom nastavku koji nije do sada potvrđen.

scena iz Dine

Tako da je sada skoro pa sigurno potvrđeno da će se snimati i drugi deo, kojim će se prikazati kraj priče.

Govoreći za Deadline, CEO kompanije WarnerMedia En Sarnof potvrdila je kako će se “Dina 2” izvesno snimati.

“Da li ćemo dobiti nastavak filma Dina? Ako ste pogledali film videli ste kako se završava. Mislim da svi znamo odgovor na to pitanje”, rekla je direktorka.

Iako to nije zvanična potvrda, prilično smo sigurni da će nastavka izvesno biti.

vilnev je ranije govorio o tome kako su hteli da dokažu da je moguće snimiti Dinu koja će biti i komercijalno uspešna. Dodao je i da ima punu podršku studija za nastavak projekta.

Oskar Ajzak o svojoj sceni u “Dini” gde je potpuno go!

Film Dina, zasnovan na romanu Frenka Herberta, koji je premijeru imao na Filmskom festivalu u Veneciji, u američkim bioskopima pojaviće se sutra, 22. oktobra.

Oskar Ajzak - obučen

Dina, u produkciji kompanije Vorner bros, prikazuje priču Pola Atreida, nadarenog mladića koji mora da otputuje na najopasniju planetu u univerzumu kako bi obezbedio budućnost svoje porodice i svog naroda.

Među poznatom glumačkom ekipom koju, između ostalih, čine: Timoti Šalame – koji igra Pola Atreida, Rebeka Ferguson, Džejson Momoa, Havijer Bardem, Zendaja i drugi, u filmu se pojavljuje i Oskar Ajzak.

Nekada Po Dameron u Ratovima zvezda, sada vojvoda Leto Atreida, otac glavnog junaka, Oskar Ajzak u Dini ima eksplicitnu scenu, u kojoj je potpuno nag.

Na pitanje kako se za nju pripremio, glumac je rekao: “Vojska flafera”.

“Sve sam to podneo. Imao sam navlaku za penis, pa sam bio zaštićen, kao i svi ostali”, dodao je Ajzak i priznao da mu je ta scena zapravo veoma uzbudljiva.

“Oduvek sam voleo tu ideju u knjizi, jer ste Leta tamo videli uglavnom zakopčanog i pod kontrolom, a odjednom je postao samo ranjiva figura slična Hristu, koja će uskoro biti žrtvovana. Mislim da je to lepo prikazano”, zaključio je glumac.

Danas je pretpremijera „Dine“

Pretpremijera jednog od najiščekivanijih filmova 2021. godine “Dina” biće održana u sredu, 20. oktobra.

Mitska avantura, koju je potpisao reditelj Deni Vilnev, premijerno je prikazana početkom septembra na Venecijanskom filmskom festivalu, i dočekana je uz izvrsne kritike. Reč je o novoj verziji adaptacije istoimenog SF romana Frenka Herbera.

scena iz nove Dine

Glavne uloge u „Dini„, „filmu koji će vas oduvati“, kako stoji u jednoj od kritika, tumače Timoti Šalame, Rebeka Ferguson, Oskar Ajzak, Džoš Brolin, Džejson Mamoa, Havijer Bardem, Stelan Skarsgord…

Ova naučno fantastična filmska priča donosi storiju o sinu plemićke porodice, kome je poverena zaštita najvrednije stvari i ključnog elementa u galaksiji… Vilnev režira priču o Polu Atridesu, sjajnom i nadarenom mladiću, stvorenom da postigne velike stvari, i koji stoga mora da otputuje na najopasniju planetu u svemiru kako bi osigurao budućnost svoje porodice i svog naroda. Međutim, uvučen je u sukob oko distribucije najvrednijeg elementa u galaksiji, koji se nalazi samo na Arakisu… Sve mogu da prežive samo oni koji uspeju da pobede svoj strah…

Za ovaj film, koji je američko-kanadska koprodukcija, napravljeno više od hiljadu kostima, a čuveni kompozitor Hans Cimer osmislio je potpuno novi instrument i novi jezik za horske pesme, zbog čega muzika u filmu zvuči kao da nije s ovog sveta.

Posle premijere u Veneciji, i nakon toga na Toronto film festivalu, kritičari su bili gotovo unisoni u pohvalama, a u recenziji britanskog „Telegrafa“ zapisano je, između ostalog, i ovo:

„Ovo je delo koje izaziva strahopoštovanje i kao retko koji film u poslednje vreme zaslužio je pet zvezdica. Ovo je naučna fantastika u punom sjaju“.

“Dina” sa odličnim ocenama na Rotten Tomatoes

Film “Dina” je već ocenjen Rotten Tomatoes i reakcije su sjajne.

scena iz filma Dina

Denis Vilnev je adaptirao legendarnu SF knjigu Frenka Herberta i konačno je film posle mnogo odlaganja stigao u bioskope (a i na internet). Tako su se i na Rotten Tomatoes skupile ocene kritičara.

Film je vrlo brzo skupio 103 recenzije, a 92 recenzije su pozitivne. To je bilo dovoljno da film ima ukupnu ocenu od 89.

Inače, ovo je samo prvi deo “Dina” sage, pošto je u filmu obrađen samo deo priče. Inicijalni plan su bila dva filma ali možda se snimi i trilogija.

Objavljeno ilustrovano izdanje “Dine” Frenka Herberta

Specijalno ilustrovano izdanje kultnog naučnofantastičnog romana Dina Frenka Herberta, nedavno je objavljeno pod etiketom Čarobne knjige, javlja Art-Anima.

Dina - Frenk Herbert

Ovo posebno izdanje, pored najpopularnije i najčitanije naučnofantastične priče svih vremena, koja je svojom filozofskom kompleksnošću i jedinstvenom maštovitošću postala nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, sadrži i dvanaest ilustracija u boji Sema Vebera, koje nam predstavljaju novu, izuzetnu viziju jednog od najznačajnijih dela u istoriji žanra.

Melanž, ili začin, najvrednija je i najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu Arakisu, poznatijem kao Dina. Ko kontroliše Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.

Posebno izdanje Dine ilustrovano radovima Sema Vebera, prvi put je objavljeno na engleskom jeziku 2015. godine povodom obeležavanja jubileja pet decenija od prvog pojavljivanja Herbertovog veličanstvenog ostvarenja.

I u ovom izdanju iskorišćen je postojeći prevod na srpski jezik, koji je uradio Zoran Živković.

“Dina” premijerno prikazana u Kanu – pozitivne ocene kritike!

Dugoiščekivana nova filmska adaptacija naučno-fantastičnog romana “Dina” američkog pisca Franka Herberta koju je režirao francusko-kanadski redatelj Denis Vilnev (“Blejd raner 2049”, “Dolazak”, “Sikario”) u petak je premijerno prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji i kritike ovog dugoiščekivanog naslova već su počele da kruže internetom.

Timmoti Kalamet

Metacritic, internet stranica za prikupljanje filmskih kritika i pretvaranje istih u jedinstvenu ocenu kvaliteta filma, “Dini” je u trenutku pisanja ovog teksta dodelio ocenu 76 (od 100), a to je napravio na osnovu 14 pozitivnih kritika i tri koje su između pozitivne i negativne.

“Denis Vilneova nova adaptacija roman Franka Herberta iz 1965. s Timotijem Kalametom u glavnoj ulozi izaziva divljenje”, napisao je Robi Kolin iz The Telegrapha.

“Većina modernih SF filmova može se sakriti pred ovom ‘Dinom’ zbog njenog opsega i izvedbe. Vešto žonglira više likova i lokacija poput originala koji joj je temelj”, tvrdi Tim Grierson iz Screen Daily-ja.

“Ovako bogat film je divno ostvarenje kojem se lakše divimo nego što ga volimo. Ali, hoće li ikoga biti briga za površne likove ozbiljnih lica? Imena su im egzotična, kao i kostimi, ali niko od njih nema toplinu i ličnost likova iz jedne druge svemirske opere koju neću spomenuti”, napisao je Nikolas Berber iz BBC-a.

“Pripovedanju nedostaju jasne linije koje bi ga učinile konstantno pogonskim. S obzirom na to koliko je originalno delo na ceni u SF zajednici, paradoksalno je to što su većina novotarija koje je donelo isprala decenije imitatora”, kaže Dejvid Runi iz The Hollywood Reportera.

Rotten Tomatoes, stranica koja takođe kritike pretvara u jedinstvenu ocenu, odnosno procenat “svežine” ili “pokvarenosti” (po uzoru na paradajz), “Dinu” drži 85 posto “svežom”. Takva svežina “Dine” temelji se na 26 kritika, od kojih su 22 sveže, a četiri “pokvarene”.

Roman “Dina” Herbert je napisao 1965. godine, a nagrađen je nagradama Hugo i Nebula za najbolji SF roman te godine. Radnja filma prati sukob dvaju plemićkih porodica – Atreida i Harkonena – oko planete Arakisa, jedine planete u svemiru na kojoj se može pronaći retki i dragoceni začin melange, materija koja omogućava dugačak život, međuzvezdana putovanja i još štošta.

Nakon Dine objavljivani su, sve do autorove smrti 1986. njeni nastavci “Mesija Dine”, “Deca Dine”, “Bog vladar Dine”, “Jeretici Dine” i “Kuća Dine“.

Vilnev, inače, nije prvi reditelj koji je pokušao da ukroti “Dinu”.

Na novoj adaptaciji, ovoj koja je premijerno prikazana 2021. na festivalu u Veneciji, počelo je da se radi 2016. godine kada je produkcijska kuća Legendary kupila prava za filmsku i televizijsku adaptaciju romana. Vilnevu je projekt poveren u februaru 2017. godine, i to nakon nekoliko meseci nagađanja da će ga upravo on režirati.

Ulogu Pola Atreidisa, glavnog lika romana, dobio je američki glumac Timoti Kalamet. Šveđanka Rebeka Ferguson dobila je ulogu Gospe Džesike, konkubine Polovog oca Leta, glave kuće Atreida. Leta igra Oskar Ajzak. Mimo njih, glumačka postava prepuna je zvezda poput Haviera Bardema, Džoša Brolina, Džejsona Momoe, Dejvida Dastmalčijana, Dejva Botiste, Stelana Skarsgarda, Šarlot Rompling i Zendaje.

Trejler za “Dinu” videlo 4 miliona ljudi

Novi trejler za spektakl “Dina” objavljen je u četvrtak, otkrivajući više o predstojećoj adaptaciji epskog naučnofantastičnog romana Franka Herberta iz 1965. godine.

Detalj iz filma Dina

Film će se u bioskope i na kanalu HBO Max pojaviti 22. oktobra, a obožavaoci širom SAD takođe su imali priliku da vide 10 minuta materijala na događajima “Ajmaksa”.

Reditelj Denis Viljanueva, koji je prethodno radio na nastavku još jednog SF klasika – “Blade Runner”, ambiciozno je pristupio adaptaciji Herbertove knjige, najavljujući je kao “Ratove zvezda za odrasle”.

Uloge u filmu poverio je Timotiju Šalameu, Zendaji, Džejsonu Mamoi, Džošu Brolinu, Oskaru Ajzaku, Stelanu Skarsgardu, Havijeru Bardemu, Dejvu Batisti i Rebeki Ferguson.

“Dinu” je prvi put na veliko platno preneo Dejvid Linč 1984. godine, ali se film našao na udaru kritike i smatra se možda i najneuspešnijim delom poznatog reditelja.

“Dina” debituje na festivalu u Veneciji – van konkurencije!

Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.

detalj iz "Dine"

Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.

Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.

Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.

Film je adaptiran po glavnom bestseleru naučne fantastike Franka Herberta o mladom Polu Atreidesu (Šalame), potomku plemenite Kuće Atreida koji je zadužen za nadzor jalove pustinjske planete Arakis, poznate i kao Dine.

Vilnev je poslednji put bio u Veneciji sa nekonvencionalnom naučno-fantastičnom naslovom “Dolazak” 2016. godine.

U ovom naslovu glume i Rebeka Ferguson, Oskar Ajzek, Džoš Broulin, Džejson Momoa, Havijer Bardem, i drugi.