Predstavljanje knjige “Više od istine” u Subotici

U organizaciji Udruženja građana Slobodan grad i portala Slobodna Subotica, danas će u Subotici biti predstavljena knjiga “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”. Knjiga predstavlja seriju razgovora sa Kadijevićem koje je vodio i priredio Dejan Ognjanović, a na predstavljanju knjige biće i Đorđe Kadijević..

poster za gostovanje Kadijevića

Promocija će se održati u Klein house-u, sa početkom u 19 sati. Domaćin večeri je Ilija Vuletić.

Advertisements

Retrospektiva pobedničkih filmova 11. Festivala srpskog filma fantastike i uručenje počasnog "Koskara" Đorđu Kadijeviću

Udruženje “Mladi kadrovi” i Gradska opština Vračar vas pozivaju na reviju pobedničkih filmova 11. Festivala srpskog filma fantastike i specijalnu projekciju filma “Štićenik” Đorđa Kadijevića.

We Want You FSFF

Petak, 21. septembar, od 19:00 časova, velika sala Gradske opštine Vračar, Njegoševa 77.

Dodela priznanja “Koskar” reditelju i scenaristi Đorđu Kadijeviću za doprinos srpskoj kinematografiji.

Posetioci projekcija moći će da pogledaju radove srednjoškolaca, učesnika radionice “Filmska šminka i specijalni efekti”, mentora Miroslava Lakobrije, profesora na akademiji Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity.

Program:
Specijalna projekcija:
Projekcija filma “Štićenik” (46 min.) Đorđa Kadijevića, snimljen 1973. godine.

Projekcija pobedničkih filmova:
1. Čuvar (Matija Milutinović, 21 minut)
2. Kris (Raško Miljković, 19 minuta)
3. Equilibrium (Mirela Srebrić, 12 minuta)
4. Aždaja (Ivan Ramadan, 12 minuta)
5. 2116 (Janko Đurić, 11 minuta)

“Više od istine” u Vrnjačkoj banji

Večeras će u Vrnjačkoj banji, u okviru Festivala filmskog scenarija, biti predstavljena knjiga Dejana Ognjanovića “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”. Promocija će se održati u salnu biblioteke “Dr Dušan Radić” sa početkom u 19 časova.

Na promociji knjige osim autora i Đorđa Kadijevaića govoriće i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević, a moderator će biti pesnik Srđan Čeperković .

najava Više od istine u Banji

U zvanično najavi se kaže: U petak, 17. avgusta u 19 časova, na našu veliku čast vrnjačkoj publici predstaviće se Đorđe Kadijević, jedan od najznačajnijih srpskih reditelja i scenarista mnogobrojnih filmova, od kojih je najčuveniji Leptirica (1973).

Povod za njegovo gostovanje je knjiga “Više od istine; Kadijević o Kadijeviću” čije autorstvo deli sa Dejanom Ognjanovićem.

Đorđe Kadijević je utemeljio jugoslovenski film fantastike, sa akcentom na horor, dok je književnik Dejan Ognjanović prvi u Srbiji (i regionu) koji je odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu poetici horora.

“Više od istine” večeras u Negotinu

Večeras, u Negotinu, biće održana promocija knjige “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”  Dejana Ognjanovića.

Početak je u 19 časova, promocija će se održati u Narodnoj biblioteci “Dositej Novaković” (promotivna sala, dečje odeljenje), a pored Dejana Ognjanovića i Đođra Kadijevića biće tu i Milorad Grbović, direktor biblioteke, kao moderator razgovora.

Od "Leptirice" do "Mamule"

U okviru “Kino kluba” u Domu omladine, održana je tribina sa temom “Poetika strave – Najužasnije fantazije YU filma” na kojoj su gosti bili reditelji Đorđe Kadijević i Milan Todorović, i koji su pričali o domaćih hororima, uz moderaciju reditelja Milorada MIlinkovića i pisca Dragoljuba Stojkovića.

Tribina Najuzasnije fantazije YU filma

Prvo pitanje je bilo upućeno doajenu domaće kinematografije Kadijeviću, koji je jednom rekao da ga “horor kao takav nikad nije zanimao, već poetska fantastika na filmu”. No, ako je neko iz publike (a okupilo se skoro dvadesetak zainteresovanih – s obzirom na kolaps u saobraćaju sasvim pristojan broj), očekivao “brzi odgovor”, to se nije desilo. Đorđe Kadijević je imao jedan pomalo zaobilazan pristup, ali definitivno interesantan gde je prvo krenuo da rasčlanjuje pojam fantastičnog, napomenuvši da su neka od najvećih dela snimljena upravo u tom žanru, a da nas ona neminovno prati odvajkada – još su praistorijski ljudi imali predstavu o “višku istine”. “Često se pokaže da je realno zapravo fantazmagorično”, napomenuo je Kadijević, pozivajući u pomoć Kanta i nemogućnost da se spozna “stvar po sebi”, da bi objasnio da “mi realnost uopšte ne vidimo” – pojašnjavajući to na primeru šta bi bilo kada bi umesto elektromagnetnih talasa mogli da vidimo magnetne talase i kako bi nam tada svet bitno drugačije izgledao. Zaključak je bio da je sam ljudski svet proizvod jedne umetničke intuicije i da bi bilo izuzetno dosadno da samo vidimo “realno” te da smo svi mi pomalo umetnici.

Milan Todorović je potom pričao o prvom (dugometražnom) zombi filmu – “Zoni mrtvih”, pošto je i sam napomenuo da je Mladen Đorđević pre njega snimio kratki film “Živi mrtvaci”.

“Ja sam, pre svega, horor fan i želeo sam da moj film vide u celom svetu. To zagađenje u Pančevu je bilo inspirativno, film ima tu ekološku liniju, ali je on pre svega zabavan”, napomenuo je on.

Đorđe Kadijević je ispričao kako ne zna zašto je počeo da snima filmove kao što su “Leptirica” ili “Sveto mesto”, ali da su oni proizvodili kod publike veći šok nego neki njegovi drugi filmovi za koje on smatra da su bolji.

“Kada je pre nekoliko godina u Zagrebu ‘Leptirica’ prikazivana na velikom platnu u otvorenom bioskopu – bilo je hiljadu ljudi, kada je počela – svi su se smejali. Očekivali su komediju, ali posle je bilo vriske i neke devojke su bežale da se tako sklone od strašnih scena. Posle je moderator večeri otkrio da je tu prisutan i autor filma, pa sam se izvinio za paniku”, prisetio se Kadijević, napominjući da je ta neutaživa zainteresovanost za onostrano što publiku privlači takvim ostvarenjima.

Za Milana Todorovića je usledilo pitanje zašto je za “Mamulu” iskoristio sirene, kada je na raspolaganju imao toliko stvorenja iz domaće mitologije.

“Nekoliko scenarija sam napisao sa Milanom Konjevićem zasnovanim na slovenskoj mitologiji. Čak se i ‘Zona mrtvih 2’ oslanja na neke etno motive. Sve su to zahtevni projekti, pa ostaju za neku budućnost. Inače, kada smo kod reakcije publike – ja nisam mislio da su moji filmovi strašni, ali je bilo izlaženja iz sale zbog ‘Mamule’. Takođe, u Zagrebu su se na ‘Zonu mrtvih’ smejali, ali u istočnom Sarajevu je bio muk dok je film išao”, rekao je on.

Inače, na samom kraju večeri Kadijevć je izuzetno pohvalio Todorovićevu “Mamulu”.

Djordje Kadijevic horor reditelj

Danas u Kragujevcu promocija knjige “Više od istine”

Danas, tačno u 19 časova, biće održana promocija knjige “Više od istine – Kadijević o Kadijeviću” u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu.

Učestvuju: Đorđe Kadijević, filmski i TV reditelj,

Dejan Ognjanović, publicista i prevodilac

Razgovor vodi: Nenad Glišić, urednik programa SKC-a

Ulaz slobodan.

Predstavljena knjiga "Više od istine"

Promocija knjige “Više od istine – Kadijević o Kadijeviću” predstavljena je danas u prostorijama Filmskog centra Srbije. O knjizi su govorili Dejan Ognjanović, autor ovog dela, reditelj Đorđe Kadijević, dok je moderator bio Milan Milosavljević, organizator programa Akademsog filmskog centra DKSG.

Kadijevic o Kadijevicu

Na samom početku Kadijević se zahvalio Dejanu “što je napisao ovakvu knjigu za koju mislim da je nisam zaslužio. Bila je to redukcija gomile reči, godinu dana je to pisano”. U opširnom odgovoru na postavljeno pitanje o svom rediteljskom delovanju, on je rekao da u dihotomiji Sartr/Kami je više naklonjem Kamijevom “usamljenom pojedincu”. “Pre nego što sam pročitao njegov ‘Mit o Sizifu’ i ‘Kamija’ doživeo sam Drugi svetski rat i izgubio veru u pojedinca, počeo sam da osećam da upadam u mizantropiju i onda se probudio u meni Kamijevski revolt”, naglasio je on i potom rekao da je odlučio da se bavi umetnošću i to – filmom.

“Šta će biti tema mog filma, šta je to meni što do sada nije bilo na filmu? Ta dilema je trajala za svih mojih 20 filmova i četiri tv-serije, i svaki put je dilema bila ista”, rekao je Kadijević. “Kada bi mi neko danas ponudio film, iz revolta bih pravio – bajku! ‘Leptiricu’ i druge filmove sam radio iz revolta, to je prava moja motivacija”, zaključio je reditelj.

Motivacija Dejana Ognjanovića da napravi knjigu o Kadijevuću je bila “višestruka i kontradiktorna” – zbog oduševljenja njegovih stavovima i frustracijom da o Kadijeviću nema dovoljno toga napisanog. Iako su prvi razgovori sa njim bili vezani za horor ostvarenja, ubrzo se cela priča proširila na njegov kompletan opus.

Sam Kadijević je, na kraju promocije, rekao kako je Dejan Ognjanović jedan od poslednjih ljudi koje je on prihvatio kao prijatelja, a “ova knjiga predstavlja umetničko delo – njegovo, ne moje”. Sama knjiga je jedan prilog za istoriju jugoslovenskog filma, ali i knjiga koja se lako čita jer ima “autonomnu lepotu” u kojoj je Ognjanović nadogradio Kadijevićeve reči.