Promocija “Poslednje kapi” u Domu kulture Studentski grad

Promocija romana POSLEDNJA KAP Dragana Jovićevića, u Domu kulture Studentski grad, klubu-knjižari Magistrala, u četvrtak 30. juna u 19 sati. Postapokaliptični vampirski roman nastao je po istoimenom filmu Miroslava Lakobrije i scenariju Dušana Bulića. Biće reči o apokalipsi u književnosti, vampirima na filmu i žanrovskoj literaturi.

Tribina: Vampiri – motiv vampira u fikciji i u stvarnosti, u književnosti i na filmu

Pred prepunim Klubom Doma omladine, održana je tribina posvećena motivu vampira, ali koja je ujedno bila prilika i da se predstave dve nove knjige o popularnim krvopijama – roman “Poslednja kap” Dragana Jovićevića i zbirke “Vampirske priče” Gorana Skrobonje. Pored autora, u razgovoru su učestvovali i Pavle Zelić, pisac i strip-scenarista, kao i Mileta Aćimov Ivkov, književni kritičar.

Prvo je govorio Goran Skrobonja, čovek koji je svojom izdavačkom delatnošću 1990-tih godina omogućio da domaća publika bude upoznata sa aktuelnostima u svetu horora, i koji je na početku pričao o uticaju “Leptirice”, kao prvog domaćeg horor filma, ali i dešavanjima na domaćoj sceni koja su pomogla razvoju ovog žanra – kao što je bilo postojanje časopisa “Misterije”. Jedno viđenje vampira je postojalo do 1980-tih godina, kada dolazi do preokreta zahvaljujući filmovima “Near Dark” i “Lost Boys”, kao i pisanju En Rajs i njenim “Intervjuom s vampirom”.

“Ako se pogleda moja zbirka sa desetak priča, onda se i tu vide različiti uticaji – od onih gde se bavim samim imenom vampir (jedna od dve u Oksfordskom rečniku koja je nam je “priznata”, druga je – paprika), ali i onim gde su vampiri deo rata, kao u “Svetom ratu” gde sam predvideo sukob Srbije sa NATO”, rekao je, između ostalog Skrobonja. Iako je, kako je sam naglasio, obećavao više puta da se neće baviti vampirima, nekako se oni uvek ponovo nađu kao tema njegove priče, pa zato više ne odbija mogućnost da im se neće ponovo vratiti.

Pavle Zelić je, posle priče o vampirima u književnosti i na filmu, morao da se fokusira na svoje polje delovanja – strip. Podsetio je da je od nastanka ove “devet umetnosti” vampir bio prisutan jer je u stripu teško postići kod čitaoca osećaj straha, ali je vampir je zato bio dobrodošao lik da unese stravu. “Imamo ciklične faze popularnosti demona, ali vampiri su za nas najzanimljiviji jer su nam najbliži. Oni su česta metafora i za njih se može reći da su “ogledalo društva””, istakao je Zelić.

Dragan Jovićević je objasnio publici da je njegova knjiga nastala iz jednog filma, koji je sniman pre sedam godina. “Odmah sam uvideo da taj film ima potencijal, sa borbom dva principa, koju sam ja potom razvio iz tog desetominutnog ostvarenja u dužu formu”, rekao je Jovićević. Radnja “Poslednje kapi” je smeštena u doba posle apokalipse, i dominaciju vampirske rase.

Usledilo je prikazivanje filma Miroslava Lakobrije “Last Drop”, koji je poslužio kao inspiracija za roman, pa je potom nastavljena promocija.

D. Jovićević: Elementi fantastike u 250 srpskih filmova

U istoriji srpske kinematografije bilo je čak 250 filmova sa elementima fantastike, istakao je u izjavi za Tanjug Dragan Jovićević, koautor knjige “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”, koja je predstavljena danas u okviru 22. Festivala evropskog filma na Paliću.

Knjigu je objavio Filmski centar Srbije. Jovićević i Jovan Ristić su proteklih pet godina, kao organizatori Festivala fantastike u Beogradu, otkrivali te izgubljene svetove.

“Ideja je bila da pronađemo u kojim su sve filmovima domaće produkcije skriveni motivi fantastike, bilo da je to folklorna fantastika iz srpskog istorijskog nasleđa, bilo da je u pitanju fantastika koju je poslednjih decenija promovisala zapadna kinematografija”, rekao je Jovićević.

Kao primere naveo je čuvene naslove “Matriks” i “Gospodara prstenova”.

“Istraživali smo kompletan uticaj fantastike na domaća ostvarenja i pronašli neverovatan zbir od 250 ostvarenja, koja smo sabrali i objavili u ovoj knjizi”, istakao je on.

Kako je dodao, Ristić je uradio istorijski deo koji obuhvata čak 90 godina, a on filmološki, odnosno analize kako su ti filmovi izgledali, u kojim se segmentima nalazi fantastika.

Prvi na listi domaćih filmova sa fantastičnim elementima bio je “Faun” Ernesta Bošnjaka iz 1924. godine, a najnoviji je prošlogodišnji “Peti leptir” Milorada Milinkovića.

Na listi su i “Čudotvorni mač” Vojislava Nanovića (1950), “Leptirica” Đorđa Kadijevića (1973), “Lijepe žene prolaze kroz grad” Želimira Žilnika (1986), “Sabirni centar” Gorana Markovića (1989), “Sveto mesto” Kadijevića (1990), “TT Sindrom” Dejana Zečevića (2002), “Šejtanov ratnik” (2006)…

Jovićević već godinama redovno prati Festival evropskog filma na Paliću.

“Bez obzira na finansijske poteškoće, imam utiskak da je ovogodišnje izdanje znatno bolje po izboru fimova, po kvalitetu programa i sadržaja i da ima nekoliko vrlo interesantnih programskih celina”, ocenio je on.

Kako je dodao, “u prvoj polovini, koju smo do sada videli – počev od otvaranja sa filmom “Život posle” Magnusa Von Horna, do sinoćnjeg filma Vima Vendersa “Sve će biti u redu” i to u 3D projekciji, bilo je neočekivanih, pa i iznenađujućih ostvarenja”.

Na festivalu predstoje još tri večeri, “u kojima očekujem neke jake filmove, pa ćemo tek videti ukupan rezultat”, rekao je Jovićević, dodajući da je ono što je već sigurno – činjenica da je ovo jedan od do sada najtoplijih festivala na Paliću.

Predstavljanje u UKS – ”Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” i “Nova srpska pripovetka”

Danas će se, u Velikoj sali Udruženja književnika Srbije (Francuska 7) od 19.00, održati tribina “Iz iskre reči” na kojoj će biti predstavljene dve knjige!

Gosti večeri pod nazivom „Fantastika danas“, Jovan Ristić i Dragan Jovičević predstaviće svoju knjigu „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”. Ovaj veliki i ozbiljni poduhvat obuhvata istoriju srpskog (i jugoslovenskog) igranog filma fantastike 1924 – 2014, koju je napisao Jovan Ristić, ali i žanrovsku istorizaciju kratkometražnog filma fantastike (1990 – 2014), koju potpisuje Dragan Jovićević.

Veče će obogatiti pisac Goran Skrobonja, koji će predstaviti antologiju „Nova srpska pripovetka“. Gosti će, kao veliki poznavaoci domaće scene, govoriti o književnim i filmskim delima iz oblasti fantastike.

Razgovor vode književnice Gordana Petković i Tamara Lujak.

Na FEST-u predstavljeni “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”

Knjiga Jovana Ristića i Dragana Jovićevića “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” predstavljena je na tribini u Domu omladine, u okviru aktuelnog FEST-a. Uz autore tu su bili i Miroljub Stojanović, urednik Filmskog centra Srbije, i Mladen Đorđević, selektor FEST-a. Moderator je bio Ivan Velisavljević.

fest 2015 izgubljeni svetovi sff

Na samom početku razgovora istaknuto je da je sama knjiga jedno “kapitalno izdanje za sprsku fantastiku”, a autori su napomenuli da ih je u tu priču zapravo uveo Festival srpskog filma fantastike, koji je imao i jednu sekciju čije je ime poslužilo za naslov knjige.

Miroljub Stojanović je istakao kako se, u poslednje vreme, sve više dešava da pojedini domaći autori nisu zadovoljni činjenicom da njihovi filmovi nigde nisu zabeleženi, a da “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” najbolje pokazuje značaj proučavanja tog sveta, mada se na nju čekalo “tri sezone”.

Dragan Jovićević je morao da doda da se zapravo čekalo “pet sezona”, ali s ozbirom da su autori 2010. godine, kada se ideja rodila, imali na umu brošuru, a da su na kraju završili sa knjigom – dvojezičnim izdanjem na preko 500 stranica, što znači da je odlaganje omogućilo da se otkriju mnogi bitni podaci, te da su “rasle ambicije kako je i knjiga rasla”.

Jovan Ristić je bio zadužen za “statistiku”, pa je napomenuo da su u knjizi obrađena 166 naslova, po hronologiji, a da nije bilo insistirano na razvrstavanju kratkog i dugog metra. “Da smo se ograničili na dugi metar onda bi priču započeli sa ‘Čudotvornim mačem'”, napomenuo je on i dodao da se on bavio istorijom i vezom srpskog i jugoslovenskog filma, jer se moralo ispratiti šta se dešavalo u tom periodu od 50-60 godina, a da je Jovićević obradio period od 1990-tih.”Možda nismo dali sve odgovore, ali smo postavili dosta pitanja”, zaključio je Ristić.

Mladen Đorđević je upitan da prokomentariše odnos prema fantastici i šta se tu promenilo, a on smatra da “suštinski nije došlo do promene”, da je odnos isti kao i ranije, da se na fantastiku gleda kao na nešto trivijalno, a da u školama imam otpor profesora. “Meni je interesantno pitanje šta je naš srpski film fantastike i da li zaroniti u slovensku mitologiju ili se okrenuti zapadu ili ići na nešto treće”.