Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Prezentacija: Almanah Književna fantastika

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Književna fantastika pokrenuta je 2014. godine, kao godišnja publikacija čiji je osnovni cilj predstavljanje preseka aktuelnog stvaralaštva kako na domaćoj tako i na svetskoj sceni fantastike.

Konceptualno, publikacija  predstavlja štampanu refleksiju sajta Art-Anima, pri čemu se u prvi plan ističu segmenti posvećeni proznim delima i esejistici, ali naročita pažnja se pridaje i recepciji aktuelnih dela, intervjuima sa značajnim piscima, preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima…

Prva tri izdanja ove publikacije objavljena su u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine, a od 2017. godine, kroz saradnju sajta Art-Anima sa Kontrast izdavaštvom, Književna fantastika počinje da se objavljuje u formi časopisa magazinskog tipa.

Ovo prvo magazinsko izdanje Književne fantastike otvara kratko prozno ostvarenje „Papirna menažerija“, koja je američkom piscu kineskog porekla Kenu Liju 2011. godine donela tri najznačajnija svetska priznanja za fantastičnu književnost: Nebulu, Hugo i Svetsku nagradu za fantastiku. Domaću scenu fantastike u ovom broju predstavlja Ivan Nešić, čija je priča „Glasovi u plastici“ proglašena za najbolju na konkursu našeg časopisa, u organizaciji sajta Art-Anima i Kontrast izdavaštva.

Učestvuje: Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-Anima i Književne fantastike

Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!

Promocija ”Književne fantastike” u Kući kralja Petra I

U četvrtak, 23. februara s početkom u 18 časova u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Beograd), biće održana promocija almanaha„Književna fantastika“.

Predstavljanje sva tri broja almanaha (2014, 2015, 2016) biće upriličeno u okviru projekta „Isidora nas sluša“, a o ovoj publikaciji govoriće: Zoran Živković, Goran Skrobonja, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac,Pavle Zelić i Mladen Milosavljević. Razgovor će voditi autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

„Književna fantastika“ je objavljivana u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine u saradnji sajta Art-Anima.com i izdavačke kućeČarobna knjiga. Želja uredništva almanaha bila je da čitaocima ponudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju literarnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. U almanahu su zastupljena dela brojnih značajnih svetskih i srpskih pisaca i proučavalaca ove vrste književnosti, među kojima su: Darko Suvin, Džon Klut, Majkl Morison…

Promocija u Kući kralja Petra I biće ujedno i prilika da se najavi nova, magazinska forma u kojoj će ubuduće izlaziti „Književna fantastika“, ali i da se čuju neke pojedinosti o aktuelnom, nagradnom konkursu za priču iz domena fantastike, koji su raspisali sajt Art-Anima i Kontrast izdavaštvo, kroz čiju će saradnju biti i realizovan budući magazin.

Ulaz na promociju je slobodan.

Od ponoći novi “Pogled iz svemirskog broda”

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od ponoći. A u emisiji:

Ilija Bakić je treći dobitnik nagrade Stanislav Lem, koju dodeljuje izdavačka kuća Solaris za fantastiku u književnosti, tako da ćemo čuti laureata za ovu godinu.

Miodrag Milovanović će nam predstaviti knjigu Srpska nauča fantastika, Tihomir Jovanović zbirku Regija fantastika 2, koja je okupila fantastične priče iz cele bivše Jugoslavije, dok mladi niški pisac Miloš Petković, otkriva na čemu sada radi, posle tri objavljene trilogije.

Dragoljub Igrošanac najavljuje promociju tri broja almanaha Književna fantastika (koja od juna postaje časopis) i jedan konkurs za priče domaćih autora, dok Tamara Lujak obznanjuje kako je završen konkurs za priče iz Paralelne stvarnosti. Za one koji nisu bili na poslednjem Festivalu epske fantastike, prenosimo deo predavanja Marka Miranovićao Tolkinovom Silmarilionu.

Večeras ćete i čuti demo verziju pesme koju je Brus Springstin ponudio za prvi film o Hariju Poteru, kao i muziku iz jednog aktuelnog bioskopskog hita, koju  otkrivamo na kraju emisije u rubrici Treća strana ploče.

Srpska fantastika preporučena mađarskim izdavačima i čitaocima

Na molbu mađarskih kolega da izdvoji pet knjiga objavljenih 2016. godine kojima bi predstavio srpsku scenu fantastike, Dragoljub Igrošanac koji uređuje kultni sajt Art-anima (http://www.art-anima.com/) se odlučio za neke interesantne naslove, a među njima I za “Magmu”, finalni deo hobitovske trilogije “Virovi” Mine D.Todorović . Možda je ovo i početak saradnje između naših i mađarskih izdavača.

Evo prevoda članka:

Od knjiga srpskih autora koje su tokom 2016. godine izašle iz štampe, izdvojio bih dela „Tumač fotografija“ Zorana Živkovića, „Karavan čudesa“ Uroša Petrovića, „Magma“ Mine Todorović, „Tajne priče“ Mirjane Novaković i „Nevidljivo carstvo“ Borisa Nada. A iskoristio bih priliku da najavim još jedno delo, koje će sasvim sigurno osvojiti simpatije domaćih čitalaca – roman „Izbledele duše“ Mladena Jakovljevića.

Panel o fantastici “Mi deca Save Savanovića” u Novom Sadu

 

U Novom Sadu se održava “BookTalk” – regionalna književna konferencija, u okviru kojeg su na programu brojni paneli na kojima će se razgovarati o različitim aspektima književnosti. Jedan od njih koji je najavljen zove se i “Mi deca Save Savanovića” i predviđen je za danas od 15 do 16 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog (Trg galerija 2)..

Evo ko će na tom panelu govoriti o fantastici i njenom mestu u savremenoj književnosti!

15.00-16.00 Panel br.8
MI DECA SAVE SAVANOVIĆA: FANTASTIKA I NJENO MESTO U SAVREMENOJ KNJIŽEVNOSTI

učesnici: prof. dr Zoran Živković, Beograd, prof. dr Sava Damjanov, Novi Sad, Goran Skrobonja, Beograd, Uroš Petrović, Beograd, Ivan Lutz, Slavonski Brod, Oto Oltvanji, Beograd

moderator: Dragoljub Igrošanac