Book Talk 2018: Tribine posvećene Žilu Vernu i Dragutinu Iliću

Danas se u Novom Sadu održava četvrta književna konferencija Book Talk, koja okuplja najznačajnija imena regionalne književnosti. Konferencija će biti održana na tri lokacije: u Galeriji Matice srpske, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i  Galeriji likovne umetnosti – poklon zbirka Rajka Mamuzića, javlja Art-Anima.

Book Talk 2018 - fantastika - Žil Vern - Dragutin J. Ilić

Kao i prethodne tri godine i ove će na konferenciji biti organizovane programske celine posvećene isključivo fantastici. Tema Book Talk-a 2018 su jubileji, a u svetu fantastike ove godine obeležavaju se dva važna događaja te vrste: 190 godina od rođenja Žila Verna i 160 godina od rođenja Dragutina Jovana Ilića, autora prve naučnofantastične drame „Posle milijon godina“ (1889).

Obe tribine biće održane u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića (Vase Stajića 1, Novi Sad). Od 17.30 časova biće upriličena tribina posvećena Dragutinu J. Iliću, a sat kasnije na programu je i tribina o Žilu Vernu.

Dragutin Ilić se s pravom može smatrati rodonačelnikom naučnofantastičnog žanra na našim prostorima. Rođen je 14. februara 1858. godine u Beogradu. Bio je književnik, dramaturg, urednik, novinar, političar i spiritista. Izdanak je slavne pesničke porodice Ilić (otac Jovan, brat Vojislav). Važio je za jednog od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca druge polovine 19. veka. Ali zbog svojih političkih ubeđenja, često je dolazio u sukob sa vlastima, što je uticalo na marginalizaciju njegovog književnog dela. Autor je prvog autentičnog naučnofantastičnog ostvarenja na srpskom jeziku i verovatno prve antiutopijske drame na svetu „Posle milion godina“. Upravo ovo važno delo navelo je književne istoričare da ponovo otkriju Ilićevu bogatu literarnu zaostavštinu, koja, između ostalog, sadrži niz drama, romana i priča pisanih u ključu fantastike.

O delu Dragutina Jovana Ilića i njegovoj privrženosti fantastici na tribini će govoriti istoričari književnosti, urednici i pisci: dr Sava Damjanov, dr Željko Milanović, ma Miloš Jocić i Mladen Milosavljević.

Tribina o Žilu Vernu počeće odmah po završetku tribine o Dragutinu J. Iliću, a biće specifična po tome što će na njoj govoriti zajedno književnici i naučni radnici.

Žil Vern je rođen 08. februara 1828. godine u Nantu. Jedan je od najprevođenijih i najobjavljivanijih pisaca na svetu. Ovaj vizionar, ljubitelj naučno-popularne literature i pisac avanturističkih romana, jedan je od rodonačelnika i najuticajnijih predstavnika naučnofantastičnog žanra. U godini u kojoj obeležavamo 190. obletnicu od rođenja ovog velikana, kroz razgovor sa istaknutim naučnicima i piscima, govorimo o značaju sprege naučne fantastike i nauke, i njihovom međusobnom odnosu u savremenom dobu.

Učesnici tribine su pisac i novinar Nenad Novak Stefanović, pisac i književni kritičar Đorđe Pisarev, predsednik udruženja „Žil Vern“ iz Pazina Davor Šišović; kao i popularizatori nauke: astrobiolog dr Milan Ćirković, fizičar Slobodan Bubnjević, i autor i voditelj naučne radio emisije Solaris, dr Srđa Janković.

Obe tribine priprema i vodi vlasnik i urednik sajta Art-Anima.com, Dragoljub Igrošanac.

Na dan održavanja konferencije cena kotizacije će biti 9.000 dinara. Ulaz na sve programske celine Book Talk-a je slobodan za studente (uz važeći indeks i prijavu na adresu: jelena.jahura@color.rs).

Noviteti na Sajmu knjiga

U Beogradu je danas počeo 62. Sajam knjiga. Fanovi su već pohrlili da pogledaju ponudu i da kupe neke od novih naslova. Ono što možete pronaći među izloženim knjiga su i ove – reč je samo o delu noviteta:

Za početak “Antologija savremense japanske horor priče” (izbor Susumu Katagava i Dina Hrecak), u izdanju Tanesija.

Ovo je izbor od trinaest priča strave i užasa sedmoro nagrađivanih pisaca, koji su poznati po tome što u svojim delima istražuju tamne strane ljudskog uma i duše.

Kao i u prethodne dve antologije, priče su hronološki poređane po godinama rođenja pisaca, tako da se lako može pratiti razvoj ovog žanra u Japanu, od priča Edogave Ranpoa, koji se smatra ocem savremenog japanskog horora, do najmlađeg i izuzetno talentovanog Ocuićija.

Japanski umetnici, kako u književnosti tako i u oblasti filma i stripa, poznati su širom sveta baš po ovom žanru i ostavljaju dubok trag na svetskoj sceni…

Za sada samo na Sajmu knjiga, a od sledeće nedelje nadamo se i u knjižarama…

Sledi nešto slično, ali sasvim drugačije. Novitet iz Solarisa – zbirka srpskih horor priča “Strah i trepet”

Ovu zbirku je priredio Vasa Pavković, a u njoj  su, između ostalih, zastupljeni: Goran Skrobonja, Boban Knežević, Ilija Bakić, Ivan Nešić, Darko Teševljaković i Đorđe Bajić, kada je reč o piscima dobro poznatih ljubiteljima žanra, dok su tu i Mihaljo Pantić, Zoran Ćirić, Vasa Pavković, Sava Damjanov i Đorđe Pisarev.

Kada su već zbirke “na tapetu”, evo i jedne čuvenog stranog pisca – “Mračni karneval” Reja Bredberija, u izdanju kuće McMillan.

Reč je o izboru 13 priča iz originalne zbirke gde ih je bilo više, ali su odabrane one za koje se smatra da bi čitaocima bile najinteresantnije:

Sadržaj:

  • Jezero
  • Čupavac iz kutije
  • Čovek sa sprata
  • Rezervoar
  • Mali ubica
  • Nadgrobni spomenik
  • Mrtvac
  • Sledeći
  • Nasmešeni ljudi
  • Pogrebnik
  • Gomila
  • Hajde da se igramo otrova
  • Noć

Tu je i treće izdanje kratkog romana Hauarda Filipsa Lavkrafta “Snovita potraga za neznanim Kadatom”. Izdavač je Makondo, a prevodilac ovoga puta dr Dejan Ognjanović.

No u ovoj knjizi ćete nači i dodatne priče: “Mačke Ultara”, “Drugi bogovi”, “Selefais” i “Nirlatotep”, pogovor “H.F. Lavkraft: Sanjar između fantazije i košmara” dr Dejana Ognjanovića, potom “Rečnik Zemalja sna” sa opisima bogova, stvorenja, mesta, osobe i knjiga koji značajno figuriraju u “Kadatu”, te ilustracije novosadskog umetnika Dejana Nenadova.

Portalibris će i ove godine da fokus stavi na aktuelne domaće pisce fantastike, ali ćete kod njih pronaći i nezaobilazno štivo za one koji ćele da vide kako se neakda pisala fantastika – prva svetska SF drama “Posle milijon godina” koju je napisao Dragutin Ilić.

Drama “Posle milijon godina” (prvi put objavljena 1889) predstavlja komad o sumraku čovečanstva kada se poslednji ljudi na svetu suočavaju sa svojim evolutivnim potomcima. Uz nju stiže i roman “Sekund večnosti”, prvi put je objavljen 1921. godine, gde je radnja smeštena na istok, u Indiju.

Za sajam je stigla i nova zbirka priča Darka Tuševljakovića – “Naknadne istine”, u izdanju Arhipelaga.

Ovde je osam priča dobitnika ovogodišnje Evropske nagrade za književnosti, nastale u poslednjih nekoliko godina. Dakle, u knjizi se nalaze priče u kojima se stvarnost pokazuje fantastičnijom od svake fantastike, a prizori koji nam se učine fantastičnim ubrzo se ostvaruju pred našim očima.