Tribina: “Razlika između istorijskog i književnog lika Vladislava III Drakule”

Na ovoj tribini tema će biti razlike i sličnosti između istorijskog i književnog lika Grofa Drakule. Tokom predavanja biće prilike da se posetioci upoznaju na koji način i zašto je postao popularan nakon smrti.

logo DOB

Vladislav III Drakula je sigurno jedna od najzanimljivijih istorijskih ličnosti čiji je lik popularizovan uglavnom nakon njegove smrti. Naravno, većini ljubitelja knjige i filma on je najpoznatiji kao glavni negativac popularnog gotskog romana s kraja devetnaestog veka ”Drakula” Brama Stokera, ali je i sama istorijska ličnost ovog vlastelina (prostor danasnje Rumunije) više nego zanimljiva i intrigantna.

Voditelj: Marko Miranović, diplomirani politikolog

Utorak, 23. novembar 2021. u 19:00 – DOB//Klub

Deset gotskih romana idealnih za čitanje uoči Noći veštica

Noć veštica nije nešto što se slavi kod nas, ali jeste zabavna kao fenomen i može poslužiti kao inspiracija da pročitate neki gotski roman ili horor. Gotika je podvrsta horora ili romana strave i kao književni pravac nastala je u XVIII veku kao reakcija na racionalistički građanski roman. Naziv pravca ili žanra potiče od razdoblja u umetnosti, pretežno u arhitekturi, pošto su najveća inspiracija za ovaj žanr bili stari, razrušeni gotski dvorci, katedrale i crkve.

Ukleta kuća

Gotski roman karakteriše obavezan element misterije, koji opet nije osnovna stvar i nije ono što nas u gotskom romanu vuče da ga čitamo. Ono što je najvažnije ovde jeste amotsfera. Radnja je gotovo uvek smeštena u neki dvorac ili neko ogromno imanje, koje je ili ukleto ili nosi neku strašnu priču, ili je bilo mesto dešavanja nekih strašnih događaja. Ambijent  je uvek mračan, siv, sumoran, i opisan toliko živopisno da čitalac može maltene da čuje kišu koja dobuje po prozoru.

Evo, stoga 10 romana iz žanra gotike koji su apsolutni klasici i koje bi trebalo pročitati. Nisu nužno svi utemeljeni u fantastici ili hororu.

1. Senka vetra, Karlos Ruiz Safon

Radnja ovog romana odvija se u Barseloni, ali verujte da je ovo prava pravcata gotika. Glavni junak ovog romana je Danijel, dečko koji pokušava da sazna nešto više o piscu čija knjiga mu je promenila život. Ta knjiga se zove Senka vetra, a pisac Hulijan Karaš. Šta Danijela zapravo podstiče na istraživanje? Pa činjenica da knjige Hulijana Karaša neko sistematski uništava! Danijel se upušta u avanturu po Barseloni, a cela priča odiše neverovatnom misterijom i onom pravom spooky atmosferom. Ovde imamo senke koje vrebaju iz mraka, smrt, ljubav, kišu, maglu – dakle sve što vam treba za jedan savršen mračni gotski roman.

2. Rebeka, Dafne di Morije

Rebeka je roman na koji mnogo ljudi pomisli kad se pomene gotika, toliki klasik je već postao. O čemu se ovde zapravo radi? Imamo neimenovanu naratorku koja dolazi iz nižeg staleža i udaje se za jednog elegantnog gospodina, Maksima de Vintera i seli se na njegovo imanje Menderlej. To je staro zdanje, puno starih stvari, sa lavirintima od hodnika koji su puni paučine, i nečeg zlog što vreba iza svakog ćoška. Još ako vam kažemo da je junakinja po kojoj roman nosi ime mrtva i da se za nju misli kako se udavila? Da li je to dovoljno da vas ubedimo da je Rebeka pravi roman za Noć veštica? Ova knjiga je tako napisana da je ne ispuštate iz ruku i da ćete imati utisak da ste tamo, u Menderleju, da slušate zvuk kiše, da možete da omirišete tu maglu i da vam je konstantno neko za petama.

3. Frankenštajn, Meri Šeli

Verovatno znate priču o Frankenštajnu, ali moramo spomenuti ovaj roman jer on jeste gotika nad gotikama. Dakle, radi se o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji želi da bude larger than life i da otkrije tajne života, te je u toj svojoj znatiželji stvorio grozomorno čudovište. Dakle, on je lik kog sopstveni intelektualni potencijal vodi u propast jer je prekoračio granice moralnog i koji, poput Prometeja, biva kažnjen zbog toga. Ovaj roman pokreće zaista mnogo moralnih i etičkih pitanja, a priča o Frankenštajnu je nadživela samu knjigu, i ovo je zaista veliki klasik književnosti koji teba da pročitate.

4. Okretaj zavrtnja, Henri Džejms

A sada – jedan od prvih horor romana ikada napisanih. Priča ovog klasika prati mladu guvernantu koja dolazi na svoje novo radno mesto na jedno ogromno imanje. Ona dolazi da čuva dvoje siročadi, a odmah po dolasku njoj počinju da se dešavaju neke veoma čudne stvari koje ukazuju na to da je imanje ukleto. Međutim, ovo je onaj momenat u romanu koji već decenijama izaziva debate književnih kritičara. Dok jedni smatraju da je imanje ukleto, drugi su stava da je guvernanta luda i da sve umišlja. Upravo zbog ovoga je Okretaj zavrtnja predmet diskusija i čitalaca i kritičara. Henri Džejms će vas načisto zbuniti, a do samog kraja nećete znati šta da mislite.

5. Drakula, Brem Stoker

Da li znate da je priča o Drakuli stara već više od 120 godina? Ni dan-danas ovaj klasik ne prestaje da oduševljava čitaoce i da inspiriše umetnike da stvaraju nešto na sličnu temu. Dakle, da se razumemo – Drakula je jedan od najvećih i najbitnijih horor romana ikada napisanih. I ne samo to, ovaj roman je začetnik vampirskog žanra u književnosti, pa i u filmu. Priča o grofu iz Transilvanije i njegovim mračnim porivima, njegovom usudu da večno pije krv kako bi preživeo, zauvek će biti idealan roman za Noć veštica. I ne samo to, zauvek će biti inspiracija milionima turista da se upuste u obilaženje zamaka Transilvanije. Drakula je epska priča o borbi svetla i tame i bogatstvo od knjige koje morate pročitati.

6. Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

Ovaj klasik je knjiga za koju mnogi ne bi rekli da pripada žanru gotike, ali činjenica je da on ima nekoliko elemenata koji ga u njega svrstavaju i zbog kojih zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Iako ovo nije roman od kog će vas podilaziti jeza, poput Drakule ili Okretaja zavrtnja, Slika Dorijana Greja donosi tu prepoznatljivu gotsku gloomy atmosferu. Pored toga, sama radnja sadrži nekoliko važnih elemenata zbog kojih je ovaj roman idealan za Halloween. Dorijan prodaje svoju dušu đavolu u zamenu za privilegiju večne mladosti i na kraju zbog toga biva kažnjen. Pored toga, imamo damu u nevolji – Sibil, kao i motiv nauke korišćene u svrhu nečeg lošeg i zlog. To su tri elementa koja ovaj roman svrstavaju u žanr gotike, a kad na sve to dodate i mračni ambijent kojim ovaj roman odiše – dobijate još jedno štivo idealno za kišne jesenje večeri.

7. Orkanski visovi, Emili Bronte

Ako ste mislili da su Orkanski visovi ljubavni roman – varate se. Ovo je tipična priča o toksičnoj vezi. Uprkos tome što sama ideja romana možda ne upada u tipične gotske obrasce kad je u pitanju radnja, ambijent u kom se ova priča odvija, kao i element misterije, Orkanske visove smeštaju na listu preporuka za gotiku. Ovde sve vreme dok čitate vi čujete kako odzvanjaju glasovi Hitklifa i Ketrin, a na samom početku postoji ipak neka zagonetka koja do kraja knjige treba da se reši. Ukoliko niste čitali do sad, ova knjiga je zaista apsolutni klasik i must-read, ali nemojte je čitati kao ljubavni roman i nemojte od nje to očekivati, jer zaista to nije. Ipak, ona donosi veoma intenzivne emocije, jednog veoma mračnog i proračunatog (anti)junaka, kao i duhove prošlosti koji vrebaju iz mraka.

8. Džejn Ejr, Šarlot Bronte

Evo jednog romana koji ima sve elemente gotike, a povrh toga je i ljubavna priča i jedan od najdivnijih romana koji su ikada izašli iz ženskog pera. Šarlot Bronte je napisala priču o junakinji koja bi trebalo da bude uzor svim devojkama koje su se nekad osetile nesigurno u sebe, koje su bile autsajderke i neshvaćene. Džejn je junakinja koja je žudela za ljubavlju, ali je u najtežim trencima ipak birala ljubav prema sebi i zbog toga od nje možemo mnogo da naučimo. A zašto je Džejn Ejr čista gotika? Pa zato što sadrži sve elemente koje treba da sadrži jedan gotski roman – misteriju, ukletu kuću, jezive priče iz prošlosti, jednog namrštenog i misterioznog muškarca i atmosferu od koje ćete imati utisak da se nalazite negde u maglovitim brdima ruralne Engleske.

9. Nortengerska opatija, Džejn Ostin

Ova lista ne bi bila potpuna i bez jednog satiričnog romana koji je suštinski svojevrsna parodija na gotski roman. U suštini, Nortengerska opatija je bildungsroman, ali je mesto odvijanja radnje veoma slično onim koji su tipični za gotski roman, a ovde postoji i element misterije koji se zapravo dešava u glavi glavne junakinje. Ona umišlja da su se dogodile neke strašne stvari, te je to ono što Nortengersku opatiju čini nekom vrstom parodije na gotski roman. Uprkos tome, Ketrin Morland je junakinja koja je jako slatka i koja će vam prirasti srcu, a uzbuđenje i duhovitost kojim ovaj roman odiše stavlja ga na listu romana koji će vas nasmejati i koji ćete zavoleti, ali koji je opet dovoljno mračan da može da bude savršeno štivo za Noć veštica.

10. Doktor Džekil i Mister Hajd, Robert Luis Stivenson

Za kraj smo ostavili klasik gotske literature, priču koja sadrži sve što jedan gotski roman treba da sadrži, a pored toga smatra se jednim od preteča horora. Ovde imamo i uklete dvorce, tamu, ludilo, tajne, nasledna prokletstva, ali osnovna tema ovog romana jeste poremećaj podvojene ličnosti i to je ono što ga čini genijalnim i relevantnim i za današnje vreme.

Specijalan “ubod” očekuje posetioce Drakulinog zamka

Posetioci Drakulinog zamka ovog meseca imaju veće šanse da primete tragove uboda – ali ne na vratu, već na ruci. U turističkoj atrakciji u Rumuniji, otvoren je zdravstveni centar gde se primaju vakcine protiv kovida 19.

Drakulakcina

Doktori i medicinske sestre koji sada rade u zamku Vlada Cepeša, turistima će nuditi besplatne Fajzerove vakcine.

Zamak Bran iz 14. veka, postao je popularan, pošto je poslužio kao inspiracija Bremu Stokeru za roman Drakula

Vakcinisanje u ovakvom okruženju, svakako će biti jedinstveno iskustvo, jer medicinsko osoblje posao obavlja u opremi i zaštitnim maskama sa motivima krvavih vampirskih očnjaka, prenosi Rojters.

U upravi Zamka, nadaju se se da će ovakvom uslugom privući više turista, jer je broj poseta atrakciji u okolina Brašova, usled pandemije naglo opao.

Na vakcinaciju u Drakulinom zamku može se bez zakazivanja i to svakog vikenda u maju.

Posetioci dobijaju i besplatan ulaz na izložbu srednjovekovnih naprava za mučenje koja broji 52 eksponata.

Rumunska vlada ima za cilj da vakciniše deset miliona građana do septembra.

Ipak, istraživanje koje je u aprilu objavio Globsek, pokazalo je da su Rumuni najmanje zaintresovani za vakcinisanje od svih istočnih članica Evropske unije.

Strigla stripska adaptacija “Drakule”

U izdanju Čarobne knjige objavljena je stripska adaptacija romana Drakula Brema Stokera u realizaciji francuskog strip autora Žorža Besa, koji nudi svoju viziju popularne priče, trudeći se, pritom, da ostane što verniji izvornom delu, javlja Art-Anima.

Strip Drakula

Na stranicama Stokerovog epistolarnog romana iz 1897. godine široka javnost po prvi put otkriva izuzetan lik Drakule, besmrtnog bića koje se hrani krvlju živih kako bi i njih pretvorilo u čudovišta. Iako Stoker nije izmislio figuru vampira, dao joj je savremeni oblik učinivši od Drakule ikonu i simbol koji su nadahnuli generacije drugih autora.

Žorž Bes, čuven po izuzetnom crtačkom umeću, u svom strip ostvarenju iz 1987. godine bira crno-belu tehniku kako bi dodatno istakao snagu svoje linije i delu dao prikladnu atmosferu jeze i užasa, prateći priču o Džonatanu Harkeru, Mini, profesoru Van Helsingu i drugima koji su se, sticajem raznih okolnosti, susreli sa dijaboličnim stvorenjem, nosferatuom, poznatim kao Vlad III Cepeš, odnosno grof Drakula.

Iz Drakule Zorza Besa

Besov Drakula predstavlja delo virtuoza, u kom se jasno vidi da je njegov autor jedan od najboljih stripskih umetnika današnjice. Ovo ostvarenje svojevremeno je bilo uvršteno u službenu selekciju prestižnog međunarodnog strip festivala u Angulemu.

Prevod sa francuskog jezika uradila je Olja Petronić.

Žorž Bes je francuski autor stripova. Svoje ime izgradio je prvo u Skandinaviji i Sjedinjenim Državama. Od 1977. do 1987. crtao je Fantoma, a 1987. vraća se u Pariz, gde upoznaje Alehandra Žodorovskog, koji mu je ubrzo ponudio da ilustruje njegovu priču o Belom Lami. Zajedno potpisuju i druge značajne serijale: Anibal 5 i Juan Solo. Godine 1998. Bes objavljuje svoj prvi samostalni album, o čemu je dugo maštao: Escondida. Za njim dolaze i druga ostvarenja: Bobi, Péma Ling, Lééla et Krishna, Le Vampire de Bénarès, Incredible India.

Knjige koje govore o značaju vakcine: I “Drakula” među njima

Koja vakcina od ponuđenih je najbolja, zašto je potrebno primiti je i zašto su antivakseri tako uporni u svojim kampanjama samo su neka od pitanja koja su se ponovo otvorila sa pojavom prvih injekcija sa preventivom protiv koronavirusa. Bar neki od tih odgovora su, kao i uvek, u knjigama.

Nagrađivana američka spisateljica Jula Bis, autorka knjige  posvećene vakcinaciji dece pod nazivom “O imunitetu”, na poziv britanskog “Gardijana” odabrala je nekoliko naslova, bilo da su u pitanju romani ili stručne studije, u kojima se govori o značaju vakcina pri iskorenjivanju različitih epidemija i istražuje se odakle takav, nekada i sasvim smešan, odijum prema ovakvom vidu prevencije.

Danijel Defo – Godina kuge

“Pre tačno godinu dana počela sam da kopam po svojim policama tražeći ‘Godinu kuge’ Danijela Defoa. Dok sam se setila da sam je vratila u biblioteku, biblioteka je bila zatvorena, kao i škola u koje mi ide dete, i činilo se da živimo u novoj verziji tog romana”, piše Jula Bis.

Danijel Defo - Godina kuge

Ona podseća da u romanu Defoov pripovedač te 1665. godine hoda praznim londonskim ulicama, dok je u gradu karantin i na snazi je policijski čas, prati podatke o smrtnosti i svedok je masovnim pokopima.

“Sve to sada deluje jezivo aktuelno, ali sam tu knjigu prvo čitala da bih saznala kakav je život bio pre nego što su počele da se koriste vakcine. ‘Godina kuge’ objavljena je 1722, mnogo pre nego što je teorija o mikrobima potvrđena. Defoov pripovedač spominje i neobične glasine prema kojima bolest izazivaju malecki zmajevi vidljivi samo kroz sočiva mikroskopa. I odbacuje tu mogućnost kao zavodljivu, ali sasvim nemoguću”, navodi ona.

Bram Stoker – Drakula

Brem Stokerov Drakula

Verovatno najčudnija knjiga u ovom izboru američke spisateljice je roman Brema Stokera “Drakula”. Kakve veze ovaj roman ima sa vakcinama? Ovako Jula Bis objašnjava zašto i ta knjiga: “U antivakserskim pamfletima onog doba lekari su poređeni sa vampirima, ali među lovcima na vampire u ‘Drakuli’ Brama Stokera su i dva doktora koji ‘sterilišu’ grofov kovčeg tako da on ne može da počiva u njemu. Teorija mikroba bila je već naširoko prihvaćena do 1897, kada je ‘Drakula’ objavljen, a drama u ovom romanu pokrenuta je zaražavanjem. Drakulin ugriz inficira njegove žrtve, pretvarajući i njih u vampire. U ovoj konkretnoj horor priči užasavajuća je bolest, a ne vakcinacija”.

Predavanje o najpoznatijem vampiru na svetu!

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (sala 340), u subotu 11. januara 2020. godine od 13 časova, biće održano predavanje dr Borisa Stojkovskog o najpoznatijem vampiru u istoriji: grofu Drakuli, odnosno vojvodi Vladu Cepešu pod naslovom „Ko je zapravo bio Vlad III Cepeš“, javlja Art-Anima.

Boris Stojkovski

Predavanje se organizuje u okviru master kursa Odseka za srpsku književnost „Vampir: od folklornih narativa do srpske fantastike početkom 21. veka“.

Akcenat predavanja biće prevashodno na istorijskoj ličnosti Vlada Cepeša Drakule, njegovom poreklu i njegovoj vladavini u Vlaškoj. Međunarodni odnosi, posebno sa Turcima, kao i Ugarskom su takođe u fokusu, ali i unutrašnja politika, posebno feudalni odnosi unutar same Vlaške i Erdelju.

Budući da se radi o jednoj od najintrigantnijih ličnosti u svetskoj istoriji, koja je doživela veliku metamorfozu tokom stoleća, biće reči i o tome kako se, od same epohe Vlada Cepeša, pa kroz istoriju, njegov lik menjao od realne istorijske ličnosti ka surovom vampiru. Objasniće se uticaj savremenih istorijskih izvora, kao i kasnijih spisa.

Na kraju, razmotriće se i nastanak legende o savremenom grofu Drakuli, pratiće se izvori Brema Stokera i razvitak ove ličnosti u popularnoj kulturi.

Ulaz je slobodan za sve zainteresovane posetioce.

Čitaoci izabrali najbolje knjige koje su ikada pročitali

Američki sajt “Buk bab” (bookbub.com), koji se svakoga dana bavi predstavljanjem tri do četiri nove knjige koje nudi na prodaju, pozvao je svoje čitaoce i kupce da im pošalju naslove knjige koju smatraju najboljom koju su ikada pročitali.

Treba imati u vidu da je to anglo-saksonski sajt i da se na listi najboljih nalaze samo one koje se mogu čitati na engleskom jeziku.

knjigeLav

Kada je reč o delima iz oblasti fantastike tek na osmom mestu je jedno takvo delo – knjiga za tinejdžere “Lav, veštica i ormar” C. S Luisa.

Među knjiigama koje su zauzele mesto od 11 do 20 su između ostalih “Drakula” Brema Stokera,  “Farenhajt 451” Reja Bredberija i “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola.

Vraća se grof Drakula

Tvorci britanske kriminalističke serije “Šerlok” iz 2010. godine, Stiven Mofat i Mark Gejtis, ponovo su udružili snage s ciljem da naprave novi TV format koji će oduševiti gledaoce. Reč je o adaptaciji čuvenog horor romana “Drakula”, irskog književnika Brema Stokera. Mada radovi još nisu zvanično počeli, u toku su pregovori sa kanalom Bi-Bi-Si, na kome je savremena adaptacija detektivskih priča o Šerloku Holmsu doživela veliki uspeh. Izvesno je da će se prikazivati u formi mini-serije, a još nije poznato kome će pripasti glavna uloga, kao ni da li će saga o transilvanijskom grofu biti smeštena u moderno doba.

Biće to prva saradnja Mofata i Gejtisa posle serije “Šerlok”, čija je poslednja epizoda prikazana u januaru. Zajedno su radili i na naučnofantastičnoj seriji “Doktor Hu” iz 2005, a originalna verzija iz 1963. inspirisala je Mofata da počne da piše. Zato se “latio” pera i producirao šest sezona priče o Doktoru, koji putujući svemirskim brodom TARDIS istražuje vreme i prostor i bori se protiv neprijatelja. Britanskog glumca Marka Gejtisa, osim kao Majkrofta, starijeg brata Šerloka Holmsa, znamo i po ulogama u “Igri prestola”, The League of Gentlemen i “Tabu”. Ljubav prema klasičnim horor filmovima i Stokerovom junaku “naterala” ga je da se prihvati posla i kreira svoju priču.

Delo irskog književnika Brema Stokera spada u najbolje romane strave i užasa svih vremena, a lik grofa Drakule nastao je po uzoru na vlaškog vladara Vlada Cepeša Trećeg, koji je u istoriji ostao upamćen po surovim metodama borbe protiv Osmanlija. Njegova “uža specijalnost” bilo je nabijanje neprijatelja na kolac. Ova uzbudljiva priča nekoliko puta je ekranizovana, a u film iz 1958. Kristofer Li i Piter Kušing tumačili su glavne role. U onom iz 1992. Gariju Oldmanu pripala je čast da dočara lik Drakule, a pored njega zaigrali su i Kijanu Rivs, Vinona Rajder, Entoni Hopkins i Monika Beluči. Serija iz 2013. godine nije ostvarila veći uspeh, te je prikazana samo jedna sezona (10 epizoda).

Bizarna nagrada: Noćenje u Drakulinom kovčegu

U Drakulinom zamku u Rumuniji će u ovogodišnjoj Noći veštica zainteresovanim posetiocima biti omogućeno da prvi put od 1948. godine prenoće u tom transilvanijskom utvrđenju, prenosi danas AP.

U zamku Bran će dve osobe prespavati u noći između 31. oktobra i 1. novembra zahvaljujući promotivnoj ponudi američkog sajta Airbnb, koji se bavi rezervacijama turističkih lokacija, a koji je danas objavio konkurs čiji će pobednici noć provesti u Drakulinom dvorcu.

Od učesnika konkursa se traži da iskoriste svoj “vampirski duh” i zamisle šta bi rekli grofu Drakuli kada bi ga sreli.

Gostima će biti poslužena večera, a potom će ostati sami i leći će u mrtvačke sanduke obložene somotom, baš kao što je i grof Drakula radio u strašnom romanu koji je tu legendu učinio popularnom.

Ukoliko pobednicima konkursa bude isuviše jezivo da spavaju u mrtvačkim sanducima, u zamku u Karpatima će im na raspolaganju biti i kreveti.

Ovaj zamak je poznat po vezi sa Vladom, princom koji je zaista tamo živeo u 15. veku i imao okrutan običaj da svoje žrtve probada koristeći kolac, što je bila inspiracija za priču o grofu Drakuli.

Drakulin zamak je jedna od glavnih turističkih atrakcija u Rumuniji, sa više od 630.000 posetilaca godišnje, navodi američka agencija.

Tom Kruz je nova “Mumija”

Kompanija Universal odlučila je da napravi svoj Univerzum, a u njemu će pokušati da oživi što više čudovišta. Biće tu i Drakula, Frankenštajn, Nevidljivi čovek, Frankenštajnova nevesta, lovac na vampire Van Helsing i čudovište iz Crne Lagune.

Svi oni imaće svoje filmove, a Mumija će biti uvod u franšizu. Glavna uloga pripašće Tomu Kruzu a partnerka će mu biti mlada glumica Sofija Bautela (“Kingsmen: The Secret Service”), koja će igrati ulogu mumije.