15 Tolkinovih saveta za bolji život

Prošlo je 129 godina od rođenja slavnog engleskog pisca Dž. R. R. Tolkina. Otac modernog fantazi žanra iza sebe je ostavio svetski poznata štiva poput trilogije “Gospodar prstenova” i “Hobit” te je svaku generaciju čitatalaca svojim rečima obeležio za čitav život.

Dž.R.R. Tolkin

Dž.R.R. Tolkin svoje je misli pretvorio u dela koja su postala niti vodilje mnogih putovanja i pustolovina njegovih književnih likova. No u ovim napisanim rečima krije se univerzalna istina.

Nismo likovi iz knjiga, ali svakako bismo trebali dopustiti Tolkinu da nas vodi kroz naša životna putovanja.

1. Nisu svi koji lutaju izgubljeni.

2. Čovek koji beži od svog straha mogao bi shvatiti da je samo uzeo prečicu u suočavanju sa njime.

3. Gde ima života, ima i nade.

4. Često se nada rodi onda kada je sve napušteno.

5. Nije važna snaga tela, već snaga duha.

6. Sve što trebamo jeste da odlučimo što ćemo s vremenom koje nam je dato.

7. Na ovome svetu ima dobrote i vredi se boriti za nju.

8. Malo-pomalo, čovek otputuje daleko.

9. Lažne nade opasnije su od strahova.

10. Mudri govore samo o onome što znaju.

11. Svi imaju svoju vrednost te jedni doprinose vrednostima drugih.

12. I najmanja osoba može promeniti tok budućnosti.

13. Nije loša stvar slaviti jednostavan život.

14. Kada bi većina nas cenila hranu, slavlje i pesmu više od nagomilanog zlata, svet bi bio veselije mesto.

15. Nikad je preduga reč čak i za mene.

“Farmer Gil od Hama” – Tolkinova priča za sve uzraste

Publik Praktikum je objavio novo, kolekcionarsko izdanje Tolkinove knjige za decu i odrasle Farmer Gil od Hama, u prevodu Vesne Stojković. Izdanje su priredili Kristina Skal i Vejn G. Hamond.

Farmer Gil od Hama

Kao i Hobita i Roverandom, Tolkin je Farmera Gila od Hama najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita priča za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.

Farmer Gil od Hama nije ličio na junaka. Krupan, riđe brade, uživao je u nezanimljivom, ugodnom životu. Ali nakon što je nehotice isprepadao i oterao nagluvog i kratkovidog džina, junačka slava farmera Gila pročula se naširoko i nadaleko. Na njegovu nesreću, kada je prepredeni zmaj Krisofilaks posetio kraljevstvo, od farmera Gila se očekivalo da se bori s njim…

Ovo je reizdanje teksta prvi put objavljenog 1949. godine, zajedno sa originalnim ilustracijama koje je uradila Polin Bejns, a koje su po Tolkinovom mišljenju bile savršen dodatak njegovoj priči. Tu su takođe i najstarija pisana verzija priče i Tolkinove beleške za nastavak.

Tolkin je u svoju priču uneo brojne duhovite dosetke i šaljiva filološka objašnjenja u kojima pojašnjava kako su Gilove neverovatne avanture obeležene čak i u nazivima stvarnih naseljenih mesta duž obala Temze. Tu su i beleške o aluzijama i imenima (npr. ime zmaja Krisofilaks ima prikladno značenje „čuvar zlata“).

Farmer Gil od Hama je jedno od retkih Tolkinovih dela iz domena fikcije koje je sasvim odvojeno od tematike Srednje zemlje. Ipak, postoji nekoliko sličnosti između ove priče i Tolkinovih poznatijih dela, od kojih je najočiglednija ta što je Gil, kao i hobit Bilbo, neobičan i neočekivan junak koji je iz ugodnog života uvučen u neplanirane pustolovine.

Sadržaj:

  • Uvod (autori: Kristina Skal i Vejn G. Hamond)

  • Predgovor

  • Farmer Gil od Hama

  • Prva (rukopisna verzija)

  • Nastavak: Kad je Georgije Drakonarije (ili po narodski Džordž Crvonjić, Gilov sin) postao kralj Malog kraljevstva

  • Galerija slika koje je za izdanje iz 1980. godine doradila i proširila Polin Bejns

  • Napomene

Luksuzna izdanja Tolkinovih dela u pretprodaji

Izdavačka kuća Publik Praktikum raspisala je pretplatu za dva nova izdanja Tolkinovih dela. Po prvi put na srpskom jeziku biće objavljena jedna od centralnih priča Tolkinovog legendarijuma Beren i Lutijena u prevodu Vladimira D. Jankovića. A pored ovog dela biće objavljena i knjiga Farmer Gil od Hama u prevodu Vesne Stojković.

Luksuzna izdanja Tolkinovih dela u pretprodaji: BEREN I LUTIJENA i FARMER GIL OD HAMA

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja.

Za razliku od ovog ostvarenja, Farmer Gil od Hama je knjiga namenjena i najmlađim čitaocima. Kao i Hobita i Roverandom, Tolkin je Farmera Gila od Hama najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita pripovest za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.

Obe knjige biće objavljene u tvrdom povezu, a krasiće ih ilustracije Alana Lija (Beren i Lutijena) i Polin Bejns (Farmer Gil od Hama).

Knjige će u pretprodaji, po povlašćenim cenama, biti do 25. oktobra, a već 26. oktobra naći će se u redovnoj prodaji.

Tolkinov “Hobit” u novom izdanju na srpskom

Jedno od ključnih dela savremene epske fantastike, Tolkinov roman Hobit, zahvaljujući Publik Praktikumu doživeo je novo izdanje na srpskom jeziku, a u prevodu Danka Ješića, javlja Art-Anima.

naslovnica Hobita

Veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom, koja govori o predusretljivom i mirnom hobitu, gospodinu Bilbu Baginsu i njegovom nevoljnom udelu u vratolomnoj potrazi za zmajevim zlatom u društvu čarobnjaka Gandalfa i skupine patuljaka, već gotovo 85 godina predstavlja omiljeno štivo generacija čitalaca širom sveta.

Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio…

Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika…

Ovo izdanje Hobita rađeno je u broširanom povezu, a iz Publik Praktikuma stižu najave da će uskoro domaćim čitaocima biti ponuđeno i tvrdokoričeno izdanje.

Novo izdanje Tolkinovog dela “Deca Hurinova”

U izdanje Publik Praktikuma objavljen je novi prevod dela Deca Hurinova Dž.R.R. Tolkina, javlja Art-Anima. Reč je o knjizi koja je prvi put objavljena 2007. godine zahvaljujući autorovom sinu, Kristoferu Tolkinu, a koja čini prvu od tri velike priće o Starijim danima Srednje zemlje.

Deca Hurinova - Dž.R.R. Tolkin

Deca Hurinova vraća čitaoce nazad u prošlost, u doba mnogo pre Gospodara prstenova i donosi tragičnu pripovest o Turinu i Nijenori, deci Hurinovoj, potomcima gospodara Dor-lomina, koji je slavu stekao suočivši se s Morgotom.

Radnja se odigrava u velikoj regiji zapadno od Sivih luka: zemlji kojom je Drvobradi nekada hodio, ali koja je potonula u velikoj kataklizmi kojom je okončano Prvo razdoblje sveta.

Bilo je to šest hiljada godina pre nego što je Jedinstveni prsten uništen, a senka Mračnog Gospodara Morgota prekrivala je čitav Srednji svet. Stradali su najveći ratnici među Vilenjacima i Ljudima, i svet je potonuo u tamu i beznađe. Ali Turin, sin Hurinov, ustaje da povede sumornu grupu odmetnika ne bi li preokrenuo tok rata u Srednjem svetu – čekajući dan kada će se naći licem u lice sa svojom sudbinom i prokletstvom koje je na njega bačeno.

Najranije verzije ove priče Tolkin je napisao još krajem Prvog svetskog rata i u godinama koje su usledile. Ali mnogo nakon toga, kada je Gospodar Prstenova završen, on je ovu pripovest iznova sastavio, razradio motive i likove u njoj, umnogome ih produbivši. Postala je to središnja priča njegovog kasnijeg dela o Srednjem svetu. Međutim, on sâm nije uspeo da je dovrši i podari joj konačan oblik.

Pred čitaocima je sada zaokružena priča, bez ikakvih uredničkih intervencija, koju je Kristofer Tolkin sastavio nakon dugog i pomnog proučavanja očevih rukopisa.

Novo izdanje Dece Hurinove urađeno je, po uzoru na izvorno izdanje Harper Kolinsa, u tvrdom povezu, a krase ga ilustracije Alana Lija, umetnika čiji su radovi obeležili izdanja Gospodara prstenova i Hobita.

Za ovo izdanje iskorišćen je postojeći prevod Srđana Ajdukovića, koji je doteran i na svim važnim mestima usaglašen s ranijim i novim prevodima Tolkinovih knjiga objavljenih u izdanju Publik Praktikuma.

Izdanje “Gospodara prstenova” sa ilustracijama Dž.R.R. Tolkina

Prema najavama iz Harper Kolinsa, tokom oktobra 2021. bi trebalo da bude objavljeno novo izdanje Gospodara prstenova na engleskom jeziku u kome će po prvi put nakon 1954. godine biti štampane ilustracije koje je uradio lično Dž.R.R. Tolkin, javlja Art-Anima. Izdanje će istovremeno biti objavljeno i u Severnoj Americi.

Dž.R.R. Tolkin – GOSPODAR PRSTENOVA

Zamenik direktora Harper Kolinsa, Kris Smit, tim povodom je rekao: „Poput brojnih mladih čitalaca, i ja sam bio fasciniran Tolkinovim sjajnim ilustracijama koje su išle uz knjigu Hobit. Te slike, pogotovo ona koja krasi korice same knjige, danas su voljene gotovo isto koliko i priča koju oslikavaju. Uprkos tome, autor, u svojoj skromnosti po kojoj je takođe bio poznat, nije želeo da ističe još jedan redak umetnički talenat koji je imao, i to bez formalnog školovanja. Ta skromnost doprinela je tome da za Tolkinovog života vrlo malo njegovih likovnih radova bude viđeno, osim u nekoliko akademskih izdanja“.

Takvo stanje stvari promenilo se 2018. godine kada su održane rekordno posećene izložbe Tolkinovih likovnih radova u Oksfordu, Njujorku i Parizu, na kojima su među eksponatima bile izložene slike, crteži, skice i mape koje je slavni pisac stvarao dok je pisao Gospodara prstenova.

„Iako ih je stvarao samo za svoju dušu i kao reference za pisano delo, nakon izvanrednog uspeha na izložbama i pozitivnog odgovora publike na Tolkina kao likovnog stvaraoca, učinilo nam se prikladnim da konačno ponovo spojimo te radove sa njegovim proznim delima kojima daju posebnu snagu, i drago nam je što ćemo na taj način omogućiti čitaocima da ponovo uživaju u Tolkinovom remek-delu.“

U ovom posebnom izdanju Gospodara prstenova, naći će se preko trideset Tolkinovih ilustracija koje do sada nikada nisu objavljene u okviru trilogije.

Pokrenuta kampanja da Tolkinova kuća u Oksfordu postane muzej

U toku je kampanja prikupljanja sredstava, kako bi porodična kuća britanskog pisca Tolkina u Oksfordu, u kojoj je napisao “Gospodara prstenova” i “Hobit”, bila pretvorena u muzej.

Tolkinova kuca u Oksfordu

Projekat Nortmur, koji je dobio ime po ulici u kojoj se nalazi kuća, pokrenula je britanska glumica Džulija Golding.

Za renoviranje kuće potrebno je 4,5 miliona funti, odnosno oko pet miliona evra.

Čuveni britanski pisac se 1930. godine preselio u kuću u Oksfordu, gde je živeo 17 godina, a na univerzitetu je predavao engleski.

Tolkin je u upravo u toj kamenoj kući napisao “Hobita”, a kasnije i “Gospodara prstenova”.

Projekat su već podržali Gandalf i Bilbo, odnosno glumci Ijan Makelen i Martin Friman, koji su igrali u filmskim adaptacijama Tolkinovih dela.

Publik Praktikum priprema tri velike Tolkinove priče

Publik Praktikum nastavlja da donosi lepa iznenađenja za sve posvećenike i ljubitelje opusa Dž.R.R. Tolkina, javlja Art-Anima.

Prema najavama iz te izdavačke kuće, tokom naredne godine bi iz štampe trebalo da izađu prevodi tri naslova koje je sam Tolkin smatrao „velikim pričama“ o Starijim danima Srednje zemlje.

Tri Tolkinove knjige

Reč je o knjigama Deca Hurinova, Beren i Lutijena i Pad Gondolina. Najranije verzije ovih priča Tolkin je napisao još krajem Prvog svetskog rata i u godinama koje su usledile, ali do kraja svog života nije uspeo da ih dovrši i podari im konačan oblik.

Rukopise sve tri knjige za štampu je priredio njegov sin, Kristrofer Tolkin, nakon dugog i pomnog proučavanja. Knjiga Deca Hurinova prvi put je objavljena 2007. u izdanju Harper Kolinsa, dok su Beren i Lutijena i Pad Gondolina čitaocima predstavljene deset godina kasnije.

Sve tri knjige ilustrovane su radovima Alana Lija, umetnika čije ilustracije krase najpoznatija Tolkinova dela Gospodar prstenova i Hobit.

Publik Praktikum namerava da prevode tih knjiga objavi identičnim redosledom. Prva knjiga, Deca Hurinova, iz štampe izlazi početkom 2021, dok bi preostale dve knjige u domaćim knjižarama trebalo da se pojave kasnije tokom iste godine.

Deca Hurinova vraća čitaoce nazad u prošlost, u doba mnogo pre Gospodara prstenova i donosi tragičnu pripovest o Turinu i Nijenori, deci Hurinovoj, potomcima gospodara Dor-lomina, koji je slavu stekao suočivši se s Morgotom.

Delo Beren i Lutijena čini centralno mesto Tolkinovog legendarijuma. Govori o ljubavi smrtnog čoveka Berena i besmrtne vile Lutijene i njihovoj potrazi za draguljima Silmarilima. Delo je povezano sa sudbinom Aragorna, čija je romansa sa princezom vilenjaka Aruen opisana u Gospodaru prstenova.

Pad Gondoliona predstavlja prvu pravu priču o Srednjoj zemlji. Priča govori o prelepom, tajanstvenom vilenjačkom gradu Gondolinu, kog uništavaju mračne sile predvođene Morgotom.

Kao i izvorna izdanja Harper Kolinsa, i izdanja na srpskom jeziku biće tvrdokoričena a krasiće ih i ilustracije Alana Lija.

Dž.R.R. Tolkin – profesor koji je “imao sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”!

Pre tačno 83 godine svetlost dana ugledalo je prvo izdanje knjige “Hobit”. Teško da negde postoji osoba koja nije čula za Hobita, Gospodara prstenova i njihovog tvorca. Ovo su neke od zanimljivosti o Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu.

JRR Tolkien

Kao lingvista i stručnjak za staroenglesku i staronorvešku književnost, Tolkin je bio profesor na Oksfordskom univerzitetu od 1925. do 1959. godine. Takođe, bio je i neumorni mentor. Održavao je između 70 i 136 predavanja godišnje (prema ugovoru, 36 je bilo dovoljno).

Mada tih i neupadljiv u javnosti, Tolkin nije bio tipični tihi profesor koji dođe “da odradi svoje”. Za njega se vezuju najluđe priče: tako je jednom došao na žurku obučen kao polarni medved, a drugi put je jurio komšiju odeven kao anglosaksonski ratnik, sa sve sekirom u ruci, prenosi Mental Floss.

Jedan od njegovih učenika je rekao kako Tolkin “ima sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”.

Tolkin je sebe video prvo kao učenjaka, a tek onda kao pisca. Hobit i Gospodar prstenova bili su uglavnom Tolkinov pokušaj da izgradi mit, a njihov uspeh ga je uhvatio nespremnog.

Proveo je godine menjajući i kritikujući adaptacije svog dela za koje nije verovao da na najbolji način oslikavaju “epski duh i plemenitu svrhu” koje im je namenio. Takođe, bio je i krajnje sumnjičav prema većini obožavalaca Gospodara prstenova, za koje je verovao da nisu sposobni da zaista cene nečiji rad i trud.

Tolkinov kolega sa Oksforda, K. S. Luis (poznat po tome što je napisao Letopise Narnije), često se spominje kao Tolkinov najbolji prijatelj. Međutim, njihov odnos bio je mnogo komplikovaniji od toga.

Istina, njih dvojica su isprva bili veoma bliski, čak toliko da je Tolkinova supruga Idit navodno bila ljubomorna na njihovo prijateljstvo i to koliko vremena provode zajedno. Takođe, upravo je Tolkin bio taj koji je ubedio K. S. Luisa da se vrati hrišćanstvu, jer je bio ateista.

Njihova veza je, ipak, polako postajala sve tanja i njihov odnos se komplikovao zbog toga što je Tolkinu smetalo to što Luis vodi prilično skandalozan život. Mada se nikada nisu vratili na staro u potpunosti, Tokin je žalio za starim prijateljstvom.

Zato je, kada je Luis preminuo, Tolkin svjoj ćerki u pismu napisao: “Do sada sam se osećao poput starog drveta koje jedno po jedno gubi sve listove. Ovo deluje kao udarac sekirom blizu korena”.

Kao što smo utvrdili, Tolkinov zanat bila je filologija. Održavao je um “u formi” izmišljajući raznorazne jezike, od kojih je neke opsežno koristio i u svojim knjigama (poput vilinskih jezika – kvenijskog i sindarinskog), a čak je i pesme pisao na tim izmišljenim jezicima.

Pored toga, Tolkin je radio na rekonstrukciji i pisanju na izumrlim jezicima poput srednjovekovnog velškog i langobardskog. Njegova pesma “BagmÄ“ BlomÄ” (Cvet drveća) možda je prvo originalno delo napisano na gotskom jeziku u poslednjih hiljadu godina.

Tolkinovi akademski spisi o staronorveškoj i germanskoj istoriji, jeziku i kulturi bili su izuzetno popularni među nacističkom elitom, koja je bila opsednuta ponovnim stvaranjem drevne germanske civilizacije.

Međutim, Hitler i ekipa su se gadili Tolkinu, i to nipošto nije krio. Čak je razmišljao i o tome da zabrani nemački prevod Hobita nakon što je nemački izdavač, u skladu sa nacističkim zakonom, od njega zatražio da potvrdi da je “arijevac”.

Umesto toga, napisao je oštro pismo u kome kaže kako mu je žao što nema jevrejskih predaka. O njegovim osećanjima svedoči i pismo koje je napisao svom sinu.

“U ovom ratu imam lične animozitete – što bi me verovatno učinilo boljim vojnikom u 49. godini nego što sam bio u 22. Radi se o toj đavolskoj maloj neznalici Adolfu Hitleru. On uništava, izopačuje i predstavlja pogrešno taj plemeniti severnjački duh, koji volim i pokušavam da predstavim u pravom svetlu”, napisao je Tolkin.

Tolkinove “Nezavršene priče” u novom izdanju

Publik Praktikum je u junu ove godine objavio redigovani prevod knjige “Nezavršene priče” Džona Ronalda Ruela Tolkina, javlja Art-Anima. Poslednje izdanje na srpskom jeziku (u prevodu Milice Simić), rasprodato je pre dvanaest godina. U oktobru će biti tačno četrdeset godina otkako je, pod uređivačkim perom Kristofera Tolkina, knjiga objavljena prvi put u Velikoj Britaniji.

Nezavrsene price

Pokazalo se u protekle četiri decenije da su “Nezavršene priče” bile utemeljivač za organizovanje mnogobrojnih neobjavljenih Tolkinovih spisa, koje je njegov sin Kristofer brižljivo uređivao i objavljivao od 1980. do 2018. godine.

Prva verzija tragične sage Deca Húrinova ugledala je svetlost dana upravo u ovoj zbirci, da bi tek 17 godina kasnije „izrasla“ u samostalno izdanje.

Koncept Nezavršenih priča sinhronizovan je sa konceptom Tolkinovog legendarijuma, tj. Dobima, na koja je njegov mitološki opus izdeljen: tri glavna odeljka knjige posvećena su trima dobima, a četvrti odeljak je u isto vreme i dodatak.

U prvom odeljku, po prvi put je objavljena legenda o smrtnom heroju Tuoru i njegovom pronalasku skrivenog vilenjačkog grada Gondolina i saga o Húrinovoj deci, koje hronološki pripadaju Prvom dobu Tolkinove mitologije.

Drugi odeljak prikazao je kreacionistički i eshatološki mit o Númenoru – Tolkinovoj Atlantidi i kratak, nedovršeni nacrt priče o VI numenorejskom kralju Aldarionu i njegovoj kraljici Erendis, te Galadrijelina i Kelebornova seljenja duž Srednje zemlje do utemeljenja u Lorijenu.

Treći odeljak doneo je neobjavljenu priču o gondorskom domostrojitelju Kirionu i njegovom ratnom prijateljstvu sa severnjakom Eorlom koji će osnovati kraljevstvo Rohan, te Gandalfovu verziju pohoda na planinu Erebor, koji se odigrao u Hobitu.

Četvrti odeljak posvećen je majarskim čarobnjacima Istarima (u koje se ubrajaju Gandalf i Saruman), dalekovidim kamenovima Palantirima i gorštačkoj rasi ljudi – Drúedainima, budući da je četvrto Doba Tolkinovog legendarijuma ostalo rudimentirano.

Priče nisu povezane u celinu, tako da se mogu čitati nezavisno i u bilo kom redosledu. Knjiga je organizovana u formi udžbenika ili vodiča, pre nego kao moderni roman, budući da je narativ ispresecan brojnim fusnotama i komentarima urednika o izmenama koje je Tolkin vršio u toku pisanja, a na kraju svakog odeljka data su i opsežna, dodatna objašnjena, vezana za određene segmente narativa.

Nezavršene priče su, dakle, svojim konceptom, slojevitošću i složenošću indirektan uvod u dvanaestotomni udžbeničko-enciklopedijski serijal Istorija Srednje zemlje i nezaobilazno štivo za ozbiljne poštovaoce Tolkinovog literarnog opusa.