Martinovi saradnici najavili nastavak priče o "igri prestola"?

Ljubitelji dela pisca Džordža R. R. Martina “Pesme leda i vatre” umorni su od čekanja da proslavljeni pisac napiše dugo najavljivani nastavak popularne sage epske fantastike “Vetrovi zime”.

Džordž R.R. Martin

Na svakih nekoliko nedelja pojavi se vest da je pisac pri kraju knjige i da bi ona uskoro mogla da ugleda svetlost dana i to posle predugih osam godina. Oni koji već godinama čekaju da saznaju kraj “igre prestola”, iako je sam pisac nedavno poručio da neće biti drugačiji od popularne serije, umorni su od ovakvih najava.

A, eto, opet se pojavila vest koja bi mogla da da signalizira da je knjiga na pomolu. Naime, nedavno je najavljeno da će slavni pisac ići na turneju po Velikoj Britaniji i potpisivati knjige. Glavni događaj na kojem će se pojaviti je Worldcom u Dablinu15. avgusta.

Poznato je da na ovaj događaj Martin dolazi svake godine, kako piše portal Winteriscoming, pa tako to što će se i ove godine pojaviti nije nikakvo iznenađenje.

Ono što jeste iznenađenje, navodi ovaj portal, jeste to što će se pojaviti na još nekoliko sličnih događaja (Titan Con Belfast i NT Castle Ward), a ono što je mnoge, dodaje se, nagnalo da pomisle da je knjiga “Vetrovi zime” gotova, je to što su tvorci sajta Westeros.org Elio i Linda u susret ovim događajima tvitovali: “Nešto nam donose vetrovi…zimu?”

Oni koji ne znaju, dodaje se, Elio i Linda su napravili prvi sajt koji se bavi knjigama iz serijala “Pesme leda i vatre” i serijom nastalom po njima – “Igra prestola”.

Njih dvoje su čak i direktno sarađivali sa Martinom na knjizi “Svet leda i vatre”, koja objašnjava sve pojedinosti ovog izmišljenog sveta, pa bi možda mogli i da imaju više informacija o datumu kada bi knjiga trebalo da izađe.

Međutim, iako su mnogi pomislili da bi njihov tvit mogao da bude najava da će Martin upravo 21. avgusta na turneji objaviti da je poslednja knjiga gotova, oni su brže-bolje, to već demantovali.

Oni su kasnije tvitovali da njihova objava nije imala nikakve veze sa najavom završetka Martinove knjige.

I tako se još jednom ispostavilo da je netačna najava da je pisac pri kraju poslednje knjige. A onima koji je čekaju već osam godina ne preostaje ništa drugo osim toga da, naravno samo još čekaju…

Advertisements

Jezovuci, mamuti i beli hodači u spinofu „Igre prestola

Džordž R.R. Martin obelodanio je neke detalje vezane za predstojeći spinof, koji bi trebalo da obrađuje dešavanja hiljadama godina pre onih u „Igri prestola“. Možda neće biti toliko zmajeva, ali će svakako biti jezovuka, mamuta i belih hodača.

Martin je još prošle godine rekao da će nova serija prikazati Vesteros u potpuno drugačijem svetlu, bez Kraljeve luke, gvozdenog prestola ili Targarjena. „Veliko carstvo Valirije je tek počelo da se uzdiže sa svojim zmajevima“, rekao je tada za Entertejnment vikli.

GRR Martin

Juče je, međutim, otkrio da će se Starkovi, jedna od velikih porodica Sedam kraljevstava, pojaviti u novoj seriji.

„Očigledno će beli hodači biti tu i to će biti jedan od aspekata serije, zajedno sa jezovucima i mamutima“, rekao je Martin.

„Lanisteri još nisu tu, ali će Livačka stena svakako stajati, poput Gibraltara. Zapravo, naseljavaju je Kasterlijevi, po kojima i nosi naziv kasnije u Igri prestola“, istakao je autor.

Martin je takođe otkrio da će Vesteros pre 5.000 godina biti podeljen na 100 manjih feudalnih poseda.

„Govorimo o sedam kraljevstava Vesterosa. Postojalo je sedam kraljevstava u trenutku Egonovog osvajanja. Ali ako odete dalje u prošlost, bilo ih je devet, pa 12, a kada se vratite u davnu prošlost, bilo ih je stotinu i to je doba o kojem pričamo“, objasnio je Martin.

Zajedno sa Martinom, na stvaranju serije, koja se trenutno snima u Severnoj Irskoj, radi i Džejn Goldman.

“Vetrovi zime” izlaze do jula 2020. godine!

Nakon finala “Igre prestola”, koje je podelilo mišljenje javnosti, oglasio se pisac serijala “Pesma leda i vatre” Džordž R. R. Martin i otkrio rok do kojeg sledeća knjiga mora da izađe.

GeorgeRRMartin

Petu knjigu, “Ples sa zmajevima”, objavio je pre davnih osam godina, što je najveća “rupa” u serijalu do sada. Šesta, “Vetrovi zime”, mora da izađe do jula sledeće godine!

Pisac je na svom blogu otkrio da će sledeće godine prisustvovati Svetskoj SF konvenciji na Novom Zelandu, koja se održava 29. jula 2020. godine.

“Ovako – ako ne budem sleteo u Novi Zeland sa knjigom ‘Vetrovi zime’ u ruci, imate moj zvanični, pisani pristanak da me zatočite u malu brvnaru na Belom ostrvu, sa pogledom na jezero sumporne kiseline, dok je ne završim,” napisao je on.

Reč je o ostrvu Vakari, koje se nalazi 48 kilometara od istočne obale novozelandskog Severnog ostrva. Na njemu se nalazi najaktivniji vulkan Novog Zelanda.

Martin potvrdio – različiti krajevi tv-serije i književnog serijala

Džordž R. R. Martin je potvrdio da će se kraj serijala „Pesma leda i vatre“ razlikovati od završnice koja nas očekuje u HBO-ovoj adaptaciji ovog dela.

George R.R. Martin

U tekstu iz Rolling stone magazina, posvećenom „Igri prestola“, Martin je pričao o tome kako su glavni producenti serije Dejvid Beniof i D. B. Vajs morali samostalno da grade priču nakon što je serija iskoristila sav materijal iz knjiga.

„Tako sporo pišem ove knjige“, kaže Martin. „Završetak serije će pratiti radnju koju sam im izložio pre pet, šest godina, ali možda će biti i nekih izmena, i mnogo toga će biti dodato.“

Martin je sugerisao da će kraj biti sličan onome što je zamislio za finalnu knjigu svoje sage „San o proleću“, ipak kao što je i do sada bio slučaj biće značajnih razlika. Napomenuo je da je to zato što seriji nedostaju mnogi likovi iz knjiga koji utiču na završetak priče.

Obožavaoci su naravno ljuti što Martinu treba toliko vremena da završi šestu knjigu, ali i on je nezadovoljan što je još nije priveo kraju.  Da bi se fokusirao na pisanje, odbio je da snimi kameo za finalnu sezonu.
Tokom intervjua za „60 minuta“, rekao je „Da serija doslovce prati radnju iz knjiga trebalo bi nam najmanje još pet sezona ne bi li snimili događaje koji će se desiti u ’Vetrovima zime’ i ’Snu o proleću’.“

Zahvaljujući brojnim sastancima u Martinovoj kući u Santa Feu, suštinu su uspeli da sažmu u osmu sezonu, ali razlika će biti, „Nemoguće je preneti sve detalje iz knjiga na televizijsku seriju.“
Našalio se da će se na internetu verovatno voditi rasprave o tome koji kraj je bolji.

Šta je sve inspirisalo Dž.R.R. Martina da napiše “Pesmu leda i vatre”

Epski književni serijal “Pesma leda i vatre” po kojem je snimljena jedna od najpopularnijih serija svih vremena “Igra prestola” u velikoj meri je inspirisana događajima iz istorije. Naravno, ne mislimo pritom na to da su zmajevi i “beli hodači” zaista postojali.

Junaci igre prestola

Evo šta je sve inspirisalo Džordža R. R. Martina da napiše (i da i dalje piše) ove knjige.

1. Igra prestola = Rat ruža

Za početak, glavni zaplet serijala je donekle preslikan Rat ruža koji se u Engleskoj vodio u 15. veku.

Rat je vođen generacijama i bio je veoma komplikovan, ali su u suštini bitku za presto vodili Lankasteri (u seriji to bi bili Lanisteri) i Jorkovi (u seriji porodica Stark) kao i porodice bliske njima. I tu su bili deca kraljevi, majke kraljeva koje spletkare i vladaju iz tame, zatim glavni savetnici kraljeva, pa čak i kraljevići koji su odrasli daleko, a tvrde da su naslednici trona (Deneris i njen brat Viseris).

2. Valirija = Stari Rim

Pre nego što su Targarjeni doveli svoje zmajeve u Vesteros (koji se u stvarnom svetu može poistovetiti sa Britanijom) bili su deo velikog carstva Valirije koja nalikuje na Rimsko carstvo. Oba su tehnički bila “republike”, oba carstva su porobljavala ljude širom sveta. Oba su nastala na poluostrvu sa toplijom klimom, gradila puteve i građevine sa naprednom tehnologijom za to vreme i oba su na kraju pala nakon čega su vekovima trajali ratovi.

3. Valirijsko carstvo nestalo kao Pompeja

U pravoj istoriji, naravno, postojala je čitava zbrka različitih faktora koji su doveli do pada Rima, kao što su invazije i preterano oslanjanje na robovski rad i previše vojne potrošnje. Ali u Martinovom svetu, Valirija je uništena u jednoj prirodnoj kataklizmi – erupciji. Na sličan način je u stvarnom svetu nestala Pompeja kada je eruptirao vulkan Vezuv.

4. Crveno venčanje = Crna večera i masakr u Glenkou

Martin je inspiraciju za čuvenu scenu Crvenog venčanja (ko je čitao knjige i/ili gledao seriju zna vrlo dobro o čemu se radi) pronašao u događajima koji su se zaista odigrali.

Događaj poznat kao Crna večera dogodio se u Škotskoj 1440. godine. Na zabavi koju je organizovao desetogodišnji kralj Džejms II, Grof od Daglasa i njegov mlađi brat, obojica članovi najuticajnijih porodica u državi, obezglavljeni su nakon večere.

Zamak u Edinburgu gde se desila Crna večera

“Istorijski izveštaji nagoveštavaju da je neko na sto stavio glavu divljeg vepra – znak smrti. Grof i njegov brat su odvedeni u kulu i kasnije pogubljeni, bez obzira na molbe kralja Džejmsa”, rekao je Martin za magazin EW.

Još jedan događaj, takođe iz Škotske je uticao na nastanak “Crvenog venčanja”. godine. Masakr kod Glenkoa se desio 1691. godine kada su škotski klanovi dobili naređenje da otkažu poslušnost srušenom kralju Džejmsu Sedmom i da se zakunu na vernost kralju Vilijamu Trećem Oranskom. Klan Mekdonald je to učinio, ali njihovo pismo nije na vreme stiglo do Vilijamovih ljudi. Zato su poslali 120 ljudi Mekdonaldima s tvrdnjom da im treba prenoćište. Dok su ljudi iz klana Mekdonald spavali, ljudi kralja Vilijama su pobili 38 muškaraca i isterali njihove žene i decu da umru napolju na mećavi.

5. Ledeni zid = Hadrijanov zid

U Engleskoj i danas postoje ostaci zida doduše mnogo manjeg i svakako nesačinjenog od magičnog leda, koji je odvajao Rimsko carstvo od plemena sa severa, baš kao što to radi Ledeni zid u Vesterosu.

Hadrijanov zid je delio Britansko ostrvo na dva dela a i njega su čuvali muškarci koji nisu smeli da imaju supruge i decu.

Ostaci veličanstvenog zida – dugačkog 117 kilometara – još uvek su vidljivi i dosad ih je posetilo više miliona ljudi.

6. “Divlja vatra” odnosno “grčka vatra”

Eksplozivnu tečnost koju u knjigama i seriji zovu divlja vatra inspirisalo je drevno grčko oružje. Naime, Grci su u sedmom veku navodno koristili zapaljivu smesu koja se pali u dodiru sa vodom i tako uništavali brodove neprijatelja. Ni danas nije poznat tačan recept ove “grčke vatre”.

7. Targarjeni kao Vilijam Osvajač

U stvarnoj engleskoj istoriji, Vilijam Osvajač ili Vilijam Kopile je bio vojvoda Normandije koji je želeo da vlada nad svih Sedam kraljevstava Engleske. Godine 1066. prešao je more sa jednom paklenom vojskom i počeo da upravlja Britanijom. Sadašnja kraljica Engleske je njegova 22. potomkinja. U “Pesmi leda i vatre”, slična je priča tu je Egon Osvajač i njegove žene-sestre i njihovi zmajevi koji preuzimaju Vesteros i uspostavljaju dinastiju Targarjen.

U prodaji nova knjiga Džordža R. R. Martina – „Vatra i krv“

Za sve fanove Drodž R.R. Martinovog serijala „Pesma leda i vatre“, koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku seriju kanala HBO „Igra prestola“, sada stiže „Vatra i krv“, delo koje oživljava uzbudljivu istorija Targarjena.

vatra-i-krv

Nekoliko vekova pre događaja koji se odigravaju u „Igri prestola“ kuća Targarjena – jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije – naselila se na Zmajkamenu. „Vatra i krv“ započinje pripovest od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena koji su se borili da održe tu znamenitu vladarsku stolicu – sve do izbijanja građanskog rata koji umalo nije zatro celu dinastiju.

Šta se zaista dešavalo za vreme Plesa zmajeva? Zašto je svaki odlazak u Valiriju posle Propasti smrtonosan? Šta su najgori zločini koje je počinio Megor Okrutni? Kakav je bio život u Vesterosu dok su zmajevi šestarili nebom? Ovo je samo nekolicina od svih pitanja na koja su dati odgovori u ovom važnom letopisu napisanom rukom učenog meštra iz Citadele, ilustrovanom s više od osamdeset crno-belih crteža Daga Vitlija. Čitaoci su imali prilike da već okuse ponešto od ovog štiva u Svetu leda i vatre, ali sada je ovde prvi put razmotana čitava bogata tapiserija povesti Targarjena.

Nova knjiga Džordža R. R. Martina „Vatra i krv“ naći će se 1. aprila u knjižarama. Oni nestrpljivu su mogli da je naruče u pretprodaji, ali je pitanje da su je dobili u naznarčenom terminu – u subotu 30. marta ili u ponedeljak 1. aprila, zbog štrajka u Pošti.

Zašto Džordž Martin ne završava sagu prema kojoj je snimljena serija „Igra prestola”

Ovih dana, u kratkom razmaku, pojavila su se dva kratka tizera za poslednju osmu sezonu svetski megapopularne serije “Igra prestola”.

Scena iz Igre prestola

Finalna sezona je najavljena kao jedna od najvećih televizijskih produkcija svih vremena, sa budžetom od 15 miliona dolara po epizodi, potrošenim na setovima od Hrvatske do Islanda.

Tokom osam godina koliko se emituje, “Igra prestola” postigla je uspeh koji se ne može meriti ni sa jednim televizijskim ostvarenjem do sad; procenjuje se da premijeru svake epizode prati najmanje deset miliona gledalaca, sa još većim brojem onih koji je gledaju kasnije, bilo legalno ili ne. Osim toga, “Igra prestola” dosad je osvojila čak 47 Emija i jedan Zlatni globus.

Za razliku od igrane serije koja se posle sedam sezona bliži kraju, čini se da je književna saga prema kojoj je televizijska adaptacija snimljena sasvim zastala. Peta knjiga iz serije “Pesme leda i vatre” Džordža Martina “Ples sa zmajevima”, izašla je 2011, a njen nastavak, ni posle osam godina nije na vidiku.

Željno iščekivanje fanova na pretposlednju knjigu iz sage koja je najavljena  kao “Vetrovi zime” posle nekoliko godina pretvorilo se u nervozu, zatim su portali i društvene mreže čekanje okrenule na šalu, objavljujući bezbrojne videe i karikature u kojima Martin duva balončiće, svira na timpanima i radi apsolutno bilo šta što nije pisanje knjige, da bi se sve na kraju preobrazilo u rezignaciju. Posle (ne)zvanične objave da će knjiga biti gotova u 2016, i zatim neobjašnjivog otkazivanja promocije do daljnjeg, mediji su uglavnom digli ruke, i prestali da prenose vesti o nastavku sage.

Na Fejsbuku, doduše, i dalje postoji šaljiva stranica na kojoj svaki dan iznova objavljuju istu sliku Džordža Martina, s obećanjem da će prestati kad knjiga najzad izađe.

U međuvremenu, Martin se zaista marljivo posvetio svemu i svačemu što nije šesta knjiga: farmi vukova u Novom Meksiku, prvom delu istorije Targerjana od čak 700 strana, pričama o Danku i Egu, pisanjem svog bloga, i redovnom posećivanju svih mogućih naučnofantastičnih i fantazijskih konvencija.

Posle dužeg vremena, ovih dana je ipak napisao da najzad planira da se posveti pisanju “Vetrova zime”:

„Vratio sam se u svoju kulu samoće, u Vestros. To neće biti ni sutra, ni sledeće nedelje, ali dobićete šesti knjigu“, napisao je na svom blogu, priznavši da ima teškoće sa pisanjem nastavka.

„Mučim se s njom već nekoliko godina. “Vetrovi zime” nisu roman već pre zbirka romana, od kojih svaki ima drugog protagonistu, a svaki od njih plejadu drugih sporednih igrača, anatagonista, i ljubavnika koji ih okružuju, i svi oni zajedno pletu komplikovano tkanje nasuprot marša vremena.“

Na žalost fanova, ako šesta knjiga ikad izađe, pitanje je da li će Martin uopšte napisati finalni “San o proleću”, pošto je nedavno izjavio da ne može da planira tako daleko: “Možda ću ipak pre toga napisati još par priča o Danku i Egu, ili drugi deo istorije Targarjana”.

U međuvremenu, serija koja je počela da se emituje 2011, posle šeste sezone je sasvim potrošila materijal iz svih knjiga, pa su producenti Beinof i Vajs, koji su seriju i osmislili, preuzeli ulogu glavnih pisaca. Njih dvojica su pre više godina izjavili da im je Martin u poverenju, za svaki slučaj, rekao kako bi “Igra prestola” trebalo da se završi.

Nažalost, način na koji se Beniof i Vajs kreću ka Martinovom epilogu je više nego problematičan. Pošto su nedovoljno talentovani kao samostalni pisci, kada su ostali bez materijala iz knjiga, serija je upadljivo izgubila na kvalitetu. Od šeste sezone, zapleti su sve besmisleniji i sa neverovatnim logičkim rupama, obrti su na nivou jeftinih sapunica, a odavno je evidentno da njih dvojica ne znaju šta da urade s mnogim likovima koji su dosad bili ključni, (simptomatično je što se to najviše dešava s onima koje je Martin uspešno portretisao kao najinteligentije, kao što su Tirion, Maloprstić ili Varis).

U međuvremenu, fanovi Martinovog sveta ipak imaju čemu da se raduju, pod uslovom da im nije možda već malo muka od bezočne muže ove franšize. U ovom trenutku, najavljeno je čak pet mogućih televizijskih projekata smeštenih u svet leda i vatre, od kojih je, doduše, zvanično najavljena jedino “Duga noć”, čija je radnja smeštena u vreme 5000 godina pre događaja iz serije “Igra prestola”.