Predavanje “Edgar Alan Po i umetnost pisane reči” u leskovačkoj Biblioteci

Profesorka Ana Kocić Stanković u ponedeljak, 29. maja od 13 sati održaće predavanje “Edgar Alan Po i umetnost pisane reči” u Narodnoj biblioteci “Radoje Domanović” u Leskovcu. Ona smatra da je Alan Po jedan od omiljenih pisaca mladima i da će zato predavanje biti zanimljivo srednjoškolcima.

Ana Kocić Stanković je vanredni profesor Američke književnosti, Američkih i Afroameričkih studija na Departmanu za Anglistiku Filozofskog fakulteta u Nišu i ona ističe da Alan Po predstavlja sponu između srednjoškolskog programa i kurikuluma tog Departmana, pa je bio logičan izbor za predavanje namenjeno, pre svega, srednjoškolcima.

Cilj je da se, kako srednjoškolcima, tako i široj javnosti, ukaže na značaj i lepotu pisane reči, umetničkog izraza i čitanja u savremenom pretežno digitalnom dobu. Edgar Alan Po je i danas jedan od omiljenih pisaca, naročito među mladim ljudima, i u svetu i kod nas, pa će biti reči i o vezama između njegovih dela i savremene pop kulture. Nadam se da bi na ovaj način i ono što je predmet brojnih akademskih studija o Pou i njegovim umetničkim zaslugama moglo postati bliže i široj javnosti i zainteresovati mlade ljude za dalja i pomnija čitanja – ističe Kocić Stanković..

Nova biografija pisca Edgara Alana Poa

U inovativnoj knjizi „Poreklo noćne tame: Edgar Alan Po i počeci američke nauke“, u kojoj je naglasak na njegovoj fascinaciji naukom i sporenju sa njom, Džon Treš hrabro ispisuje novu biografiju pisca čiji kratak i mučan život ne prestaje da fascinira čitaoce. Domaći fanovi ovog pisca knjigu mogu kupiti od 28. aprila.

Usmeravajući svetlo reflektora na vreme kada su granice koje su delile zabavu i spekulacije od ozbiljnih naučnih istraživanja bile nejasne, autor otkriva da je Po čitavog života bio opčinjen naukom. Ovo najbolje ilustruje deo teksta iz novina tog vremena: „Gospodin Po nije samo čovek od nauke – a nije ni samo pesnik ili čovek od pera. On je sve to zajedno, i verovatno nešto mnogo više.“

Ovaj pisac koji je razvijao neverovatne ideje i jedinstvenu estetsku viziju bio je ličnost eksplozivnih kontradikcija: dok je veselo razotkrivao naučne obmane prevaranata tog doba, istovremeno ih je i sam izvodio, a pred kraj života je održao predavanje o poreklu svemira, koje je zadivilo i fizičare XX veka. Knjiga „Poreklo noćne tame“, koja prati Poovo tegobno i briljantno životno putovanje, suštinski je važan novi portret pisca čiji je život postao sinonim za misteriju i imaginaciju, a delo i danas oduševljava čitaoce širom sveta.

Džon Treš je profesor istorije umetnosti, nauke i narodnih običaja na Institutu Varburg na Londonskom univerzitetu.

Objavljena knjiga „Gavran i najbolje priče“ Edgara Alana Poa

Najbolje priče pionira žanrovske literature i majstora kratke priče Edgara Alana Poa stižu mahom u novim prevodima. Tu je novi prevod i njegove najpoznatije pesme „Gavran“.

Priče koje pokrivaju različite žanrove (horor, fantastiku, krimi, triler, naučnu fantastiku) poređane su hronološki kako bi mogao da se prati razvoj Poovih ideja, dok ilustracije iz perioda art nuvoa prate karakterističnu atmosferu njegovog pisanja.

Edgar Alan Po i njegova dela su ostavili dubok trag na svetsku književnost. Česta su tema popularne književnosti, muzike, filma i televizije. Kuće u kojima je živeo danas su muzeji. Mystery Writers of America svake godine istaknutim radovima u žanru misterije dodeljuju nagradu poznatu kao nagrada „Edgar“.

Edgar Alan Po (1809–1849) bio je američki pisac, urednik i književni kritičar. Pored poezije i kratkih priča, Po je naročito bio poznat kao pisac jezivih priča. Smatra se glavnim predstavnikom romantizma u Americi. Osim što se smatra i osnivačem detektivskog žanra, doprineo je tada još uvek mladom žanru naučne fantastike, koji je tek počinjao da se probija u književnosti. Poznato je da je bio jedan od prvih književnika koji je pokušao da živi od pisanja, zbog čega je imao finansijski težak život i karijeru.

“Moć fantastike” i “Edgar Alan Po” danas na Book Talk-u u Novom Sadu

Regionalna književna konferencija „Book Talk“ održaće se po peti put u Novom Sadu 27. septembra 2019. godine, najavljuje Art-Anima. Tradicionalno, ova manifestacija okuplja najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu.

U sklopu programa konferencije planirano je 12 panela i pet predavanja. Stotinak učesnika govoriće na tri lokacije: u Galeriji Matice srpske, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i  Galeriji likovne umetnosti – poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Kao i prethodne četri godine i ove će biti organizovane programske celine posvećene isključivo fantastici. Tako će poštovaoci ove vrste književnosti moći da prisustvuju panelima „Moć savremene književne fantastike“ i „Edgar Alan Po – Kanonski pisac kao miljenik popularne kulture“.

Obe tribine biće održane u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića (Vase Stajića 1, Novi Sad). Od 16.30 časova biće upriličena tribina „Moć savremene književne fantastike“, a od 17.30 na programu je i tribina o E.A. Pou u popularnoj kulturi.

• Moć savremene književne fantastike

U vremenu vrtoglavog naučno-tehnološkog napretka, kada gotovo sva nadanja, želje i snovi čovečanstva postaju stvarnost, moć fantastike dolazi sve više do izražaja. I to ne samo u pogledu „predviđanja“ i ekstrapolacije različitih aspekata tehnološkog razvoja, već pre svega onda kada se ograničeni skup alata stvarnosne proze pokaže nedovoljnim da objasni suviše složene, previše implicitne i suptilne aspekte koji čine život savremenog čoveka i svet koji ga okružuje.

Na panelu učestvuju: Adrijan Sarajlija (Beograd), Maja Abadžija, (Sarajevo), Slobodan Bubnjević(Pančevo), Davor Šišović (Pazin), Srđa Janković (Beograd) i Pavle Zelić (Beograd). Moderator je Dragoljub Igrošanac.(Beograd).

• Edgar Alan Po – Kanonski pisac kao miljenik popularne kulture

U delima savremene književnosti, naročito fantastike i detektivske proze, dovoljno je samo malo zagrebati, pa uočiti tragove zaostavštine Edgara Alana Poa. Ali popularnost ovog izuzetno uticajnog američkog pisca, pesnika i teoretičara nije ostala bez odjeka i u drugim umetnostima. Njegova dela doživela su oko 200 filmskih ekranizacija, nebrojene pozorišne predstave, preko 300 stripskih adaptacija, ali i pastiše u mnogim likovnim i muzičkim ostvarenjima. U godini dvostrukog Poovog jubileja (210 godina od rođenja i 170 godina od smrti), govorimo o popularnosti i neobičnoj svežini njegovih dela, koja iznova nadahnjuju generacije stvaralaca u različitim umetničkim sferama.

Učesnici panela su: Milena Benini (Zagreb), Marko Fančović (Zagreb), Dina Hrecak (Beograd), Dejan Ognjanović (Niška Banja) i Dragana Bošković (Novi Sad). Moderator je Dragoljub Igrošanac.

Cena kotizacije za „Book Talk 2019“ do 27. septembra iznosi 6.000 dinara. Na dan održavanja konferencije cena kotizacije biće 9.000 dinara. Ulaz na sve programske celine „Book Talk“-a je slobodan za studente (uz važeći indeks i prijavu na adresu: jelena.jahura@color.rs).

Večeras izvođenje kompozicije “Iron Bells” po poemi Edgara Alana Poa

U Jevrejskom kulturnom centru posetioci će večeras u 20 časova moći da čuju kompoziciju “Iron Bells” nastalu po poemi Edgara Alana Poa. Ulaz je slobodan.

Kompozicija “Iron bells” Branke Popović nastala je na osnovu teksta četvrtog dela poeme “Bells” Edgara Alana Poa.

Kompozicija je zasnovana na ideji eha vanvremenskog Poovskog teksta u savremenom trenutku i eho kao fenomen vezan za zvuk zvona, koji je razrađen, kako kroz međusobni odnos elektronskog sloja, dva glasa i harfe, tako i kroz odnos celog ansambla i zvuka prostora.

Izvođači su Milena Damnjanović -sopran, Mirjana Marjanović- sopran, Gorana Ćurgus – harfa, Branka Popović – elektronika i Ivan Brusić – majstor tona.

Devet teorija o misterioznoj smrti Edgara Alana Poa

I danas niko sa potpunom sigurnošću može da kaže kako je preminuo slavni pisac.

Čuveni pisac poslednji put je viđen u javnosti 3. oktobra 1849. godine u veoma lošem stanju. Njegov lekar je zabeležio da je pred smrt dozivao Rejnolda, a do danas niko nije siguran ko bi taj čovek mogao da bude. Magazin Smitsonijan izdvojio je najzanimljivije teorije o tome zbog čega je Edgar Alan Po preminuo.

Udarci
Ežen Didije u svojoj knjizi “Poov grob” iz 1872. godine govori o mogućnosti da je Po naleteo na neke prijatelje na Vest Pointu, s kojima je otišao na piće. Kako Po nije dobro podnosio alkohol, nije mu bilo potrebno mnogo da se opije, pa je ostavio svoje prijatelje, lutao ulicama, nakon čega su ga siledžije opljačkale i pretukle, ostavivši ga na ulici.

Žrtva politike
Drugi veruju da je Po bio žrtva neobičnog metoda kojim su stanovnici SAD-a u 19. veku primoravani na glasanje. Bande koje su radile za određene stranke bi presrele čoveka na ulici, uvukle ga u sobu, tamo bi ga napile i naterale da glasa, nekad čak i više puta. Ukoliko bi žrtva odbila glasanje, banda bi ga pretukla ili ubila. Vremenom je ova teorija postala opšteprihvaćena, posebno nakon što je 70-ih godina 19. veka Poov biograf Džon Henri Ingram primio nekoliko pisama koja govore o ovoj teoriji.

Alkohol
U mnogo izvora spominje se da Po zaista nije podnosio alkohol. Po bi bio pijan od jedne čaše vina, kao i njegova sestra. Oni koji su se nalazili u Poovom okruženju, priznali su da je pisac često razmišljao da se otruje alkoholom.

Trovanje ugljendioksidom
Mnogi su pokrenuli ovu teoriju, smatrajući da je moguća jer se svetlo u to vreme punilo ugljenikom. Ova teorija je odbačena kada nakon testiranja vlasi Poove kose nisu pronađeni tragovi koji bi na to ukazivali.

Trovanje živom
Za razliku od ugljendioksida, testovi su pokazali da se u telu pisca mesecima pre njegove smrti nalazio povišen nivo žive. Međutim, to je verovatno posledica lekova koje je Po koristio nakon što je posetio Filadelfiju u vreme epidemije kolere. Trovanje živom moglo bi da objasni halucinacije i delirijum pre smrti, ali količine žive pronađene u vlasima Edgara Alana Poa i dalje su trideset puta manje od onih koje su potrebne za ovakvu vrstu trovanja.

Besnilo
Ovu teoriju je na konferenciji patologa 1996. godine izneo jedan lekar zajedno s listom simptoma koje je upoređivao sa simptomima pacijenata koji su bolovali od besnila. Lekar nije znao o kome se radi, samo je pregledao izveštaje piščevog lekara. Prema njima, pisac je bio primljen u bolnicu zbog “letargije i konfuzije”, a njegovo stanje se vrlo brzo pogoršavalo. Međutim, ovo ne može da se utvrdi sa sigurnošću bez DNK analize. Mnogi se slažu s ovom teorijom jer je ovo jedina teorija koja je donesena nakon analize u okviru koje lekar nije znao o kome se radi.

Tumor na mozgu
Prilikom ekshumacije Poovog groba, otkiveno je da se unutar njegove lobanje nalazi nešto krajnje neobično. Mnogi tvrde da je reč o tumoru, dok drugi pretpostavljaju da se ipak radi o nečemu drugom – lekar iz Njujorka je rekao piscu da ima leziju na mozgu koja izaziva neželjene reakcije na alkohol.

Grip
Tu je i teorija da je Po jednostavno podlegao gripu koji je zahvatila pluća. Hladna kiša i grip mogli su da dovedu do upale pluća koja se završila smrću, dok je visoka temperatura verovatno uticala na halucinacije i konfuziju.

Ubistvo
Još jedna od mnogobrojnih teorija govori da su Poa ubila braća njegove bogate verenice Sare Elmir Šelton. Ova teorija često je pokušavana da se dokaže novinskim člancima, pismima i sećanjima koja govore da je putovanje na koje je Po otišao pre svoje smrti zapravo bila poseta njenoj braći.

Poova dela u stripskoj adaptaciji Ričarda Korbena

Izdavačka kuća Darkwood objavila je izdanje antologijskog horor časopisa “Leglo strave” posvećeno Edgaru Alanu Pou, javlja Art-Anima. Izdanje sadrži nekoliko manje znanih, kao i nekoliko opštepoznatih Poovih dela, kako u tekstualnom originalu, tako i u stripskoj adaptaciji Ričarda Korbena. Prevod izdanja uradili su Dejan Ognjanović i Milan Jovanović.

Edgar Alan Po (1809-1849) je bio američki pisac, pesnik i književni kritičar i teoretičar. Njegova dela, prevashodno u formi pripovedaka i pesama, sežu od gotske romantike, preko detektivskih priča, do horora i naučne fantastike. Poove teme su vezane za gubitak, propadanje i nadasve smrt, kao i za materiju, metafiziku i ljubav, pa makar ona bila i tragična. Poov značaj je nemoguće preceniti – kao inspiraciju su ga navodili Vels, Vern, Dojl i Lavkraft; njegova pesma “Gavran” nalazi se u čitankama svih svetskih škola, a filmskim i stripskim adaptacijama njegovih dela ne zna se broj. No, kako to biva, život mu je bio daleko od srećnog – ostao je bez roditelja dok je bio dete i odrastao je kod rodbine, oprobao se kao vojnik, a zatim rešio da živi prevashodno od pisanja, što ni u to vreme nije bilo lakše nego danas. Oženio se svojom rođakom, ali je ona ubrzo preminula, ostavivši tako trag pomalo zabranjene, a svakako izgubljene ljubavi. I, na kraju, umro je misteriozno. Pronađen je kako u bunilu, obučen u tuđu odeću, luta gradom. Primljen je u bolnicu i ubrzo preminuo iz razloga koji nikada nisu otkriveni. Po je tako otišao ostavivši iza sebe poslednju misteriju.

Ričard Korben je jedan od najcenjenijih crtača stripova strave i naučne fantastike. Postao je poznat po kratkim pričama strave i užasa koje su izlazile u čuvenim časopisima “Creepy” i “Eerie” da bi kasnije prešao u SF magazin “Heavy Metal”. Njegova najpoznatija dela, pored spomenutih kratkih priča, svakako su “Bladstar”, “Den”, “Svet mutanata” i “Kuća na granici”.