Čitaoci izabrali najbolje knjige koje su ikada pročitali

Američki sajt “Buk bab” (bookbub.com), koji se svakoga dana bavi predstavljanjem tri do četiri nove knjige koje nudi na prodaju, pozvao je svoje čitaoce i kupce da im pošalju naslove knjige koju smatraju najboljom koju su ikada pročitali.

Treba imati u vidu da je to anglo-saksonski sajt i da se na listi najboljih nalaze samo one koje se mogu čitati na engleskom jeziku.

knjigeLav

Kada je reč o delima iz oblasti fantastike tek na osmom mestu je jedno takvo delo – knjiga za tinejdžere “Lav, veštica i ormar” C. S Luisa.

Među knjiigama koje su zauzele mesto od 11 do 20 su između ostalih “Drakula” Brema Stokera,  “Farenhajt 451” Reja Bredberija i “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola.

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Šta je, zapravo, “Farenhajt 451”

Svi koji su pročitali „Farenhajt 451“ Reja Bredberija znaju da je roman optužnica protiv cenzure koju sprovodi vlada. naime, o čemu drugom bi mogla govoriti priča o distopijskoj budućnosti u kojoj je Amerika zabranila knjige i spaljuje ih?

Ispostavlja se da je sam Bredberi imao druge poglede na značenje svog bestselera i tokom poslednjih godina svog života pokušavao je da javno ispravi preovlađujuće, i prema njegovom mišljenju, pogrešno tumačenje.


„’Farenhajt 451’ nije priča o cenzuri vlasti“, Ejmi I. Bojl je prenela autorove reči 2007. godine. „Niti je bio odgovor na senatora Džozefa Mekartija čije su istrage već ulile strah i ugasile kreativnost hiljada ljudi.“ Pre svega, želeo je da svojim romanom iz 1953. godine donese „priču o tome kako televizija ubija interesovanje za čitanje književnosti“, prenela je Bredberijeve reči.

Kako je sam rekao: „Reč je o ljudima koje televizija pretvara u morone.“ Džonsonova takođe citira autorov opis televizije kao medijuma koji „vam daje podatke o Napoleonu, ali ne i ko je on bio“, šireći time „faktoide“ umesto znanja. „Toliko vas napune bespotrebnim informacijama da se osećate prepunim.“

Takođe, nije voleo ni radio: samo dve godine pre „Farenhajta 451“, Bredberi je pisao svom kolegi Ričardu Matisonu tugujući zbog njegovog doprinosa „našem rastućem nedostatku pažnje“ i stvaranju „skakutavog iskustva“ koje „čini da ljudima, uključujući i mene samog, postane gotovo nemoguće da sednu i udube se u neki roman“.

Za odbacivanje čitanja, koje je istraživao u knjizi, nije krivio državu već ljude navučene na zabavu kao na opijate – „demokratsko društvo čija se raznovrsna populacija okrenula protiv knjiga: belci odbacuju ’Čiča Tominu kolibu’, a crnci ne odobravaju ’Malog Sambu’“, što dovodi do rasprostranjene cenzure, a na kraju, i do spaljivanja svakog materijala za čitanje.

Ali njegove knjige se i dalje suočavaju sa preprekama, a čak je i FBI držao oko na Bredberiju i njegovom žanru. „Neprestano dobijam pisma od nastavnika koji mi govore da su moje knjige trajno zabranjene“, rekao je jednom Bredberi. „Kažem im da ne brinu o tome i da vrate knjige na police. Vi ih vraćajte, oni će ih skidati i na kraju ćete pobediti.“ Autori ne mogu mnogo da pomognu u ovakvim situacijama, pa ni Bredberi, ali je on tim ljudima koji su mu pisali uvek odgovarao na isti način: „Radite svoj posao. Vi ste bibliotekar. Vi ste nastavnik. Budite čvrsti i pobedićete.“

Nova filmska verzija romana „Farenhajt 451“

U poslednjih nekoliko decenija bilo je više adaptacija romana Reja Bredberija „Farenhajt 451“ – za pozorište, radio i naravno, film. Prošlo je 52 godine od poslednje filmske adaptacije, i od tada su cenzura i način čitanja (danas ne možete da spalite e-knjigu!) dobili drugo značenje. Ali teme će ostati da odjekuju još dugo, kao uostalom i mnoga Bredberijeva predskazanja (on je prvi zamislio slušalice i ravne TV ekrane).

Sada je možda pravo vreme da se obnovi Bredberijeva vizija budućnosti. I to u HBO produkciji: Majkl B. Džordan će biti u ulozi Gaja Montaga, mladog vatrogasca neobične specijalnosti (da spaljuje knjige). Majkl Šenon će igrati njegovog zlog mentora, čije će lice biti projektovano na svim stranama zgrada u stilu „Blejd Ranera“.

 

16 iznenađujućih činjenica o romanu „Farenhajt 451“ Reja Bredberija

Preko 60 godina, klasik naučne fantastike Reja Bredberija pokreće maštu, debate i pokrete otpora. Distopijska priča o čoveku koji spaljuje knjige kako bi sprečio širenje ideja – a onda shvata svoju grešku – kritikuje cenzuru na vrhuncu Hladnog rata. Roman je pun iznenađenja, kontradikcija i zabluda.

1. Adolf Hitler je bio mračna inspiracija za knjigu
„Farenhajt 451“ u centar stavlja Gaja Montaga, vatrogasca nezadovoljnog svojim poslom: umesto  da gasi požare, od njega se očekuje da spaljuje knjige kako ne bi dospele u javnost. U jednom intervjuu, Bredberi je objasnio kako je došao do ovog koncepta:

„Pa Hitler, naravno. Kada sam imao petnaest godina, on je spaljivao knjige na berlinskim ulicama. Onda sam kasnije saznao i o spaljivanju biblioteka u Aleksandriji pre 5000 godina. Duša me je bolela. Pošto sam samouk, to znači da su moji učitelji – biblioteke – u opasnosti. A ako se desilo u Aleksandriji i Berlinu, može se desiti ponovo i u budućnosti i onda bi moji heroji bili ubijeni.“

2. Naslov romana navodi na pogrešan zaključak
Popularni slogan za knjigu glasi „temperatura na kojoj gori papir“. Ali temperatura od 451 farenhajta se odnosi na tačku u kojoj se papir samozapaljuje, što znači da je to temperatura na kojoj će papir goreti bez izlaganja eksternom plamenu, poput onog iz Montagovog bacača plamena. Knjige se mogu zapaliti na temeperaturi između 440 i 480 stepeni farenhajta, zavisno od debljine i vrste papira.

3. Roman je adaptiran prema Bredberijevoj priči „Vatrogasac“
Bredberi je 1950. godine objavio svoju prvu knjigu, zbirku kratkih priča „Marsijanske hronike“. Sledeće godine je napisao priču „Vatrogasac“, objavljenu u časopisu „Galaxy“ 1951. Iz te priče će kasnije nastati „Farenhajt 451.“

4. Bredberi nije napisao „Farenhajt 451“ za devet dana
Popularna apokrifna priča je da je Bredberi napisao „Farenhajt 451“ za nešto više od nedelju dana. Ta priča nije tačna: napisao je „Vatrogasca“ u tom periodu. Autor je za tu priču govorio da je „prva verzija“ romana. Ali je kasnije često pričao o „Vatrogascu“ i „Farenhajtu 451“ kao o jednom, što je izazvalo konfuziju.

5. Prvu verziju romana je napisao na iznajmljenoj pisaćoj mašini u podrumu biblioteke
Bredberi i njegova žena Margerit Meklur dobili su dvoje dece 1950. i 1951. godine, tako da mu je trebalo tiho mesto za pisanje, ali nije imao novca da iznajmi kancelariju. U intervjuu iz 2005, Bredberi kaže:

„Lutao sam UCLA bibliotekom i otkrio da postoji soba gde možete iznajmiti pisaću mašinu za 10 centi na pola sata. Tako da sam otišao i uzeo kesu sitniša. Roman je počeo tog dana, a devet dana kasnije bio je gotov. Ali Bože, kakvo je to mesto bilo za pisanje knjige! Trčao sam gore-dole po stepenicama i grabio knjige sa polica kako bih našao bilo kakav citat i onda trčao nazad da ga stavim u knjigu. Knjiga se sama napisala za devet dana, zato što mi je biblioteka rekla da to uradim.“

6. Potrošio je 9.80 dolara na iznajmljivanje pisaće mašine
Bredberijevih devet dana u biblioteci koštali su ga prema njegovoj proceni nešto manje od 10 dolara. To znači da je na „Vatrogasca“ potrošio 49 sati.

7. Knjigu smatraju kritikom makartizma
„Farenhajt 451“ objavljen je 19. oktobra 1953. godine, usred „Drugog crvenog straha“, perioda koji je počeo krajem četrdesetih godina i trajao je do kraja pedesetih i karakterisala ga je politička i kulturna paranoja. Brojni Amerikanci su se plašili da se komunizam inflirtrirao u njihove vrednosti i zajednice. Zbog konteksta, neki kritičari su interpretirali Montagovu priču kao izazov cenzuri i konformizmu koje je pokrenuo lov na veštice senatora Džozefa Makartija.

8. Bredberi je, u stvari, pisao o opasnosti televizije
Bredberi se plašio da će televizija biti kraj čitanja – i time ugasiti najbitniji deo naše kolektivne čovečnosti. „Televizija vam prikazuje događaje iz Napoleonovog života, ali ne govori o tome ko je on bio“, žalio se Bredberi. Takođe je rekao da je televizija „uglavnom smeće.“

9. Bredberijeva sklonost ka čitanju nije ga udaljila od televizije
Bredberi, autor preko 500 dela, dozvolio je da se njegove kratke priče i romani adaptiraju za TV. Takođe je pisao i scenarija za „Alfred Hičkok predstavlja“, „Zonu sumraka“, kao i sopstveni antologijski serijal „Pozorište Reja Bredberija“, koji se emitovao šest sezona između 1985. i 1992. godine. Zbog svog truda, dobio je nekoliko nagrada, uključujući i „CableAce“ nagradu za najbolji dramski serijal, Emi za „The Halloween Tree,“ i Bram Stoker nagradu za životno delo.

10. Filmska adaptacija Fransoa Trifoa je napravila veliku promenu u priči
Klaris, tinejdžerka koja se sprijatelji sa Montagom, u romanu gine u saobraćajnoj nesreći. U filmu ona preživi. Iako iznenađen ovom promenom, Bredberiju se ona svidela. Kada je adaptirao roman za pozorišnu predstavu, preuzeo je detalj iz filma i pustio Klaris da živi.

11. „Farenhajt 451“ je adaptiran i za druge medije
Sem Trifoovog filma i Bredberijeve predstave, roman je izašao i u formi BBC radio drame, video igre i grafičkog romana, kao i filma iz 2018. sa Majklom Bi Džordanom i Majklom Šenonom.

12. Bradberi smatra „Farenhajt 451“ svojim jedinim naučno fantastičnim delom
Iako ga smatraju majstorom naučno fantastičnog žanra, Bradberi je svoja ostala dela smatrao fantastikom. Jednom je objasnio: „Ne pišem naučnu fantastiku. Napisao sam samo jednu takvu knjigu do sad i to je ‘Farenhajt 451’ i ona je zasnovana na stvarnosti. Naučna fantastika je opis stvarnog. Fantastika je opis nerealnog. ‘Marsijanske hronike’ nisu naučna fantastika. To je samo fantastika. Vidite, to ne može da se dogodi.“
13. „Farenhajt 451“ je izmislio male slušalice
U vreme izlaska romana, slušalice su bile ogromne, glomazne stvari. Ali Bredberi je zamislio „male školjke, sitne radio prijemnike“, koji bi se nalazili u ušnom kanalu i puštale muziku Montagovoj uspavanoj ženi. Ove „školjke“ su prešle iz naučne fantastike u naučnu činjenicu 2001. godine, kada je dizajner u Eplu Džonatan Ajv pokazao prve male slušalice.

Opet, „predviđanje“ nije bilo nešto što je Bredberija interesovalo. „Pokušavao sam da ne predviđam, već da čuvam i sprečim. Ako mogu da ubedim ljude da prestanu da rade to što rade i odu u biblioteku i budu razumni, bez pontifikovanja i i samosvesti, to je u redu. Mogu da naučim ljude da stvarno znaju da su živi“, rekao je Bredberi.

14. Godinama je Bredberi odbijao da se „Farenhajt 451“ objavi kao elektronska knjiga
Kao što roman jasno stavlja do znanja, Bredberi je verovao štampanoj reči. Kada su ga 2009. godine upitali da li bi dozvolio elektronsku verziju knjige, Bredberi je odgovorio potencijalnim izdavačima: „Dođavola s vama i dođavola sa internetom. Oduzima pažnju. Beznačajno je; nije stvarno. Negde je u vazduhu.“

Rekao je čak da elektronske knjige „smrde poput izduvnih gasova“. Ali je 2011. godine, devedesetjednogodišnji Bredberi dao izdavačkoj kući Simon & Schuster integralna prava za izdavanje elektronske verzije romana, za sedmocifrenu cenu. Međutim, Bredberi je imao jedan uslov: Simon & Schuster su morali da se obavežu da će knjiga biti dostupna za besplatno skidanje u javnim bibliotekama.

15. Bredberi je znao šta bi on uradio da je živeo u distopiji „Farenhajta 451“
“U knjizi postoji grupa pobunjenika koja pokušava da sačuva pisanu reč tako što će zapamtiti velika dela književnosti. Kada su ga upitali koju bi knjigu on zapamtio u takvim uslovima, Bredberi je odgovorio: „Mislim da bi to bila ’Božićna priča’. Ta je knjiga uticala na moj život više od bilo koje druge, zato što govori o životu i smrti. Govori o pobedi.“

16. „Farenhajt 451“ je Bredberijev najpopularniji roman
Prodao se u preko 10 miliona primeraka, dobio salvu pozitivnih kritika i smatra se jednim od najvećih romana 20. veka. Osvojio je i nekoliko nagrada, uključujući nagrade Američke akademije za umetnost, Prometeus i Hugo. Bredberi je bio nominovan i za Gremi nagradu 1976. godine, za audio knjigu kojoj je lično dao glas.

Povratak distopije: Šta čitati u eri "alternativnih činjenica"

Prvi koraci Donalda Trampa kao predsednika već su pomerili mnoge granice normalnog, ali je novi stanar Avenije Pensilvanija 1600 uticao i na nešto sa čim na prvi pogled nema mnogo veze: prodaju knjiga.

Nekoliko dana nakon što je Trampova savetnica Kelien Konvej izjavila da portparol Bele kuće Šon Spajser nije lagao kada je rekao da je Trampova inauguracija bila najposećenija u istoriji, već je izneo ”alternativne činjenice”, ovaj novi termin za laž vratio je kultni roman “1984” Džordža Orvela na prvo mesto liste najprodavanijih knjiga na Amazonu. Među najtraženijim naslovima u popularnoj onlajn knjižari nalazi se još nekoliko klasika distopijske literature, koji očigledno postaju udžbenici za postčinjenično društvo.

Ukoliko želite da uporedite fikciju i stvarnost ili da procenite živimo li u Okeaniji, Svetskoj Državi ili na nekom trećem mestu, ovih pet klasika distopije mogu za početak da pomognu u razumevanju onoga što se dešava oko nas:

5. “Sluškinjina priča” Margaret Atvud
U Republici Galad, nekadašnjim Sjedinjenim Državama, žene ne mogu da rade i zarađuju novac, već imaju samo ulogu da obavljaju kućne poslove i razmnožavaju se. Neposlušnost se kažnjava vešanjem ili progonom. Postoje služavke kojima je zadatak samo da rađaju, a zatim daju bebe moralno podobnim ženama bez dece. Jedna od njih je Fredovica kroz čiju priču saznajemo kako je nastalo ovakvo društvo.
Margaret Atvud: Sluškinjina priča; Autor: Creative Commons

4. “Put”, Kormak Makarti
Svet je zadesila apokalipsa, a malobrojni ljudi jedina su preostala živa bića na planeti. Teško bolestan otac i sin kreću na višemesečno putovanje kroz opustošenu Ameriku, pokušavajući da živi stignu do mora, mada ne znaju šta ih tamo čeka. Osim gladi, pretnju na putu predstavljaju bande kanibala, protiv kojih imaju samo revolver sa dva metka. Iako sebe vide kao “dobre momke”, dečak primećuje da otac u borbi da prežive postaje surov i amoralan prema ljudima u istoj situaciji, a jedino ljudsko u njemu ostaje ljubav prema sinu. Roman je 2007. osvojio Pulicerovu nagradu.

3. “Farenhajt 451”, Rej Bredberi
U bliskoj budućnosti knjige su ilegalna roba, a “vatrogasci” imaju zadatak da ih u ime opšte sreće spaljuju zajedno sa kućama u kojima su nađene. Gaj Montag obavlja ovaj posao bez preispitivanja, dok njegova žena Mildred dane provodi uz TV. Susret sa mladom i slobodoumnom Klarisom koja mu priča o prošlosti u kojoj se ljudi nisu plašili i gde su svet upoznavali preko knjiga, a ne televizije, menja njegov način razmišljanja. Kada Klarisa nestane, a Mildred pokuša da se ubije, Montag počinje da skriva knjige koje je do tada spaljivao.
Rej Bredberi: Farenhajt 451; Autor: Wikipedia Creative Commons

2. “Vrli novi svet” Oldos Haksli
Sredinom trećeg milenijuma ili 632. godine “posle Forda”, Upravljači su stvorili totalitarnu Svetsku Državu zasnovanu na principima stabilnosti i sreće koja se održava uz sintetičku drogu soma. Bebe se proizvode u laboratorijama, ljudi dele na klase po inteligenciji, porodice više ne postoje, mozak se ispira tokom spavanja, seks je slobodan, a osećanja isključena. Bernard Marks je usamljen u želji da se oslobodi ovog savršenog društva, a prilika za to mu se pruža kada poseti jedan od preostalih Rezervata u kojima žive “divljaci” – ljudi koji se nisu uklopili u novi sistem i još uvek se rađaju i žive na stari način.
Oldos Haksli: Vrli novi svet; Auror: Wikipedia Creative Commons

1. “1984”, Džordž Orvel
Svet je podeljen na tri ogromne države: Okeaniju, Evroaziju i Istaziju koje su u neprestanom ratu. U Okeaniji je rat mir, sloboda ropstvo, a neznanje moć. Veliki brat sve posmatra, iz novogovora su izbačene dvosmislene reči, a policija misli preko sveprisutnih ekrana nadzire građane. Ministarstvo istine plasira laži, prošlost se falsifikuje, svaki stranac je neprijatelj, a dva i dva su pet ako partija tako želi… Novine pišu samo o uspesima vlasti, sportu, zločinima i astrologiji. Vinston Smit radi u ministarstvu istine i čezne za slobodom… ali Veliki brat i to zna.
Džordž Orbel; Autor: Profimedia

Pozorišna sezona u Nišu počinje premijerom “Farenhajta 451”

Narodno pozorište u Nišu svoju novu sezonu počinje 1. oktobra premijerom predstave „Farenhajt 451“po motivima romana Reja Bredberija i tekstu Vesne Perić, a u režiji Bojane Lazić.

U autorskom timu koji radi na pripremi predstave su i scenografkinja i kostimografkinja Zorana Petrov, kompozitor Vladimir Pejković, a za scenski pokret i koerografiju je zadužen Damjan Kecojević.

– „Farenhajt 451“ Reja Bredberija je, uz „1984“ Džordža Orvela, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Mi“ Jevgenija Zamjatina, jedan od mojih omiljenih romana u žanru distopija. Predstava „Farenhajt 451“, rađena po motivima ove knjige, takođe je roman. Roman-predstava. Predstava-knjiga. Ona je priča o rađanju kritičke svesti, o stasavanju jednog otpadnika, o čoveku koji ima hrabrosti da napravi izbor. Ali, Farenhajt 451 je i priča o samoći i tišini, o toploti koja dolazi samo spolja, od Sunca, i o ulasku u nepoznato, ono tako lepo i istovremeno zastrašujeće nepoznato koje nas čeka iza linije sigurnosti. Ili iza linije vatre – kaže rediteljka Lazić.