Skrobonja i Refesticon na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu

16. Festival fantastične književnosti u Pazinu, ove godine biće realizovan od 23. do 26. avgusta u Puli i Pazinu, zahvaljujući saradnji Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja ljubitelja fantastike „Albus“, prenosi Art-Anima.

Tri dana manifestacije (23, 24. i 26. avgust) biće priređena u okviru „Dana fantastične književnosti u Puli“ u Srpskom kulturnom centru, dok će 25. avgusta program biti upriličen u Pazinu u dvorištu Kaštela.

Prvog dana festivala biće predstavljen beogradski pisac Goran Skrobonja, drugog dana na programu je predstavljanje regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja, trećeg dana je predstavljanje recentne produkcije SF/F pisaca iz regiona, dok je poslednji dan rezervisan za promociju Festivala fantastične književnosti iz Pazina i ovogodišnje festivalske zbirke „Priče o manjinama“.

Predstavljanje pisca Gorana Skrobonje i njegovog stvaralaštva kroz osvrt na njegove romane „Čovek koji je ubio Teslu“, „Sva Teslina deca“ i „Kada kažeš da sam tvoj“ biće održano u sredu 23. avgusta u 21 čas u Srpskom kulturnom centru u Puli.

Goran Skrobonja

Festivalski program nastavlja se u četvrtak 24. avgusta u Srpskom kulturnom centru od 21 čas kada će biti priređeno predstavljanje Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja o kom će govoriti direktor festivala, Dragić Rabrenović, s posebnim osvrtom na festivalske zbirke.

Do sada je održano pet festivala, tematski povezanih s Crnom Gorom, koji su ovenčani zbirkama. Zbirka „Nevidbog“ inspirisana je delom Riste Ratkovića, „Prsten s one strane sna“ inspirisana je stvaralaštvom Ćamila Sijarića, „Đavolji prst“ posvećena je liku i delu Miodraga Bulatovića, „Makrokozma 21“ Petru Drugom Petroviću Njegošu povodom 165 godina od njegove smrti, dok je zbirka „Knez Vladimir“ posvećena legendarnom svecu knezu/kralju Vladimiru (Jovanu Vladimiru).

Refesticon

Trećeg dana Festivala, u petak 25. avgusta od 21.00 čas biće održano predstavljanje recentne produkcije SF&F pisaca iz regije za 2016/2017. godinu u dvorištu Kaštela u Pazinu.

A poslednjeg dana manifestacije, u subotu 26. avgusta, takođe, u 21 čas biće održano predstavljanje 16. Festivala fantastične književnosti i zbirke „Priče o manjinama“, zajedničkog projekta Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja „Albus“ iz Pazina, uz podršku POU Pazin i Grada Pazina.

Prvi dan Festivala fantastične književnosti

Prvi dan IV Festivala fantastične književnosti Art-Anima, ovog puta u galeriji Polet, može da se pohvali dobrom posećenošću bez obzira što je u Beogradu bilo toplo i sparno vreme, a u večernjim satima je za “protivnika” imao finale Lige šampiona.

Već prva tribina je donelo interesantno lice – Zorana Stanojevića, čoveka koji je svojevremeno preveo “Gospodara prstenova”, tako da je šteta što ovu priču nije pratilo više ljudi. Najavljeni Oto Oltvanji se nije pojavio, ali već na drugoj promociji je bilo daleko živahnije – Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović su predstavili rad Udruženja fanovi naučne fantastike SCI&FI – kako njihove fanzine Terra i SF Portal, tako i zbirke priča Regia Fantastica 1 i 2. Najavili su i treće izdanje zbirke priča gde će pisci, po pozivu, birati da odgovore na jednu od dve teme koje će se baviti dvema 50-godišnjicama: “2001: Odiseje u svemiru” Artura Klarka i “Sanjaju li androidi električne ovce” Filipa K. Dika.

1. dan 4. ArtAnima festivala SciFi

Zatim je usledila tribina “Tolkin i mit, istorija i arhetip” na kojoj su govorili dr Nataša Tučev i dr Danko Kamčevski, uz moderatorsku asistenciju Vlado Rukavine. I dok je Nataš Tučev dobro poznato lice sa prethodnik izdanja festivala, publiku je sigurno zaintrigirao svojom pričom dr Kamčevski koji se bavio odnosom između Tolkinovog dela i viteškog romana. On je tako pričao šta je sve Tolkin preuzeo iz viteškog romana – kao što je to, recimo, “specifičan čovek” kojim se viteški roman bavi. Nataša Tučev se nadovezala na priču o Tolkinu i njegova dva dela, “Hobita” i “Gospodara prstenova”, želeći da apostrofira različitost avantura koje se tu pominju. Kako je rekla, na početku “Gospodara” imamo “inverziju avanture” – Bilbo je u svojoj išao da pronađe blago, a Frodo u svojoj da ga izgubi!

1. dan 4. ArtAnima festivala  Natasa Vlado i Danko

Između ostalog moglo se čuti da je Tolkin, uglavnom, uzimao obične junake koje je onda uzdizao. To je “sistem” u njegovim daleko najpopularnijim delima – u “Silmarilionu” gde junaci nisu tako “obične osobe”, očigledno da nije došlo do većeg povezivanja publike sa njima.

Zbirka priča “Sokolar” Vladimira Lazovića je imala svoje već treće predstavljanje pred Beograđanima, ali je Zoran Stefanović, zajedno sa autorom, publici otkrio neke druge detalje za razliku od prethodnih promocija. Iako čitaocima stiže 36 priča koje pokrivaju raspon od 30 stvaralačkih godina, zapravo su u toj jednoj zbirci četiri knjige ili četiri celine – alternativna istorija, mač i magija, kiberpank i savremeni mitovi i bajke.

1. dan 4. ArtAnima festivala  Zoran i Vlada

Vladimir Lazović je, potom, objasnio kako su ga zainteresovale te teme i podžanrovi SF-a, pa je tako naglašen značaj jednog pisma (istorijski dokument) kojeg je vođ Prvog srpskog ustanka Karađorđe pisao Napoleonu, izrazivši želju da se Srbija stavi pod njegovo “pokroviteljstvo”. Tako je, recimo, nastala ideja za priču “Veliko vreme” (1992), dok je zainteresovanost za kiberpank bila posledica samog bavljenja poslom elektroinženjera. Priča “Sokolar”, po kojoj je Lazović i najpoznatiji, je u prvoj inkarnaciji bila čist “mač i magija”, pa je odbijena od Siriusa, da bi dve godine kasnije sa dodatkom mitologije, osvojila “duplu krunu” – nagradu zagrebačke Sfere i beogradskog “Lazara Komarčića”. Inače, za zaintersovanost za mitologiju presudan je bio Rodžer Zelazni i njegovo umešno korišćenje indijskog panteona, da je to navelo Lazovića da se zapita “zar nisu naši paganski bogovi isto toliko interesantni”. Konačno, za pisanje novih bajki (kao što je “Crvenkapa 2100”) zaslužni su Lazovićevi sinovi koji su mu “ukazali” da i tu postoji novi načini za predstavljanje dobro znanih priča.

Najveća posećenost bila je za promocije knjige “Zatočnik pete sile” prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović o delu dr Zorana Živkovića. Pored njih dvoje o knjizi su govorile i dr Jelena Marićević i Marijana Jelisavčić. Na žalost profesorka Pešikan Ljuštanović je, opravdavši stereotip zaboravnih profesora, zaboravila primerke knjige, ali to ipak nije uticalo na samo predstavljanje knjige

1. dan 4. ArtAnima festivala Monografija o Zivkovicu

Prvo je Jelena Marićević pročitala čime se to autorka monografije bavila u svom delu i kako je razdvajala teme kroz koje je govorila o knjigama Zorana Živkovića, uz napomenu da ova knjiga nije samo za akademsku publiku već i za sve druge.  Živković ima 153 raznih izdanja svojih dela – 86 u insotranstvu i 67 na srpskom jeziku. Marijana Jelisavčić je istakla da monografija može da se posmatra i kao putokaz ali i podsećanje na dela Živkovića, te da profesorka Pešikan Ljuštanović već dugo vremena prati njegov rad.

Sam Zoran Živković je prvo prepričao jednu anegdotu iz Kunderinog romana o recepciji književnosti u 18. veku i danas – jer je pisac nekada znao za koga piše, dok se sada piše za “što veću prodaju što većem broju ljudi”, pa bi stogao želeo da bude pisac iz 18. veka. “Posle 22 knjiga, ako budem pisao 23-ću, to će biti za poznate čitaoce”, napomenuo je Živković, uz napomenu da bi voleo da njegove knjige čitaju “kvalitetni čitaoci”. Prof dr Ljiljana Pešikan Ljutšanović je svakako jedan od takvih čitalaca, a zahvaljujući njoj Živković spada u mali broj živih pisaca koji se mogu pohvaliti monografskim delom o svom radu.

Profesorka Pešikan je prvo govorila o “tajni čitanja fantastike” u Novom Sadu, koji je započeo njenim pravljenjem “kursa savremene fantastike” gde su studenti čitali brojne domaće pisce, između ostalog i dela Zorana Živkovića. “Kada su krenuli master radovi iz fantastike, to je onda potvrdilo njeno stalno prisustvo”, dodale je ona, napomenuvši da su i studenti itekako primetili dela Zorana Živkovića jer je upravo drugi broj njihovog elektroskog časopisa “Kult” posvećen njegovom stvaralaštvu, a promocija će biti održana već u četvrtak, od 19 časova, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Završnica večeri pripala je dr Dejanu Ognjanoviću. Njegova tema bila je “Uticaj Artura Makena na delo H.F. Lavkrafta”. Uobičajeno zanimljiva priča dr Ognjanovića bila je dva puta prekinuta obaranjem čaše vina, tako da su izložene knjige “Veliki bog Pan” ovog autora ipak bile malo “krštene”.

1. dan 4. ArtAnima festivala  dr Dejan Ognjanovic

Uz E.A. Po, upravo je Maken najviše uticao na Lavkrafta, što je kasnije u svom izlaganju Ognjanović detaljno izložio. Sam Maken nije preterano poznat domaćoj publici, a interesantno je da je svoja najznačajnija dela napisao za samo deset godina, između 1890-1900, iako mu je stvaralački vek bio znatno duži. U samoj zbirci su upravo skoro sva dela iz tog perioda, uz jednu priču iz 1936. godine.

Iako je Maken bio katolik, odgovore na pitanja o onostranom je tražio van crkve, pa je tako bio i član okultističke organizacije “Zlatna zora”. Doduše, u tu organizaciju je stupio tek pošto je napisao svoja najvrednija dela, tako da time otpada pokušaj da se njegovo stvaralaštvo veze za iskustva iz “Zlatne zore”.

Deset paralela između dva pisca – Artura Makena i H.F. Lavkrafta, koje je Ognjanović naveo i detaljno objasnio su: Pejzaž kao lik, arheološka strava, alternativna istorija, kazivanje putem nekazivanja, motiv detekcije, nehrišćanska demonologija, koncept zabranjenog znanja, proto postpoderni postupak, fragmentarnost forme i telesni horor.

Postoji i još jedan uticaj koji je objašnjen na paraleli između Lavkraftovog “Daničkog užasa” koji se može gledati i kao slobodna parafraza “Velikog boga Pana”. U zaključku je istaknuto da je Maken definitivno ukazao na mogućnost horora – da može mnogo više od onoga šta je horor bio u 19. veku – priča o duhovima i srodne teme, uz napomenu da kod njega srećemo i elemente proto-SF-a.

4. Festival književne fantastike (1. dan)

IV Festival fantastične književnosti Art-Anima održava se tokom narednog vikenda, 3. i 4. juna u klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd). I ove godine manifestacija će doneti brojne tribine, promocije i predavanja o aktuelnim temama iz domena fantastične književnosti.

SATNICA:
3. jun – SUBOTA  

14.00-15.00    Razgovor s piscima Otom Oltvanjijem i Zoranom Stanojevićem. Moderator: Marija Milosavljević.

15.00-16.00    Predstavljanje antologije kratke priče „Regia Fantastica“. Učestvuju Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović.

16.00-17.30    Tribina: „Tolkin i mit, istorija i arhetip“. Učestvuju: dr Nataša Tučev i dr Danko Kamčevski. Moderator Vlado Rukavina.

18.00-19.00    Promocija knjige „Sokolar“ Vladimira Lazovića. Učestvuju Vladimir Lazović i Zoran Stefanović.

19.00-20.00    Promocija knjige „Zatočnik pete sile“ prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović. Učestvuju: prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Zoran Živković, dr Jelena Marićević i Marijana Jelisavčić.

20.00-21.00    Predavanje „Uticaj Artura Makena na delo H.F. Lavkrafta“. Govori dr Dejan Ognjanović.

Ilija Bakić dobitnik nagrade za doprinos popularizaciji fantastike

Nagrada za doprinos popularizaciji književne fantastike, koju od 2014. tradicionalno svake godine dodeljuje Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, biće uručena Iliji Bakiću 04. juna 2017. godine u 20 časova u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Ilija Bakić (1960) poznat je kao pripovedač, pesnik, romansijer, književni kritičar, stripski kritičar i urednik. Značajan deo njegovih književnih aktivnosti i stvaralaštva vezan je za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela, objavljena kao samostalni naslovi i zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike, visoko su ocenjena od strane kritičara i kolega.

Kao kritičar i hroničara književnih dela objavljenih na domaćoj izdavačkoj sceni, potpisao je veliki broj kritičkih tekstova i eseja, posebno se baveći delima iz domena fantastike, čime je značajno doprineo da ova vrsta proznog stvaralaštva dopre do šireg kruga čitalaštva.

Autor je preko dvadeset knjiga, među kojima je i leksikon „101 lice fantastike“.

Dobitnik je više nagrada, uključujući i nagradu za najbolju knjigu Društva književnika Vojvodine za zbirku naučnofantastičnih priča „U odvajanju“. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“.

Dosadašnji dobitnici nagrade Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike su: Zoran Živković, Goran Skrobonja i Žika Bogdanović.

Prvi dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Treći festival fantastične književnosti Art-Anima otvorilo je u 18 sati predstavljanje knjige “Nameštaljka” izdavačke kuće Odiseja. O njoj su govorili urednica Marija Vukosavljević, prevodilac Petar Kapuran i Aleksandar Gubaš, organizator jednog omladinskog čitalačkog kluba.

Selfi sa Odisejom

Malkom Rouz, pisac “Nameštaljke”, je čovek “od nauke” (predavao je hemiju), pa i svoje inspiracije za priče upravo traži u nauci i piše o svim aktuelnim naučno-filozofskim problemima. U svom serijalu “Tragovi” on se bavi futurizovanim društvom, ali i piše sa pozicije glavnog junaka – tinejdžera. U ovom delu glavni junak je 16-godišnjak koji je postao glavni forenzičar-istražitelj i koji ima svog personalnog asistenta – lebdećeg robota.

Distopije su, inače, česte teme Rouza, pa je to tako i u ovom delu. U prvom planu je krimi priča, ali i odnos glavnog junaka i robota, te sva ostala pitanja koje su tu postavljaju. Ima i nauke ali se ne ide u preterano objašnjavanje tako da je ova knjiga odlična za tinejdžere, smatra prevodilac Kapuran.

Aleksandar Gubaš, koji radi sa tinejdžerima u okviru čitalačkog kluba, napominje da deca vole distopije i epsku fantastiku, tako da su lepo reagovali i na ovu knjigu.

Potom je, od 19 časova, govorila mr Nataša Tučev o “Beovulfu kao inspiraciji u Tolkinovom stvaralaštvu”. Okupljeni su bili počastvovani i mogućnošću da čuju kako spev zvuči na staroengleskom jeziku, pošto je deo pročitao učenik Nebojša Galić.

O Beovulfu

Sam spev potiče iz vremena kada Anglosaksonci još nisu stigli u Veliku Britaniju, a ima tri sloja – od istorijskih motiva, preko borbe Beovulfa protiv čudovišta, pa do hrišćanskih uticaja pošto je spev zapisao jedan hrišćanskih sveštenik.

U spevu postoje brojne sličnosti – od mesta koje pohodi čudovište Grendel, a koje liči na Teodenov dvor, preko jezera gde čudovište obitava (kao u Beovulfu tako i čuveno jezero pre ulaska družinu u Moriju), dok je malo specifičnije porešenje Froda i Beovulfa, odnosno odnosa Frodo/Gimli, Beovulf/Grendel.

Jedan deo predavanja je bio posvećen u čuvenom Tolkinovom eseju iz 1936. godine koji je označio prekretnicu u proučavanju Beovulfa pošto niko pre njega nije obraćao pažnju na čudovišta i mitski deo, na šta je Tolkin ukazivao kao na bitan deo priče.

Kurt Vonegat je bio predmet priče u trećem delu druženja prvog dana, a o “Klanici 5” i “Svračijim nogama” (koje su bile u fokusu priče) govorili su Goran Skrobonja i Aleksandar Šurbatović (Dereta) uz Irenu Dajić koja je moderirala priču. Skrobonja je prvo podsetio na neke osnovne podatke o ovom piscu koji je često poistovećivan sa SF-om mada niti su sva dela iz njegovog opusa sa SF elementima, niti je SF glavna tema njeovog stvaranja. No, pored “Klanice 5” i “Svračije noge” (prvobitno objavljena u Jugoslaviji kao “Kolevka za macu”) u SF se mogu svrstati i “Galapagos”, “Slepstik”, “Vremetres”…

Prica o Vonegatu

Aleksandar Šurbatović je istakao da je Vonegat sličan Kafki – imate težak osećaj svaki put kada ga čitate, jer svaku temu sagledava iz najmračnijeg ugla. Jedan od njegovih glavnih postupaka je migracija junaka – tako se Kilgor Traut nalazi u više romana, ali Vonegat počinje i da migrira svoje teme iz dela u delo. SF kod Vonegata nije cilj sam po sebi već je to samo ram u koji će upasovati platno sa svojim idejama i pitanjima.

Veče je završilo predstavljanjem nove izdavačke kuće Strahor – o njoj su razgovarali Đorđe Bajić i Aleksandar Tešić, koji je ujedno predstavio i svoj novi roman “Kosingas: Kroz oganj i vodu”. Ova izdavačka kuća će polako preuzimati ranija Tešićeva izdanja od Portalibrisa i ponovo ih izdavati. Iako je autor razmišljao o mogućnosti da malo “srei” prvu trilogiju, ona nosi toliko jak emotivan naboj da je od toga odustao, plašeći se da upravo taj kvalitet ne nestane u novom ispisivanju.

Bajic i Tesic

Inače, pri kraju je rad na stripu koji će prva tri dela “Kosingasa” doneti u čak 27 svezaka – i koje će biti objavljivane na svaka tri meseca. Prva bi mogla da se pojavi već u junu. Kada je reč o nastavku najnovijeg dela “Kroz oganj i vodu”, Tešić i dalje radi na istraživanju podataka, tako da još nije počeo sa pisanjem. Obećao je “još tri knjige pa završavam sagu”. Šta će potom raditi – nije otkrio, no možda će se u nekom trenutku posvetiti i svom SF romanu “2084” koji bi mogao da dobije prednastavak – “2020”! Da li je to rekao samo u šali ili se tu nešto “kuva”, pokazaće naredne godine.

Skrobonja i Oltvanji večeras na 14. Festivalu fantastične književnosti

Istra, tačnije Pazin i Medulin domaćini su ovogodišnjeg, 14. po redu Festivala fantastičine književnosti koji se održava 7. i 8. avgusta. Uz predstavljanje autora i njihovih knjiga, glavni će događaj biti promocija zbirke “Ekološke priče” koja se objavljuje u sklopu Festivala. Program 14. Festivala fantastične književnosti započinje u petak u 21.00:

Petak 7.  avgust

21.00 – Pazinski Kaštel: književno večo, u sklopu kojeg će biti predstavljeni autori i njihova dela

Nataša Skazlić: “Bidon”, roman
David Kelečić: “Dublje od bezdana”, roman
Aleksandar Žiljak: “Poseidonia”, roman
Oto Oltvanji: “Iver”, roman
Tomica Šćavina: “Povratak genija”, roman
Milena Benini: “Svećenica Mjeseca”, roman
Goran Skrobonja: “Poklade”, zbirka priča
Vanja Spirin: “Smrtonosna mizija”, zbirka priča
Davorin Horak, urednik u Hangaru 7, domaćem SF nakladniku koji će predstaviti do sada objavljene naslove te knjige u pripremi domaćih pisaca biblioteke Solaris
Afrodita Bulajić, friška prinova istarske SF scene
Dragić Rabrenović: zbirka “Đavolji prst” bratskog Festivala fantastične književnosti Refestikon u Bijelom Polju, Crna Gora

Subota, 8. avgust

16.30 – Vinkuran, knjižnica: otvorenje izložbe SF ilustracija Marija Rosande “SFinkuran”; donacija knjiga sudionika Festivala za knjižnicu u Vinkuranu
20.30 – Placa u Premanturi Koncert za zagrijavanje: Duo “Cavatina”, gitara Dario Budicin i flauta Naike Dapiran
21.00 – Književna večer: predstavljanje zbirke “Ekološke priče” bonus: predstavljanje romana “Napušteni” i zbirke priča “Istrafantastic” Saše Šebelića

Na konkurs ovogodišnjeg Festivala fantastične književnosti stiglo je 36 priča od kojih je 20 ušlo u zbirku pod naslovom “Ekološke priče”. Priče je odabrala komisija u sastavu Tihana Linardon, Mirko Grdinić i Davor Šišović, a autor naslovnice je Mario Rosanda. Priče koje su ušle u zbirku su:

Adrijan Sarajlija: Ojl’en’Čips
Danijel Bogdanović: Iar’abr
Darko Tuševljaković: Neizrecivo oružje
Dražen Horvat: Čuvari, kreatori teže i protuteže
Ernest Sanders: Blues sakupljača otpada
Goran Gluščić: Đubre
Goran Skrobonja: Zeleno, volim te, zeleno
Ilonka Filipović: Mnogo lijepih stvari
Ivana Delač: Posljednja bitka ratnika Izaere
Marko Fančović: Brza linija za Permadog
Milena Benini: 12 Auliks sanja o brodovima
Mira Satarić: Dan kada je nastalo more
Paula Borošak: Mačka
Sanja Tenjer: Plavi planet
Saša Šebelić: Morski čovik
Tihomir Jovanović: Deponija Mars
Tomica Šćavina: Gutač slova
Tomislav Beštak: Priljepak i riba
Vanja Spirin: Trijas, Jura i kreda
Zoran Vlahović: Jednaki i jednakiji

05082015_ekoloske_price

Art-Anima FFK 3. dan

Poslednji, treći, dan drugog po redu Art-Anima festivala fantastične književnosti doživeo je pomeranje termina zbog bolesti Save Damjanova, koji nije mogao da doputuje iz Novog Sada  na promociju njegove knjige “Vrtovi nestvarnog”. Zbog toga je prva tribina – o urbanim legendama, počela u 17 umesto u 16 sati. Nju su držali Jovan Ristić i Branislava Joković.

ArtAnima II 3. dan Jovan i Branislava

Prvo je Branislava okupljenima ispričala kako se antropolozi bave urbanim legendama, uz napomenu da se one prenose kao mitovi i bajke, da je reč o situacijama koje su realne i da je reč o elementu američke kulture – čak i ako se dokaže njihovo drugačije poreklo od 50-tih i 60-tih godina prošlog veka su se upravo iz Amerike širile svetom. Antropolozi se bave i “performansom”, tačnije – kako se odvija pričanje samih urbanih legendi, a naglašeno je i postojanje trenda pobijanja urbanih legendi.

Jovan Ristić je se više bavio urbanim legendama u umetnosti – i sam je pisao jednu priču na temu urbanih legendi za jednu od zbirku Gorana Skrobonje, ali i jednu od teorija zavere za drugu zbirku, pa je tim povodom mogao da kaže da mu se čini kako se u teoriji zavere nalazi urbani mit koji je nadograđem političkim objašnjenjem.

Nakon ovog predavanja usledila je dodela nagrada najuspešnijim učesnicima takmičenja za fotografiju sa temom SF književnog dela. Laureati su: 1. nagrada – Milana Videnov, 2. nagrada – Marija Tubić Božić, 3. nagrada – Edvard Molnar.

ArtAnima II 3. dan Foto pobednici

Od 19 sati usledilo je predstavljanje izdavačke kuće Gavran, gde je sa Milenom Dasukidis i Aleksandrom Rajković razgovor vodio dr Dejan Ognjanović.

ArtAnima II 3. dan Milena Dejan i Aleksandra

Ova mlada izdavačka kuća je, kako je naglasila Milena, nastala iz ličnih interesovanja njenih osnivača i želje da se i posle fakulteta bave književnošću. Njihov akcenat je bačen na dela koja ranije srpska publika nije bila u prilici da upozna, a koja su vezana za gotsku ili mračnu prozu.

Njihovo prvo objavljeno delo je “Kralj u žutom” Roberta Čejmbersa, a Aleksandra je istakla da su njega imali u vidu i pre nego što je krenula tv-serija “True Detective”, što im je samo pomoglo da shvate da za njega svakako postoji interesovanje. Potom je usledilo i objavljivanje poeme “Grob” Roberta Blera. Treća knjga koja će sigurno izaći do sajma u oktobru je čuveno delo Horasa Volpola “Otrantski zamak” – prvi gotski roman.

Poslednja tribina, od 20.30, bila je promocija romana “Slobodanida” i zbirke priča “Slutnja androida” Bobana Kneževića, a uz autora bili su Zoran Stefanović i Dimitrije Vojnov.

ArtAnima II 3. dan Zoran Dmitirije i Boban

Na samom početku akcenat je bio stavljen na zbirku priča, za koju je Zoran Stefanović rekao da je trebalo da izađe pre više od deset godina. Boban Knežević je objasnio da je zbirka bila spremna 2001, ali je sa jednom krizom u izdavaštvu ona stavljena u drugi plan. “Ovde su priče o nekog mog početka do 1996-97. godina”, dodao je on i potom ispričao kako je 2009. godine Tardis objavio njegovu zbirku, pa je onda želeo da i toj knjizi da prostora. Njegova zbirka “Slutnja androida” daje uvid u potpuni opus Kneževića, a sam autor se nada da će se svakom naći ponešto što će mu se dopasti.

Potom je usledio deo razgovora o romanu “Slobodanida” gde je Vojnov – koji se javlja i kao junak u romanu, ispričao kako je izgledao njegov prvi susret sa sobom kao likom u romanu. Boban je kasnije otkrio kako prva verzija njegovog poslednjeg romana nije imala poznate likove, ali se naročito lik Vojnova, kada je ubačen, “oteo kontroli” i preuzeo dosta toga.

Na kraju večeri usledio je poziv na zajedničko slikanje, kojem se jedan deo prisutnih i odazvao.

ArtAnima II 3. dan zavrsna fotka