Stigao je drugi deo Valis trilogije – ”Prodor božanskog”

Prodor božanskog, drugi deo Valis trilogije Filipa K. Dika, objavljen je u izdanju Kontrast izdavaštva, po prvi put na srpskom jeziku, javlja Art-Anima.

Prodor božanskog korica

Kao središnje ostvarenje kompleksnog troknjižja, ovaj roman igra ključnu ulogu u pružanju odgovora postavljenih u prvom romanu.

Dik njime preispituje, menja i iznova iscrtava nepostojane granice stvarnosti spojem religije, tehnologije, nauke i ludila u bezgranično kreativnom fildikovskom multiverzumu.

Radnja romana dešava se u neutvrđenoj budućnosti, stotinu ili više godina nakon događaja opisanih u uvodnoj knjizi trilogije.

U centru zbivanja je kolonista Herb Ašer čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod.

Promišljanja o krupnim filozofsko-religijskim temama, poput pitanja porekla zla i patnje u materijalnom svetu, kao i gnostičkih pitanja o granicama znanja, u Prodoru božanskog prožima suptilna alegorija i kompleksan, ali koherentan zaplet.

Pisac postavlja pitanja: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu na udaljenoj planeti? I kako njegov drugi dolazak može da uspe pored visoke tehnologije i fino podešenog i racionalizovanog zla moderne policijske države?

Prodor božanskog je roman bez kog se literarni genij Filipa K. Dika ne može temeljno i dubinski shvatiti i vrednovati.

Prevod na srpski jezik uradio je dr Mladen Jakovljević, jedan od najznačajnijih srpskih proučavalaca dela slavnog američkog pisca naučne fantastike.

Advertisements

Ubik – novo izdanje kultnog SF ostvarenja Filipa K. Dika

Jedno od najpoznatijih dela slavnog američkog pisca naučne fantastike Filipa K. Dika, roman Ubik (1969), nedavno je objavljen u izdanju Kontrast izdavaštva, javlja Art-Anima.

Ubik Filip K. Dik

Filip K. Dik, autor koji je svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima doprineo reformaciji žanrovske književnosti, u romanu Ubik još jednom donosi onespokojavajuće vizije budućnosti i pogubnosti kursa koji je čovečanstvo zauzelo. Iako je preminuo 1982. godine, njegove vizije i ideje sada su aktuelnije nego ikada pre.

Radnja romana se odvija 1992. godine u Severno-američkoj konfederaciji, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje  preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju „poluživota“, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti.

U stvarnosti romana Ubik dominira princip tržišta i profita, jer je gotovo svaki segment života komercijalizovan i organizovan tako da donosi zaradu. Sve je roba i sve je utrživo, uključujući i život nakon smrti i psihičke moći, koje postaju jedan u nizu profitabilnih proizvoda na tržištu.

Magazin Time je ovo Dikovo delo uvrstio na listu 100 najvažnijih knjiga napisanih posle 1923. godine, ocenivši ga kao „duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.“

Prevod romana Ubik potpisuje Mirjana Rajović.

”Prodor božanskog” Filipa K. Dika po prvi put na srpskom jeziku

Iz izdavačke kuće Kontrast stiže najava da će drugi deo trilogije „Valis“ Filipa K. Dika, Prodor božanskog (1980), biti objavljen do sredine oktobra, javlja sajt Art-Anima.

Filip K. Dik ilustracija

Trilogija „Valis“ završni je segment Dikovog proznog stvaralaštva, u kome autor svoj tematski fokus pomera na lične preokupacije metafizikom i teologijom.

Radnja romana Prodor božanskog dešava se u neutvrđenoj budućnosti, stotinu ili više godina nakon događaja opisanih u uvodnoj knjizi trilogije. Ovo delo nastavlja da preispituje, menja i iznova iscrtava nepostojane granice stvarnosti spojem religije, tehnologije, nauke i ludila u bezgranično kreativnom fildikovskom multiverzumu.

Knjige iz „Valis“ serijala nikada ranije nisu bile prevođene na srpski jezik, a tog kompleksnog i nimalo zahvalnog poduhvata prihvatio se prof. dr Mladen Jakovljević, autor studije Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika i jedan od najistaknutijih domaćih proučavalaca lika i dela slavnog američkog pisca.

Govoreći o knjizi Prodor božanskog Mladen Jakovljević skreće pažnju na neke od brojnih specifičnosti koje ovo delo donosi u odnosu na prvu knjigu trilogije.

„Iako prvobitno započet kao nastavak Valisa, Prodor božanskog ne nadovezuje se na njega na očekivan način jer sa njim nema uočljivih dodirnih tačaka u smislu likova i zapleta“, kaže Jakovljević. „U njemu nema Fila i njegovog alter ega Konjoljuba Debelog, Kevina, Dejvida, Šeri Solvig, mesta na kojima su živeli i posećivali ih, nema ni Kevinove mrtve mačke, niti se radnja Valisa u bilo kom smislu direktno nastavlja u ovom romanu. Ipak, roman se s pravom smatra delom navedene trilogije, prvenstveno zato što oba romana apostrofiraju ista pitanja, dileme i probleme s kojima se protagonisti suočavaju, pri čemu od čitaoca zahtevaju spremnost za odvažan iskorak iz okrilja uobičajenih naučnofantastičnih tropa, kao i iz poznatog prostorno-vremenskog kontinuuma“.

„Kao i većina Dikovih ranijih ostvarenja – među kojima su Ubik, Tamno skeniranje, Sanjaju li androidi električne ovce? – i romani iz trilogije ‘Valis’ predstavljaju fikcionalni, tekstualni pokušaj pronalaska odgovora na dva ključna pitanja na koja je Filip Dik bio usredsređen: ‘Šta je autentično ljudsko biće?’ i ‘Šta je stvarnost?’“, ističe Mladen Jakovljević.

”Valis” Filipa K. Dika po prvi put na srpskom jeziku

Kontrast izdavaštvo je za najokorelije ljubitelje književnog dela Filipa K. Dika pripremilo pravu poslasticu, Valis, uvodni roman istoimene trilogije, kojim se na izvestan način sažima celokupno stvaralaštvo slavnog američkog pisca, javlja Art-Anima.

Valis - Filip K. Dik

Romani iz pomenute trilogije do sada nikada nisu prevođeni na srpski jezik, a prevod uvodnog dela serijala uradio je dr Mladen Jakovljević, istaknuti proučavalac književnog opusa Filipa K. Dika i autoru studije Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika (2015).

Prema Jakovljevićevim rečima, Valis je ključ za dublje uranjanje u multiverzum već pročitanih dela. Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivana lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti.

Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti.

Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta – bog.

Prvi deo Valis trilogije bi trebalo da se u domaćim knjižarama nađe do kraja ove nedelje. Tokom aprila Kontrast izdavaštvo bi trebalo da objavi još jednu knjigu Filipa K. Dika – novo izdanje romana Tamno skeniranje, a u naredna dva meseca i nova izdanja kultnih ostvarenja Ubik i Tecite suze moje, reče policajac.

U izdanju Kontrasta uskoro stižu četiri knjige Filipa K. Dika

Nakon četiri objavljena romana Filipa K. Dika tokom prethodne dve godine, izdavačka kuća Kontrast bi uskoro trebalo da objavi još četiri knjige slavnog američkog pisca naučne fantastike, javlja Art-Anima. Reč je o delima Tamno skeniranje, Ubik, Tecite suze moje reče policajac i po prvi put na srpskom jeziku Valis – uvodni deo istoimene trilogije.

SF svet Filipa K. Dika

Tamno skeniranje prati agenta za narkotike Boba Aktora koji na svom tajnom zadatku pokušava da otkrije trag do glavnog snabdevača crnog tržišta najopasnijom drogom pod nazivom Supstanca S. Ali da bi se predstavio kao zavisnik, on mora i sam da počne da koristi ovu drogu, koja vremenom prekida sve veze sa moždanim hemisferama. Među mnoštvom romana koji se bave narkomanijom Tamno skeniranje spada u one koji su – zahvaljujući autorovoj višegodišnjoj borbi protiv zavisnosti od droga – najubedljivije opisali promenjena stanja svesti, paranoju, izgubljenost i rascep u doživljavanju sebe i svetova koji narkomana okružuju.

Jedno od najpoznatijih i najcenjenijih Dikovih dela, Ubik donosi duboko uznemirujuću priču o prirodi postojanja. Ljudi sa Zemlje redovno putuju na Mesec, ali najveći njihov problem predstavlja ugrožavanje privatnosti od strane brojnih ekstrasensa, telepata i vidovnjaka, koji svoje moći koriste, između ostalog, i za unosnu industrijsku špijunažu. Jedini vid odbrane od ove pošasti ogleda se u angažovanju specijalnih ekipa sposobnih da blokiraju uticaj parapsiholoških uljeza. Kada jedna od ekipa, unajmljena da zaštiti lunarna postrojenja izvesnog poslovnog magnata, doživi katastrofu na Mesecu, za njene članove počeće metafizički košmar, a jedinu nadu predstavljaće tajanstveni proizvod Ubik.

Glavni junak romana Tecite suze moje, reče policajac je poznata TV zvezda i pevač popularnih šlagera. Ovaj plejboj i ljubitelj slatkog života rezultat je izvesnog strogo poverljivog, pa napuštenog projekta biološkog inženjeringa. Nakon razjarenog napada bivše ljubavnice, budi se u paralelnom svetu, identičnom njegovom vlastitom, s tom razlikom da u ovom niko za njega nije čuo. Prepušten na milost i nemilost organima policijske države, bez identiteta, bez isprava, prisiljen je da iskusi život s dna društvene lestvice.

Na kraju, za najveće  ljubitelje dela Filipa K. Dika tu je i Valis, koji predstavljamo rečima prevodioca i jednog od najpredanijih domaćih proučavalaca opusa ovog pisca, dr Mladena Jakovljevića: „Formalno gledano, u pitanju je naučnofantastični roman. Međutim, autobiografski elementi čine ga jedinstvenim i atipičnim ne samo za Dikovo prozno stvaralaštvo, nego za naučnofantastičnu književnost uopšte. ’Valis’ je ključ za dublje uranjanje u multiverzum već pročitanih dela i ovaj roman biće mnogo čitljiviji onima koji su već čitali Dika, što ukazuje na povezanost svih tekstova iz fildikovskog multiverzuma poznatog po prožimanju i pretapanju višestrukih stvarnosti i identiteta, u njegovoj prozi jednako kao i u esejima i biografiji.“

Sve četiri knjige bi trebalo da se nađu u knjižarama tokom marta 2018.

”Da li androidi sanjaju elektronske ovce?” u izdanju Kontrasta

Kontrast izdavašto je nedavno domaćim ljubiteljima naučnofantastične proze, ponudilo novo izdanje kultnog romana Filipa K. Dika „Da li androidi sanjaju elektronske ovce?“.

Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike.

Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, značajan deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.

1982. godine Ridli Skot je po motivima ove knjige režirao film „Blade Runner“, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: "Čovek u visokom dvorcu" Filipa Dika

Aktuelizovana nedavnom tv-serijom “Čovek u visokom dvorcu” Filipa K. Dika je bila tema najnovije Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Pošto je knjiga bila objavljena još u vreme biblioteke Kentaur, bilo je za očekivati da će se pojaviti više zainteresovanih za priču – koje ni loše vreme nije omelo da dođu u Dom omladine.

LK u visokom dvorcu

Miloš Petrik je bio čovek koji se prihvatio zadatka da moderira priču, i da uvodne napomene o samom romanu i tv-seriji, gde je on istakao višestruke narativne tokove, postojanje tri glavna junaka – priličan broj za roman mali po obimu, ali kao što se i očekivalo razgovor je ubrzo krenuo u neke druge alternativno-istorijske tokove: Zašto niko nije napisao šta bi bilo da je Tito poginuo na Sutjesci ili da socijalizam nije pobedio u Jugoslaviji.

Tako je i večerašnja priča “skakuktala” malo s priče o “Čoveku u visokom dvorcu” na druge (srodne) teme – pa se tako pričalo i o Hariju Turtldouvu, ali i “Pavanam” (još primera alternativnih istorija), da bi se potom pričalo malo više o tački divergencije u Dikovom romanu – atentat na američkog predsednika Ruzvelta koji nije uspeo 1940. godine (u stvarnom svetu)… Kasnije se pričalo više o razlikama između serije i knjige, s tim što je najinteresantnije bilo odustajanje od “knjige”, u korist “filma”, kao metoda da se subverzivno deluje u svetu u kojem su Sile osovine pobedile.

Sve u svemu, široka, rasplinuta, inspirativna diskusija, koja je navela i pojedince da obećaju da će, posle svega ovog, pročitati knjigu. Seriju su mnogi započeli, ali slabo završili. Pošto ona nije okončana – radiće se i druga sezona, pitanje je da li će joj tako lako dati šansu.