I horor romani u lektiri za gimnazijalce!

Horor romani poput “Frankeštajna”, samo se neke od novina u lektiri koja čeka učenike drugog razreda gimnazije od naredne godine.

police sa knjigama

Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić kaže da je uvođenje novih, intrigantnih književnih dela u lektiru pokušaj da se u nastavu srpskog jezika i književnosti uvede dijalog književnih epoha.

U izbornom paketu dat je širok dijapazon novih književnih dela, kao što su horor priče Edgara Alana Poa “Pad kuće Ušera “, “Maska crvene smrti”.

“Tu je Meri Šeli sa svojim ‘Frankeštajnom’, prva žena koja je napisala horor roman. Takođe, roman savremene književnosti Mirjane Novaković ‘Strah i njegov sluga’, koji je pobudio veliko interesovanje javnosti kada se pojavio. Govori o istorijskom događaju, gde je komisija Austrougarske došla u Srbiju da istraži priče o vampirizmu”, naglašava Milijić Subić.

U izbornom paketu lektire za drugi razred gimnazije predloženo je 19 naslova, a učenici i profesori biraju osam koje će obrađivati.

Među najčitanijih knjigama u svetskim bibliotekama su “Alisa u Zemlji čuda” i “Frankenštajn”

Organizacija Online Computer Library Center (OCLC), sa sedištem u Ohaju, objavila je popis 100 najčitanijih knjiga, a podaci su prikupljeni u više od 18 hiljada biblioteka širom sveta.

biblioteka

Kako prenosi T portal, na prvom mestu je borac protiv vetrenjača, romantični vitez od Manče, Don Kihot, glavni junak Servantesovog istoimenog romana. Prate ga Kerolova “Alisa u Zemlji čuda”, Tvenove “Pustolovine Haklberi Fina” i “Pustolovine Toma Sojera”, Stivensonovo “Ostrvo s blagom”, “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, “Orkanski visovi” Emili Bronte i “Džejn Ejr” Šarlote Bronte.

‘Naravno da su na popisu najčitanijih knjiga klasici’, kaže Skip Pričard, predsednik organizacije OCLC koja. ‘To odražava prevladavajuća kulturološka gledišta. Bibliotekari su toga svesni i traže načine da očuvaju i one zanemarene, manjinske i marginalizirane perspektive’, pojasnio je.

Među autorkama na popisu najčitanijih 100 knjiga je Lujza Mej Alkot s ‘Malim ženama’ i Meri Šeli s “Frankenštajnom”, Harper Li s ‘Ubiti pticu rugalicu’, Lusi Mod Montgomeri sa “Eni i Zelenih zabata” ali i Džoan Rouling sa serijalom o Hariju Poteru.

Na popisu su, naravno, i Dikensonove knjige od kojih je najčitanija ‘Božićna priča’. ‘Zločin i kazna’ ruskog klasika Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na 22. je mestu, ‘Rat i mir’ Lava Tolstoja na 28, a ‘Ana Karenjina’ na 38. Od ostalih dobro poznatih klasika najpopularniji je ‘Mobi Dik’ Hermana Melvillea. Tu su i’Guliverova putovanja’ Džonatana Svifta na 11. mestu.

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Tribina: Svi naši Frankenštajni

U galeriji Artget Kulturnog centra Beograd sutra uveče će Udruženje Oksimoron i KCB podsetiti Beograđane na dva veka od objavljivanja knjige „Frankenštajn – pripovesti o modernom Prometeju“ Meri Šeli koji se pretvorio u mit.

korica Frankenštajna

Tribina treba da odgovori na pitanja: da li je taj mit, danas, naša realnost, ko su naši Frankenštajni, stvaraju li se čudovišta koja će se osamostaliti, šta nam donose genetski inženjering i veštačka inteligencija, igramo li se bogova, pokušavajući da stvorimo život…

Odgovor na ova pitanja pokušaće da daju: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić, uz pomoć moderatora Dejana Simonovića.

Najbolji horor filmovi za Noć veštica

Noć veštica obeležava se u sredu, 31. oktobra, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Ovaj običaj, kada su u pitanju maskenbali, žurke i pričanje strašnih priča, uveliko se obeležava kod nas.

scena iz filma

“Rotten Tomatoes” sastavio je listu 100 najboljih horora prema oceni kritike. Lista je uključila sve filmove koji sadrže oznaku “horor”. Dakle, radi se o klasičnim horor filmovima, ali i komedijama i parodijama.
Prenosimo vam trejlere prvih deset.

10. “Frankenštajn” (Frankenstein, 1931)

9. “Rozmarina beba” (Rosemary’s Baby, 1968)

8. “Babaduk” (The Babadook, 2014)

7. “Frankenštajnova nevesta” (The Bride of Frankenstein,1935)

6. “Odbojnost” (Repulsion, 1965)

5. “King Kong” (1933)

4. “Nosferatu – Simfonija užasa” (Nosferatu, a Symphony of Horror, 1922)

3. “Psiho” (Psycho, 1960)

2. “Kabinet doktora Kaligarija” (The Cabinet of Dr. Caligari / Das Cabinet des Dr. Caligari, 1920)

1. “Beži!” (Get Out, 2017)

Frankenštajn u Filharmoniji: Bečki kabare i svirka na igračkama

Čuveni HK Gruber predstavlja svoje kultno delo „Frankenštajn!!“ u okviru Pandemonijuma – ciklusa kamerne muzike Beogradske filharmonije, u četvrtak, 19. oktobra (Sala BGF, 19h).

Foto: Beogradska filharmonija

Jedan od najatraktivnijih kompozitora savremene muzike, nastupiće kao dirigent, solista i šansonijer zajedno sa filharmoničarima koji će, pored svojih instrumenata, svirati i na – igračkama.

“Frankenštajn!! pan-demonijum za bariton-šansonijera i orkestar” nastao je na dečje, pretežno komične stihove, ukloplјene u muziku koju čini sinteza pop i narodne muzike, i bogate tradicije bečkog kabarea. U ovom komadu, pored Frankenštajna, nižu se različiti junaci – Supermen, Džejms Bond, Đango, Robinzon Kruso, Betmen i Robin, a filharmoničari će njihovo „herojstvo“ prikazati i na igračkama-instrumentima. Trubice, sirene, pištaljke, šmirgle, čegrtaljke, klavir-igračka, melodike, čine ovaj komad zabavnim i za slušanje i za gledanje:

„Koliko god da je slikovit ili zanimlјiv vizuelni efekat igračaka, ipak je njihova primarna uloga muzička, više nego zabavna – čak i plastični konjići koji zavijaju imaju svoju motivsko-harmonsku funkciju“, objasnio je HK Gruber.

Od premijere 1978. godine, pod upravom Sajmona Retla, ovo nesvakidašnje delo je izvedeno preko 1000 puta od strane najvećih svetskih orkestara i dirigenata , a naša publika će ga čuti prvi put. HK Gruber, jedan od najangažovanijih austrijskih savremenih kompozitora i izvođača često sarađuje sa kompozitorom Kurtom Švercikom čije će delo „Muzika preobraženja“ takođe biti izvedeno na ovom koncertu.

Novi Frankenštajn: Bardem u filmu o slavnom čudovištu

“Holivudski Španac” trenutno pregovara sa studijom “Univerzal” koji je odlučio da je Havijer pravi lik kojim će upotpuniti svoju plejadu “čudovišta sa glumačke A-liste”

 

Gotovo od samog nastanka pokretnih slika, a posebno od 1931. i nezaboravne kreacije Borisa Karlova u filmu “Frankenštajn”, čudovišni lik stvoren u kultnom romanu Meri Šeli neprestano iznova inspiriše filmske stvaraoce. Od 1910. i prve adaptacije, desetine verzija “Frankenštajna” je snimljeno, a isto toliko glumaca okušalo se u naslovnoj roli. Poslednji među njima je proslavljeni “holivudski Španac” Havijer Bardem.

Kako prenose svetski mediji, Bardem trenutno pregovara sa studijom “Univerzal” koji je odlučio da je Havijer pravi lik kojim će upotpuniti svoju plejadu “čudovišta sa glumačke A-liste”. Naime, “Univerzalov čudovišni univerzum” već uključuje Toma Kruza, Džonija Depa i Rasela Kroua kao protagoniste serijala kultnih horora.

Ovaj studio upustio se u veliki poduhvat stvaranja novih verzija klasičnih filmova sa čudovištima koje pokušavaju da prilagode novoj, savremenoj publici. U fokusu će se ponovo naći Drakula, Van Helsing, Frankenštajnova nevesta, Nevidljivi čovek i drugi nezaboravni likovi, a filmske storije o njima trebalo bi da “izlaze” iz studija “Univerzala” po jedna godišnje.