Giljermo del Toro snima novu verziju slavnog horora

Reditelj Giljermo del Toro pre nekoliko dana osvojio je Oskara za najbolji animirani film za svoju verziju “Pinokija”, a sada je već započeo realizaciju novog projekta.

Reč je o novoj adaptaciji klasičnog horor romana “Frankenštajn”, autorke Meri Šeli, koji je dosad doživeo nebrojene ekranizacije. Del Toro navodno za “Frankenštajna” priprema i scenario, a u filmu bi trebalo da glume Endru Garfild, Oskar Ajzak i Mija Got.

“Frankenštajn” je jedno od Del Torovih najdražih čudovišta svih vremena, a u dvehiljaditima je razvijao akcionu verziju koja bi vizuelno bila vrlo bliska “Frankenštajnovom” Bernija Vritsona, ilustrovanom prikazu romana koji je objavljen 1983. S obzirom na to da je Del Toro jednom izjavio da ima “nezdravu” opsednutost Frankenštajnom, ovo je očigledno ostvarenje velikog sna.

Film “Frankenštajn” je deo rediteljevog višegodišnjeg ugovora s Netfliksom, a upravo na toj platformi ćemo ga gledati u bližoj budućnosti.

“Frankenštajn” kao raskošna strip adaptacija

Jedan od najvažnijih gotskih romana, kojim je utemeljen ne samo moderni horor žanr već i naučna fantastika – Frankenštajn Meri Šeli – tokom protekla dva veka postojanja, doživeo je brojne adaptacije u različitim medijima i izvršio nemerljiv uticaj na popularnu kulturu. Odnedavno, zahvaljujući Čarobnoj knjizi, pred nama je jedna od najuspelijih strip adaptacija ovog ostvarenja – Frankenštajn Žorža Besa, javlja Art-Anima. 

U 19. veku, eri tehnoloških izuma i industrijske revolucije, engleska književnost iznedrila je slavna dela i likove koji i danas žive. Takav je upravo slučaj s Frankenštajnom Meri Šeli i tragičnim usudom njenog junaka, otpadnika kojeg su svi odbacili, a najpre onaj ko ga je stvorio.

Iz narcisoidnog delirijuma Viktora Frankenštajna rođeno je kolosalno, zastrašujuće biće, koje je u stanju da voli i koje žarko želi da se poveže sa svetom, ali je osuđeno na samoću, patnju i nerazumevanje. Jer to bezimeno stvorenje, kojem će naredne generacije nadenuti ime njegovog tvorca, zapravo je sastavljeno od delova mrtvih tela kojima je Viktor Frankenštajn udahnuo život…

U tradiciji majstorski izvedene stripske verzije Drakule, Žorž Bes potpisuje ovu raskošnu adaptaciju Frankenštajna. Njegove upečatljive i elegantne crnobele slike magično sublimiraju dramski naboj priče; posredi je grandiozno delo u kom jasne linije i moćni tuš autora u svakom kadru odišu romantičarskim žarom ovog modernog mita.

Prevod sa francuskog jezika uradio je Ilija Čanak.

Žorž Bes je francuski autor stripova. Svoje ime izgradio je prvo u Skandinaviji i Sjedinjenim Državama. Od 1977. do 1987. crtao je Fantoma, a 1987. vraća se u Pariz, gde upoznaje Alehandra Žodorovskog, koji mu je ubrzo ponudio da ilustruje njegovu priču o Belom Lami. Zajedno potpisuju i druge značajne serijale: Anibal 5 I Juan Solo. Godine 1998. Bes objavljuje svoj prvi samostalni album, o čemu je dugo maštao: Escondida. Za njim dolaze i druga ostvarenja: Bobi, Péma Ling, Lééla et Krishna, Le Vampire de Bénarès, Incredible India. Godine 2019. izlazi i njegova adaptacija slavnog romana Drakula. Žorž Bes živi u Parizu.

Deset gotskih romana idealnih za čitanje uoči Noći veštica

Noć veštica nije nešto što se slavi kod nas, ali jeste zabavna kao fenomen i može poslužiti kao inspiracija da pročitate neki gotski roman ili horor. Gotika je podvrsta horora ili romana strave i kao književni pravac nastala je u XVIII veku kao reakcija na racionalistički građanski roman. Naziv pravca ili žanra potiče od razdoblja u umetnosti, pretežno u arhitekturi, pošto su najveća inspiracija za ovaj žanr bili stari, razrušeni gotski dvorci, katedrale i crkve.

Gotski roman karakteriše obavezan element misterije, koji opet nije osnovna stvar i nije ono što nas u gotskom romanu vuče da ga čitamo. Ono što je najvažnije ovde jeste amotsfera. Radnja je gotovo uvek smeštena u neki dvorac ili neko ogromno imanje, koje je ili ukleto ili nosi neku strašnu priču, ili je bilo mesto dešavanja nekih strašnih događaja. Ambijent  je uvek mračan, siv, sumoran, i opisan toliko živopisno da čitalac može maltene da čuje kišu koja dobuje po prozoru.

Evo, stoga 10 romana iz žanra gotike koji su apsolutni klasici i koje bi trebalo pročitati. Nisu nužno svi utemeljeni u fantastici ili hororu.

1. Senka vetra, Karlos Ruiz Safon

Radnja ovog romana odvija se u Barseloni, ali verujte da je ovo prava pravcata gotika. Glavni junak ovog romana je Danijel, dečko koji pokušava da sazna nešto više o piscu čija knjiga mu je promenila život. Ta knjiga se zove Senka vetra, a pisac Hulijan Karaš. Šta Danijela zapravo podstiče na istraživanje? Pa činjenica da knjige Hulijana Karaša neko sistematski uništava! Danijel se upušta u avanturu po Barseloni, a cela priča odiše neverovatnom misterijom i onom pravom spooky atmosferom. Ovde imamo senke koje vrebaju iz mraka, smrt, ljubav, kišu, maglu – dakle sve što vam treba za jedan savršen mračni gotski roman.

2. Rebeka, Dafne di Morije

Rebeka je roman na koji mnogo ljudi pomisli kad se pomene gotika, toliki klasik je već postao. O čemu se ovde zapravo radi? Imamo neimenovanu naratorku koja dolazi iz nižeg staleža i udaje se za jednog elegantnog gospodina, Maksima de Vintera i seli se na njegovo imanje Menderlej. To je staro zdanje, puno starih stvari, sa lavirintima od hodnika koji su puni paučine, i nečeg zlog što vreba iza svakog ćoška. Još ako vam kažemo da je junakinja po kojoj roman nosi ime mrtva i da se za nju misli kako se udavila? Da li je to dovoljno da vas ubedimo da je Rebeka pravi roman za Noć veštica? Ova knjiga je tako napisana da je ne ispuštate iz ruku i da ćete imati utisak da ste tamo, u Menderleju, da slušate zvuk kiše, da možete da omirišete tu maglu i da vam je konstantno neko za petama.

3. Frankenštajn, Meri Šeli

Verovatno znate priču o Frankenštajnu, ali moramo spomenuti ovaj roman jer on jeste gotika nad gotikama. Dakle, radi se o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji želi da bude larger than life i da otkrije tajne života, te je u toj svojoj znatiželji stvorio grozomorno čudovište. Dakle, on je lik kog sopstveni intelektualni potencijal vodi u propast jer je prekoračio granice moralnog i koji, poput Prometeja, biva kažnjen zbog toga. Ovaj roman pokreće zaista mnogo moralnih i etičkih pitanja, a priča o Frankenštajnu je nadživela samu knjigu, i ovo je zaista veliki klasik književnosti koji teba da pročitate.

4. Okretaj zavrtnja, Henri Džejms

A sada – jedan od prvih horor romana ikada napisanih. Priča ovog klasika prati mladu guvernantu koja dolazi na svoje novo radno mesto na jedno ogromno imanje. Ona dolazi da čuva dvoje siročadi, a odmah po dolasku njoj počinju da se dešavaju neke veoma čudne stvari koje ukazuju na to da je imanje ukleto. Međutim, ovo je onaj momenat u romanu koji već decenijama izaziva debate književnih kritičara. Dok jedni smatraju da je imanje ukleto, drugi su stava da je guvernanta luda i da sve umišlja. Upravo zbog ovoga je Okretaj zavrtnja predmet diskusija i čitalaca i kritičara. Henri Džejms će vas načisto zbuniti, a do samog kraja nećete znati šta da mislite.

5. Drakula, Brem Stoker

Da li znate da je priča o Drakuli stara već više od 120 godina? Ni dan-danas ovaj klasik ne prestaje da oduševljava čitaoce i da inspiriše umetnike da stvaraju nešto na sličnu temu. Dakle, da se razumemo – Drakula je jedan od najvećih i najbitnijih horor romana ikada napisanih. I ne samo to, ovaj roman je začetnik vampirskog žanra u književnosti, pa i u filmu. Priča o grofu iz Transilvanije i njegovim mračnim porivima, njegovom usudu da večno pije krv kako bi preživeo, zauvek će biti idealan roman za Noć veštica. I ne samo to, zauvek će biti inspiracija milionima turista da se upuste u obilaženje zamaka Transilvanije. Drakula je epska priča o borbi svetla i tame i bogatstvo od knjige koje morate pročitati.

6. Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

Ovaj klasik je knjiga za koju mnogi ne bi rekli da pripada žanru gotike, ali činjenica je da on ima nekoliko elemenata koji ga u njega svrstavaju i zbog kojih zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Iako ovo nije roman od kog će vas podilaziti jeza, poput Drakule ili Okretaja zavrtnja, Slika Dorijana Greja donosi tu prepoznatljivu gotsku gloomy atmosferu. Pored toga, sama radnja sadrži nekoliko važnih elemenata zbog kojih je ovaj roman idealan za Halloween. Dorijan prodaje svoju dušu đavolu u zamenu za privilegiju večne mladosti i na kraju zbog toga biva kažnjen. Pored toga, imamo damu u nevolji – Sibil, kao i motiv nauke korišćene u svrhu nečeg lošeg i zlog. To su tri elementa koja ovaj roman svrstavaju u žanr gotike, a kad na sve to dodate i mračni ambijent kojim ovaj roman odiše – dobijate još jedno štivo idealno za kišne jesenje večeri.

7. Orkanski visovi, Emili Bronte

Ako ste mislili da su Orkanski visovi ljubavni roman – varate se. Ovo je tipična priča o toksičnoj vezi. Uprkos tome što sama ideja romana možda ne upada u tipične gotske obrasce kad je u pitanju radnja, ambijent u kom se ova priča odvija, kao i element misterije, Orkanske visove smeštaju na listu preporuka za gotiku. Ovde sve vreme dok čitate vi čujete kako odzvanjaju glasovi Hitklifa i Ketrin, a na samom početku postoji ipak neka zagonetka koja do kraja knjige treba da se reši. Ukoliko niste čitali do sad, ova knjiga je zaista apsolutni klasik i must-read, ali nemojte je čitati kao ljubavni roman i nemojte od nje to očekivati, jer zaista to nije. Ipak, ona donosi veoma intenzivne emocije, jednog veoma mračnog i proračunatog (anti)junaka, kao i duhove prošlosti koji vrebaju iz mraka.

8. Džejn Ejr, Šarlot Bronte

Evo jednog romana koji ima sve elemente gotike, a povrh toga je i ljubavna priča i jedan od najdivnijih romana koji su ikada izašli iz ženskog pera. Šarlot Bronte je napisala priču o junakinji koja bi trebalo da bude uzor svim devojkama koje su se nekad osetile nesigurno u sebe, koje su bile autsajderke i neshvaćene. Džejn je junakinja koja je žudela za ljubavlju, ali je u najtežim trencima ipak birala ljubav prema sebi i zbog toga od nje možemo mnogo da naučimo. A zašto je Džejn Ejr čista gotika? Pa zato što sadrži sve elemente koje treba da sadrži jedan gotski roman – misteriju, ukletu kuću, jezive priče iz prošlosti, jednog namrštenog i misterioznog muškarca i atmosferu od koje ćete imati utisak da se nalazite negde u maglovitim brdima ruralne Engleske.

9. Nortengerska opatija, Džejn Ostin

Ova lista ne bi bila potpuna i bez jednog satiričnog romana koji je suštinski svojevrsna parodija na gotski roman. U suštini, Nortengerska opatija je bildungsroman, ali je mesto odvijanja radnje veoma slično onim koji su tipični za gotski roman, a ovde postoji i element misterije koji se zapravo dešava u glavi glavne junakinje. Ona umišlja da su se dogodile neke strašne stvari, te je to ono što Nortengersku opatiju čini nekom vrstom parodije na gotski roman. Uprkos tome, Ketrin Morland je junakinja koja je jako slatka i koja će vam prirasti srcu, a uzbuđenje i duhovitost kojim ovaj roman odiše stavlja ga na listu romana koji će vas nasmejati i koji ćete zavoleti, ali koji je opet dovoljno mračan da može da bude savršeno štivo za Noć veštica.

10. Doktor Džekil i Mister Hajd, Robert Luis Stivenson

Za kraj smo ostavili klasik gotske literature, priču koja sadrži sve što jedan gotski roman treba da sadrži, a pored toga smatra se jednim od preteča horora. Ovde imamo i uklete dvorce, tamu, ludilo, tajne, nasledna prokletstva, ali osnovna tema ovog romana jeste poremećaj podvojene ličnosti i to je ono što ga čini genijalnim i relevantnim i za današnje vreme.

25 najboljih SF knjiga svih vremena (Wired – izbor)

Naučna fantastika, od kako je prepoznata kao zaseban žanr, razvila se u mnoštvo podžanrova: tu su utopije, distopije, svemirske sage, kiberpank romani… Svima njima zajedničko je to što su svetovi opisani u njima ne samo mogući, nego su i okvir piscima da progovore upravo o vremenu u kom živimo. Neki od romana, ili bar neki od njihovih delova, vremenom su se zaista i ostvarili, poput Orvelove “1984”, koja i nije baš naučna fantastika, mnogi prepoznaju i Hakslijev “Vrli novu svet” u današnjem vremenu, makar metaforički gledano, a neki kao čistu realnost doživljavaju romane Filipa K. Dika ili Vilijama Gibsona. Ljubitelji knjiga ne moraju nužno da budu ljubitelji naučne fantastike, ali bi bar neke od naslova u ovom žanru svakako trebalo da pročitaju.

Britanski “Vajerd” (Wired) odabrao je 25 knjiga koji su, prema mišljenju novinara i čitalaca ovog magazina svakako one koje treba pročitati, i poređali su ih hronološki, od romana Margaret Kevendiš iz 17. veka do danas. Većina ovih naslova objavljena je i kod nas.

Margaret Kevendiš – “Usijani svet” (1666)

Lista počinje sa verovatno prvom naučno-fantastičnom knjigom ikad napisanom, romanom “Usijani svet” Margaret Kevendiš. Jezik kojim je ovaj roman pisan možda i jeste arhaičan, ali je ovo delo Margaret Kevendiš prepuno je maštovitosti neverovatno hrabre za vreme u kom je nastao.

Utopijska priča prati avanture otete žene koja prelazi u drugi svet, onaj u kom žive stvorena koja su napola ljudi, a napola životinje, tako da sreće ljude-lisice, ljude-ribe, ljude-guske… Pošto je veoma lepa, protagonistkinja postaje njihova carica, a potom organizuje i opštu invaziju na svet iz kog dolazi, sa sve kišom ognjenog kamenja.

Meri Šeli – “Frankenštajn” (1818)

Roman koji se često uzima za temeljac moderne fantastične književnosti Meri Šeli napisala je kada je imala samo 18 godina i objavila ga je pod pseudonimom. Supruga slavnog romantičarskog pesnika Persija Biša Šelija u knjizi sa podnaslovom “Moderni Prometej” u svetsku književnost uvela je lik čovekolikog bića sastavljenog iz delova tela drugih ljudi kome mladi naučnik Viktor Frankenštajn udahnjuje život.

Njena priča od tada je preričana i korišćena bezbroj puta, a čim su kamere ušle u širu upotrebnu preneta je i na film. Frankenštajn je na velikom platnu tretiran i kao naučna-fantastika, i kao horor, pa i kao komedija. Uticaj ovog romana nije zanemarljiv ni dva veka kasnije. Naprotiv. U vreme kada je, kako piše “Vajerd”, prostor između tehnologije, života i smrti uži nego ikada, a naučnici se igraju sa svim onim što nas čini ljudskim bićima, “Frankenštajn” i dalje nosi važnu lekciju: samo zato što nešto možeš, ne znači da to i treba da uradiš.

Isak Asimov – “Fondacija” (1951)

Američki profesor biohemije Isak Asimov daleko je poznatiji kao pisac i jedan od najznačajnijih savremenih autora naučne fantastike. Bio je plodan autor, njegove kratke priče “Sumrak” ili “Poslednje pitanje” odavno su klasici žanra, sa svojim anegdotskim karakterom i obrtima na kraju. Međutim, serijal “Fondacija” po mnogo čemu je drugačiji. U njemu Asimov piše o usponu i padu celih carstava.

Priča prati Harija Seldona, tvorca psihoistorije, grane matematika kojom je moguće tačno predvideti događaje hiljadama godina unapred, uverenog da je to nužno da bi se ljudska vrsta sačuvala od mračnog doba. Iz “Fondacije” se jasno vidi zašto je to jedna od omiljenih knjiga Elona Maska (uz “Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamsa i “Mesec je gruba ljubavnica” Roberta Hajnlajna, obe takođe za svaku preporuku). Dugo očekivana serija jedna je od uzdanica nove platforme Epl TV, trebalo bi da bude prikazana tokom ove godine.

Alfred Bester – “Zvezde su moje odredište” (1957)

“Alfred Bester jedan je od retkih pisaca koji su izumeli modernu naučnu fantastiku”, zapisao je pisac Hari Harison, a Nil Gejmen ocenio je da ceo kiberpank duguje njegovom romanu “Zvezde su moje odredište”. Taj Besterov roman, jedna od ključnih knjiga naučne fantastike 20. veka, počinje pitanjem šta bi se dogodilo da ljudi mogu da se teleportuju i nastavlja se u priču o ponovnom rođenju i osveti kroz ceo Sunčev sistem. To je “Grof od Monte Krista” za doba putovanja u kosmos.

Bester, nagrađen “Hugom” četiri godine ranije, u središte priče postavlja Gulija Fojla, neobrazovanog i grubog mašinistu treće klase, jedinog preživelog u napadu na brod “Nomad”, koga spasilačka “Volga” ostavlja da pluta svemirom. Fojl nalazi načina da se dočepa Zemlje da bi se osvetio vlasniku i posadi spasilačkog broda “Volga”, ali dok sprovodi svoju osvetu, nabasava na tajnu ogromnih razmera.

Stanislav Lem – “Solaris” (1961)

“Solaris”, obimom nevelik roman poljskog majstora žanra Stanislava Lema, prati grupu ljudi na putu ka svemirskoj stanici koja pokušava da dokuče tajnu planete prekrivene okeanom, entitetom za sebe. Kontakt sa njim uspostavljaju preko “tamnih mrlja” koji Solaris izvlači iz savesti astronauta i materijalizuje ih.

Kontakt, međutim, nikada ne biva uspostavljen i naučnici ne uspevaju da shvate kako taj entititet funkcioniše, ali otvara mnoga pitanje vezana za njih same i on, na neki način, počinje da istražuje njih.

U tom smislu, film “Solaris” reditelja Stivena Soderberga iz 2002. možda i ne pruža do kraja pravu sliku o romanu koji je više u filozofiji nego u zapletu. Nešto mu je bliži istoimeni film Andreja Tarkovskog iz 1972. godine.

Frenk Herbert – “Dina” (1965)

“Dina” Frenka Herberta najprodavaniji je naučno-fantastični roman svih vremena, piše “Vajerd”, čiji su ga čitaoci 2012. izglasali za najbolje delo ovog žanra svih vremena. Herbertov roman u međuvremenu je inspirisao svet za sebe sa 18 knjiga koje obuhvataju period od 34.000 godina.

Dejvid Linč poduhvatio se režije filma zasnovanog na ovom romanu, ali je to bio veliki promašaj i slavni reditelj odrekao se tog naslova. Sada se nezahvalnog posla filmovanja ovog klasika naučne fantastike poduhvatio reditelj Denis Vilenev, sa idejom da snimi seriju smeštenu 20.000 godina u budućnost, u galaksiju u kojoj vladaju pravila feudalnog doba, računari su zabranjeni iz religijskih razloga, a aristokratske porodice upravljaju celim planetama.

Robert Hajnlajn – “Mesec je gruba ljubavnica” (1966)

Roman jednog od najkotroverznijih autora žanra, ali i jednog od prvih koji se svojim knjigama postigao komercijalni uspeh, Robert Hajnlajn u romanu “Mesec je gruba ljubavnica” napisao je roman u kom slika život na Zemljinom satelitu tri godine pre nego što će ljudska noga kročiti na Mesec.

Autor je za ovaj roman, opisan i kao priča o liberterskoj revoluciji, nagrađen “Hugom”, a zanimljivo je uporediti kako je on video mogući život na Mesecu, kao i genijalna rešenja kojima pribegavaju ljudi, bilo da su u pitanju pioniri života tamo ili odmetnici, da bi izborili sa problemima tokom boravka u orbiti.

Ana Kavan – “Led” (1967)

Poslednji i najbolji naučno-fantastični roman britanske autorke i slikarke Ane Kavan donosi proganjajuću, klaustrofobičnu viziju kraja sveta, kada nezaustavljivi ledeni monolit, izazvan nuklearnim ratom, počinje da se širi Zemljom i ubija sve pred sobom. Neimenovani narator uporno pokušava da se udvara devojci dok njegovi potezi i misli, kako se led približava, postaju sve mračniji. On prvo pregovara sa njenim mužem, a potom mu se putevi ukrštaju sa Čuvarem, koji devojku drži u zatočeništvu i uvek je bar jedan potez ispred njega.

Roman je neka vrsta košmarne “Alise u zemlji čuda”, opisuje ga “Vajerd”, navodeći da autorka čitaoca vodi na halucinantan, uznemirujući put, ali je pravi dragulj u jeziku kojim je pisan, u moćnoj alegoriji o zavisnosti, usamljenosti i mentalnim poremećajima koji zaokuplja svu čitaočevu pažnju.

Ursula Le Gvin – “Leva ruka tame” (1969)

Najpoznatija i najuticajnija autorka u žanru naučne fantastike, Ursula Le Gvin je, nakon što je završila “Čarobnjaka iz Zemljomorja” iz svog serijala o ovoj mitskoj zemlji započela “Levu ruku tame”.

Smešten na planetu nalik Zemlji, gde vlada zima tokom cele godine, a svi stanari su androgini, “Leva ruka tame” je priča o dva bića koja uče da razumeju jedno drugo bez obzira na kulturološke prepreke i moglo bi se reći da je na neki način i poetskim jezikom ispisana (antopološka) studija o mogućnostima komunikacije koliko i roman.

Filip K. Dik – “Tamno skeniranje”

Za kojom god od brojnih knjiga američkog pisca Filipa K. Dika da čitalac posegne, teško da će pogrešiti. Među njima su i kultni “Sanjaju li androidi električne ovce?”, “Čovek u visokom dvorcu”, “Ubik”, “Suvišni izveštaj”, “Tecite suze moje reče policajac”…

“Tamno skeniranje” neobičan je roman koji se u isto vreme čita i kao naučna-fantastika, ali i kao autobiografska knjiga o autorovoj borbi sa zavisnošću od droge. U Kaliforniji, u bliskoj budućnosti, poročni policajac Bob Arktor živi pod lažnim identitetom u zajednici zavisnika navučenih na psihoaktivnu “Supstancu D”. Policajac, osim što mora da se posebnom “odećom” obezbedni da ga ne prepoznaju ni kolege ni zavisnici, mora da se izbori i sa postepenim gubitkom samog sebe…

Oktejvija E. Batler – “Kajndred” (1979)

Kada afroamerička spisateljica Dejna bude teleportovana iz Los Anđelesa 1979. godine u period neposredno pred Građanski rat u Americi da bi na jugu spasla život svog pretka, inače vlasnika robova, mora da se suoči sa jezivom stvarnošću, a da sačuva svoj identitet, onaj sa kojim je došla. Sve se, međutim, komplikuje kada slučajno bude transportovana u sadašnjost sa svojim mužem belcem…

Roman sa pričom u žanrovskim okvirima zapravo se bavi temama poput moći, rasa i nejednakosti, a dodatnu vrednost pruža mu to što je sagledan iz više perspektiva, u vremenu ropstva i vremenu kada ga, prividno, nema.

Vilijam Gibson – “Neuromant” (1984)

Vilijam Gibson jedan je od onih pisaca koji tvrde da ne pišu naučnu fantastiku, nego da su realisti. Pa ipak, “Neuromant”(“Neuromanser”) je ako ne prvi, a onda jedan je od prvih, a svakako najznačajniji kiberpank roman.

Priča, u najkraćem, prati nekadašnjeg hakera pretvorenog u zavisnika povezanog sa softverom Henrija Kejsa dok pokušava da kroz svoj nelegalni posao u japanskom podzemlju, krećući se kroz obilje podataka, dođe do načina da preokrene tok supstance koja ga ometa da pređe u sajber-svet. Gibson je ovim romanom najavio internet revoluciju, preteča je “Matriksa” snimljenog mnogo godina kasnije, predvideo je razvoj mnogih tehnoloških rešenja… A sa druge strane je, moglo bi se reći, to roman pisan u maniru najboljih krimića.

Ijan Benks – “Razmisli o Flebasu” (1987)

Škotski pisac Ijan Benks je, nakon četiri zapažena romana, objavio i svoju prvu naučno-fantastičnu knjigu “Razmisli o Flebasu”, smeštenu u otvoreni svemir. To je i prvo u nizu njegovih dela o Kulturi, utopijskom društvu u svemiru sastavljenom od humanoida, vanzemaljaca i osetljivih mašina kojima upravljaju superinteligentni Umovi.

Dok besni intergalaktički rat, u kom se jedna strana bori za veru, a druga za moralno pravo da uopšte postoji, Benks piše o nečemu što se približava klasičnoj fantastici: o pohodu za Umom koji se sakrio u zabranjeni svet u nameri da izbegne uništenje.

Den Simons – “Hiperion” (1989)

Dobitnik nagrade “Hugo” za najbolji dvodelni roman, Den Simons je “Hiperionu” napisao kao naučno-fantastični ep u maniru Čoserovih “Kanterberijskih priča”.

U Simonsovom svetu, čovečanstvo je rasuto u hiljade različitih svetova, ali nijedan nije toliko opasan i intrigantan kao Hiperion. Tu žive bića koja ne stare, a mogu da putuju unazad kroz vreme, a čuva ih tajanstveni Šrajk. Svakoga ko pokuša da im se približi, Šrajk ubija, ali tu postoji i poseban kult religijskih fanatika. U večeri invazije, grupa putnika deli svoje priče o tome šta ih je dovelo na to čudno mesto…

Majkl Krajton – “Park iz doba Jure” (1990)

Pre nego što se sve pretvorilo u franšizu “Svet iz doba Jure”, knjiga „Park iz doba Jure” bio je promišljeno i pametno napisan naučno-fantastični klasik Majkla Krajtona, autora jednako zanimljivog “Soja Andromeda”. Krajtonova priča je parabola o opasnostima genetskog inženjeringa (a pomalo i ispitivanje teorija haosa), a njegovi su opisi dinosaurusa briljantni, piše “Vajerd”.

Nil Stivenson – “Histerični sneg” (1992)

Fanatičan, brz i skoro neverovatno dalekovid, “Histerični sneg” čitaoce drži od prve scene: munjevite trke kroz anarhični Los Anđeles pretvoren, praktično, u imovinu velike korporacije.

Priča prati elitnog hakera Hira Protagonistu (to mu je prezime) dok pokušava da zaustavi opasan virus koji propagira jedan religijski kult. Da bi u tome uspeo, on mora da kombinuje neurolingvistiku, drevnu mitologiju i informatiku. Roman, primećuju novinari “Vajerda”, predviđa društvene mreže, kripto valute i Gugl ert.

Dmitrij Gluhovski – “Metro 2033” (2002)

Posle nuklearne apokalipse 2033. godine, preživelo stanovništvo Moskve prinuđeno je da se spusti u prostor metroa. Na svakoj stanici obitavaju različite grupe ljudi, međusobno razmenjuju dobra i ratuju. Ali u mračnim tunelima su i mutanti ljudožderi, a dopire i mistreriozni glas koji izluđuje ljude… U srce tame tog tunela kreće tinejdžer Artijom, da bi pokušao da spase ono što je od čovečanstva ostalo.

Ovo je prvi iz serijala romana ruskog pisca Dimitrija Gluhovskog, pretvorenog i u uspešnu seriju i video igru.

Margaret Atvud – “Oriks i Krejk” (2003)

Dok njena “Sluškinjina priča” opisuje svet koji je svakim danom sve verovatniji, jedna od najznačajnijih savremenih autorki Margaret Atvud u knjizi “Oriks i Krejk” širi priču o genetski modifikovanom cirkusu do krajnjih granica, do “apokalipse bioinženjeringa”, kako je to naveo jedan od kritičara.

Najavljene su i brojne filmske adaptacije, a jednu od njih i HBO sa Darenom Aronofskim kao rediteljem.

Liju Sidžin – “Problem tri tela” (2008)

Liu Sidžin već je bio jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike u Kini kada se 2008. odlučio da se posveti prvom romanu. Rezultat toga je “Problem tri tela”, roman smešten u period između Kulturne revolucije i sadašnjosti, ali i povezan sa tajanstvenom video igrom. Taj roman inače je prvi deo trilogije, a pored zabave nudi i neke od zanimljivih naučnih uvida.

Endi Vir – “Marsovci” (2015)

Debitantski roman Endija Vira doslovno je ono “naučno” u sintagmi kojom se opisuje žanr, pošto je u knjigu uneo mnogo dobro istraženih detalja i naučnih činjenica o životu na Marsu. U romanu se, recimo, opisuje kako uzgajati krompir uz ljudske tečnosti ili kako se koristi sistem za održavanje astronauta u životu da bi se pokrenuo “rover”.

U pitanju je pop-kulturno delo koje nije za svakoga i verovatno se neće izučavati na časovima književnosti, piše “Vajerd”, ali dodaje i da je to knjiga koja daje zanimljivu priču u prvom licu, iz ugla astronauta “zaglavljenog” na crvenoj planeti bez izgleda da se vrati kući.

Margaret Atvud – “Srce se poslednje menja” (2015)

Čudan koktel od romana: delom tehno distopija, delom satira, delom seksi komedija, a delom klasična Atvudova, opisuju ovaj roman novinari britanskog portala. U sumornoj verziji Amerike, zaljubljeni par Šarmejn i Sten životare u svom automobilu pre nego što dobiju ponudu da uđu u projekat “Pozitron”.

U tom projektu stvarnost i društvo organizovani su kao život u američkom predgrađu sredinom 20. veka, ali postoji i začkoljica: svi parovi moraju da svakog drugog meseca rade u zatvoru, privremeno menjajući svoje domove sa drugim parom, nazvanim “zamene”. Sve se dodatno usložnjava kada se i Šarmejn i Sten upuštaju u čudne seksualne veze sa njihovim “zamenama”…

Naomi Alderman – “Snaga” (2016)

Margaret Atvud umešala je prste i u roman “Snaga” kao mentorka Naomi Alderman dok je pisala ovaj roman opisan kao “‘Sluškinjima priča za 21. vek”.

U pitanju je pametno napisan triler o ženama i devojkama koje otkrivaju sposobnost da ispuštaju struju iz šaka, što se različito odražava na različite kulture širom sveta. Roman deluje kao TV serija, a ona će zapravo i biti snimljena uskoro u produkciji Amazona.

Džef Vandermer – “Born” (2017)

Džef Vandermer, pisac sa darom za nadrealno, roman “Born” počinje kada nepoznati ulični čistač naiđe na predmet od krzna džinovskog letećeg medveda u postapokaliptičnom gradu, a sve postaje još bizarnije kada se glavni lik sprijatelji sa morskim čudovištem nazvanim Born.

Iza svega toga, međutim, krije se greška u biotehnološkim istraživanjima, što od svega pravi prilično živopisnu distopiju.

Majk Ešli – “Uspon Meseca: Zlatno doba lunarnih avantura” (2018)

Ova knjiga lako je mogla da se pojavi bilo gde na ovoj listi datoj po godinama, i među knjigama iz pedesetih, pa i pre njih, sa početka 20. veka. Ovo je antologija sa briljantno odabranih naučno-fantastičnih priča britanskih pisaca o Mesecu: stupanju na njega, istraživanjima, promišljanjima, od H. G. Velsa i Artura Klarka, preko “Centra smrti” Džudit Meril iz 1954. godine do danas, piše magazin “Vajerd”.

Antologiju je priredio Majk Ešli, pisac i proučavalac istorije naučne fantastike.

Giš Džen – “Otporaši” (2020)

Spekulativna distopija Giš Džen, objavljena je početkom 2020. godine, a smeštena je u blisku budućnost u “Auto Ameriku”. Sve se vrti oko bejzbola, ova igra je u centru sveta podeljenog na one koji još uspevaju da imaju posao, “Umrežene” i one koji ga nemaju, “Viškove”.

Priča se fokusira na Gven, koja dolazi iz porodice “Viškova”, a kada se ispolji njen talenat za bejzbol, ona dobija šansu da poboljša svoj status. Ovako data priča samo je okvir za istraživanje kulture i vrednosti rada i slobodnog vremena.

Gruberov „Frankenštajn“ na onlajn koncertu Beogradske filharmonije

U petak 8. maja od 20 časova na “Jutjub” kanalu Beogradske filharmonije, publika će moći da vidi kultno delo “Frankenštajn!!”, autora HK Grubera, čija je domaća premijera bila u okviru ciklusa Pandemonijum.

Jedan od najatraktivnijih kompozitora savremene muzike, nastupiće kao dirigent, solista i šansonijer zajedno sa filharmoničarima koji će, pored svojih instrumenata, svirati i na – igračkama. 

Frankenštajn!! pan-demonijum za bariton-šansonijera i orkestar nastao je na dečje, pretežno komične stihove, uklopljene u muziku koju čini sinteza pop i narodne muzike, kao i bogate tradicije bečkog kabarea.

U ovom komadu, pored Frankenštajna, nižu se različiti junaci: Supermen, Džejms Bond, Đango, Robinzon Kruso, Betmen i Robin. Filharmoničari će njihovo „herojstvo” prikazati i na igračkama-instrumentima. Trubice, sirene, pištaljke, šmirgle, čegrtaljke, klavir-igračka, melodike, čine ovaj komad zabavnim i za slušanje i za gledanje.

„Koliko god da je slikovit ili zanimljiv vizuelni efekat igračaka, ipak je njihova primarna uloga muzička, više nego zabavna – čak i plastični konjići koji zavijaju imaju svoju motivsko-harmonsku funkciju”, objasnio je HK Gruber.

Od premijere 1978. godine, pod upravom Sajmona Retla, ovo nesvakidašnje delo je izvedeno više od 1.000 puta od strane najvećih svetskih orkestara i dirigenata.

HK Gruber, jedan od najangažovanijih austrijskih savremenih kompozitora i izvođača često sarađuje sa kompozitorom Kurtom Švercikom čije će delo Muzika preobraženja takođe biti izvedeno na ovom koncertu.

I horor romani u lektiri za gimnazijalce!

Horor romani poput “Frankeštajna”, samo se neke od novina u lektiri koja čeka učenike drugog razreda gimnazije od naredne godine.

Zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) Dejana Milijić Subić kaže da je uvođenje novih, intrigantnih književnih dela u lektiru pokušaj da se u nastavu srpskog jezika i književnosti uvede dijalog književnih epoha.

U izbornom paketu dat je širok dijapazon novih književnih dela, kao što su horor priče Edgara Alana Poa “Pad kuće Ušera “, “Maska crvene smrti”.

“Tu je Meri Šeli sa svojim ‘Frankeštajnom’, prva žena koja je napisala horor roman. Takođe, roman savremene književnosti Mirjane Novaković ‘Strah i njegov sluga’, koji je pobudio veliko interesovanje javnosti kada se pojavio. Govori o istorijskom događaju, gde je komisija Austrougarske došla u Srbiju da istraži priče o vampirizmu”, naglašava Milijić Subić.

U izbornom paketu lektire za drugi razred gimnazije predloženo je 19 naslova, a učenici i profesori biraju osam koje će obrađivati.

Među najčitanijih knjigama u svetskim bibliotekama su “Alisa u Zemlji čuda” i “Frankenštajn”

Organizacija Online Computer Library Center (OCLC), sa sedištem u Ohaju, objavila je popis 100 najčitanijih knjiga, a podaci su prikupljeni u više od 18 hiljada biblioteka širom sveta.

Kako prenosi T portal, na prvom mestu je borac protiv vetrenjača, romantični vitez od Manče, Don Kihot, glavni junak Servantesovog istoimenog romana. Prate ga Kerolova “Alisa u Zemlji čuda”, Tvenove “Pustolovine Haklberi Fina” i “Pustolovine Toma Sojera”, Stivensonovo “Ostrvo s blagom”, “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, “Orkanski visovi” Emili Bronte i “Džejn Ejr” Šarlote Bronte.

‘Naravno da su na popisu najčitanijih knjiga klasici’, kaže Skip Pričard, predsednik organizacije OCLC koja. ‘To odražava prevladavajuća kulturološka gledišta. Bibliotekari su toga svesni i traže načine da očuvaju i one zanemarene, manjinske i marginalizirane perspektive’, pojasnio je.

Među autorkama na popisu najčitanijih 100 knjiga je Lujza Mej Alkot s ‘Malim ženama’ i Meri Šeli s “Frankenštajnom”, Harper Li s ‘Ubiti pticu rugalicu’, Lusi Mod Montgomeri sa “Eni i Zelenih zabata” ali i Džoan Rouling sa serijalom o Hariju Poteru.

Na popisu su, naravno, i Dikensonove knjige od kojih je najčitanija ‘Božićna priča’. ‘Zločin i kazna’ ruskog klasika Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na 22. je mestu, ‘Rat i mir’ Lava Tolstoja na 28, a ‘Ana Karenjina’ na 38. Od ostalih dobro poznatih klasika najpopularniji je ‘Mobi Dik’ Hermana Melvillea. Tu su i’Guliverova putovanja’ Džonatana Svifta na 11. mestu.

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)

Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)

Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)

Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)

Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Tribina: Svi naši Frankenštajni

U galeriji Artget Kulturnog centra Beograd sutra uveče će Udruženje Oksimoron i KCB podsetiti Beograđane na dva veka od objavljivanja knjige „Frankenštajn – pripovesti o modernom Prometeju“ Meri Šeli koji se pretvorio u mit.

Tribina treba da odgovori na pitanja: da li je taj mit, danas, naša realnost, ko su naši Frankenštajni, stvaraju li se čudovišta koja će se osamostaliti, šta nam donose genetski inženjering i veštačka inteligencija, igramo li se bogova, pokušavajući da stvorimo život…

Odgovor na ova pitanja pokušaće da daju: Divna Vuksanović, Milica Živković, Milan Nikolić, uz pomoć moderatora Dejana Simonovića.

Najbolji horor filmovi za Noć veštica

Noć veštica obeležava se u sredu, 31. oktobra, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Ovaj običaj, kada su u pitanju maskenbali, žurke i pričanje strašnih priča, uveliko se obeležava kod nas.

“Rotten Tomatoes” sastavio je listu 100 najboljih horora prema oceni kritike. Lista je uključila sve filmove koji sadrže oznaku “horor”. Dakle, radi se o klasičnim horor filmovima, ali i komedijama i parodijama.
Prenosimo vam trejlere prvih deset.

10. “Frankenštajn” (Frankenstein, 1931)

9. “Rozmarina beba” (Rosemary’s Baby, 1968)

8. “Babaduk” (The Babadook, 2014)

7. “Frankenštajnova nevesta” (The Bride of Frankenstein,1935)

6. “Odbojnost” (Repulsion, 1965)

5. “King Kong” (1933)

4. “Nosferatu – Simfonija užasa” (Nosferatu, a Symphony of Horror, 1922)

3. “Psiho” (Psycho, 1960)

2. “Kabinet doktora Kaligarija” (The Cabinet of Dr. Caligari / Das Cabinet des Dr. Caligari, 1920)

1. “Beži!” (Get Out, 2017)