Giljermo del Toro snima novu verziju slavnog horora

Reditelj Giljermo del Toro pre nekoliko dana osvojio je Oskara za najbolji animirani film za svoju verziju “Pinokija”, a sada je već započeo realizaciju novog projekta.

Reč je o novoj adaptaciji klasičnog horor romana “Frankenštajn”, autorke Meri Šeli, koji je dosad doživeo nebrojene ekranizacije. Del Toro navodno za “Frankenštajna” priprema i scenario, a u filmu bi trebalo da glume Endru Garfild, Oskar Ajzak i Mija Got.

“Frankenštajn” je jedno od Del Torovih najdražih čudovišta svih vremena, a u dvehiljaditima je razvijao akcionu verziju koja bi vizuelno bila vrlo bliska “Frankenštajnovom” Bernija Vritsona, ilustrovanom prikazu romana koji je objavljen 1983. S obzirom na to da je Del Toro jednom izjavio da ima “nezdravu” opsednutost Frankenštajnom, ovo je očigledno ostvarenje velikog sna.

Film “Frankenštajn” je deo rediteljevog višegodišnjeg ugovora s Netfliksom, a upravo na toj platformi ćemo ga gledati u bližoj budućnosti.

Pinokio Giljerma del Toroa stiže na Netfliks 9. decembra

Novi animirani film Pinokio, meksičkog reditelja nagrađenog Oskarom, Giljerma del Toroa, imaće premijeru na striming servisu Netfliks 9. decembra ove godine.

Ova mračna muzičko-fantazijska adaptacija priče koju je Dizni proslavio svojim animiranim filmom iz 1940. godine i nedavnim igranim rimejkom sa Tomom Henksom napravljena je kadar-po-kadar tehnikom (ili stop-animacijom) za razliku od Diznija koji je u filmu iz 1940. godine koristio tradicionalnu 2D animaciju, a za svoj ovogodišnji rimejk komjutersku animaciju.

Del Toro svoju verziju smešta u eru fašizma u Italiji 1930ih, a tom tematikom su se bavili i njegovi prethodni filmovi Đavolja kičma i Panov lavirint.

Kritičar američkog magazina Njujorker Entoni Lejn podelio je svoje utiske o filmu. Kako Lejn navodi u svojoj kritici, tvorac Pinokija, italijanski pisac Karlo Kolodi čije su priče o drvenom detetu objavljene 1883. kao knjiga Avanture Pinokija, počinje zaplet scenom nasilja kada komad drveta počne da jeca u strahu da će ga iseći alat drvodelje dok se dva starca svađaju oko njega. Volt Dizni je u svojoj verziji 1940. godine odabrao prijatniji početak prikazujući cvrčka koji cvrči i kvazi-alpsku fantaziju Đepetove radionice, čiji mir narušavaju samo otkucaji satova. U del Torovoj adaptaciji, koja se zvanično zove „Giljermo del Torov Pinokio“ ton je mračan i tugaljiv. Đepeto na početku filma oplakuje pravog dečaka: svog sina Karla, kojeg je voleo i izgubio. Pinokio, kojeg Đepeto pravi u pijanstvu, predstavlja zamenu za drugo dete.

To uspostavlja emotivni naboj za ono što sledi. Del Torov Pinokio se ponaša kroz svoje avanture kao da ima puno toga da dokaže, a malo toga da izgubi – kao neko ko zna da je samo bio delimično željen od samog početka. Osnovni pokreti Pinokija su šut u vis i skakutanje, a takvi neobazrivi pokreti se idealno uklapaju sa animacijom filma, s tim da je efekat mnogo bolji nego u starim mitološkim filmovima Reja Harihauzena gde su trzaji kostura ratnika kao u filmu „Jason i Argonauti“ (1963) činili kosture jezivijim, a ne manje jezivim.

Delovi narativa će biti poznati svakom ko je gledao Diznijevu verziju. Pinokija (glas mu daje Gregori Man) namamljuje lisicoliki negativac (Kristof Valc) da napusti Đepeta (Dejvid Bredli) i šalje ga u cirkus. Tu je i cvrčak, ali se zove Sebastijan (Juan Makgregor), a ne Džimini, koga kao u okrutnoj farsi obaraju i gaze. Takva nemilosrdnost kao i sposobnost cvrčka da ponovo ustane nakon primljenih udaraca sudbine stvaraju vrlo čudan vrhunac kada Pinokio umire i svaki put se pojavi u podzemnom svetu tame gde su zečevi nosači kovčega a sjajna plava sfinga (Tilda Svinton) sa rogovima bizona i repom kao bičem drži mu lekciju o večnosti i tuzi. Dečak se posle toga vraća u život jer ima gumenu dušu u sebi iako je komad drveta.

Čitaoci Kolodija će biti zadovoljni mešavinom fatalizma i nade, dok će se roditelji pitati kakve su šanse da im dete zaspi uveče nakon gledanja filma. U filmu se pojavljuje nakratko i sam vođa fašista Musolini, kojeg Pinokio ismeva fekalnim humorom. Na sve to film je takođe i mjuzikl, ali pesme ne ostavljaju utisak. Nezaboravna je i scena kada Pinokio u crkvi gleda u raspeće koje je napravio Đepeto, a onda i on pravi isti položaj da imitira Hrista u agoniji. To je zapanjujuć trenutak, svakako blasfemičan, ali više čudesan nego prezriv, navodi Lejn u tekstu.

“Puste duše” okultni triler Giljerma del Tora i Čaka Hogana

Giljermo del Toro i Čak Hogan, autori koji stoje iza vampirske trilogije „Soj“, započeli su novi uzbudljivi horor serijal romanom Puste duše – Blekvudove trake (prvi deo), javlja Art-Anima.

Zahvaljujući Čarobnoj knjizi, roman se u prevodu na srpski jezik pojavio samo dva meseca nakon premijernog izdanja na engleskom. Prevodilac je Miroslav Bašić Palković.

Kao što sam naslov nagoveštava, knjiga predstavlja svojevrsni omaž britanskom piscu fantastike i začetniku „okultno-detektivskog“ podžanra, Aldžernonu Blekvudu, čije prezime nosi i jedan od ključnih junaka. Osim Blekvudu, del Toro knjigu posvećuje klasicima fantastike Lordu Danseniju i Arturu Makenu.

Čitaoce očekuje uzbudljiv i dobro osmišljen savremeni triler baziran na vrhunskom žanrovskom nasleđu o osvetoljubivim demonima, mračnoj magiji i svojeglavoj heroini.

Život Odese Hardvik iz korena se promenio onog trenutka kad je bila primorana da puca u svog partnera, Volta Lepa, prekaljenog agenta FBI-ja koji se odjednom, bez objašnjenja, počeo ponašati izrazito nasilno prilikom hapšenja. Iako je reagovala u samoodbrani, Odesa je duboko potresena i primorana da pređe na kancelarijske dužnosti. Ali ono što najviše brine Odesu nije sama ta tragedija. Brine je mračna senka koju je videla kako beži iz tela njenog mrtvog partnera.

Spajanje klasične strave Aldžernona Blekvuda sa modernim narativom, istovremeno je iznenađujuća, ali i uspešna kombinacija – ocena je kritičara.

U napomeni, del Toro i Hogan priznaju da su neke od verskih obreda detaljno opisanih u knjizi, „dorađivali“ radi postizanja dramskog efekta, ali naglašavaju da pljačkanja grobova u Nju Džerziju u okultne svrhe – nisu uopšte plod mašte niti su nešto što pripada samo prošlosti. Ona se i dalje dešavaju. I dan-danas.

“Panov lavirint” u izdanju Čarobne knjige

Slavni meksički režiser Giljermo del Toro i čuvena nemačka književnica za decu i mlade Kornelija Funke udružili su kreativne snage kako bi ljubiteljima kultnog filma Panov lavirint (2006), ponudili proznu verziju te potresne priče koja uspešno povezuje fantaziju i surovu realnost rata, javlja Art-Anima.

Roman koji iznova dokazuje da je fantastika najpogodniji način za istraživanje užasa i čuda ljudskog srca, nedavno je doživeo izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući Čarobnoj knjizi.

Smešten u period nakon Španskog građanskog rata, tačnije u 1944. godinu, Panov lavirint govori o devojčici Ofeliji, koja otkriva fantastični svet šumskih bića kada je majka odvede u severnu Španiju da se pridruže njenom očuhu, ogorčenom kapetanu Frankove fašističke armije

U bajkama postoje ljudi i postoje vukovi, postoje zveri i mrtvi roditelji, postoje devojčice i mračne šume. Ofelija zna sve to, kao i svaka mlada žena s glavom punom priča. Stoga od prvog trenutka zna šta je kapetan zapravo, i pored njegove divne uniforme, sjajnih čizama, kožnih rukavica i širokog osmeha. On je vuk.

Ipak, ništa je nije pripremilo na grozničavu stvarnost kapetanove jezive kuće, usred guste šume pune mnogih skrivenih stvari: napola zaboravljenih priča o izgubljenim bebama, odmetnutih boraca za slobodu koji se kriju od vojnika i, pre svega, jednog lavirinta sa zverima i vilama.

Niko ne može sačuvati Ofeliju od lavirinta koji je uvlači u sopstvenu priču, gde su čudovišno i ljudsko nerazdvojno povezani i gde kroz žile mitova teče topla krv.

Prevod romana potpisuje Zvezdana Šelmić.

Kornelija Funke, jedna od najpoznatijih nemačkih spisateljica književnosti za decu i omladinu, rođena je 10. decembra 1958. godine u Dorstenu, u Nemačkoj. Počela je da piše nakon završenih studija pedagogije i grafike. Najveći internacionalni uspeh postigla je knjigama Kralj lopova, Zmajev jahač, kao i naslovima koje čine trilogiju Svet od mastila. Njene knjige prevedene su na više od trideset jezika.

Giljermo del Toro Gomez poznati je meksički reditelj, rođen 9. oktobra 1964. godine u Gvadalahari. Filmom je počeo da se bavi još kao srednjoškolac. Suosnivač je Filmskog festivala u Gvadalahari, a osnovao je i produkcijsku kuću Tekila Gang. Film Panov lavirint doneo mu je Nagradu Goja za najbolji film 2006. godine, dok 2007. osvaja čak tri Oskara – za scenografiju, fotografiju i šminku. Režirao je filmove: Helboj, Helboj 2, Blejd 2, Panov lavirint, Đavolja kičma, Mimika, Kronos. Zajedno sa Čakom Haganom, napisao je trilogiju Soj. Godine 2017. režirao je film Oblik vode, za koji je dobio sedam nominacija za Zlatni globus, dvanaest nominacija za BAFTA nagradu i trinaest nominacija za Oskara.

“Oblik vode” danas stiže u knjižare

Od danas, u knjižarama Delfija, može se kupiti roman “Oblik vode”, koji je kao film prošle godine nagrađen Oskarom. To je priča o o nemoj, drugačijoj i saosećajnoj ženi i tajanstvenom vodenom biću, koja govori o ljubavi i različitosti, a koju je reditelj Giljermo del Toro smestio u šezdesete godine prošlog veka.

Slavni reditelj je, zajedno sa američkim piscem bestselera Danijelom Krausom, stvorio i istoimenu knjigu. U oba slučaja stvorena je  bajka, koja borbu između svetlosti i tame, dobra i zla, smešta u jedinstven umetnički okvir.

Elajza govori muzikom, plesom i lepim cipelama s visokim potpeticama. Strikland, vojnik do srži, sve više gubi dodir sa stvarnim svetom. Šalju ga na pogibeljnu misiju u Amazoniju kako bi zarobio čudno „božanstvo sa škrgama“. Džajls, nesrećni, sredovečni, siromašni slikar, homoseksualac u doba kad se takvo opredeljenje smatralo nastranošću i moralnim prekršajem, živi s pet mačaka i želi samo da mirno preživi ostatak dana. Bob Hofstetler, naučnik izuzetno posvećen istraživanjima, razočaran u ljudski rod i nauku koja unesrećuje umesto da istinski napreduje, vodi nesvakidašnji dvostruki život. Zelda, plemenita čistačica, crnkinja u vreme kad bela Amerika tek počinje da shvata kako tamna put ne podrazumeva imunost na bol, bezdušnost i zaostalost, te da su ‒ možda ‒ svi ljudi rođeni jednaki.

Njih petoro naizgled ništa ne povezuje, osim što bivaju uvučeni u opčinjavajuću dramu u zlokobnom istraživačkom centru Okam. A u središtu priče ‒ istovremeno potresne i bezosećajne, plemenite i lude, veličanstvene i gnusne ‒ nalazi se tajanstveno biće iz vode, božanstvo sa škrgama, poslednji svoje vrste…

Giljermo del Toro snima "Pinokija" za "Netfliks"

Reditelj Giljermo del Toro je najavio svoj novi projekat, animiranu, “stop motion” priču o nesrećnom lutku koji samo želi da postane pravi dečak – Pinokiju

“Deadline” javlja da će Pinokio biti prvi del Torov film nakon brojnim Oskarima okićenog “The Shape of Water” iz 2017. godine.

Kao što smo već navikli od del Toroa, ova verzija priče o Pinokiju će biti daleko mračnija od onih na koje smo navikli, jer će reditelj direktno vući inspiraciju iz stila Grisa Grimlija, koji je crtao ilustracije romana “Adventures of Pinocchio” Karla Kolodija, iz 1883. godine.

Giljermo del Toro je završio scenario radeći sa Patrikom Mekhejlom, a režiju će raditi zajedno sa Markom Gustafsonom (“Fantastic Mr. Fox”).

Produkcija počinje ove jeseni, a film će biti “mjuzikl smešten u Italiju tokom turbulentnih tridesetih godina 20. veka. Nevinost će se sudariti sa političkim okruženjem punim represije i rastućeg fašizma,” što nas neodoljivo podseća na konstrukciju “Panovog lavirinta”, smeštenog u Frankovu Španiju 1944. godine.
“Nema umetničke forme koja je uticala na moj život i rad, niti lika sa kojim sam se više povezao od Pinokija” izjavio je del Toro.

“U našoj priči, Pinokio je jedna nevina duša koju otac zanemaruje, te se gubi u svetu koji ne razume. On odlazi na neverovatno putovanje nakon kojeg će razumeti i svog oca i stvarni svet koji ga okružuje. Želeo sam da snimim ovaj film otkad znam za sebe, a nakon sjajnog iskustva oko filma ‘Trollhunters’, zahvalan sam što će mi talentovani tim “Netfliksa” omogućiti da konačno upoznam publiku sa mojom verzijom čudnovatog lutka-pravog dečaka”, dodao je on.

Giljermo je bio producent animiranih filmova kao što su “The Book of life” i “Kung Fu Panda 3”, ali ovo će biti njegov rediteljski debi u animiranom svetu, i ojačaće, kako je i sam napomenuo, berićetan odnos sa “Netfliksom”. Plod ove saradnje je nagrađivani serijal Trollhunters.

Del Toro će se takođe pojaviti u igri Hidea Kođime, “Death Stranding”, a što se Pinokija tiče, ovaj film nema veze sa igranom adaptacijom koju sprema (a ko bi drugi) “Dizni”.

Nova nagrada za Giljerma del Tora

Meksikanac Giljermo del Toro dobio je u subotu u Los Anđelesu glavnu nagradu sindikata reditelja (DGA) za svoj film “Oblik vode”, koji će biti veliki favorit na dodeli Oskara, sa 13 nominacija.

Radi se o romansi između čistačice u vladinoj tajnoj laboratoriji i zagonetnog bića koje CIA drži u vodenom rezervoaru.

Film je već dobio glavnu nagradu holivudskog sindikata producenata, što je sa najnovijom nagradom dobar pokazatelj šta se može da dogodi na dodeli Oskara.

Del Toro je za taj film dobio i ovogodišnji Zlatni globus, kao najbolji reditelj, a prošle godine venecijanskog Zlatnog lava, nagradu za najbolji film.

“Oblik vode” nominovan je za Oskara u 13 kategorija, između ostalog za najbolju glumicu, najbolje muške i ženske sporedne uloge, za direktora fotografije, scenario, režiju i muziku.

Nagrade Izbor kritike: 14 nominacija za "The Shape of Water" Giljerma del Tora

Iako je na početku sezone dodele nagrada bio gotovo neprimećen, film “The Shape of Water” (Oblik vode) Giljerma del Tora nadoknadio je izgubljeno osvajanjem tri nagrade Udruženja filmskih kritičara Los Anđelesa u subotu a sada i nadmašivši sve druge filmove sa 14 nominacija za nagrade Izbor kritike koje dodeljuje Udruženje filmskih i TV kritičara iz SAD i Kanade.

Film je nominovan za najbolje ostvarenje, režiju i originalni scenario (Del Toro), glavnu (Seli Hokins) i sporedne glumce (Ričard Dženkins i Oktavija Spenser) kao i za fotografiju, scenografiju, montažu, kostim, šminku&frizuru, vizuelne efekte, muziku i najbolji SF/horor film.

Lista nominovanih za 23. nagrade Izbor kritike

FILM

The Shape of Water

 

GLAVNA GLUMICA

Seli Hokins – The Shape of Water

 

SPOREDNI GLUMAC

Ričard Dženkins – The Shape of Water

Patrik Stjuart – Logan

 

SPOREDNA GLUMICA

Hong Čau – Downsizing

Oktavija Spenser – The Shape of Water

 

MLADI GLUMAC/GLUMICA

Dafni Kin – Logan

 

REŽIJA

Giljermo del Toro – The Shape of Water

 

ORIGINALNI SCENARIO

Giljermo del Toro i Vanesa Tejlor – The Shape of Water

 

ADAPTIRANI SCENARIO

 

FOTOGRAFIJA

Rodžer Dikins – Blade Runner 2049

Dan Laustsen – The Shape of Water

 

SCENOGRAFIJA

Pol Denam Osterberi, Šejn Vji, Džef Melvin – The Shape of Water

Denis Gasner, Alesandra Kverzola – Blade Runner 2049

Sara Grinvud, Kejti Spenser – Beauty and the Beast

 

MONTAŽA

Džo Voker – Blade Runner 2049

Sidni Volinski – The Shape of Water

 

KOSTIM

Rene April – Blade Runner 2049

Žaklin Duran – Beauty and the Beast

Lindi Heming – Wonder Woman

Luis Sekeira – The Shape of Water

 

ŠMINKA I FRIZURA

Beauty and the Beast

The Shape of Water

 

VIZUELNI EFEKTI

Blade Runner 2049

The Shape of Water

Thor: Ragnarok

War for the Planet of the Apes

Wonder Woman

 

ANIMIRANI FILM

Despicable Me 3

The LEGO Batman Movie

 

AKCIONI FILM

Logan

Thor: Ragnarok

War for the Planet of the Apes

Wonder Woman

 

GLAVNI GLUMAC U KOMEDIJI

Kris Hemsvort – Thor: Ragnarok

 

SF ILI HOROR

Blade Runner 2049

Get Out

It

The Shape of Water

 

PESMA

Evermore – Beauty and the Beast

 

MUZIKA

Aleksandr Depla – The Shape of Water

Bendžamin Volfiš i Hans Zimer – Blade Runner 2049

"Zlatni lav" za Giljerma del Tora na Venecijanskom festivalu

Film meksičkog reditelja Guljerma del Tora “Oblik vode”, kojeg AFP naziva romantičnim, naučnofantastičnim ostvarenjem, osvojio je večeras “Zlatnog lava” na Venecijanskom filmskom festivalu.

“Ukoliko ostanete čisti i odani svojoj veri, u ono u šta verujete – u mom slučaju, u čudovišta – možete sve da postignete”, rekao je Del Toro u obraćanju na najstarijem filmskom festivalu u svetu.

On je kazao da nagradu posvećuje mladim latinoameričkim rediteljima.

Danas u bioskopima: “Grimizni vrh”

Kad joj srce ukrade zavodljivi neznanac, mlada žena će otići u kuću od cigle crvene kao krv na vrhu planine: mesto prepuno tajni koje će je proganjati zauvek. Između želje i tame, između misterije i ludila, leži istina iza Grimiznog Vrha.

Iz mašte reditelja Giljerma del Tora stiže gotska ljubavna priča, u kojoj glume Tom Hidlston, Džesika Častejn, Mia Vašikovska i Čarli Hanam.

Smešten u 1901, “Grimizni Vrh” je dobio stilizovan, savremeni gotski izgled preko Del Torovog očaravajućeg vizuelnog stila. Publika će biti odvedena na zastrašujuće mesto poput nijednog drugog, gde sneg krvari crvenom bojom i svaki ćošak krije fantoma koji će vam ostati u mislima dugo posle kraja filma.