Danas u Novom Sadu dve tribine o književnoj fantastici

Regionalna književna konferencija Book Talk održaće se 29. septembra, treću godinu za redom, u Novom Sadu, javlja Art-Anima. Konferencija okuplja najpriznatija imena iz sveta književnosti i izdavaštva. Preko 60 učesnika učestvovaće u 14 panela koji se održavaju paralelno u dva prostora: Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Ove godine čak dva panela biće posvećena književnoj fantastici. O temama „Fantastika iznad političke geografije“ i „Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu“ govoriće deset učesnika – regionalnih promotera, urednika, proučavalaca i pisaca fantastike.

Panel 13: Fantastika iznad političke geografije
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 18.15h)

Opis panela: Regionalna scena fantastične književnosti zapadnog Balkana začeta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka pre svega zahvaljujući zagrebačkom Sirijusu a zatim i beogradskoj Andromedi, sačuvala je kontinuitet i u okviru novonastalih država. Poslednjih petnaestak godina, bez obzira na granice i različite specifičnosti usitnjenih tržišta, uočljiva je sve aktivnija saradnja među regionalnim udruženjima pisaca fantastike, časopisima, festivalima. Iako izdavači već uveliko otvaraju vrata za dela autora iz susednih država, jasno pokazujući da ne postoje granice za dobru fantastičnu književnost, pisce i čitaoce, svakako ima prostora za dalji razvoj saradnje. O očekivanjima na polju regionalne saradnje u bližoj budućnosti razgovaramo sa nekim od najznačajnijih promotera fantastike u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini:

Učesnici:
Mladen Jakovljević, Novi Sad
Nikola Petaković, Novi Sad
Aleksandar Žiljak, Zagreb
Mirko Grdinić, Pazin
Dragić Rabrenović, Bijelo Polje
Anto Zirdum, Travnik

Panel 14: Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 19.00h)

Opis panela: Vampir, jedan od najznačajnijih fenomena globalne pop kulture, svoje izvorište ima u balkanskoj nematerijalnoj kulturnoj baštini. Kakav je status ovog motiva u regionalnoj književnosti? Da li mu se pridaje dovoljna pažnja? Kakav je pristup autora obradi tema o ovom biću poteklom iz narodnog verovanja? Možemo li ovaj motiv da iskoristimo u svrhu promocije domaćeg književnog i uopšte umetničkog stvaralaštva ili u svrhu promocije i unapređenja kulturnog turizma? Postoje li prepreke na tom putu? Na ova i druga pitanja odgovore će dati:

Učesnici:
Goran Skrobonja, Beograd
Davor Šišović, Pazin
Dejan Ognjanović, Niš
Vladimir Krivošejev, Valjevo

Autor i moderator oba panela je Dragoljub Igrošanac.

Pored učesnika tribina o fantastici, na ovogodišnjoj Book Talk konferenciji pojaviće se i još neka ljubiteljima žanra dobro poznata imena, kao što su: Zoran Živković, Sava Damjanov, Aleksandar Gatalica, Ivan Bevc, Darko Tuševljaković i Miloš Jocić.

Advertisements

"U vrzinom kolu" predstavljena u Kući kralja Petra I

Pred prepunom salom – više od 50 prisutnih od kojih je bilo bar 15 pisaca i petoro ilustratora, predstavljena je zbirka “U vrzinom kolu” – zbirka priča folklorne fantastike. Promocija je održana u sklopu Projekta “Isidora nas sluša”, a domaćin večeri je bila Laura Barna, i sama spisateljica koja je dala i svoj doprinos ovoj zbirci.

U vrzinom kolu

Inače, sama zbirka je okupila 27 autora, a jedan od prvih koji je govorio – malo iznenađen – je bio Sreten Petrović, čovek koji je napisao predgovor, inače filozof, kulturolog i redovni profesor estetike Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je prvo dao svoju viziju negativnog uticaja globalizma na individualitet i kulturu, u vremenu kada je čak i kič bliži izvornoj kulturi – vreme će pokazati da li čak i on može da bude vredan. “Verovatno će se ovakve knjige čitati u budućnosti”, naglasio je on, uz pomalo pesimističku prognozu da je “ova fantastika možda poslednji Mohikanac”.

Ipak, Laura Barna je izrazila nadu da će upravo ova knjiga možda biti uvod u neke druge knjige i dalji razvoj folklorne fantastike. Pošto je ovo bio zajednički projekat Aleksandra Tešića, čija je izdavačka kuća Strahor objavila zbirku, i Mladena Milosavljevića – urednika Omaje (časopisa za folklornu fantastiku), onda su i njih dvojica rekli nešto o “U vrzinom kolu”.

“To je bila Mladenova ideja, ja sam se bavio tehničkim delom”, rekao je Tešić, uz napomenu da je Mladen imao tu ideju da pisci daju nazive svojim pričama po postojećim delima, ali se od toga ipak odustalo zbog autorskih prava. Milosavljević je dodao da je jedna od ideja bila i da se “prošara” te da u zbirci budu zastupljeni i pisci koji su dobro poznati javnosti ali i debitanti. Jedna neobičnost je prisustvo Mika Gerisa – čoveka koji je poznatiji u svetu filma, mada je često zastupljen sa svojih horor pričama u antologijama, a jedino njegova priča nema nikakve veze sa folklornom fantastikom.

Potom su se publici obraćali pisci zastupljeni u zbirci, uglavnom objašnjavajući svoju inspiraciju za priče, uz česte napomene da su itekako bili oduševljeni idejom da iskoriste poznati naslov – pa je tako, recimo, Pavle Zelić imao priču “Prvi put s ocem na vampire”, ali je bilo i parafraziranje prisutnih autora, te je novinarka Radio Beograda 1 Branka Selaković napisala “Porod” – iako je sigurno mogla da ostavi originalan naslov jer teško da bi joj Goran Skrobonja zamerio što je pozajmila njegov “Nakot”. Ipak, par autora – kao što su Tamara Lujak i Đorđe Bajić, su ostavili originalne naslove svojih priča pošto su autori odavno mrtvi, te ne može biti problema oko autorskih prava.

879. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Dr Dejan Ognjanović nam najavljuje otkriva šta je pisao o srpskom horor filmu za novi časopis “Humanistka”, kao i najavu dve promocije “Više od istine” – knjige razgovora sa Đorđem Kadijevićem.

Leto je bilo vreme festivala fantastike, a mi ćemo od Marka Vasića čuti kako je bilo na Liburnikonu, dok su Goran Skrobonja i Tihomir Jovanović bili na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu, pa ćemo čuti kako je bilo na skupu pisaca iz celog regiona.

Milan Todorović će najaviti treće izdanje festivala horora filma na Paliću, a čućemo kako izgleda i plan rada Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” čija okupljanja ponovo startuju u septembru.

Skrobonja i Refesticon na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu

16. Festival fantastične književnosti u Pazinu, ove godine biće realizovan od 23. do 26. avgusta u Puli i Pazinu, zahvaljujući saradnji Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja ljubitelja fantastike „Albus“, prenosi Art-Anima.

Tri dana manifestacije (23, 24. i 26. avgust) biće priređena u okviru „Dana fantastične književnosti u Puli“ u Srpskom kulturnom centru, dok će 25. avgusta program biti upriličen u Pazinu u dvorištu Kaštela.

Prvog dana festivala biće predstavljen beogradski pisac Goran Skrobonja, drugog dana na programu je predstavljanje regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja, trećeg dana je predstavljanje recentne produkcije SF/F pisaca iz regiona, dok je poslednji dan rezervisan za promociju Festivala fantastične književnosti iz Pazina i ovogodišnje festivalske zbirke „Priče o manjinama“.

Predstavljanje pisca Gorana Skrobonje i njegovog stvaralaštva kroz osvrt na njegove romane „Čovek koji je ubio Teslu“, „Sva Teslina deca“ i „Kada kažeš da sam tvoj“ biće održano u sredu 23. avgusta u 21 čas u Srpskom kulturnom centru u Puli.

Goran Skrobonja

Festivalski program nastavlja se u četvrtak 24. avgusta u Srpskom kulturnom centru od 21 čas kada će biti priređeno predstavljanje Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja o kom će govoriti direktor festivala, Dragić Rabrenović, s posebnim osvrtom na festivalske zbirke.

Do sada je održano pet festivala, tematski povezanih s Crnom Gorom, koji su ovenčani zbirkama. Zbirka „Nevidbog“ inspirisana je delom Riste Ratkovića, „Prsten s one strane sna“ inspirisana je stvaralaštvom Ćamila Sijarića, „Đavolji prst“ posvećena je liku i delu Miodraga Bulatovića, „Makrokozma 21“ Petru Drugom Petroviću Njegošu povodom 165 godina od njegove smrti, dok je zbirka „Knez Vladimir“ posvećena legendarnom svecu knezu/kralju Vladimiru (Jovanu Vladimiru).

Refesticon

Trećeg dana Festivala, u petak 25. avgusta od 21.00 čas biće održano predstavljanje recentne produkcije SF&F pisaca iz regije za 2016/2017. godinu u dvorištu Kaštela u Pazinu.

A poslednjeg dana manifestacije, u subotu 26. avgusta, takođe, u 21 čas biće održano predstavljanje 16. Festivala fantastične književnosti i zbirke „Priče o manjinama“, zajedničkog projekta Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja „Albus“ iz Pazina, uz podršku POU Pazin i Grada Pazina.

Iz štampe je izašao ”Grad ogledala” Džastina Kronina

U izdanju Lagune, objavljen je roman „Grad ogledala“, završni deo trilogije „Prolaz“ Džastina Kronina, javlja Art-Anima.

Roman opisuje svet nakon uništenja vođa vampira, poznatijih kao Dvanaestorica, i njihovih zaraženih sledbenika, čime je okončana stogodišnja vladavina mraka. Preživeli izlaze van svojih zidina, odlučni da iznova sagrade društvo – i dovoljno smeli da sanjaju budućnost ispunjenu nadom. Ali daleko od njih, u mrtvoj metropoli, čeka ih poslednje iskušenje – Nulti. Prvi. Otac Dvanaestorice…

Džastin Kronin, američki pisac koji pre romana „Prolaz“ nije napisao ni jednu knjigu fantastike, ovim troknjižjem uspeo je na maestralan način da spoji mejnstrim prozu i fantastični koncept vampirske apokalipse. Umešnom kombinacijom SF-a, horora i distopije, Kronin je pridobio naklonost publike, kritike, ali i kolega poput Stivena Kinga.

Prema naslovnom romanu iz trilogije, ove godine biće urađena ekranizacija u vidu TV serije, a jedan od producenata biće Ridli Skot.

Prevod romana „Grad ogledala“ uradio je istaknuti pisac fantastike Goran Skrobonja.

Promocija ”Književne fantastike” u Kući kralja Petra I

U četvrtak, 23. februara s početkom u 18 časova u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Beograd), biće održana promocija almanaha„Književna fantastika“.

Predstavljanje sva tri broja almanaha (2014, 2015, 2016) biće upriličeno u okviru projekta „Isidora nas sluša“, a o ovoj publikaciji govoriće: Zoran Živković, Goran Skrobonja, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac,Pavle Zelić i Mladen Milosavljević. Razgovor će voditi autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

„Književna fantastika“ je objavljivana u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine u saradnji sajta Art-Anima.com i izdavačke kućeČarobna knjiga. Želja uredništva almanaha bila je da čitaocima ponudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju literarnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. U almanahu su zastupljena dela brojnih značajnih svetskih i srpskih pisaca i proučavalaca ove vrste književnosti, među kojima su: Darko Suvin, Džon Klut, Majkl Morison…

Promocija u Kući kralja Petra I biće ujedno i prilika da se najavi nova, magazinska forma u kojoj će ubuduće izlaziti „Književna fantastika“, ali i da se čuju neke pojedinosti o aktuelnom, nagradnom konkursu za priču iz domena fantastike, koji su raspisali sajt Art-Anima i Kontrast izdavaštvo, kroz čiju će saradnju biti i realizovan budući magazin.

Ulaz na promociju je slobodan.

Goran Skrobonja danas gostuje u Vršcu

Udruženje Tačka susretanja, u petak 7. oktobra od 18 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina16, Vršac), priređuje književni susret pod nazivom „Goran Skrobonja jedan multiverzum“, javlja Art-Anima.

Učesnici: autor, Vasa Pavković književnik i književni kritičar, Ilija Bakić književnik i književni kritičar, Emilija Plavić učenica Hemijsko-medicinske škole; moderator Marija Vasić Kanački prof. književnosti.