Novo izdanje zbirke “Šilom u čelo” Gorana Skrobonje

Novo izdanje zbirke priča Šilom u čelo Gorana Skrobonje objavljeno je pod eitketom izdavačke kuće Strahor, javlja Art-Anima. Zbirka dobro poznatog pisca, urednika, izdavača i prevodioca fantastike, prvi put je štampana 2000. godine u ediciji Košmar. Čini je osam priča u žanrovskom spektru od naučne fantastike i horora do fantazije. Pripovesti su pisane tokom 90-ih godina prošlog veka, a zajedničko im je da sve govore o događajima na našem podneblju ili o prilikama koje ovde vladaju.

Šilom u čelo - Goran Skrobonja

U pogovoru izdanju dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović kaže: „Priče sabrane u ovu zbirku, horor, ali i fantastične, dobrim delom emaniraju iskonske čovekove strahove i strepnje, stopljene s konkretnom stravom, nastalom u traumatičnoj srpskoj stvarnosti devedesetih i izlučenom iz slutnje još gorih dolazećih vremena…

Zbirka Šilom u čelo otkriva napredovanje originalnog, maštovitog, talentovanog pripovedača, u čijim delima se sustičuveština komponovanja, maštovitost i originalnost zapleta sa stilskom dorađenošću i lepotom pripovedanja. Istovremeno, složeni zapleti i vešta manipulacijavremenom pripovedanja… te razuđen citatni dijalog sa kulturom (muzikom, filmom, književnošću, stripom…) i složena referencijalnost njegovog pripovedanja u odnosu na socijalne, istorijske, ekonomske i političke mene srpskog društva 90-tih , najavljuju buduću romanesknu prozu ovog autora, kao složeno objedinjavanje bitnih pripovedačkih i značajskih impulsa njegovog pripovedačkog opusa“, između ostalog ističe dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Knjigu otvara novela „Sveti rat“, koja govori o poslednjem srpskom vampiru upućenom u SAD da osujeti realizaciju projekta planiranog radi ugrožavanja pozicije Srbije, koja je u ratu sa ostatkom sveta. 

Goran Skrobonja (Beograd, 1962) diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu. Svoju prvu priču objavio u Sirijusu 1986. godine. Do sada je objavio romane Vojnici Korota (1992), Nakot (1994, 2011), Čovek koji je ubio Teslu (2010), Sva Teslina deca (2013) Kad kažeš da sam tvoj (2017), Proročanstvo Korota (2018); zbirke priča Od šapata do vriska (1996), Šilom u čelo (2000, 2019), Tihi gradovi (2007) i Poklade i druge priče (2014).

Priredio je zbirke domaće slipstrim proze Beli šum (2009), Istinite laži (2010), Apokalipsa juče, danas, sutra (2011), U znaku vampirice – Ženske priče o krvopijama / U znaku vampira – Muške priče o krvopijama (2012).

Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu Točak (objavljenu 1987. u Alefu) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu. Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu „Rubber Soul“, pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.

Dobitnik je više nagrada Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“: za roman Nakot (1992), za novele Gumena duša (1993), Sveti rat (1996) i Supernova (1997), kao i za prevod romana Plavi motel(1996). Dobitnik je nagrade „Ljubomir Damnjanović“ za priču „U 5 i 15 za Nekropolis“ (2007). Godine 2015. dodeljena mu je nagrada „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike.

Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (15)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

slovenska-plakat 550

Danas na programu:

Izlaganje Dejana Ajdačića o Đuri Feriću

Razgovor sa piscem: Goran Skrobonja i Ljiljana Pešikan

Najava zbirke vampirsih priča u Trsteniku

U nedelju 16. decembra 2018. od 18 časova, u holu Doma kulture Trstenik biće održana promocija zbirke priča o vampirima koju će uskoro objaviti izdavačka kuća Strahor, javlja Art-Anima.

Promociju organizuje Udruženje „Stara škola Medveđa“ u sklopu projekta„Književna kolonija Arnaut Pavle-2018“.

najava zbirke vampirskih prica

O budućoj knjizi govoriće Aleksandar Tešić, ispred izdavačke kuće Strahor, Mladen Milosavljević, urednik zbirke, kao i autori zastupljenih priča: Goran Skrobonja,  Dragan Jovićević, Nemanja Jovanov i Andrija Jonić. Kao domaćin promocije i vrstan proučvalac mita o vampirima, učešće će uzeti i predsednik Udruženja „Stara škola Medveđa“, Ivan Nešić.

Razlog zašto se baš u Trsteniku održava prvo predstavljanje zbirke leži u činjenici da je u obližnjem mestu Medveđi početkom 18. veka zabeležen jedan od najznačajnijih slučajeva vampirizma u Srbiji, koji je odjeknuo širom Evrope. Austrijske vlasti zabeležile su dva medicinska izveštaja koji predstavljaju prva zvanična dokumenta o susretu zapadnoevropskih doktora sa vampirizmom.

Uticaj tih dokumenata na onovremenu Evropu bio je ogroman. Zahvaljujući ovom slučaju, reč vampir brzo se proširila evropskim jezicima a pokrenula se i naučna debata o tzv. srpskim vampirima, zbog čega je zasedalo i Berlinsko naučno društvo.

Udruženje „Stara škola Medveđa“ aktivno radi na očuvanju kulturne baštine trsteničkog kraja, istorije, folklora, mitologije, predanja, pri čemu se naročita pažnja daje promociji mita o vampirima. Njihov projekat „Književnu koloniju Arnaut Pavle-2018“ podržala je Opština Trstenik.

Tribina: “Gde su svi?”

U Velikoj sali SKC-a naučnopopularna tribina Instituta za fiziku u Beogradu je obnovljena i oživela u okviru inicijative „Nauka kroz priče“. Večeras od 19 časvoa biće održana tribina „Gde su svi“, na kojoj će se razgovarati o naučnoj potrazi za životom izvan Zemlje. Ulaz je slobodan.

ode raketa

Na tribini govore:
• dr Milan M. Ćirković, astrofizičar/astrobiolog, Astronomska opservatorija u Beogradu
• dr Branislav Cvetković, fizičar, Grupa za gravitaciju, Institut za fiziku u Beogradu
• Dragoljub Dimitrijević, biolog, Inovacioni centar IPB*
• Goran Skrobonja, pisac, izdavač i prevodilac naučne fantastike

Moderator je Slobodan Bubnjević, urednik “Nauke kroz priče”

"Proročanstvo Korota" predstavljeno u Poletu

Nova knjiga Gorana Skrobonje “Proročanstvo Korota”, u izdanju Strarhora, predstavljena je sinoć u Galeriji Polet. Pored Aleksandra Tešića, izdavača, o knjizi su govorili Goran Skrobonja, autor i Ivan Jovanović, prevodilac.

Tesic Skrobonja Jovanovic

Ivan Jovanović je otkrio da ga je Goran Skrobonja zamolio da napiše pogovor za knjigu, a zašto – otkriveno je kasnije u toku večeri. Ivan je prvo ispričao da su mu, kao desetogodišnjaku, idoli bili Zoran Živković, Boban Knežević, Dobrosab Bob Živković i – Goran Skrobonja. Jedna od životnih želja mu je bila da dođe u beogradski klub ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – sve to iz vizure jednog dečaka koji je odrastao u unutrašnjosti.

“Kada mi je Goran poslao vord dokument sa Proročanstvom Korota, nisam imao predznanje o njemu. Znao sam da je objavljena grafička novela, ali nisam je čitao”, naglasio je Ivan i potom ispričao kako je Goran ostavio utisak na njega kao prevodilac kada je kao klinac čitao “To” Stivena Kinga (Skrobonja je bio i prevodilac i izdavač tog Kingovog dela), a da taj osećaj za žanrovsku prozu koji je on imao kao prevodilac, postoji i u Goranovom pisanju.

Inače, i na Ivana je D&D ostavio jak uticaj kao i na, ispostaviće se kasnije, Gorana. Uglavnom kada je čitao “Proročanstvo Korota” tu su se preklapala tri gledišta – 12-godišnjaka koji se oduševljava fantastikom, čoveka koji se oduševljavao FRP-om i AD&D-jem i nekoga ko 18 godina radi u izdavaštvu.

“Ovo nije obimna knjiga ali kada sam je pročitao bio sam zatečen, jer je stvarana kada je Goran bio manje ispisan, a objavljena kada su 80-te ponovo u modi. U pogovoru sam napisao da je ovo odlična “portalska fantastika”. Moj glavni utisak je koliko je dobar momenat kada se knjiga pojavljuje, ali i da je ‘Proročanstvo Korota’ osveženje na domaćoj fantazijskoj sceni. Ovo nije epska fantazija već nešto više bazirano na piscima koji su prethodili Tolkinu”, kaže Ivan Jovanović.

Goran Skrobonja je ispričao kako zapravo ove knjige ne bi bilo da se sredine 80-tih nije dokopao D&D igre, i to prilično slučajno, mada je već tada imao objavljenu priču u Sirijusu, pa je zahvaljujući tom novom iskustvu želeo da piše mač i magiju sa realističnijim pristupom. Sa “Točkom” (od koga “Proročanstvo Korota počinje”) je odibjen u Sirijusu, ali je publika to mogla da čita u novosadskom Alefu, zahvaljući Bobanu Kneževiću, a potom, sa porastom kućnog izdavaštva zahvaljujući PC računarima i laserskim štampačima, nastavak “Vojnici Korota” se pojavio u fanzinu Emitor, u tiražu od 20-25 primeraka.

Ipak, ovo je prvi put da se ove dve novele zajedno pojavljuju u knjizi. Treći deo je napisan (mada će morati da se prerađuje pošto je rađen 1992. godine i svakako da ima dosta referenci na tadašnje (ne)vreme), a četvrti deo tek treba da se radi – tako da ih treba očekivati takođe u jednoj knjizi.

Goran je ispričao i kako je došlo do prebacivanja “Korota” u grafičku novelu – Rasto Ćirić mu je preneo da je jedan od njegovih studenata zainteresovan da po “Točku” radi svoj diplomski rad. Mladi Dražen Kovačević mu je doneo skice – Goran je bio zapanjen kako su se njegove slike preklopile sa njegovim vizijama kako bi priče trebalo da izgleda nacrtana, i to je bio početak saradnje koja se nadovezala učešćem na konkursu izdavačke kuće Glena, na kojem su pobedili i obezbedili objavljivanje četiri dela stripa. Peti, završni, na žalost nikada nije objavljen. Dražen je sada prezauzet da radi na jednom takvom projektu, ali možda će se u budućnosti, ako cela priča oko “Korota!” bude dobro razvijala, ipak biti nacrtan.

Do kraja večeri bilo je dosta reči o osamdesetih, koje su se ponovo vratile i postale “moderne”, a zbog kojih je Ivan i bio zamoljen da piše pogovor knjizi, kao i zbog odličnog poznavanja aktuelne fantazijske svetske scene, kao i priče o “deljenom svetu” koje bi moglo da se realizuje i u slučaju “Korota” – mada su već priče iz tog sveta, od drugih autora, bile objavljivane u Emitoru.