Debitant (ponovo) najbolji

Sedamnaesto izdanje tribine/kviza/… „Moj film je bolji od tvog“ je (ponovo) videlo situaciju da debitant pobeđuje. U okršaju Pavle Zelić – Ivana Nešić – Goran Skrobonja, najstariji, ali ujedno i čovek koji je debitovao na kvizu bio je najbolji – Goran Skrobonja.

Moj pisac je bolji od tvog

Kako to obično biva u okršaju pisaca (fantastike) pitanja su bila „ukrštanje“ književnosti i filma. U prvom se tražilo da se prisutni izjasne koji bi književni lik bio dobar za ekranizaciju, a da se još nije našao na filmskom platnu. Drugo pitanje je tražilo od učesnika da se sete romana koji bi imao „najnegledljiviju ekranizaciju“, potom koja ekranizacija je bolja od predloška (čitaj: koji je film bolji od knjige po kojem je snimljen) i na kraju se izmaštavalo koji bi domaći roman mogao da se ekranizuje.

Posle svakog odgovora sudije (ovog puta Miloš Cvetković i Miloš Petrik, dok je Sofija Vuković bila voditeljka kviza) su dodeljivali poene, dok je potom i publika mogla da sa 1 poenom nagradi, po njihovom mišljenju, najboljeg.

  1. PITANJE 2. PITANJE 3. PITANJE 4. PITANJE ZBIR
Pavle Zelić

1

6+1

1

1

10

Ivana Nešić

1

0

2

1+1

5

Goran Skrobonja

4+1

0

3+1

4

13

Sledeće izdanje „Moj film je bolji od tvoga“ će biti all-star obračun za kraj godine.

Advertisements

Moj film je bolji od tvog #17

4 pitanja o filmu / 3 gosta / 2 minuta za odgovor / 1 pobednik

Tribina, kviz, revolveraški obračun, rolerkoster. Žestoke diskusije o filmu kakve još niste videli! Novi program u Domu omladine za filmske entuzijaste, pasionirane gledaoce, poznavaoce trivije, i sve koje zanima film. Zabavne diskusije o filmu, ljudi koji poznaju film za ljude koji vole film.

Tema:  KNJIŽEVNOST I FILM
Književna dela inspirišu filmske i televizijske adaptacije od kada je izmišljena filmska traka, a njihov odnos nikada nije bio toliko uzajamno zavistan kao danas.

U 21. veku imamo brojne filmske i TV verzije popularnih dela, ali i novelizacije filmova i serija.
Komplikovan odnos književnosti i filma pokušaće da nam približe poznati autori fantastične i dečje književnosti: Ivana Nešić, Pavle Zelić i Goran Skrobonja.

Dođite da zajedno procenimo čiji su odgovori najbolji!

Autori i sudije: Miloš Petrik, Miloš Cvetković i Sofija Vuković.

SUBOTA, 25. NOVEMBAR 2017. U 19:00

DOB//TRIBINSKA SALA

Ulaz slobodan!

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Folklorna fantastika – “U vrzinom kolu”

U Društvu ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ bila je sinoć predstavljena antologija priča „U vrzinom kolu“, o kojoj su govorili Aleksandar Tešić, pisac ali i prvi čovek izdavačke kuće Strahor koja je ovu knjigu objavila, i Goran Skrobonja, takođe pisac, koji je i zastupljen u zbirci, ali ovoga puta u ulozi domaćina i moderatora.

Tesic i Skrobonja

Na početku večeri, koja je okupila veliki broj zainteresovanih (preko 40 ljudi je bilo prisutno promociji) iako je ovo već drugo predstavljanje knjige u Beogradu – prvo je bilo tokom septembra u Kući kralja Petra, usledilo je predstavljanje Aleksandra Tešića za koga je Skrobonja rekao da je začetnik modernog srpskog fentezi žanra, ali je prvo želeo nešto više da sazna o Tešićevom izletu u svet izdavaštva.

„Desilo se to kada sam stigao jedan određeni nivo gde Portalibris, za koje sam objavljivao osam godina, nije mogao da mi omogući neki dalji razvoj. Tako smo supruga i ja napravili izdavačku kuću, koju mogu da ostavim sinovima da imaju gde da rade ako ne nađu neki drugi posao“, rekao je Tešić, uz napomenu da je njegova supruga baš ozbiljno shvatila celu priču jer ga je oterala u selo na par nedelja kako bi na miru završio poslednju knjigu iz Kosingas serijala („Onaj što nauči mrak da sija“).

Izdavačka kuća Strahor će tako, prevashodno, donositi nova dela samog Aleksandra Tešića, ali će svakako biti i interesantnih izleta kao što je zbirka priča „U vrzinom kolu“. Idejni tvorac tog projekta je Mladen Milosavljević (urednik časopisa za folklornu fantastiku Omaja), koji je i pozvao pisce – jedan reprezentativni presek aktuelnih stvaralaca fantastike kod nas (fali nekolicina imena ali je gro tu), uz gostujućeg Mika Gerisa koji, sasvim logično, nije baš mogao da napiše priču folklorne fantastike vezane za Srbiju, ali je dao svoju dosad neobjavljenu priču jer je bio zauzet snimanjem novog filma zbog kojeg nije mogao da se lati stvaranja storije iz američke folklorne fantastike.

„Prijem kod čitalaca je veoma dobar. Solidno ide i prodaja. Na sajmu knjiga je bilo dobro, pre jedno mesec dana smo dali knjigu u knjižare i sada očekujemo prve izveštaje“, kaže Tešić.

Pošto je među okupljenima bilo i nekolicina pisaca, svoju priliku da se obrate imali su Branka Selaković – koju sve više „svojataju“ fantastičari iako njoj to nije baš žanr po izboru, ali se odlično snašla u njemu, kao i Boban Trifunović – najmlađi pisac zastupljen u knjizi „U vrzinom kolu“, koji je, doduše, više okrenut horor žanru.

U Vrzinom kolu promocija

Kada je reč o daljim planovima Strahora, Aleksandar Tešić radi na novoj knjizi u kojoj će se pojaviti jedan lik iz „Kosingasa“, a u toku su pregovori kako bi se obezbedila prava na objavljivanje jednog domaćeg romana (poslednji put objavljen pre pola veka) koji se bavi srednjim vekom. Takođe se planira objavljivanje prve trilogije „Kosingasa“ na latinici – sledeće godine je desetogodišnjica od debija ovo dela, a najverovatnije će i aktuelna zbirka „U vrzinom kolu“ biti doštampana na tom pismu.

„Mladen mi je rekao baš danas da ima ideju za novu zbirku. Videću šta je to, pretpostavljam da će biti fantastika, pa ćemo najverovatnije ponovo imati ovakvu jednu zbirku“, zaključio je Tešić.

Danas u Novom Sadu dve tribine o književnoj fantastici

Regionalna književna konferencija Book Talk održaće se 29. septembra, treću godinu za redom, u Novom Sadu, javlja Art-Anima. Konferencija okuplja najpriznatija imena iz sveta književnosti i izdavaštva. Preko 60 učesnika učestvovaće u 14 panela koji se održavaju paralelno u dva prostora: Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Ove godine čak dva panela biće posvećena književnoj fantastici. O temama „Fantastika iznad političke geografije“ i „Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu“ govoriće deset učesnika – regionalnih promotera, urednika, proučavalaca i pisaca fantastike.

Panel 13: Fantastika iznad političke geografije
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 18.15h)

Opis panela: Regionalna scena fantastične književnosti zapadnog Balkana začeta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka pre svega zahvaljujući zagrebačkom Sirijusu a zatim i beogradskoj Andromedi, sačuvala je kontinuitet i u okviru novonastalih država. Poslednjih petnaestak godina, bez obzira na granice i različite specifičnosti usitnjenih tržišta, uočljiva je sve aktivnija saradnja među regionalnim udruženjima pisaca fantastike, časopisima, festivalima. Iako izdavači već uveliko otvaraju vrata za dela autora iz susednih država, jasno pokazujući da ne postoje granice za dobru fantastičnu književnost, pisce i čitaoce, svakako ima prostora za dalji razvoj saradnje. O očekivanjima na polju regionalne saradnje u bližoj budućnosti razgovaramo sa nekim od najznačajnijih promotera fantastike u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini:

Učesnici:
Mladen Jakovljević, Novi Sad
Nikola Petaković, Novi Sad
Aleksandar Žiljak, Zagreb
Mirko Grdinić, Pazin
Dragić Rabrenović, Bijelo Polje
Anto Zirdum, Travnik

Panel 14: Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 19.00h)

Opis panela: Vampir, jedan od najznačajnijih fenomena globalne pop kulture, svoje izvorište ima u balkanskoj nematerijalnoj kulturnoj baštini. Kakav je status ovog motiva u regionalnoj književnosti? Da li mu se pridaje dovoljna pažnja? Kakav je pristup autora obradi tema o ovom biću poteklom iz narodnog verovanja? Možemo li ovaj motiv da iskoristimo u svrhu promocije domaćeg književnog i uopšte umetničkog stvaralaštva ili u svrhu promocije i unapređenja kulturnog turizma? Postoje li prepreke na tom putu? Na ova i druga pitanja odgovore će dati:

Učesnici:
Goran Skrobonja, Beograd
Davor Šišović, Pazin
Dejan Ognjanović, Niš
Vladimir Krivošejev, Valjevo

Autor i moderator oba panela je Dragoljub Igrošanac.

Pored učesnika tribina o fantastici, na ovogodišnjoj Book Talk konferenciji pojaviće se i još neka ljubiteljima žanra dobro poznata imena, kao što su: Zoran Živković, Sava Damjanov, Aleksandar Gatalica, Ivan Bevc, Darko Tuševljaković i Miloš Jocić.

"U vrzinom kolu" predstavljena u Kući kralja Petra I

Pred prepunom salom – više od 50 prisutnih od kojih je bilo bar 15 pisaca i petoro ilustratora, predstavljena je zbirka „U vrzinom kolu“ – zbirka priča folklorne fantastike. Promocija je održana u sklopu Projekta „Isidora nas sluša“, a domaćin večeri je bila Laura Barna, i sama spisateljica koja je dala i svoj doprinos ovoj zbirci.

U vrzinom kolu

Inače, sama zbirka je okupila 27 autora, a jedan od prvih koji je govorio – malo iznenađen – je bio Sreten Petrović, čovek koji je napisao predgovor, inače filozof, kulturolog i redovni profesor estetike Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je prvo dao svoju viziju negativnog uticaja globalizma na individualitet i kulturu, u vremenu kada je čak i kič bliži izvornoj kulturi – vreme će pokazati da li čak i on može da bude vredan. „Verovatno će se ovakve knjige čitati u budućnosti“, naglasio je on, uz pomalo pesimističku prognozu da je „ova fantastika možda poslednji Mohikanac“.

Ipak, Laura Barna je izrazila nadu da će upravo ova knjiga možda biti uvod u neke druge knjige i dalji razvoj folklorne fantastike. Pošto je ovo bio zajednički projekat Aleksandra Tešića, čija je izdavačka kuća Strahor objavila zbirku, i Mladena Milosavljevića – urednika Omaje (časopisa za folklornu fantastiku), onda su i njih dvojica rekli nešto o „U vrzinom kolu“.

„To je bila Mladenova ideja, ja sam se bavio tehničkim delom“, rekao je Tešić, uz napomenu da je Mladen imao tu ideju da pisci daju nazive svojim pričama po postojećim delima, ali se od toga ipak odustalo zbog autorskih prava. Milosavljević je dodao da je jedna od ideja bila i da se „prošara“ te da u zbirci budu zastupljeni i pisci koji su dobro poznati javnosti ali i debitanti. Jedna neobičnost je prisustvo Mika Gerisa – čoveka koji je poznatiji u svetu filma, mada je često zastupljen sa svojih horor pričama u antologijama, a jedino njegova priča nema nikakve veze sa folklornom fantastikom.

Potom su se publici obraćali pisci zastupljeni u zbirci, uglavnom objašnjavajući svoju inspiraciju za priče, uz česte napomene da su itekako bili oduševljeni idejom da iskoriste poznati naslov – pa je tako, recimo, Pavle Zelić imao priču „Prvi put s ocem na vampire“, ali je bilo i parafraziranje prisutnih autora, te je novinarka Radio Beograda 1 Branka Selaković napisala „Porod“ – iako je sigurno mogla da ostavi originalan naslov jer teško da bi joj Goran Skrobonja zamerio što je pozajmila njegov „Nakot“. Ipak, par autora – kao što su Tamara Lujak i Đorđe Bajić, su ostavili originalne naslove svojih priča pošto su autori odavno mrtvi, te ne može biti problema oko autorskih prava.

879. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Dr Dejan Ognjanović nam najavljuje otkriva šta je pisao o srpskom horor filmu za novi časopis “Humanistka”, kao i najavu dve promocije „Više od istine“ – knjige razgovora sa Đorđem Kadijevićem.

Leto je bilo vreme festivala fantastike, a mi ćemo od Marka Vasića čuti kako je bilo na Liburnikonu, dok su Goran Skrobonja i Tihomir Jovanović bili na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu, pa ćemo čuti kako je bilo na skupu pisaca iz celog regiona.

Milan Todorović će najaviti treće izdanje festivala horora filma na Paliću, a čućemo kako izgleda i plan rada Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” čija okupljanja ponovo startuju u septembru.

Skrobonja i Refesticon na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu

16. Festival fantastične književnosti u Pazinu, ove godine biće realizovan od 23. do 26. avgusta u Puli i Pazinu, zahvaljujući saradnji Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja ljubitelja fantastike „Albus“, prenosi Art-Anima.

Tri dana manifestacije (23, 24. i 26. avgust) biće priređena u okviru „Dana fantastične književnosti u Puli“ u Srpskom kulturnom centru, dok će 25. avgusta program biti upriličen u Pazinu u dvorištu Kaštela.

Prvog dana festivala biće predstavljen beogradski pisac Goran Skrobonja, drugog dana na programu je predstavljanje regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja, trećeg dana je predstavljanje recentne produkcije SF/F pisaca iz regiona, dok je poslednji dan rezervisan za promociju Festivala fantastične književnosti iz Pazina i ovogodišnje festivalske zbirke „Priče o manjinama“.

Predstavljanje pisca Gorana Skrobonje i njegovog stvaralaštva kroz osvrt na njegove romane „Čovek koji je ubio Teslu“, „Sva Teslina deca“ i „Kada kažeš da sam tvoj“ biće održano u sredu 23. avgusta u 21 čas u Srpskom kulturnom centru u Puli.

Goran Skrobonja

Festivalski program nastavlja se u četvrtak 24. avgusta u Srpskom kulturnom centru od 21 čas kada će biti priređeno predstavljanje Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja o kom će govoriti direktor festivala, Dragić Rabrenović, s posebnim osvrtom na festivalske zbirke.

Do sada je održano pet festivala, tematski povezanih s Crnom Gorom, koji su ovenčani zbirkama. Zbirka „Nevidbog“ inspirisana je delom Riste Ratkovića, „Prsten s one strane sna“ inspirisana je stvaralaštvom Ćamila Sijarića, „Đavolji prst“ posvećena je liku i delu Miodraga Bulatovića, „Makrokozma 21“ Petru Drugom Petroviću Njegošu povodom 165 godina od njegove smrti, dok je zbirka „Knez Vladimir“ posvećena legendarnom svecu knezu/kralju Vladimiru (Jovanu Vladimiru).

Refesticon

Trećeg dana Festivala, u petak 25. avgusta od 21.00 čas biće održano predstavljanje recentne produkcije SF&F pisaca iz regije za 2016/2017. godinu u dvorištu Kaštela u Pazinu.

A poslednjeg dana manifestacije, u subotu 26. avgusta, takođe, u 21 čas biće održano predstavljanje 16. Festivala fantastične književnosti i zbirke „Priče o manjinama“, zajedničkog projekta Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja „Albus“ iz Pazina, uz podršku POU Pazin i Grada Pazina.