Stižu novi filmovi o “Gospodaru prstenova”

Dvadeset godina nakon spektakularne ekranizacije Gospodara prstenova u režiji Pitera Džeksona, studio „Vorner bros“ vraća se u Srednju zemlju.

Novi serijal filmova sa tematikom Gospodara prstenova biće snimljen narednih godina, najavio je izvršni direktor Dejvid Zaslav.

Originalna trilogija, čija je glumačka postava uključivala ser Ijan Makelena, Elajdžu Vuda, Viga Mortensena i Orlanda Bluma, udahnula je novi život u žanr epske fantastike i zaradila više od tri milijarde dolara na blagajnama.

Jedna od najuspešnijih filmskih adaptacija u istoriji takođe je odnela više od 10 Oskara, uključujući i one za najbolji film i režiju za treći deo Povratak kralja.

Detalji o radnji novih filmova još nisu poznati, mada su šefovi studija Majk de Luka i Pem Abdi rekli da će se „dublje baviti istorijom Srednje zemlje“.

„Pre 20 godina, ‘Nju lajn sinema’ uložio je ogromnu veru i doneo neverovatne priče, likove i svet Gospodara prstenova na veliko platno. Rezultat je bio revolucionarni serijal filmova koji obožavaju generacije“, navodi se u saopštenju „Vornera“.

„Uprkos svoj ljubavi koja je uložena, ogroman i složen univerzum Tolkina i dalje je velikim delom neistražen. Prilika da pozovemo obožavaoce dublje u svet Srednje zemlje velika je čast i uzbuđeni smo da krenemo u ovu avanturu“, dodaje se u saopštenju.

Vrednost dogovora između „Vornera“, „Nju lajna“ i „Embrejser grupe“, koja poseduje prava za Tolkinova dela, još nije poznata.

Osim toga, reditelj takođe nije obelodanjen, ali veliku nadu uliva to što su Piter Džekson i njegove glavne saradnice Fren Volš i Filipa Bojens rekli za Varajeti da ih „Vorner“ i „Embrejser“ o svemu vezanom za projekat informišu.

„Jedva čekamo da pričamo sa njima još i čujemo njihovu viziju za franšizu“, rekao je trojac koji je snimio prvu trilogiju Gospodara prstenova i Hobit.

Džejms Kameron uporedio "Avatar" sa "Gospodarom prstenova"

Reditelj “Avatara” Džejms Kameron otkrio je detalje o tome kako napreduje razvoj budućih nastavaka te franšize, uporedivši ih sa “Gospodarom prstenova”.

“Ono što sam svojevremeno rekao ljudima iz Foksa je da ću to uraditi, ali da imam veću igru na pameti. Ne želim samo da radim film za filmom – želim da ispričam širu priču. Rekao sam: ‘Zamislite da postoji serija romana kao što je ‘Gospodar prstenova’ i da treba da ih adaptiramo’. Naravno, to je bilo sjajno u teoriji, ali onda sam morao da napravim prave romane, kako bih ih adaptirao”, ispričao je reditelj za Empire magazin.

Sličnosti između “Gospodara prstenova” i “Avatara” su i u tome što je najveći deo svih nastavaka sniman odjednom.

Zvanični sinopsis za novi film glasi: “Džejk Sali i Nejtiri su osnovali porodicu i čine sve da ostanu zajedno. Međutim, moraju da napuste svoj dom i da istraže regione Pandore. Kada se drevna pretnja ponovo pojavi, Džejk mora da vodi težak rat protiv ljudi…”

Radnja filma “Avatar: Put vode” se odvija više od jedne decenije nakon događaja iz prvog dela, a u planu je da se preostali nastavci naću pred publikom 20. decembra 2024, odnosno 18. decembra 2026. i 22. decembra 2028.

“U centru svakog od četiri nastavka biće porodica Sali. Svaka priča će biti zasebna, ali kada se posmatra kao celina, putovanje kroz sva četiri nastavka stvoriće veliku epsku sagu”, izjavio je nedavno producent Jon Landau.

Originalni “Avatar” naći će se ponovo u američkim bioskopima 23. septembra, dok je premijera drugog dela zakazana za 16. decembar.

Kako su Bitlsi bili na korak od snimanja filma „Gospodar prstenova”

Ljubitelji romana Dž. R. R. Tolkina Gospodar prstenova sa nestrpljenjem očekuju TV seriju koja će se na ekranima pojaviti u septembru ove godine, a do tog događaja vreme prekraćuju osvrtom na već napravljene adaptacije. Na vrhu liste je, naravno, trilogija Pitera Džeksona. A tu je i gotovo nepoznati, opskurni i poludovršeni crtani fim u režiji Ralfa Bakšija iz 1978. godine.

Međutim, kako piše portal thevintagenews.com, nedavno su na videlo izašli detalji o nikada realizovanoj adaptaciji Tolkinovog romana i to onoj u kojoj su glavne uloge dodeljene članovima grupe Bitlsi, a koju je trebalo da režira veliki Stenli Kjubrik.

Neočekivano dokumentarno otkriće

Ova do sad nepoznata činjenica pojavila se kao deo razgovora između Pitera Džeksona i Pola Makartnija dok je Džekson radio na dokumentarcu Get Back (2021). Uz podršku Dizni+, Get Back je dokumentarac o Bitlsima koji je objavljen u tri dela. Osam sati materijala Džekson je dobio pregledajući više od 50 sati snimaka iz dokumentarnog filma Let it be iz 1970. godine, koji se fokusirao na kultni bend.

Za Džeksona, obožavatelja Bitlsa od detinjstva, ovaj dokumentarac je bio njegovo životno dostignuće. To mu je takođe dalo priliku da sazna odgovor na pitanje da li je tačno da je nekada postojala mogućnost da BItlsi snime adaptaciju Tolkinove trilogije. Makartni je potvrdio da je to istina.

Get Back (2021)

Pop bendovi preuzimaju filmove
Dok su danas svetovi muzike i filma uglavnom razdvojeni, u prošlosti nije bilo uvek tako. Nije bilo neobično da bend uradi kompletnu muziku za film, kao što je na primer grupa Queen uradila za film Fleš Gordon. Pevači su takođe uporedo gradili muzičke i filmske karijere, kao na primer Elvis Prisli čija je glumačka karijera procvetala uporedo sa njegovom muzičkom slavom. Pink Flojd ili The Who su takođe snimali filmove.

Kada se pojavila ideja da učestvuju u adaptaciji Tolkinovog najpoznatijeg romana, Bitlsi su već glumili u dva filma – Hard Days Nights i Help. Oba filma su nastala pod okriljem kuće United Artist, a producent je bio Denis Odel.

Upravo ovaj producent je 1968. godine došao na ideju da adaptira Gospodara prstenova. Plan je bio da se film snimi kao mjuzikl. Posle dva prethodna filma, ugovor je podrazumevao i treći, tako da je projekat dobio zeleno svetlo, a Bitlsi su već u studiju počeli da razrađuju koncept.

Kasting
Razmatrajući delove koje će pretočiti u muziku, članovi benda su međusobno podelili uloge. Pol Makartni bi bio Frodo, dok bi Ringo Star preuzeo ulogu njegovog stalnog pratioca Semvajza Gemdžija. Ljubitelji romana znaju da su tu četiri glavna hobita, ali umesto da Džordž Harison i Džon Lenon preuzmu uloge Merija i Pipina, oni se opredeljuju za drugačiju podelu. Harison je trebalo da bude Gandalf, a Lenon – Golum.

Iako u razgovoru dva velikana (Džekson i Makartni), bivši Bitls nije mogao tačno da se seti ove podele, on je rekao da veruje da je ovo zaista bilo tako.

Lenon kreće u potragu za Kjubrikom

I dok su svi Bitlsi bili strastveni obožavaoci romana, Lenon je bio pokretačka snaga filma. Za njega je bio samo jedan režiser dostojan ovog zadatka – Stenli Kjubrik. U tom trenutku, Kjubrik je iza sebe imao Spartaka (1960), Lolitu (1962) i Dr Strejndžlava (1964) godine. Prema pisanju portala thevintage.com, glasine sugerišu da Kjubrik nije bio nesklon ideji da se snima film Gospodar prstenova, ali je bio skeptičan da može da prenese bogat i širok opseg knjige u jedan film, i to sniman tako da glumci zaista odigraju sve scene.

Bitlsi su bili spremni, Tolkin nije

Kada je Kjubrik odbio da učestvuje na filmu, Bitlsi su počeli da gube interesovanje za projekat. Dž. R. R. Tolkin je 1968. godine još držao prava na knjige i nije ih ustupao United Artistu na korišćenje. Očigledno je smatrao, prenosi portal, da Bitlsi nisu pravi izbor za interpretaciju njegovog slavnog romana.

Džekson o ovoj ideji
Govoreći za Bi-Bi-Si, Džekson je rekao da su mu osećanja pomešana kada razmišlja o ovom napuštenom projektu. Pošto bi film bio mjuzikl, Džekson je postavio pitanje; „Šta bi Bitlsi uradili sa albumom sa muzikom iz filma Gospodar prestenova? To bi bilo 14 ili 15 pesama koje bi bile teške za slušanje samostalno, bez filma. Voleo bih da čujem taj album. Sa druge strane, drago mi je da sam ja imao priliku da snimim ove filmove‟.
Pol Makartni je zaključujući razgovor o ovoj temi sa slavnim režiserom rekao: „Drago mi je što to nismo uradili jer je trebalo da ti to uradiš i veoma mi se sviđaju tvoji filmovi‟.

„Nemoj ovo, daj mi nešto komercijalno“ – manje poznati detalji o nastanku „Gospodara prstenova“

Pesnik, esejista i prevodilac Vladimir D. Janković ovogodišnji je dobitnik nagrade „Miloš N. Đurić“ u kategoriji poezije, za prevod s engleskog jezika DŽ. R. R. Tolkinovog dela „Beren i Lutijena“.

„Nagrada Miloš N. Đurić, najprestižnije književno-prevodilačko priznanje ne samo u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije nego i u ovom delu Evrope, najvažnija mi je zbog Tolkina koji mi je od detinjstva postao nulti reper književnog svetonazora. Tolkin mi je ne samo najomiljeniji i najdraži, nego pisac koji je izvan kategorija i od koga sve počinje“, kaže Janković.

„Beren i Lutijena“ je poslednja knjiga iz Tolkinove zaostavštine koju je priredio njegov sin Kristofer koji je imao 92 godine. „Beren i Lutijena“ je na neki način konac koji je ukrasio Tolkinovo delo skoro punih 50 godina nakon odlaska sa ovog sveta.

Tolkin je svoju poeziju uvek provlačio kroz prozno štivo i u osnovi je sebe doživljavao prevashodno kao pesnika. „Beren i Lutijena“ ima skoro 4.000 stihova ali i „prozne kopče“ u kojima Kristofer objašnjava pojedine etape nastajanja rukopisa. Tolkin je na „Berenu i Lutijeni“ počeo da radi veoma rano, već krajem Prvog svetskog rata kao dvadesetogodišnjak.

„’Beren i Lutijena’ i ‘Silmarilion’ kao jedna velika riznica iz koje su izašli svi ti mitovi i priče iz starijih vremena, starijih u odnosu na ono što se događalo u ‘Gospodaru prstenova’ i u ‘Hobitu’, zapravo su bili neki prapočetak. Ti stihovi vukli su se po Tolkinovim fijokama i on je imao velike nevolje i frustracije sa izdavačima“, ističe Janković.

Kad je objavio „Hobita“ 1937. Tolkin je preko noći stekao slavu i pomislio je da je u poziciji da plasira „Silmariliona“ i svoju poeziju, međutim, izdavač mu je rekao: „Nemoj ovo, daj mi nešto komercijalno, pokušaj da napišeše nekakav nastavak ‘Hobita’“.

„Tako da je Tolkin za vreme Drugog svetskog rata i posle pisao ‘Gospodara prstenova’ ušavši preko volje u taj ogroman, kolosalan projekat i možda i njegovo najveće delo. Bio je nezadovoljan, osećao se kao neki holivudski lik koji ispunjava komercijalne zadatke umesto da mu izdavač kao već dokazanom piscu izađe u susret i objavi mu te pesničke tvorevine koje su jednako kolosalne i po obimu, ali i po kvalitetu“, otkriva Janković.

Čak i kad je završio rad na „Gospodaru prstenova“ ni tada mu nisu bila otvorena vrata za štampanje „Silamriliona“ i „Berena i Lutijene“, a Kristofer Tolkin je kao baštinik uložio veliki napor i pokazao se kao „čovek debelih živaca“ kad je sve to uspeo da sakupi i formuliše kao jednu celinu.

„Gospodar prstenova“ 20 godina kasnije: Kako je Piter Džekson promenio svet

Nakon uspeha sa nekoliko manjih filmova, reditelj Piter Džekson je 1992. godine rekao za “Varajeti” da traži projekat “koji će ga zaista gurnuti”. Pronašao je nešto što je nadmašilo svačija očekivanja… I stvorio je istoriju.

Ovog meseca obeležava se 20 godina od Džeksonovog filma „Gospodar prstenova: Družina prstenova“, kojim je započela filmska trilogija od 2001-2003. zasnovana na knjigama Dž.R.R. Tolkina.

Slavni reditelj je 2000. rekao da je „Gospodar“ sveti gral filmskog stvaralaštva, „iskustvo koje se dešava jednom u životu“. U to vreme, raditi ovaj masivni projekat Džeksonu izgleda besmisleno: odličan materijal za velikog filmskog stvaraoca. Ali u stvari, bilo je toliko nepoznatih faktora da je odmah prepoznat kao jedan od najvećih „kockanja u istoriji filma“.

– „Gospodara prstenova“ sam prvi put pročitao kao 17-godišnjak. Nisam bio jedan od onih strastvenih obožavatelja koji ga čitaju svake godine. Fran i ja smo iz detinjstva bili obožavaoci filmova „Sinbad“, „Jason i Argonauti“ i sličnih filmova. Naša prva ideja je bila da snimimo „Hobit“ kao pojedinačni film, a onda, ako to uspe, snimimo dva filma „Gospodar prstenova“. Drago mi je što smo to uradili na ovaj način. Tolkinova dela su u dva različita stila: „Hobit“ je napisan kao knjiga za decu, a „Gospodar prstenova“ očigledno nije – rekao je Džekson, piše „Varajeti“.

On i njegova supruga Fren Volš su godinama razmišljali o filmskoj adaptaciji, ali je to izgledalo kao daleki san. Razne holivudske kompanije držale su prava od 1960-ih, nakon što su tri toma „LOTR“ objavljena između jula 1954. i oktobra 1955.

– Oko 1995. godine Fren i ja smo počeli da pišemo originalnu priču. Stalno smo se pozivali na Tolkinove knjige, koje su bile takvo merilo kada smo pokušavali da napišemo original, pa smo na kraju pomislili: „Zašto se ne raspitamo o pravima na ove knjige? Pozvali smo tadašnjeg šefa američke kompanije „Miramaks“, pošto smo imali ugovor sa njima na prvi pogled. Sudbina nas je tamo usmerila.

Džekson, Volš i Miramaks su sklopili ugovor za Tolkinove knjige.

„LOTR“ je razvijen kao dva filma, ali se Vajnštajn (tadašnji šef „Miramaksa“) kasnije predomislio i želeo da kombinuje tri knjige u jedan film. Džekson i Volš su se opirali i dobili su tri nedelje da pronađu novu filmsku kompaniju. Džekson je predstavio dva filma „Gospodar prstenova“ 1998. u „Nju Lajn Films“, a predsedavajući Bob Šej je bio impresioniran i rekao je da hoće tri.

„Nju Lajn“ je uvek bila samostalna kompanija. Šej je počeo sa distribucijom filmova kao što su nečuveni „Pink Flamingosi“ i „Reefer Madness“. Kompanija je osvojila nagradu sa „Noćnom morom u ulici brestova“ i „Nindža kornjačama“, tako da je Šej bio u dobroj poziciji da rizikuje, ali „Gospodar“ je zamišljen u mnogo većem obimu nego ikada ranije.

Za trilogiju su bila tri ključna koraka: prikupljanje sredstava, zatim masovna produkcija (u rukama filmskog stvaraoca koji je bio najpoznatiji po malim filmovima) i treće, plasirati ga javnosti u kojoj mnogi nikada nisu čuli za Tolkina.

Prvi korak: Finansiranje

Glavni studiji obično imaju sopstvene aranžmane za distribuciju širom sveta. Ali manji „Nju Lajn“ redovno se bavio zajednicom distributera u drugim zemljama.

„Krajem 1999. godine“, izvestio je Varajati, „Rolf Mitveg iz Nju Lajna se suočio sa zadatkom da ubedi 25 distributera da je za blokbaster potrebno da se prikupi oko 160 miliona dolara unapred.“ Takođe, svi distibuteri su morali da se obavežu na sva tri filma. Na ovaj način bilo bi pokriveno dve trećine troškova. Što je neverovatan uspeh budući koja svota je u pitanju.

„Nju Lajn“ je mnogo rizikovao, a ti distributeri su „flertovali“ sa bankrotom.

„Varajati“ je kasnije pisao, da je ono što je kupilo većinu distributera bio sastanak njihovih predstavnika sa Piterom Džeksonom i najvažnijim članovima glumačke ekipe na kojem im je prikazano 30 minuta filma.

Drugi korak: Snimanje

Snimanje je počelo 11. oktobra 1999. godine i trajalo je 274 snimajuća dana. Odluka da se tri filma rade simultano bila je prvenstveno praktična. Producenti su pronašli zanimljive predele na Novom Zelandu za scenografiju, do kojih je moglo da se dođe na specifičan način i nije imalo smisla da se ide tamo više puta. Džekson je tada rekao „Varajatiju“: „Volim da se zabavim na setu, ali da budem pribran“.

Ijan Mekelen koji je bio nominovan za Oskara za ulogu Gandalfa rekao je: „Neki režiseri vole da bude autoritativni i da naređuju šta da radite, ali ne i Piter. On tačno zna šta želi, ali do toga dolazi na humaniji način. Ako on kaže da je nešto savršeno, sa sigurnošću možete da se složite“.

Zanimljivo je da je na početku snimanja, Šon Koneri bio razmatran za ulogu Gandalfa, ali je odbio zato što nije dobro razumeo scenario, dok je Vigo Mortensen počeo da snima nekoliko nedelja kasnije, nakon što je u ulozi Aragorna zamenio glumca Stjuarta Tauzenda.

Uskoro su se ekipi pridružili i Elajdža Vud, Orlando Blum i Kejt Blanšet. Tokom snimanja Džekson je „Varajatiju“ hvalio glumce i bio ponosan.

„Tokom napornog snimanja ostali su nepokolebljivi. Zaista su spektakularni“, rekao je Džekson.

Treći korak: Marketing

Kanski filmski festival označen je kao početak marketinške kampanje za „Gospodara“. Godine 2001. u maju „Nju Lajn“ emitovala je 26 minuta materijala za novinare i distributere koji su bili veoma entuzijastični. Za tih manje od pola sata snimka „Gospodar prstenova“ postao je film o kojem se najviše pričalo na 54. Kanu (na kojem su prikazani i „Mulen ruž“, „Šrek“ i „Bulevar zvezda“).

Materijal je nadmašio očekivanja, kritičari su ga smatrali epskim i zavodljivim. Samo nekoliko dana kasnije „Nju lajn“ priredio je veliku žurku inspirisanu predelima Srednje zemlje. Autobusi su vozili više od 1500 gostiju iz Kana na improvizone setove iz filma na kojima su se nalazili glumci u kostimima. Ova raskošna žurka koja je koštala otprilike dva i po miliona dolara cementirala je utisak o filmu. Projekat je bio ogroman i svakako pobednički.

Pred družinom prstena našao se još jedan ozbiljan izazov. Premijera filma odigrala se tri meseca nakon čuvenih terorističkih napada u Njujorku (11. septembar), a mnogi u Holivudu bili su zabrinuti kako će publika reagovati na filmove sa ratnom tematikom. „Njujork Tajms“ predvideo je pravu poplavu „laganih, ljubavnih filmova“, ali „Varajeti“ je tog decembra 2001. godine napisao savršenu recenziju:

„U svetu koji je postao opsednut borbom dobra i zla, čini se da je sada idealno vreme za nešto poput Gospodara prstenova“. U recenziji je pisalo i da je film epski po svakoj osnovi i da je uspeo da oduševi, kako legije tvrdokornih fanova, tako i one nove koji su kroz njega otkrili Tolkinov svet.

Te godine „Hari Poter i kamen mudrosti“ (974.7 miliona dolara) i „Družina“ (880.8 miliona) bila su dva filma sa najvećom zaradom.

Trilogija će na kraju svog emitovanja zaraditi tri milijarde dolara na blagajnama širom sveta, dok su sva tri filma nominovana u 30 kategorija za nagradu Oskar od kojih su 17 osvojili. Dok je 2004. godine „Gospodar prstenova: povratak kralja“ sam osvojio 11 zlatnih statua čime je postao treći film u istoriji (posle Ben Hura i Titanika) kome je to pošlo za rukom, ali prvi film koji je osvojio nagradu u svakoj kategoriji. Ostalo je istorija…

Harvi Vajnstin minirao Gospodara prstenova – zbog toga ork u filmu liči na njega

Jedan ork u serijalu filmova Gospodar prstenova napravljen je tako da liči na Harvija Vajnstina, što je ozloglašenom producentu bila svojevrsna poruka da “od*ebe”, kako je rekao glumac Ilajdža Vud, koji je u filmovima igrao hobita Froda, piše “Gardijan”.

“Smešno je to… Priča je postala aktuelna nedavno jer su Dom Monagan i Bil Bojd, koji su glumili hobite Merija i Pipina, razgovarali sa Šonom Ostinom – u seriji Semvajs, o tome kakvi su im bili prvi utisci kad su stigli na Novi Zeland gde su filmovi snimani”, započeo je priču glumac.

“Video je te maske orka. A jedna od maski – toga se jako dobro sećam – bila je dizajnirana tako da izgleda kao Harvi Vajnstin. To je bilo kao da smo mu rekli: ‘Od*ebi!'” rekao je Vud i dodao:

“Mislim da je sada u redu govoriti o tome. Tip je u zatvoru. Je*i ga”.

U prvom velikom slučaju iz ere #MeToo pokreta, u kojem su žene progovorile o zlostavljanju od strane moćnih muškaraca, Vajnstina su brojne žene optužile za seksualno napastovanje.

Proglašen je krivim za silovanje u februaru 2020. i osuđen na 23 godine zatvora. Suočen je i s dodatnim optužbama u Kaliforniji.

Vud je rekao da je reditelj Piter Džekson odlučio da napravi model orka po Vajnstinovom liku nakon što je imao problema s njim tokom snimanja filmova Gospodar prstenova.

Kako kaže Vud, reditelj je počeo rad na filmovima u studiju Miramaks, koji je Vajnstin osnovao sa svojim bratom. Džekson je želeo da snimi najmanje dva filma kao adaptacije Tolkinovih romana, ali Vajnstin je od reditelja tražio da sve tri knjige stavi u jedan film.

Snima se – animirani “Gospodar prstenova”

New Line Cinema i Worner Bros najavili su da će biti sniman i to animirani film Gospodar prstenova. Fanovi ga sa nestrpljenjem očekuju pošto animacije otvaraju ogromne mogućnosti da se legendarna priča još jednom predstavi gledaocima.

Film će režirati Kenji Kamiyama, producenti su Jeffrey Addiss i Will Matthews.

Najskuplji TV projekat već je oborio sopstveni rekord

Kada je objavljeno da će se snimati televizijska serija “Gospodar prstenova”, tvrdilo se kako će budžet za nekoliko sezona biti rekordnih 500 miliona dolara. Taj će rekord ipak biti oboren jer, kako javlja “Holivud reporter” (Hollywood Reporter), budžet samo prve sezone serije iznosi neverovatnih 465 miliona dolara.

Naime, Stjuart Neš, ministar ekonomskog razvoja i turizma u Novom Zelandu, izjavio je za portal Morning report:

“Ono što vam mogu reći jeste da će kompanija Amazon potrošiti 650 miliona novozelandskih dolara (465 miliona američkih dolara) samo na prvu sezonu. To je fantastično, zaista… To će biti najveća televizijska serija svih vremena.”

Sume su prvobitno objavljene kao deo vladinog službenog izveštaja koje je preneo novozelandski portal Staf (Stuff). Iz tog izveštaja vidljivo je da kompanija planira da snimi pet sezona serije koja bi se snimala na Novom Zelandu, kao i nekoliko serija koje će se temeljiti na pojedinim likovima iz “Gospodara prstenova”.

Poređenja radi, budžet jedne sezone serije “Igra prestola” iznosio je “samo” 100 miliona dolara. U prvoj sezoni, budžet jedne epizode iznosio je šest miliona dolara a taj budžet se do osme sezone gotovo utrostručio tako da je u poslednjoj sezoni jedna epizoda koštala 15 miliona.

“Gospodar prstenova” će biti najskuplja TV serija u istoriji

Amazon je objavio da će produciranje prve sezone hit serije u najavi, “Gospodar prstenova”, koštati čitavih 465 miliona dolara. Ministar turizma i ekonomskog razvoja Novog Zelanda, gde će se serija snimati objavio je da će to biti „najveća televizijska serija ikad snimljena“.

Da će cena snimanja biti visoka moglo se očekivati. Naime, Amazon je još 2017. godine potrošio 250 miliona dolara samo za kupovinu prava na ovu seriju, koja bi trebalo da ima pet sezona. Ovim će se samo nastaviti priča o najskupljoj franšizi, jer je “Hobit” koštao 623 miliona dolara.

Ako znamo da su serije kao što je “Igra prestola” koštala „samo“ 90 miliona dolara (15 miliona dolara po epizodi), ili “Mandaloriajn” (oko 100 miliona dolara po sezoni), jasno je da se od serije “Gospodar prstenova” očekuje da bude epskih razmera.

Uostalom, koliko je to novca govori i činjenica da je američka vlada planirala da u toku ove godine potroši 451 milion dolara na istraživanje Meseca, što je manje od planiranog bužeta za samo jednu sezonu ove serije.

Za sada se zna da će prva sezona imati osam epizoda (što znači da će koštati nešto preko 58 miliona dolara po epizodi), a ranije je najavljeno da bi premijera trebalo da bude emitovana već tokom ove godine.

Izgubljena sovjetska adaptacija „Gospodara prstenova“ nađena posle 30 godina i stavljena na Jutjub

Sovjetska adaptacija „Gospodara prstenova“, za koju se verovalo da je zauvek izgubljena, pronađena je i postavljena na Jutjub. Ruski obožavaoci Tolkina očigledno su oduševljeni jer je adaptaciju već pogledalo 400.000 ljudi.

Televizijski film Čuvari, zasnovan na Družini prstena – prvom delu Tolkinove trilogije, jedina je adaptacija Gospodara prstenova napravljena u Sovjetskom Savezu.

Emitovan 10 godina pre izlaska prvog dela megapopularne trilogije Pitera Džeksona, niskobudžetni film zaista izgleda kao da je iz nekog drugog doba. Kostimi su veoma jednostavni, specijalni efekti su „specijalni“, a film više podseća kao da je snimak pozorišne predstave.

Glavnu muzičku temu komponovao je Andrej Romanov iz rok benda „Akvarijum“. Adaptacija je emitovana samo jednom na televiziji pre nego što je nestala u arhivu Lenjingradske televizije.

Veoma malo ljudi je znalo da uopšte postoji sve dok 5TV, naslednica Lenjingradske televizije, nije odjednom postavila ostvarenje na Jutjub prošle nedelje, a za samo nekoliko dana ga je pogledalo 400.000 ljudi.

„Obožavaoci su ovo decenijama tražili u arhivama bez uspeha“, navodi ruski časopis World of Fantasy. Jedan čovek je na društvenim mrežama prokomentarisao: „Onome ko je ovo pronašao treba spomenik dići.“

Adaptacije i prevodi Tolkinovog dela u SSSR-u skoro su nepostojeće. Neki tvrde da je delo cenzurisano jer govori o uniji različitih rasa koje se bore protiv totalitarne istočne sile.

Neki, ipak, navode da su razlozi lingvističke prirode i da je delo britanskog pisca zbog svog bogatog jezika bilo teško prevesti na ruski, a da prevod ostane dosledan originalu.