„Normalciˮ u potrazi za Zlatnom skrivalicom

Sport je postao toliko uobičajena stvar u našoj civilizaciji da retko kada pomislimo na to koliko je mašte potrebno da bi se on igrao ili gledao. U trenutku kada igrate ili gledate npr. tenis, loptica postaje magičan predmet, reket legendarno oružje velikih ratnika, a igrači heroji savremenog doba, kojima često pridajemo nadljudske sposobnosti. Da biste delovali kao čarobnjak, morate biti uspešni u nekom sportu, ali zahvaljujući franšizi „Hari Poterˮ, postoji i sport u kom ne morate biti uspešni da biste se osetili kao čarobnjak.

Kvidič

Kvidič je sport koji je izmislila Dž. K. Rouling prilikom pisanja serijala o svom junaku Hariju Poteru. U pitanju je timski sport, u kom se dve ekipe takmiče u osvajanju bodova, i što je najvažnije, u potrazi za malenom letećom loptom ‒ Zlatnom skrivalicom. Kvidič ima svoja pravila, istoriju, kupove, kao i bilo koji savremeni sport, i u tom smislu nije toliko teško primeniti ga u našem svetu. Upravo to je i urađeno 2005. godine u Vermontu, kada su dva studenta pokrenula utakmicu kvidiča na svom fakultetu. Ubrzo se zaigrao širom sveta, te je 2007. g. održano i prvo Svetsko prvenstvo u kvidiču. Sve to naizgled nije ništa neobično, dok se ne prisetimo da se prema knjizi kvidič igra na letećim metlama i sa zamađijanim loptama.

Ovozemaljski kvidič je zadržao metle ‒ ne leteće (mada ni to nije teško zamisliti u skorijoj budućnosti), već obične metle koje igrači moraju da drže među nogama tokom cele utakmice. Replike lopti i obruča kroz koje one treba da prođu donekle su verno napravljene, ali ona najvažnija ‒ Zlatna skrivalica ‒ predstavljala je problem. U svetu Harija Potera, ona je jedva vidljiva okom, što zbog veličine, što zbog brzine kojom leti. Kako bi se njena neuhvatljivost verno prenela i u svet bez magije, odlučeno je da bude zakačena za jednog od igrača, čiji je zadatak da tokom cele igre trči što brže može kako bi utekao igračima koji ga jure. Jedno od najznačajnijih pravila te igre zahteva da timovi moraju biti muško-ženski, po uzoru na knjigu.

Ovozemaljski kvidič

Međunarodna kvidič asocijacija, osnovana 2010. godine, danas ima 18 zemalja članica: pored Severne Amerike i Australije, tu su evropske zemlje, ali i Argentina, Meksiko i Turska. Međutim, kvidič se igra i u mnogim drugim zemljama sveta, koje nisu članice Asocijacije. Trenutno, titulu svetskog prvaka ima reprezentacija Australije.

Advertisements

Izložba o Hariju Poteru povodom 20 godina od izlaska prve knjige

Izložba o istoriji magije u Britanskoj biblioteci u Londonu koja će biti otvorena ove nedelje obeležava 20. godišnjicu od izlaska prve knjige Džoan K. Rouling o dečaku čarobnjaku “Hari Poter i kamen mudrosti”.


Izložba pod nazivom “Hari Poter: Istorija magije”, koja se otvara u petak, bavi se magijom i prirodom verovanja i otkriva da su mnoge stvari koje su ljubitelji knjiga mislili da su izmišljene zapravo zasnovane na činjenicama ili na folkloru.

Sa Harijem Poterom kao glavnom smernicom izložba je već prešla sve rekorde za prodaju karata u Britankoj biblioteci. Do sada je prodato 30.000 ulaznica.

Biće prikazane retke knjige i rukopisi iz celo sveta, zajedno sa kotlovima, metlama, kristalnim kuglama i uputstvima za napitke koje daju uvid u inspiraciju Džoan K Rouling za njene knjige o Hariju Poteru.

Na izložbi će biti predmeti iz kolekcije spisateljice i njenog izdavača kao i iz kolekcije Britanske biblioteke.

Zbog popularnih filmova o Hariju Poteru sove su ozbiljno ugrožene

Uspeh serijala “Hari Poter” doveo je do neviđene potražnje za sovama kao kućnim ljubimcima širom Azije, tolike da je ova ptica postala ugrožena, upozorili su stručnjaci, preneo je “Biznis insajder”.

Knjige i filmovi doveli su do ogromne potražnje za sovama u Indoneziji. Ova trgovina je nelegalna, a postoje i ugrožene vrste sova, naveli su Vinsent Nidžman i En-Isola Nekaris zaključili su u svom radu “Efekti Harija Potera: uvećana trgovina sovama kao ljubimcima na Javi i Baliju, Indonezija”.

Sove su postale toliko popularne kao ljubimci da su sada, umesto “burung hantu”, što je indonezijski naziv za “ptice duhove”, poznate kao “burung Hari Poter”, što znači “ptice Harija Potera”, naveli su autori.

Indonezija, međutim, nije jedina zemlja u kojoj je primećena veza između čuvenog dečjeg čarobnjaka i prodaje sova kao ljubimaca. Organizacije za zaštitu okoline kritikovale su i Indiju i Tajland zbog ilegalne prodaje ovih ptica.

Stručnjaci su zabrinuti jer većina ljudi ne zna kako da se brine o sovama.

One su slatke kad ih vidite na pijaci, ali u realnosti su već mrtve – rekao je Nidžman.

Kako se navodi u studiji, sove su retko viđane na indonežanskim pijacama za ptice između osamdesetih do 2000-tih, ali od kraja 2000-tih postaju sveprisutne. Istraživači su zabeležili 1.810 sova na prodaju na 20 pijaca između 2012-2016. One nisu bile među ugroženim vrstama, ali su mnoge uhvaćene u divljini, iako Indonezija zabranjuje trgovinu takvih ptica.

Na Javi i Baliju pojavile su se i grupe za sove – kućne ljubimce na društvenim medijima, što je dodatno uslovilo porast prodaje ovih ptica.

DžK Rouling, autorka knjiga o Hariju Poteru, nije komentarisala ovaj izveštaj, navodi “Biznis insajder”.  Ona je, međutim, ranije rekla da niko ne treba misliti da njene knjige navode na to da bi sove bile srećne u malim kavezima u kućama.

Greše oni koji tako misle – rekla je ona.

Dž.K. Rouling – najplaćeniji autor današnjice

Magazin Forbs je objavio godišnju listu najbogatijih pisaca na svetu, a britanska književnica Dž. K. Rouling još drži tron sa zaradom od 95 miliona dolara.

Autorka serijala o Hariju Poteru prodala je knjige u više od 400 miliona primeraka širom sveta. Prema radnji iz njenih romana snimljeno je i osam filmova o Poteru. Prvu knjigu o malom čarobnjaku pod nazivom “Hari Poter i kamen mudrosti”, Roulingova je napisala 1997. godine i njom je ostvarila veliki uspeh i bogatstvo.

Zanimljivo je kako je prošlo više od deset godina od kada je Roulingova bila prva na Forbsovoj listi.

Drugo mesto na listi zauzima američki pisac Džejms Paterson.

Den Braun je tek četvrti a Stiven King peti.

Preminuo „ministar magije“, glumac Robert Hardi

Britanski glumac Robert Hardi, najpoznatiji po ulozi u filmskom serijalu o Hariju Poteru i kao zvezda TV serijala „All Creatures Great and Small“ preminuo je u 92. godini života.

Vest o odlasku britanskog glumca potvrdila je njegova porodica, a publika će ga pamtiti kao Kornelijusa Fadža, ministra magije, u četiri filma o Hariju Poteru.

Prvi put se pojavio u toj ulozi u filmu „Hari Poter i Dvorana tajni” 2002, a potom je ulogu reprizirao u filmovima „Hari Poter i zatvorenik iz Askabana“, Hari Poter i Plameni pehar“, kao i „Hari Poter i Red feniksa“.

U svojoj je karijeri nekoliko puta igrao Vinstona Čerčila, između ostalog i u seriji iz 1982. „Vinston Čerčil: Pustinjske godine“.

Uloga Čerčila mu je donela i BAFTA nagradu.

U saopštenju porodice naglašeno je da je imao sjajan život i izuzetnu karijeru kroz više od 70 godina.

Tata će ostati upamćen kao, umetnik, zaljubljenik u muziku i dobar poznavalac istorije, rekla su njegova deca Ema, Džastin i Paul.

Stižu još dve knjige o Hariju Poteru

“Hari Poter i kamen mudrosti” je pre 20 godina stigao u knjižare pokrećući fenomenalnu franšizu koja sada uključuje devet filmova, više knjiga i pozorišnu produkciju.

Stižu još dve knjige o Hariju Poteru

Povodom ove godišnjice izdavačka kuća Bloomsbury objaviće dve nove knjige ovog oktobra: “Hari Poter: Istorija magije – knjiga izložbe” i “Hari Poter – Putovanje kroz istoriju magije”.

Prva knjiga čitaocima će pružiti uvid u predmete koji se izučavaju u Školi za veštičarenje i čarobnjaštva u Hogvortsu, a druga pruža detalje o istoriji magije, od alhemije i antičkog veštičarenja do Hogvortsa.

Blumsberi će organizovati i izložbu koja će trajati do februara 2018. godine, a na kojoj će, kao i u knjigama, biti predstavljena istorija magije.

Otkriven Aragog u pećinama Irana

jednoj od pećina u Iranu naučnici su otkrili novu vrstu pauka koji toliko liči na Aragoga, osmonogog zlog pauka iz serijala o Hariju Poteru, da su ga tako i nazvali.

Pauk vuk, nazvan Lycosa Aragogi, lovi noću svoj plen i može da živi oko tri godine. Ime novoj vrsti pauka naučnici su dali i u čast dvadesetogodišnjice izlaska prve knjige Džoane Rouling. Prema knjizi „Hari Poter i dvorana tajni”, Aragog je umro 20. aprila 1997. a Lycosa Aragogi je pronađen 26. aprila 2016, skoro 19 godina nakon smrti izmišljenog „junaka” Aragoga, rekli su naučnici, preneli svetski mediji.

Nova vrsta, čije telo je dugačko 2,6 centimetara, na gornjem delu ima dve crne i tri bele krznene pruge. To krzno, po rečima naučnika, daje pauku svojevrsnu harizmu.

Ova vrsta pauka, inače, ne plete mrežu, to su „lutajući pauci” koji danju spavaju a noću kreću u lov.