Studija: Jeste li čarobnjak ili vampir?

„Zabadanje“ glave u roman nije samo način da pobegnete iz sveta: psiholozi sve više otkrivaju da čitanje može da utiče na našu ličnost. Put u svet Stefani Mejer, na primer, čini da se osećamo poput vampira.
Hari Poter i Edvard Kulen
Istraživači sa univerziteta u Bafalu dali su studentima da pročitaju odlomke iz sage „Sumrak“ Stefani Mejer i iz „Harija Potera i kamena mudrosti“ Džej Kej Rouling, vampirska grupa dobila je deo gde Edvard Kulen priča svojoj tinejdžerskoj ljubavi Beli kako je to biti vampir, dok su čarobnjaci čitali deo gde Hari i njegova grupa bivaju „smešteni“ u Hogvartske kuće.

Kandidati su nakon toga prošli seriju testova, gde su kategorizovali „ja“ reči (ja, moje) i „čarobnjačke“ reči (štapić, metla, čini, napici) pritiskajući jedan taster kad bi se pojavile na ekranu i „ne ja“ reči (oni, njihovo) i „vampirske“ (krv, zombiji, kandže, ugriženi) pritiskajući drugi taster, onda su ga radili ponovo, obrnutim redosledom. Autori studije Dr Šira Gabriel i Arijana Jang, očekivale su od njih da će brže reagovati na „ja“ reči kada su povezane sa knjigom koju su upravo pročitali.

Gabriel i Jang su onda primenili ono što su nazvali Sumrak/Hari Poter skala narativa kolektivne asimilacije, gde su studentima postavljale pitanja osmišljena tako da izmere njihovu identifikaciju sa svetovima o kojima su čitali – uključujući „Koliko dugo biste mogli da ne spavate?“, „Koliko su vam oštri zubi?“ i „Da li mislite, ako biste se zaista potrudili, da bi ste mogli da naterate predmet da se pomeri uz pomoć samo vašeg uma?“ Nakon toga su ispitivali njihovo raspoloženje, poput zadovoljstva i udubljenost u priče.

Studija, objavljena u časopisu „Psychological Science“, otkrila je da su učesnici koji su pročitali poglavlja iz „Harija Potera“ sebe identifikovali kao čarobnjake, dok su oni koji su čitali „Sumrak“ sebe videli kao vampire. „Pripadanje“ ovim fiktivnim zajednicama pružilo je jednako raspoloženje i životnu satisfakciju koju ljudi dobiju od povezanosti sa stvarnim grupama. „Ovo istraživanje pokazuje da knjige čitaocima daju više od mogućnosti da se isključe i zarone u svet fantazije. Knjige daju priliku za društvenu povezanost i blaženu smirenost koji dolaze od pripadanja nečemu većem od nas samih, na jedan dragocen kratak trenutak“, pišu Gabriel i Jang.

„Moja studija definitivno pokazuje da čitanje ispunjava osnovnu potrebu – potrebu za društvenim odnosom“, kaže Gabriel. Ona trenuto pokušava da studiju isproba na školarcima koristeći džedaje protiv čarobnjaka.

Prema Kitu Outliju, profesoru na odseku za ljudski razvoj i primenjenu psihologiju na univerzitetu u Torontu i romanopiscu, psihologija fikcije je malo ali rastuće polje istraživanja. O detaljima najnovijih otkrića u tom polju piše u svom onlajn časopisu „OnFiction.“

U jednoj od njegovih studija, sprovedenoj 2008. godine, 166 ispitanika dobilo je ili kratku priču Čehova „Dama sa psetancetom“ ili istu priču u dokumentarnoj formi. Lične osobine i emocije ispitanika procenjene su pre i posle čitanja, gde su oni koji su dobili neizmenjenu priču prošli kroz veće promene ličnosti – razvijajući empatiju prema likovima i tako bili više poput njih.

„Mislim da je glavni razlog zašto fikcija utiče na veću empatiju taj što ona govori o našoj interakciji sa drugima u društvenom svetu“, kaže Outli. „Predmet fikcije konstatno govori o tome zašto je junak nešto uradio, ili ako je tako šta bi on sad trebalo da uradi i tako dalje. U takvom svetu dominira ovakav način razmišljanja. O tome možemo da govorimo u smislu psihološkog koncepta ekspertize. Ako čitam knjijgu iz oblasti genetike ili astronomije, postajem veći poznavalac tih oblasti. U fikciji možemo da razumemo postupke likova iz njihovog ugla, tako što ćemo se naći u njihovim situacijama i umovima, u odnosu na spoljašnji pogled na njih koji inače imamo. Ispostavlja se da psihološki postoji ogromna razlika između ova dva viđenja stvari. Uglavnom se služimo spoljašnjim pogledom drugih, ali to je previše limitirajuće.“

Ova otkrića bi mogla, prema Outsu, da imaju značajne implikacije, posebno u vremenu kada je finansiranje umetnosti pod pretnjom. „U pitanju je prvo empirijsko otkriće, koliko znam, koje je jasno pokazalo psihološki efekat čitanja fikcije. Rezultat pokazuje da čitanje fikcije unapređuje razumevanje drugih i taj zaključak ima vrlo važnu osnovu u društvu, ne samo u generalnom pristupu pravljenja sveta boljim mestom unapređujući međusobno razumevanje, već i u specifičnim poljima kao što su politika, biznis i obrazovanje. U doba kada se školski i univerzitetski predmeti vrednuju ekonomski, naši rezultati imaju ekonomske implikacije“, kaže Outli.

Advertisements

Autori koji su zaslužili svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda

Kada pomislite na Ginisovu knjigu rekorda, prva asocijacija su većini bizarne titule poput najduži nokti na svetu, najviše pojedinih hot-dogova na seoskom vašaru, i tako dalje. Međutim, tamo se nalaze i pojedini pisci.
fantastična biblioteka

Autor koji je objavio najviše knjiga.

Ako ste prvo pomislili na Agatu Kristi, Stivena Kinga ili na nekog drugog popularnog pisca, čije je ime dobro poznato u književnim krugovima, pogrešili ste. Američki pisac i osnivač Sajentološke crkve L. Ron Habard, objavio je 1084 knjige u periodu od 1934. do 2006. Osim knjiga o sajentologiji, Habard je pisao i naučnu fantastiku, fantastiku, putopise, misterije, knjige o divljem zapadu (vesterne/kaubojce) i ljubavne romane.

Knjiga koja se najbrže prodavala u toku 24 sata.

Neverovatno popularan serijal o Hariju Poteru, autorke Dž. K. Rouling omađijao je čitav svet, stvorivši najstrastveniju i najveću armiju obožavalaca u istoriji. Serijal je sa svakom sledećom knjigom postajao sve popularniji, prema tome ne treba da čudi da je poslednja knjiga „Hari Poter i Relikvije smrti“ osvojila titulu najbrže prodavane knjige fantastike. Tokom prva 24 sata nakon objavljivanja prodato je 8.3 miliona primeraka.
Knjige o Hariju Poteru

Prvi autor koji je zaradio milijardu dolara.

Ako se uzme u obzir ogromna popularnost knjige „Hari Poter i Relikvije smrti“ (ali i ostalih knjiga iz serijala o Hariju Poteru), verovatno se nećete iznenaditi kad saznate da je upravo Dž. K. Rouling nosilac ove titule. Prema zvaničnim podacima autorka je zaradila više od 1 milijarde dolara od prodaje knjiga i autorskih prava za filmove, igrice i tako dalje…

4. Potermanija i pun Dom omladine

Sakurabanina Potermanija, 4. po redu, je pokazala da je ideja pravljenje posebnog festivala za fanove dečaka-čarobnjaka, koji će se zasnivati pre svega na učestvovanju mladih u najrazličitijim igrama u sklopu velikog takmičenja između “kuć”, pun pogodak. I ovoga puta je Dom omladine bio pun mladih čarobnjaka i veštica koji su se zabavljali na najrazličitije načine, neki – igrajući igre na tabli.

4. Poter Manija

U sklopu takmičenja između “kuća” (onih sa Hogvortska: Grifindor, Haflpaf, Sliterin, Rejvenklo) bio je odlično posećen i kviz gde su predstavnici pokušali da pokažu što više znanja na temu isotirje čarobnjačkog sveta. Voditelj kviza bio je MIljan Tanić koji je pokazao svoju nepristrasnost uprkos Grifindor šalu.

4. Potermanija carobnjacki kviz

Za tačan odgovor se dobijalo dva poena, ukoliko predstavnik neke od “kuća” nije znao odgovor na postavljeno pitanje, onda su pravo da odgovaraju imali sledeći takmičari – za jedan poen, a ako ni oni nisu znali odgovor, onda je odgovarao neko iz publike i, u slučaju tačnog odgovora, svojih pola poena davao kući za koju želi da pobedi.

Pitanja ove godine nisu bila laka, i bilo je potrebno itekako iščitavati “enciklopediju” – sajt Pottermore!

4. Potermanija pitanja na kvizu

Na kraju je, sa 2,5 boda prednosti, pobedila predstavnica Sliterina.

Jedno od interesantnih dešavanja na ovoj Potermaniji bilo je i udomljavanje maca – dešavanje u klubu, gde je zainteresovane čekao jedan veliki kavez sa pet maca, koja su mirno dremala i dozvoljavale da budu pomažene i češkane.

4. Potermanija udomljavanje maca

Današnji skup fanova Harija Potera je protekao i u slikanju – ali ne samo da su napravljeni brojni selfiji, ili fotografije predstavnika medija koji su svraćali na manifestacije, bilo je i mogućnosti da se slikate kao odbegli begunac, mada su neki preferirali grupno poziranje!

4. Potermanija traze se

Harry Potter igra za pametne telefone

“Hogwarts Mystery”, prva igrica inspirisana svetom Dž. K. Roling za mobilne telefone stiže na proleće. 

slika iz igre Hogwarts Mystery

Reč je o prvoj video igri od 2012. godine kada je pušten Wonderbook: Book of Spells, za Sony’s PlayStation 3. Takođe je prva igra koja je razvijena pod budnim okom Vorner Brosa.

ŠTA NAS OČEKUJE U OVOJ FENTEZI IGRI?

 

Igrači će biti studenti Hogvortsa u periodu između Harijevog rođenja i prijema u školu magije. Oni će moći da kreiraju personalne avatare, slušaju predavanja, uče magiju, stiču prijatelje (i neprijatelje) i donose odluke koje će uticati na njihov život u Hogvortsu.

Hogwarts Mystery nije jedina najavljena igrica za ovu godinu, konkurencija joj je Harry Potter: Wizards Unite, koju razvijaju tvorci Pokemon Go-a Niantic, i koja je takođe najavljena za ovu godinu. Kao i Pokémon Go, Wizards Unite će koristiti AR kako bi prebacio svet Harija Potera u realan svet.

Fanovi Harija Potera napravili su film o Voldemoru

Na Jutjubu je objavljen film u trajanju od gotovo sat vremena koji je “prikvel” Hari Poter sage. Istina, film je neslužbeni i snimili su ga fanovi, ali produkcija je iznenađujuće dobra, a film se izvrsno uklapa u ceo Hari Poter opus.

Napravili su ga fanovi franšize predvođeni režiserom Đanmarijom Pecatom, koji je za svoj poduhvat uspeo da dobije odobrenje Warner Brosa, filmske kompanije koja je u vlasništvu prava na sve u vezi sa Harijem Poterom što se filmova tiče. 

Film je nazvan Voldemor: “Origins Of The Heir” (u slobodnom prevodu, Vodlemor: nastanak naslednika) i u nešto više od pedeset minuta radnje prati priču o Tomu Ridlu u danima nakon njegovog školovanja u Hogvortsu.

Hari Poter u Kinoteci (2)

Nastavlja se projekcija Hari Poter filmova u Kinoteci (Uzun Mirkova 1). Ovog vikenda su na repertoaru nova tri filma – treći, četvrti i peti deo serijala sa četiri projekcije, a ostali filmovi će biti prikazivani narednih vikenda.

SUBOTA 16.12.

projekcija u 11.00

HARI POTER I VATRENI PEHAR
(VB/SAD, 2005) Harry Potter and the Goblet of Fire
Uloge: Danijel Radklif (Daniel Radcliff e), Ema Votson (Emma Watson)
Režija: Majk Njuel (Mike Newell)

projekcija u 14.00

HARI POTER I ZATVORENIK IZ ASKABANA
(VB/SAD, 2004) Harry Potter and the Prisoner of Azkaban
Uloge: Danijel Radklif (Daniel Radcliff e), Ema Votson (Emma Watson)
Režija: Alfonso Kuaron (Alfonso Cuaron)

NEDELJA 17.12.

projekcija u 11.00

HARI POTER I RED FENIKSA
(VB/SAD, 2007) Harry Potter and the Order of the Phoenix
Uloge: Danijel Radklif (Daniel Radcliff e), Ema Votson (Emma Watson)
Režija: Dejvid Jejts (David Yates)

projekcija u 14.00

HARI POTER I VATRENI PEHAR
(VB/SAD, 2005) Harry Potter and the Goblet of Fire
Uloge: Danijel Radklif (Daniel Radcliff e), Ema Votson (Emma Watson)
Režija: Majk Njuel (Mike Newell)

Hari Poter i program za predviđanje teksta

Ljubitelji Hari Poter serijala koji su završili sa čitanjem postojećih osam delova sada imaju priliku da uživaju u novom poglavlju iz priče o dečaku čarobnjaku, a za koje nije zaslužna Dž.K. Rouling, već sistem veštačke inteligencije za predviđanje teksta.

Naime, Botnik Studios su napravili poglavlje od tri strane, a pod naslovom „Hari Poter i portret nečega što izgleda kao velika gomila pepela“, a pošto su algoritamsku alatku uputili u prethodne delove serijala. Krajnji rezultat je priča sa zapletom koji na prvi pogled deluje bezlično, ali koji, kao i bilo koji komad fikcije koji dolazi od ljubitelja Harija Potera, u sebi ipak sadrži deo šarma spisateljice koja je zaslužna za serijal.

Najnoviji nastavak, kao i program za predviđanje teksta – koji su dostupni na platformi GitHub – delo su Džejmija Brua, koji je ranije pisao za Clickhole i The Onion. Pomenuti odlomak nastao je uz pomoć nekoliko pisaca, koji su pomogli u sklapanju rečenica iz kombinacija algoritamskih predloga. Zahvaljujući tome ovaj „komad književnosti“ ne izgleda poput onih koji nastaju uz pomoć programa za predviđanje teksta, već  podseća na inovativne zapise koje obožavaoci često kreiraju, te počinje rečenicom „Zamak je zarežao na magični vetar, a nebo je ličilo na prostrani crni plafon, koji je bio ispunjen krvlju“.

Proces koji koristi Botnik, a koji kompanija opisuje kao „saradnju sa mašinama“, kombinuje ljudsku kreativnost sa apsurdnim pokušajima mašina da je imitiraju, a rezultat je ponekad magičan.