“Nevidljivi čovek” – ponovo 2020. godine"!

Studio “Universal” objavio je prvi trejler za psihološki horor “Nevidljivi čovek” koji je adaptaciji čuvene novele H. G. Velsa iz 1897. godine. Film pretenduje da bude najstrašniji film u 2020. godini!

Elizabet Mos

Radnja priče je skoncentrisana oko genijalnog naučnika Ejdrijena Grifina koji pronalazi način da se učini nevidljivim, ali kada shvati da je proces nemoguće obrnuti i da će zauvek ostati takav, postaje agresivan i na kraju potpuno poludi.

Najpoznatija filmska adaptacija priče snimljena je 1933. godine, a glavnu ulogu Grifina tumačio je Klod Rejns.

Sada nam reditelj Li Vanel, poznat po filmu “Slagalica strave” (“Saw”), donosi rimejk ove priče koja će nositi isti naziv, a iako je prethodno najavljivano da će ulogu Nevidljivog čoveka dobiti Džoni Dep, na kraju je taj posao ipak pripao glumcu Oliveru Džeksonu Koenu.

Iako sama priča nosi naziv po Grifinu, Nevidljivom čoveku, fokus ovog filma će biti na Sesiliji Kas, čija uloga je poverena proslavljenoj glumici Elizabet Mos koja nas je očarala u uznemirujućoj seriji “Sluškinja priča” (po istoimenom romanu Margaret Atvud). Sesilija je ta koju Nevidljivi čovek, njen bivši dečko Ejdrijen Grifin progoni, a ona pokušava svima da stavi do znanja da nije luda, već u životnoj opasnosti..

“Zarobljena u nasilnom odnosu sa bogatim i genijalnim naučnikom, Sesilija Kas beži usred noći i uspeva da se sakrije uz pomoć sestre (Harijer Dajer), prijatelja iz detinjstva (Aldrid Hodž) i njegove ćerke tinejdžerke (Storm Rid). Ali, kada Sesilijin bivši dečko nasilnik izvrši samoubistvo i ostavi joj pozamašnu sumu novca, Sesilija počinje da sumnja da je njegova smrt prevara. Kako serija jezivih događaja postaje sve smrtonosnija i životi ljudi koje voli su ugroženi, Sesilija se trudi da dokaže svima da je progoni osoba koju niko ne može da vidi”, piše u zvaničnom sinopsisu rimejka.

“Nevidljivi čovek” će u bioskopima širom sveta izaći od 28. februara 2020. godine.

Novo izdanje romana “Ostrvo doktora Moroa”

Čarobna knjiga nam je uoči rođendana Herberta Džordža Velsa (21. septembar),  pripremila nova izdanja dva klasična dela ovog slavnog britanskog pisca. Jedna je “Vremeplov”, a drugi –  “Ostrvo doktora Moroa”, javlja Art-Anima.

Ostrvo doktora Moroa - Herbert Džordž Vels

Ostrvo doktora Moroa naučnofantastični roman iz 1896. godine govori o Edvardu Prendiku, brodolomniku koji spas nalazi na teretnom brodu za prevoz životinja, upućenom ka ostrvu zloglasnog doktora Moroa.

Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. On se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu…

Roman Ostrvo doktora Moroa bavi se nizom filozofskih tema, uključujući bol, okrutnost, moralnu odgovornost, ljudski identitet, i pitanja čovekovog uplitanja u prirodne zakone. Kada se ovo delo prvi put pojavilo pred čitaocima krajem 19. veka, dočekano je na nož kritike koja ga je proglasila zastrašujućim i bogohulnim.

Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta.

Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva.

Prevod romana uradila je Marija Pavićević.

“Vremeplov” Herberta Džordža Velsa u novom prevodu

Klasično ostvarenje naučne fantastike Vremeplov Herberta Džordža Velsa iz 1895. godine, doživelo je novo izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući Čarobna knjiga, javlja Art-Anima.

Vremeplov - Herbert Džordž Vels

Ovaj Velsov roman predstavlja mnogo više od izvrsne priče o putovanju kroz vreme. To je oštroumna i ozbiljna kritika društvenih procesa kroz koje prolazi naša civilizacija.

Vels je u svojim delima do detalja predvideo neverovatan napredak nauke i tehnologije, ali je izrazio i duboku zabrinutost na koji način bi taj napredak mogao biti zloupotrebljen.

Dva ključna predmeta njegovog interesovanja, koja se pojavljuju u svim njegovim delima, jesu problem evolucije ljudske vrste i sa njom povezana problematika budućih socijalnih odnosa. U knjizi Vremeplov veoma jasno dolaze do izražaja ova dva centralna motiva.

Radnja romana prati genijalnog naučnika koji stvara izum bez premca – mašinu za putovanje kroz vreme. Nestrpljiv da oproba njene mogućnosti, naučnik se otiskuje u neizvesnu daleku budućnost, gde ga dočekuje saznanje o neobičnoj sudbini ljudske civilizacije, čiji uzroci leže u našem dobu…

Roman je objavljen u novom prevodu Marije Puslojić.

“Regia Fantastica 2” – nova zbirka priča iz ex-YU

Udruženje građana Fanovi naučne fantastike iz Beograda pripremilo je svoju drugu zbirku “Regia Fantastica 2” sa pričama iz svih ex-YU republikama.

Sadržaj:

5. REČ UREDNIKA
7. Anadnin Jašarević – PLANET TAME
16. Aleksandar Obradović – BUKFIKS
21. Aleksandar Žiljak – ZIGGIE STARDUST PROTIV PAUKOVA S MARSA
27.  Andrej Ivanuša – AEQUILIBRIUM
32. Anto Zirdum – ANZORTIJA
45. Bojan Ekselenski – DJEČJA GREŠKA
51. Dinko Osmančević – SAMOUBISTVO S PREDUMIŠLJAJEM
57. Dragan Rabrenović – MAJSTOR ZA VREMEPLOV
64. Ilija Bakić – DRUGI POVRATAK VREMENSKE MAŠINE
76. Ivan Nešić – ZA SREĆU JE POTREBNO TEK DESET MINUTA
85. Marko Fančović – METLA LETI, KAMENJE SE KOTRLJA
91. Milena Benini – MRAČNI HODNICI VREMENA
103. Mira Satarić – BESKUĆNIK NA MOJOJ TERASI
113. Mirko Grdinić – PROMJENE SU NUŽNE
117. Sanja Pavošević Alisa – SPECIJALNO IZDANJE NAUČNOG ČASOPISA
121. Stevan Šarčević – A LEPO SU MI GOVORILI
125. Tamara Lujak – PAMETNA
130. Tihomir Jovanović – PRIMIRJE
140. Zlatko Geleski – NA POGREŠNOJ STRANI GROBA
148. Zoran Vlahović – NOĆ ODMAZDE
153. Herbert Džordž Vels – NOVI AKCELERATOR
167. Herbert Džordž Vels –  SVETSKI MOZAK: ZAMISAO O TRAJNOJ SVETSKOJ ENCIKLOPEDIJI
171. Svetislav Filipović – Filip – HERBERT DŽORDŽ VELS, LIK ČOVEKA KOJI DOLAZI
189. Zoran Stefanović – SKRIVENI IZA LAŽNIH IMENA: MOJ STRAH I NADANJA POVODOM “REGIJE FANTASTIKE 2”
193. BIOGRAFIJE I BIBLIOGRAFIJE AUTORA