Hobiti se “skućili” u Jermeniji

Fanove popularnih Tolkinovih dela verovatno će obradovati informacija da u Jermeniji postoji hotel koji u svemu dočarava postojbinu Hobita. Dvojica Jermena, braća Gulanijan, sagradila su u podnožju planine Kuću Hobita, kompleks hotel u Dilijanu.

Kuca Hobita u Jermeniji

Neki delovi pansiona idu duboko u zemlju. Krovovi su prekriveni zemljom, travom i cvećem. I svih šest kućica je maksimalno udobno, kako i priliči hobitima.

Prenoćište košta između 52 i 83 dolara, što je znatno iznad lokalne prosečne cene. Ali gosti su tu u svako doba godine. Sve je rezervisano do kraja leta.

Čitav projekat je porodični posao. Od nacrta do kontrole izgradnje. Trebalo je rešiti problem krovova, da budu stabilni i vodonepropusni, a da trava na njima ostane zelena. Jedan od tehničkih izazova bio je i postavljanje okruglih vrata tako da lako mogu da se otvore.

Iako se kuće spolja čine malim, visina krova kreće se između dva i dva i po metra. Nameštaj su izradili majstori Dilijana. Pansion je otvorio i nova radna mesta za lokalne stanovnike. Svaka kuća ima 20 kvadratnih metara.

Veliko interesovanje za "Hobit kuće" u Turskoj

Na području grada Sivasa, na severu Turske, izgrađene su kuće po uzoru na domove Hobita iz romana i filma “Gospodar prstenova”, koje izazivaju veliko interesovanje kako domaćih tako i stranih turista.

Hobit kuća u Turskoj

Baš kao što se može videti u filmu, ove kuće su dizajnirane za život ispod sloja zemlje i trave.

Opština Sivas odlučila se na gradnju kuća zbog serije romana i poznatog filma, koji imaju svoje fanove širom sveta.

Završetkom gradnje sedam kuća završena je druga etapa ovog projekta koji obuhvata 24 “Hobit” kuće.

U svakoj kući ima sve što je potrebno onima koji odluče da u njima provedu neko vreme, od kuhinje pa do spavaće sobe.

Načelnik Sami Ajdin izjavio je da očekuju turiste kako iz Turske, tako i van njenih granica.

Prema njegovim rečima, vlada veliko interesovanje za boravak u “Hobit” kućama.

hobit kuće

Kuće su, kako je kazao Ajdin, izgrađene u zemlji, pa su leti ugodne temperature, a zimi tople.

“Cilj nam je da broj kuća u budućnosti bude od 40 do 50. Vidimo da je ovaj projekat naišao na pozitivne kritike. Ljudima su potrebna ovakva mesta. Mnogo se preporučuju jer su odlične za odmor i opuštanje”, izjavio je on.

Potvrdio je da im dolaze zahtevi za boravak u ovim kućama, osim iz Turske, i iz bliskoistočnih zemalja.

“Ljudi na svakom mestu mogu pronaći hotele sa pet zvezdica, ali teško je naći mesto koje je u prirodi i gde se deca mogu mirno igrati i gde se možete odmoriti”, rekao je Ajdin.

hobit kuće i zalazak sunca

Prva sezona Amazonovog Gospodara prstenova prati mladog Aragorna

Dugoočekivana Amazonova igrana serija smeštena u Tolkinovu Srednju zemlju najverovatije će biti fokusirana na mladog Aragorna, prenosi portal BleedingCool. Studio Amazon je krajem 2017. potpisao ugovor vredan četvrt miliona dolara na prava da producira seriju od više sezona.

mladi Aragorn

Prema ugovoru, Amazon s produkcijom mora početi u roku od dve godine od potpisivanja ugovora da ne bi izubio prava na ekranizaciju, te se očekuje da bismo seriju mogli gledati već u toku 2019.

Za vreme radnje Tolkinovog „Hobita“ Aragorn je imao oko deset godina, dok „Gospodar prstenova“ pokriva vreme kada je budući kralj Gondora u svojim kasnim osamdesetim, iako izgleda dosta mlađe.

Pretpostavlja se da bi serija mogla da prati razdoblje koje počinje desetak ili više godina posle radnje „Hobita“.

"Gospodar prstenova" ulazi u lektiru

Spremaju se izmene u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije. Svakako, najviše pažnje izaziva program za prvi razred gimnazije, koji nije menjan od 1992. godine, a koji će konačno biti “apdejtovan”, ali – bez popularnih romana Agate Kristi.

Dela Agate Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi profesora. Umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati ”Doroteja” Dobrila Nenadića, najavila je Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ona kaže da je da je namera bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije i da su članovi stručne komisije smatrali da detektivski romani Agate Kristi treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.

– Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana… – rekla je Milijić Subić za Tanjug.

Ipak, odustalo se od predloga, a umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev ”Dorotej”, a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije ”Gospodar prstenova”.

scena iz Gospodara prstenova

Izgleda da će se suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnositi samo na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.

Dejana Milijić Subić kao primer navodi “Antigonu” i “Ilijadu” koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki povezujući je sa grčkom mitologijom.

– Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka – objašnjava Dejana Milijić Subić.

U petom razredu, biće značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ”Agi i Ema” Igora Kolarova, zadržani su naslovi koji se smatraju ”kanonom” u književnosti poput ”Doživljaja Toma Sojera” i ”Robinson Kruso”, dok je Žil Vern posle nekoliko decenija ‘izbačen” iz lektire.

– To ne sprečava nastavnike koji su ljubitelji Verna da ga preporuče učenicima. Međutim, naša istraživanja pokazuju da ga učenici nerado čitaju jer se njegova dela danas ne doživaljavaju fantastikom kao u vreme kada su pisana – kaže Dejana Milijić Subić i najavljuje da se od septembra uvodi i izborna lektira, tj. lista sa velikim brojem naslova sa koje će nastavnici u dogovoru sa učenicima birati tri književna dela.

U dopunskoj lektiri naći će se naslovi kao što su ”Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke” Ljubivoja Ršumovića, Tolkinov ”Hobit” u odlomcima, ”Tajna žutog balona” Nikol Lezije, ”Gospodar lopova” Kornelije Funke, kao i dela domaćih pisaca poput ”Putovanja u putopis” Vide Ognjenović, ”Priče iz glave” Vladislave Vojnović, ”Muzika traži uši” Dejana Aleksića, ”Veliko dvorište” Stevana Raičkovića.

DANAS: “Hobit” ulazi u dopunsku lektiru

Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti.

Hobit ulazi u dopunsku lektiru

Reč je o promenama za prvi i peti razred osnovne škole po kojima će se raditi od naredne školske godine.

U tekstu Danas se navode i neke zanimljivosti kada je reč o čuvenim delima epske fantastike iz pera Dž.R.R. Tolkina.

Tako se, recimo, navodi: “Zanimljivo je da se u dopunskom izboru lektire nalazi i Tolkinov “Hobit”, s tim što je predviđeno da đaci čitaju odlomke.”

Takođe: “Posebno mesto zauzela je i narodna bajka (koju učenici mogu posmatrati uz pomoć svog intermedijalnog iskustva), a ona se može porediti sa mitom ili sa istočnom tradicijom, ili sa savremenim autorskim fantastičnim delima (u izbornom delu su “Hiljadu i jedna noć” (izbor); starogrčki, rimski i slovenski mitovi po izboru učenika i nastavnika, Tolkinov “Gospodar prstenova” – prva knjiga).”

Filmovi koji su zaradili preko milijardu dolara na blagajnama

Sa objavom informacije da je novo animirano ostvarenje kompanije Disney, “Finding Dory”, prešlo magičnu cifru od milijardu dolara zarade na svetskim bioskopskim blagajnama, interesantno je videti koji su sve filmovi do sada uspeli u tome.

Do sada je samo 27 filmova uspelo da se nađe na privilegovanoj listi hitova sa najvećim uspehom na bioskopskim blagajnama.

“Avatar” — 2,79 mlrd. $ (20th Century Fox, 2009)

“Titanic” — 2,19 mlrd. $ (Paramount, 1997)

“Star Wars: The Force Awakens” — 2,07 mlrd. $ (Disney, 2015)

“Jurassic World” — 1,67 mlrd. $ (Universal, 2015)

“Marvel’s The Avengers” — 1,52 mlrd. $ (Disney, 2012)

“Furious 7” — 1,52 mlrd. $ (Universal, 2015)

“Avengers: Age of Ultron” — 1,41 mlrd. $ (Disney, 2015)

“Harry Potter and the Deathly Hallows Part 2” — 1,34 mlrd. $ (Warner Bros., 2011)

“Frozen” — 1,28 mlrd. $ (Disney, 2013)

“Iron Man 3” — 1,22 mlrd. $ (Disney, 2013)

“Minions” — 1,16 mlrd. $ (Universal, 2015)

“Captain America: Civil War” — 1,15 mlrd. $ (Disney, 2016)

“Transformers: Dark of the Moon” — 1,12 mlrd. $ (Paramount, 2011)

“Lord of the Rings: The Return of the King” — 1,12 mlrd. $ (New Line, 2003)

“Skyfall” — 1,11 mlrd. $ (Sony, 2012)

“Transformers: Age of Extinction” — 1,10 mlrd. $ (Paramount, 2014)

“The Dark Knight Rises” — 1,08 mlrd. $ (Warner Bros., 2012)

“Pirates of the Caribbean: Dead Man’s Chest” — 1,07 mlrd. $ (Disney, 2006)

“Toy Story 3” — 1,06 mlrd. $ (Disney, 2010)

“Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides” — 1,05 mlrd. $ (Disney, 2011)

“Jurassic Park” — 1,03 mlrd. $ (Universal, 1993)

“Star Wars: Episode I — The Phantom Menace” — 1,03 mlrd. $ (20th Century Fox)

“Alice in Wonderland” — 1,03 mlrd. $ (Disney, 2010)

“Zootopia” — 1,02 mlrd. $ (Disney, 2016)

“The Hobbit: An Unexpected Journey” — 1,02 mlrd. $ (Warner Bros., 2012)

“The Dark Knight” — 1,00 mlrd. $ (Warner Bros., 2008)

“Finding Dory” — 1,00 mlrd. $ (Disney-Pixar, 2016)

“Čuvari galaksije! sa najvećim brojem nasilnih ubistava!

Rezultati studije, koju je sproveo portal “Go Compares”, otkrivaju koji su to holivudski filmovi sa najvećim brojem prikazanih smrti. Film na prvom mestu ima čak 83.871 žrtvu.

Tako je film “Čuvari galaksije“ dospeo  na vrh liste blokbastera, zahvaljujući veoma “krvavom“ kraju.

U jednoj od završnih scena filma vidi se ubistvo 80.000 pilota intergalaktičke sile Nova korps, koja je procenjena na 83.871 žrtvu na ekranu – što je za 78.184 više od najbližeg rivala u ovoj kategoriji.

Studiju je spoveo sajt “Go Compare“, koji se bavi poređenjem finanskijskih usluga, i izračunao broj žrtava u nekim od najboljih filmova Holivuda od četrdesetih godina.

Studija je pokazala da se prosečan broj smrti u filmovima povećao u poslednjih nekoliko decenija. 1940. postojao je samo jedan film sa 50 ili više prikaza smrti, a deset godina kasnije ih je bilo 4. U periodu id 1960. do 1990. broj filmova sa scenama umiranja porastao je sa 33 na 119, a četiri filma iz 2014. dospeli su među prvih 10.

Porodični filmovi, kao što je trilogija “Gospodar prstenova“, takođe imaju visok nivo krvoprolića.

Lista 10 filmova sa najviše prikazanih scena umiranja glasi:

1.“Guardians of the Galaxy“ (2014.) – 83.871 puta prikazana smrt
2.“Dracula Untold“ (2014.) – 5.687
3.“The Sum of All fears“ (2002.) – 2.922
4.“The Lord of the Rings: return of the King“ (2003.) – 2.798
5.“300: Rise of an Empire“ (2014.) – 2.234
6.“Lord of the Rings: The Two Towers“ (2002.) – 1.741
7.“The Matrix Revolutions“ (2003.) – 1.647
8.“The Hobbit: The Battle of the Five Armies“ (2014.) – 1.417
9.“Braveheart“ (1995.) – 1.297
10.“The Avengers“ (1.019)