Veštačka inteligencija predviđa: Evo ko će umreti u poslednjoj sezoni Igre prestola!

HBO još uvek nije zvanično potvrdio termin poslednje sezone Igre prestola, ali sve je izvesnije da će to biti na proleće 2019. godine. Do tada, fanovi se predaju raznim razmišljanjima – recimo: ko će do kraja serije umreti!

Džon Snou

E pa, naučnik Taylor Larkin koji radi za kompaniju DataRobot je angažovao veštačku inteligenciju koja mu je pomogla u predviđanju smrti glavnih aktera do kraja serije.

Odnosno, kolika je verovatnoća da će likovi umreti u poslednjoj sezoni. Za predviđanje je napravio algoritam na osnovu karakteristika preko 2.000 karaktera u knjigama Džordža R.R. Martina.

Faktori su recimo godine, pol, kuća, plemenski status…

I onda je prepustio AI-ju da uradi analizu.

Evo cele liste:

Daenerys Targaryen – 83.77%
Jaime Lannister – 72.91%
Tyrion Lannister – 70.76%
Bran Stark – 66.02%
Cersei Lannister – 60.39%
Jon Snow – 58.99%
Euron Greyjoy – 54.95%
Sansa Stark – 50.28%
Arya Stark – 49.04%
Gendry – 39.87%

Advertisements

Vreme je da prihvatimo činjenicu da Džordž R. R. Martin možda neće završiti „Igru prestola“

Erik Kejn je dao sebi “oduška” [Ne, Džordž R. R. Martin još uvek ne zna datum objavljivanja romana „Vetrovi  zime“.]
Džordž R.R. Martin

Džordž R.R. Martin bi uskoro trebalo da objavi najnoviji nastavak čuvenog serijala „Pesme leda i vatre“. To bi bile divne vesti da je reč o šestoj knjizi, nastavku osnovne priče, koja bi trebalo da izađe  pod nazivom „Vetrovi zime“. Ali avaj, knjiga koja će izaći je prvi deo serijala „ Vatra i krv“.

„Veći deo sadržaja knjiga iz serijala ‘Vatra i krv’ čine ‘sporedna dešavanja’ prvobitno pisanih za ‘Svet leda i vatre’“, napisao je Martin na svom blogu. „Skraćene verzije nekih delova objavljene su kao pripovetke ‘The Princess and the Queen’ (Princeza i kraljica), ‘The Rogue Princ’ (Odbegli princ), i ‘The Sons of the Dragon’ (Zmajevi sinovi), ali ‘Vatra i krv’ će obuhvatiti neskraćene verzije, kao i poglavlja koja nikad nisu bila objavljivana.“

Kada mu je u komentarima postavljeno pitanje da li će „Vatra i krv“ izaći pre „Vetrova zime“, Martin je odgovorio da će najpre izaći prvi tom „Vatre i krvi“, zatim će uslediti „Vetrovi zime“, a nakon toga drugi deo „Vatre i krvi“. Nešto ranije, Martin je izjavio da nije siguran šta će biti prvo objavljeno; napisao je: „U ovom trenutku, teško je reći šta će se prvo naći na policama u knjižarama – da li ‘Vetrovi zime’ ili prvi deo ‘Vatre i krvi’, ali zaista mislim da ćete dobiti knjigu o Vesterosu u toku 2018… ko zna, možda i dve. Čovek može da sanja.“

Međutim, nisam siguran da čovek zaista može da sanja. Teško je sanjati nakon svih ovih godina razočaranja i odlaganja.

Svestan sam činjenice da ovo moje lamentiranje suviše dugo traje i da verovatno zvučim kao pokvarena ploča, vrteći iznova i iznova istu priču, ali to je jače od mene. Počeo sam da čitam Martinov serijal „Pesme leda i vatre“ kada sam imao 19 godina. To mi je jedno od omiljenih književnih dela svih vremena. Preneo sam svoju ljubav prema „Pesmama leda i vatre“ na sve koje poznajem.

Pet knjiga kasnije, a ja se bližim trdeset sedmoj. Gotovo polovinu svog života čitam ove knjige, a čitavih sedam godina – dakle, onoliko koliko traje prikazivanje televizijske serije „Igra prestola“ na kanalu HBO – čekam „Vetrove zime“. Nisam jedini koga ičšekivanje frustrira, a posebno ako se uzme u obzir u koliko se drugih projekata Martin uključio dok maše obećanjima da će ova priča ipak dobiti zadovoljavajući kraj.
Martin je oduvek burno reagovao na svako prigovaranje obožavalaca zbog njegove sporosti, pokazujući srednji prst onima koji su izražavali zabrinutost da bi mogao da umre pre nego što završi svih sedam knjiga. Ali, ostalo mi je vrlo malo strpljenja i razumevanja. Da, znam, to su Martinove knjige i može da radi sa njima šta god hoće. Mogao bi danas da prestane da ih piše, i da se ne osvrne. Mogao bi da ih napiše i da ih nikad ne objavi, iz inata. Ali važno je naglasiti da sav njegov uspeh i slava, ugovori za TV seriju i video-igrice, sve može da zahvali svojim strastvenim obožavaocima. A mi iz godine u godinu čekamo novu knjigu. Poženili smo se, razveli, promenili poslove, podobijali decu, i dočekali i ispratili predsednike.

Ono što zaista frustrira jeste činjenica da su četvrta i peta knjiga serijala, „Gozba za vrane“ i „Ples sa zmajevima“, na sličan način izlazile. Svaku od njih smo čekali godinama, a onda se ispostavilo da su obe slabije od prethodnih, velikim delom zbog potpuno neobjašnjive odluke da knjige budu podeljene na poglavlja umesto da slede logiku same priče. I tako se jedna knjiga bavila jednom grupom likova, dok se druga bavila drugom grupom likova i to sve tokom istog vremenskog perioda. Ovo je užasna odluka zbog koje je nastala prava hronološka zbrka i zbog čega su ovi nastavci lišeni bilo kakve tenzije.

Da stvari budu još gore, Martin je uveo  gomilu novih likova preko kojih pratimo radnju, čime je nepotrebno proširio zaplet. Umesto da se jednostavno drži likova koje smo pratili u prve tri knjige, i da polako uvodi ponekog novog, Martin je značajno proširio obim radnje i broj likova. Ovo je imalo loše posledice po knjige. I dok su kritičari hvalili „Ples sa zmajevima“, nisam mogao da se ne zapitam šta se desilo Martinovom uredniku.

Ali, ono što je u čitavoj zbrci najgore je način na koji se „Ples sa zmajevima“ završio. Jedna nerazrešena situacija za drugom, a uz to i niz pitanja bez odgovora. Pitali smo se da li je Džon Snežni zaista mrtav?  Šta će se dogoditi sa Vrhovnim Vrapcem i Sersei? Kakvu to igru igra Varis? I šta Maloprstić planira sa Sansom? Žao mi je deco, moraćete da sačekate „Vetrove zime“ da biste saznali odgovore na ta pitanja – ili, kako stvari stoje, da nam HBO da njihovu verziju razrešenja.

Danas, sedam godina kasnije, mislim da je sasvim opravdano sumnjati u to da će se serijal ikada završiti. Dobićemo osmu sezonu serije, sa verzijom koju je HBO pripremio, tako da ćemo na ovaj ili onaj način dobiti razrešenje, ali nakon nemaštovite sedme sezone nisam siguran da je to nešto čemu se treba radovati. Sada, kada serija postaje samo bleda senka onoga što je nekad bila, sa Martinom koji uporno odlaže objavljivanje sledeće knjige, mislim da je razumno sahraniti svako očekivanje.

Čak i ako „Vetrovi zime“ izađu 2018 ili 2019, koliko dugo ćemo morati da čekamo sedmu knjigu? A i ako je dočekamo, niko nam ne garantuje da će to biti poslednja knjiga. („Ja na ‘Pesmu leda i vatre’ ne gledam kao na serijal“,  napisao je Martin na svom blogu, „to je jedinstvena priča, objavljena u (nadamo se) sedam tomova.“) U najboljem slučaju, ako „Vetrovi zime“ budu objavljeni krajem 2018, početkom 2019, opet nam predstoji… novih sedam ili osam godina do objavljivanja sedme knjige. To je polovina sledeće decenije. Koliko će novih spin-of serija HBO snimiti do tada. Martin, sa punih 69 godina, nije baš u cvetu mladosti. Sasvim je prirodno brinuti da možda neće biti u stanju da ih završi ako nastavi ovih tempom, a jednako je logično i posumnjati da ga i nije briga.

Za one koji su već decenijama ljubitelji ovih knjiga, takođe je vrlo prirodno da osećaju bes i izneverenost, jer iako Martin jeste autor ove priče, obožavaoci su ti koji su je učinili toliko uspešnom. Ovo sam već rekao, ali razlog zbog kog smo ljuti je činjenica da volimo ove priče i da smo postali veliki poštovaoci Martina kao pisca i pripovedača, koji je, zahvaljujući tome, postao bogat i slavan. Da fanovi nisu ljuti zbog ovog beskrajnog čekanja na sedmu knjigu (nakon što smo prošli slične muke čekajući četvrtu i petu knjigu), Martin bi bio u mnogo goroj poziciji. Dakle, ljubav je ono što pokreće naš bes.

Setimo se pet stadijuma patnje: poricanje, bes, cenjkanje, depresija i prihvatanje. Vreme je da shvatimo poruku i prihvatimo činjenicu da serijal možda neće biti završen. Napustimo svaku nadu, ostavimo po strani i bes i odustanimo od čekanja. Jedan od najboljih serijala fantastike možda će na kraju postati samo gorko razočarenje.

Ako grešim, rado ću pogaziti sve što sam rekao.

P.S. Saznao sam od čitalaca da su neki Martinovi obožavaoci veoma ljuti i da su ga vrlo bezobrazno napadali i na internetu i licem u lice. To nije način. Molim vas, nemojte to da radite. Mislim da je korisno izražavati svoje frustracije na forumima, sa prijateljima, ili kad razgovarate o člancima kao što je ovaj, ali nema ni razloga ni potrebe da stvari postanu lične. Mi ne znamo zbog čega Martin ne može da završi ove knjige. Možemo biti uznemireni zbog toga, a da istovremeno pokažemo empatiju i razumevanje. Nemojte biti jedan od onih ludih fanova, zbog kojih sve nas bije loš glas. Budite dostojanstveni.

“Reciklirana” zanimljovost iz “Igre prestola”

Fanovi “Igre prestola” moraće da čekaju bar još godinu dana do početka nove sezone popularne HBO-ove serije, ali to ne znači da su prestali da tragaju za svakom novom informacijom o ovoj emisiji.

scena iz "Igre prestola"

Rešena da oduševi sve ljubitelje serije, kompanija za reciklažu metala Morecambe Metals odlučila je da izračuna cenu oružja u svakoj bici do sada.

Cena metala na otpadu danas iznosi oko 140 evra po toni. Služeći se tim podatkom, kompanija je ustanovila da je bitka kod zaliva Blekvoter u drugoj sezoni “Igre prestola” bila najskuplja.

Veruje se da je u sukobu korišćeno oko 1842 tone recikliranog metala, čija bi cena na tržištu danas iznosila 254 hiljade evra.

Dobijeni rezultat zasniva se na pretpostavci da svaki mač teži oko 1,5 kilogram. S obzirom na to da u Gvozdeni tron ugrađeno oko 1.000 mačeva, njegova težina iznosila bi jednu i po tonu. Težina oružja upotebljenog u bici kod Blekvotera bila bi, dakle, oko 1.000 puta veća od težine trona.

Na drugom mestu nalazi se bitka kod Goldrouda, sa Deneris Targarjen i Džejmijem Lanisterom i impresivnih 249,8 tona upotrebljenog metala.

Bitka kod Crnog Zamka osvojila je treće mesto sa 228,5 tona tona metala, piše britanski Ekspres.

Epski rat protiv Kralja noći kod Hardhouma nalazi se na četvrtom mestu, dok se na petom nalazi borba Džona Snoua protiv Remzija Boltona sa 56,4 tone iskorišćenog metala.

55 noći snimali scene borbe u “Igri prestola”

Asistent režisera Džonatan Kvinlan, koji je radio na 20 epizoda serije “Igra prestola”, objavio je fotografiju u znak zahvalnosti ekipi za “neverovatnu posvećenost tokom 55 noći snimanja“.

Fotografiju je ubrzo i obrisao, ipak, objava nije prošla nezapamćeno.

scena iz "Igre prestola"

“Za noćne zmajeve, za one koji su izdržali 55 noći na hladnoći, snegu, kiši, blatu i vetru. Kada milioni ljudi budu gledali ovu epizodu znaće koliko ste bili vredni. Neće ih zanimati koliko ste bili umorni, ili koliko je bilo teško. Shvatiće samo to da gledaju nešto što nikada do sada nije urađeno. I sve zbog vas. Hvala vam”, napisali su producenti.

Scene epske bitke snimane su na tri različite lokacije.

Osma sezona “Igre prestola“ najavljena je za april sledeće godine.

Grad naziva ulice po likovima iz "Igre prestola"

Epska fantastika “Igra prestola” stigla je u gradić nedaleko od Bojsija, država Ajdaho, bar u formi naziva ulica, zahvaljujući lokalnoj grupi za razvoj na čelu sa Džanelom Hol iz kompanije “B&A Engineers, Inc”.

scena iz "Igre prestola"

Gradić Kuna imaće nekoliko ulica nazvanih po likovima iz franšize G.R.R. Martina, te ako odlučite da se preselite “preko bare”, razmislite o nekretninama u Bulevaru Barateona ili u Rikonovoj ulici.

Hol je pričala o svojoj ideji u nedavnom intervjuu.

“Supervizor me je bukvalno pustio s lanca, i ja sam to iskoristila,” priznaje Hol.

“Nazive ulica obično radimo tematski, ali sam tu i tamo uspevala da provučem nešto zabavno u čast nas štrebera”, dodaje ona.

Lepo je kada vam šef daje toliku slobodu, i nadamo se da će i budući stanovnici tih ulica biti obožavaoci “Igre prestola”. Hol će nastaviti da sprovodi svoje ideje, a planira da pojedine ulice odaju počast Sansi, Aryi, Tyrionu i Grejdžojima.

Osma sezona je još uvek bliska budućnost, tako da su ovakve vesti o širenju “jevanđelja po Martinu” uvek zabavne. Bar dokle god neko u tom gradu ne nazovu crkvu Hram Prepodobne Sersej Lanister.

Kako bi Igra prestola izgledala kao Diznijev crtać

Sušna je ova 2018. za armiju obožavalaca kultnog serijala “Igra prestola” (Game of Thrones), jer ćemo na poslednju, osmu sezonu iz kuhinje produkcijske kuće HBO morati da čekamo još čitavih godinu dana.

U međuvremenu, umetnici iz Combo Estudio su ponudili alternativu u animiranoj varijanti.

Naime, Fernando Mendonka i Anderson Mahanski su se svojski potrudili oko ilustracija u maniru starih hitova poput Male sirene i Herkulesa, kojima su prikazali kako bi “Igra prestola” izgledala kao vrhunski Diznijev dugometražni crtać.

Naravno, krvava priča u kojoj većina glavnih aktera umire u mukama bi za dečju publiku morala drastično da se ublaži ali, sudeći prema prikazanim ilustracijama, izgleda da su autori uspeli da uhvate duh serije i spoje ga u sasvim prihvatljivu kombinaciju sa aurom Diznijeve porodice.

Ostaje da se vidi hoće li ova ideja zaista ugledati svetlost dana, kao i, ako je bude, da li će naići na odobravanje fanova Igre prestola ili možda privući upravo one druge koji su do sada odolevali zavodljivom epu u ledu i vatri…


d

Foto: Tirion Lanister


s

Foto: Džon Snežni i Duh


d

Foto: Sersei Lanister


d

Foto: Noćni kralj belih hodača


s

Foto: Varis


s

Foto: Arja Stark i Sendor Pseto Klegani


s

Foto: Brendon Stark i Hodor


d

Foto: Oberin Martel i Gregor Planina Klegani


d

Foto: Džejmi Lanister i Brijena od Tarta


f

Foto: Deneris Targarjen

Džordž R.R. Martin ima novu seriju – “Nightflyers”

“Nightflyers” je nova serija snimljena po priči koju je osamdesetih objavio Džordž R.R. Martin. Čovek najpoznatiji po “Igri prestola”.

Scena iz SF horor serije "Nightflyers"

A sada je tu i prvi trejler, kao najava za 10 epizoda.

Džordž R.R. Martin je priču opisao kao „Psiho u svemiru”, aludirajući na kombinaciju poznatog horor filma i SF tematike.

Radnja se dešava na svemirskom brodu čija posada traži mitsku vrstu vanzemaljaca.