"Igre gladi" dobijaju prednastavak

Trilogija “Igre gladi” koja je dobila i filmsku verziju, sada će dobiti “prikvel”, to jest priču koja prethodi događajima u toj romanesknoj i filmskoj distopiji.

scena iz "Igre gladi"

Kako je preneo “Njujork tajms”, autorka ove distopije, koja je doživela veliki uspeh, Suzan Kolins najavila je da će se roman u kome su opisani događaji koji su prethodili “Igrama gladi” pojaviti u knjižarama 19. maja 2020. godine.

Radnja tog romana, koji opisuje šta se zbivalo na Zemlji pre nego je zavladala glad, opisuje zbivanja koja su docnije nazivani “Mračni dani”.

Kolinsova je izjavila da je vratila vreme unazad da bi prikazala kako je život na Zemlji postao surov. Knjizi se raduju svi koji su pročitali trilogiju ili gledali film, ali i izdavači i Holivud jer će svi imati koristi, prenosi B92.

Trilogija je prodata u više od 100 miliona primeraka i prevedena je na 50 jezika, a mlada i do tada nepoznata glumica Dženifer Lorens koja je igrala Ketnis postala je filmska zvezda prvoga reda i čak je osvojila i Oskara. 

Iako je prošlo skoro 10 godina otkako je snimljen treći nastavak filma, i trilogija i filmovi već su postali klasici, tako da će i oni biti ponovo vraćeni u opticaj.

U pripremi prednastavak popularnih „Igara gladi“

Autorka popularne distopijske franšize „Igre gladi“, Suzan Kolins najavila je prikvel roman koji će biti objavljen sledeće godine.

scena iz Igre gladi

Radnja najavljenog romana će biti smeštena 64 godine pre događaja iz trilogije, a fokusiraće se na propali pokušaj pobune u Panemu.

No, uprkos činjenici da novi roman još uvek nema ni naslov te da će do njegovog objavljivanja doći tek iduće godine, Lionsgate je objavio kako već rade na filmskoj adaptaciji u saradnji sa autorkom.

„Kao ponosni dom filmova ‘Igre gladi’, ne možemo dočekati objavu sledeće Suzanine knjige. Komunicirali smo s njom tokom pisanja romana, i radujemo se nastavku bliske saradnje na filmu“, saopštio je predsednik kompanije Lionsgate Motion Picture, Džo Drejk.

Novi roman Suzan Kolins bi trebalo da ugleda svetlo dana 19. maja 2020. godine.

Danas: Najsubverzivniji blokbaster svih vremena

Ko se mogao nadati da će “Igre gladi” biti uspešna holivudska franšiza. Priča sa ženskim herojem koji je zarobljen u distopijskom kapitalističkom košmaru, sa porukom pobune i revolucije, nije na početku delovala kao projekat koji može dovesti mnogo publike u bioskope. Bez obzira na popularnost trilogije Suzan Kolins, koja je pre prvog filma 2012. godine prodata u više od 65 miliona kopija samo u SAD, niko nije očekivao da će film o Ketnis Everdin, nimalo duhovitoj, luckastoj ili druželjubivoj devojci, koja je u svojoj borbi naoružana samo Dijaninim lukom i divljom voljom, zaraditi milijarde širom sveta.

Pa ipak, četvrti nastavak i veliko finale sage o Ptici rugalici “Sjaj slobode 2” bio je, prema podacima pojedinih istraživanja, poslednjih meseci iščekivaniji film od novog nastavka “Ratova zvezda”. Ali serijal Džordža Lukasa ne govori o surovom kapitalizmu, kao “Igre gladi”, zbog čega je ova filmska tetralogija dobila titulu najsubverzivnijeg blokbastera svih vremena.

Zbog čega je ova priča, zamaskirana u književnost za mlade (“young adult”), tako popularna? Zato što film i knjiga o komercijalizaciji nasilja ne deluju kao fikcija, već tamna refleksija naše stvarnosti.

Trilogija Suzan Kolins smeštena je u postapokaliptičnu Severnu Ameriku, koja se sada zove Panem. Ova država podeljena je na bogati glavni grad Kapitol i 12 siromašnih i obespravljenih Okruga, koji posle bezuspešne pobune kao kaznu moraju da donose danak – dečaka i devojčicu između 12 i 18 godina, koji će se takmičiti u godišnjim Igrama gladi, najsurovijem rijaliti programu. U velikoj areni koja može da se promeni od ledene u pustinjsku sredinu, 24 izabrane dece bore se za svoj opstanak, protiv surove okoline, jedni protiv drugih ili prljavih trikova tvoraca igre i, naravno, gladi. Sve za zabavu zahtevne TV publike. U takvom sistemu jedna devojka, Ketnis Everdin, uspeva ne samo da pobedi u 74. Igrama, već i da svojim uspehom pogodi kao strela, pravo u srce, opresivni sistem postapokaliptične Amerike. Njena pobeda, poput glasa ptice rugalice, raširila je nadu među pokorenim stanovništvom, zapalivši požar pobune u celoj državi. Nakon nastavka priče u “Lovu na vatru”, gde predsednik Snou pokušava da se reši vatrene devojke tako što organizuje nove Igre gladi u kojima učestvuju dosadašnja 24 pobednika, “Sjaj slobode” govori o stvarnosti revolucije sa ulica Okruga. Ketnis je sada deo pobunjenika, a svaki njen korak ponovo je praćen kamerama koje ovaj put treba da pokažu stanovnicima Panema da je pad Kapitola moguć.

Gde je tu veza sa našom stvarnošću? Pre svega u odnosu prema medijima. “Igre gladi” nisu samo gorka satira činjenice da su rijaliti emisije postale najgledaniji televizijski program, već pokazuju i pravu suštinu sedme sile koja pravi spektakl od brutalnosti. Sama funkcija medija je da utiče na masu, bilo kao upozorenje Kapitola šta se može desiti sa njihovom decom ako se pobune, ili propaganda koju smišljaju ljudi iza Revolucije, kako bi podstakli društvo na ujedinjenje u borbi. Sve na kraju završi na televiziji.

Film o klasnoj podeli društva snimljen u estetici rijaliti programa i video-igrica donosi i alegoriju kapitalističkog sveta konkurencije – pravilo – može biti samo jedan, a ostali su u ovom slučaju osuđeni na smrt. Takođe globalne podele na zemlje prvog i trećeg sveta, ili u mikrokosmosu svake države – na bogate i siromašne, u fokusu su “Igara gladi” – blještavi sjaj Kapitola, u čijoj estetici bi verovatno jedino mogla da uživa Ledi Gaga, stoji nasuprot mraka i bede Okruga, a ljudi koji rade tačno ono što im se kaže suprotno od onih koji se bore za goli život.

Jednostavne alegorije vrlo lako su se primile u pojedinim sredinama, pa su tako na protestima širom sveta, uglavnom u državama autoritativnih sistema na Istoku, pojedinci koristili simbole Ptice rugalice koja u filmu i knjizi poziva na pobunu (podignuta tri prsta). A zbog činjenice da je Panem nastao po uzoru pre svega na Ameriku, ali i druge kapitalističke zemlje, teme “Igara gladi” nisu daleke ni od stanovnika zapadnih država.

S druge strane, u zemljama koje se vrlo živo sećaju svojih revolucija i trenutka kada su ih one izneverile, priča iza revolucije Okruga je najzanimljivija. Borba za moć i unutar obespravljenih i nezaštićenih, stvaranje novog totalitarnog sistema i činjenica da u ratu obe strane donose kontroverzne odluke, samo su neka od pitanja koje postavljaju “Igre gladi” (za naše društvo, čini se, vrlo dobro poznate u raznim epohama).

Ipak, bez obzira na veliku popularnost serijala “Igre gladi” primetno je da su za razliku od prva dva filmska dela, druga dva nastavka, nastala po jednoj knjizi – “Sjaj slobode”, dosta slabije prošla na bioskopskim blagajnama. Želja za većom zaradom holivudskih studija, koji su poslednjih godina popularne knjige delili na više filmova ne bi li zaradili malo više novca (od “Hari Potera” i “Sumrak sage” do “Hobita”), i ovaj put je dovela do razvučenosti priče i slabijeg efekta razrešenja. Očekivano, budući da svakom filmskom studiju nije cilj da podstakne publiku na pobunu, već da zaradi, pa makar i pričom protiv konzumerizma. Zato i ovaj put, kao i uvek u Igrama, ne pobeđuju učesnici, već sistem – u ovom slučaju holivudski.

SVE POPULARNIJE DISTOPIJE

Poslednjih godina među popularnijim žanrovima, posebno u književnosti za mlade, sve su češće distopije. O kojoj pomami među mlađom generacijom (koja odnedavno nosi naziv generacije K po junakinji Ketnis Everdin) je reč govori i činjenica da je nakon “Igara gladi” svoju filmsku verziju dobila je i trilogija “Drugačija”, a holivudski studiji planiraju i nove naslove. Bilo da govore o savršenom društvenom sistemu iza koga zapravo vlada haos, ili svetu koji preživljava nakon katalizmičkog događaja, zamaskirane u priče o budućnosti, distopije su uvek barometar društvene klime i govore o trenutnim teskobama.

Lajonsgejt želi još "Igara gladi"

Franšiza “Igre gladi” je izuzetno uspešna za Lajonsgejt, pa se sada ovaj filmski studio suočava s problemom šta dalje, pošto se serijal uskoro završava. Ostalo je još samo da se u novembru prikaže “Igre gladi: Sjaj slobode 2”, čime se završava ono što je napisala Suzan Kolins, autorka književnog serijala.

Lajonsgejt nemaju dostojnu zamenu za ovaj projekat. Najbliži njemu su “Divergenti”, ali je prvi film ovo serijala imao samo oko 40% onoga što su zaradile prve “Igre gladi”. Stoga ne čudi što sada studio pokušava da naše načina kako da produži svoju franšizu – bilo preko prednastavaka, bilo preko nastavaka.

Naravno, tu se sada pita i spisateljica Kolinsova da li želi da ide dalje ili joj se više sviđa da se rade novi filmovi o Panemu. Vorner Bros nešto slično radi sa Harijem Poterom.

U međuvremenu je najavljeno da će poslednji film iz “Igara gladi” biti remasterovan i biti prikazivan u Americi od 20. novembru. Ovo će biti prvi film iz “Igara gladi” koji će u 3D biti prikazivan u Americi i treći u IMAX formatu, jer prošlogodišnji “Sjaj slobode 1” nije tako urađen.