10 najboljih knjiga Stivena Kinga: Jedan od mogućih izbora!

Stiven King je prve priče objavio je još krajem šezdesetih, debitovao je romanom “Keri” 1974. godine, a od tada je objavio više od 60 knjiga. Vremenom je stekao epitet najvećeg majstora horora, ali je odavno napustio okvire žanra i piše i trilere, i krimiće, i fantastiku, i serijale “natopljene” magijskim realizmom… Da li su najpopularnije knjige nekog pisca ujedno i njegove najbolje pitanje je starije od knjižara, ali bi se moglo reći da kod Stivena Kinga to ide “ruku pod ruku”.

„Radio sam to iz čistog uživanja u tome. A ako to možete da radite uživajući, onda to možete da radite zauvek“, navodi King u memoarskoj knjizi „O pisanju“. Da li su svih njegovih šezdesetak knjiga pojednako uspele? Nisu. Ali tačno je i da se iz prave male biblioteke naslova sa njegovim potpisom na koricama mogu probrati vrhunska dela. Novinarka „Biznis insajdera“ Katerin Fjoriljo na „Gudridsu“ se suočila sa podatkom da su korisnici ove platforme posvećene knjigama i čitanju Kingove knjige ocenjivali više od 15 miliona puta i da su napisali više od 630.000 prikaza. Da bi izdvojila njegove najbolje i najpopularnije knjige među čitaocima, držala se naslova koji su najviše puta dobile maksimalnih pet zvezdica.

ISIJAVANJE

Teško da bi moglo biti iznenađenje to što je najpopularnija knjiga Stivena Kinga ujedno i njegov prvi bestseler: „Isijavanje“, klasični horor roman iz 1977. godine, prenet je i na veliko platno u režiji Stenlija Kjubrika sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi (King je, inače, smatrao da je film promašio suštinu knjige).

Stiven King

„Isijavanje“ je napeta (paranormalna) priča o Džeku Torensu, koji počinje novi posao kao domar u hotelu, nadajući se da će moći da provodi više vremena sa svojom porodicom i više vremena pišući. Međutim, van sezone, jeziva snežna oluja zarobljava Džeka u hotelu, a zlokobne stvari počinju da se dešavaju. Ova knjiga o ukletoj kući ne prestaje da zastrašuje čitaoce već skoro pola veka. Samo na platformi „Gudrids“ ju je više od 130.000 čitalaca ocenilo sa maksimalnih pet zvezdica.

TO

U Deriju, u Mejnu, sedmoro tinejdžera otkrili su užas koji su nazvali „To“, a često preuzima oblik klovna Penivajza. Nakon što su odrasli i svako je postao uspešan u onome čemu se posvetio, jedan od njih pozvao je da se vrate da bi zajedno jednom zauvek zaustavili tog stvora.

Stiven King

Stiven King pripoveda u paralelnom narativnom toku, prateći priče iz 1958. i 1985. i jezive opise da bi razvio jedinstvene likove i istražio teme koje daleko premašuju okvire klasičnog horora kao žanra.

UPORIŠTE

Radnja u knjizi počinje dan nakon što je 99 odsto stanovništva na Zemlji ubio virus koji je greškom oslobođen. Malobrojne preživele razdiru čudni snovi i borba između dve struje u društvu.

Stiven King

Na više od 1.100 stranica, King u ovom remek-delu kombinuje klasične elemente iz priča o natprirodnom i fantastike i stvara postapokaliptičku distopiju, pričajući ujedno o preživljavanju, religiji i moralnosti, piše Katerin Fjoriljo.

MIZERI

Nakon što proslavi izlazak novog romana, Pol Šeldon doživi saobraćajnu nesreću u Stenovitim planinama, a spasava ga En Vilks, njegova najveća obožavateljka. Dok neguje Pola, pošto je slomio obe noge, ona ga primorava da napiše novi roman, besna jer je pisac „ubio“ njenog omiljenog lika.

Stiven King

Opsednuta, En drži Pola kao taoca u ovoj priči o mučenju, psihološkoj manipulaciji i zavisnosti. Ovo je horor roman pun krvi i grozota, sa višedimenzionalnim negativcem, jaka i slikovita priča o borbi između žrtve i onoga ko ju je zarobio.

22/11/63

U romanu sa putovanjem kroz vreme priča prati Džejka Epinga, profesora u srednjoj školi kome je predstavljen portal u 1958. godinu i on treba da ode u prošlost da bi sprečio atentat na Džona Kenedija.

Stiven King

Džejk dobija novi identitet, testira pravila putovanja kroz vreme i otkriva šta bi moglo da ga sačeka u sadašnjosti ako uspe u svojoj misiji. Sa jako malo (ako i imalo) horora u ovom romanu, nazvanom po datumu kada je Kenedi ubijen, pred ljubiteljima Kingovih knjiga je uzbudljiva istorijska priča, jedna od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ da su se događaji odigrali drugačije.

MRAČNA KULA: REVOLVERAŠ

Ovo je prvi nastavak iz naširoko popularnog serijala „Mračna kula“ koji je vremenom narastao na osam knjiga i jednu kratku priču.

Stiven King

Roland od Gileada je poslednji pripadnik viteškog reda Poslednjih Revolveraša. Kroz mešavinu mračne fantastike, horora i motiva iz vesterna, priča prati Rolanda u njegovom pohodu na Mračnu kulu, u kojoj je sadržano sve što postoji. Na svom putu, zagonetni usamljenik traga za svojim arhineprijateljem, sprijateljuje se sa likovima koje sreće usput, upoznaje privlačnu, misterioznu ženu… Dodatno uzbuđenje za Kingove redovne čitaoce su aluzije na njegove druge knjige.

KERI

Prvi roman koji je Stiven King objavio govori o Keri Vajt, tinejdžerki sa telekinetičkim moćima sposobnom da pokreće objekte snagom svojih misli.

Stiven King

Pošto je zlostavljana celog života, jedan posebno traumatičan dan pokreće osvetnički niz koji kulminira čuvenom zastrašujućom scenom sa proslave mature. Ovaj moderni horor klasik (takođe i kultni film sa Sisi Spejsik u naslovnoj ulozi) istovremeno je i snažno štivo protiv zlostavljanja.

GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA

U ruralnom Mejnu, živopisna porodica useljava se u savršeni dom da bi tamo živela jednostavan i srećan život, ali tamo otkriva da ceo gradić pohode užasi, a da je izvor svih tih zala obližnje groblje za kućne ljubimce.

Stiven King

Ovo je horor koji postepeno obuzima čitaoca, jedan je od onih koji manje prikazuju tragove krvi, a više se nižu uznemirujući detalje od kakvih se čitaocima ježi koža da bi na kraju čitaoci ostali zaplašeni na način na koji to samo King ume da izvede.

ZELENA MILJA

„Zelena milja“ je serijal u okviru kog je objavljivan tom po tom od 1996. naovamo, a svaki je odmah stizao na listu bestselera „Njujork tajmsa“.

Stiven King

Sažet u jednu knjigu, „Zelena milja“ prati Pola Edžkomba, čuvara u zatvoru sa osuđenicima koji čekaju trenutak kada će zakoračiti „zelenom miljom“ na putu ka električnoj stolici i pogubljenju. Iako je Pol video skoro sve, njegova iskustva sa zatvorenikom Džonom Kofijem ne liče ni na jedno pre. Džon je čudan zatvorenik, osuđen za izopačeni zločin uprkos tome što je utvrđeno da mu je svest na nivou deteta. Ovo je roman koji tera na razmišljanje i izaziva emocije, uverljiva priča kakva sadrži šokantne detalje i prepoznatljiv Kingov stil.

SALEMOVO

„Salemovo“ je drugi roman koji je Stiven King objavio. Priča govori o piscu Benu Mirsu koji se vraća u grad gde je odrastao da bi se suočio sa zlom kom je jednom uspeo da umakne.

Stiven King

U ovoj jedinstvenoj pripovesti o vampirima više je horora nego u većini Kingovih drugih knjiga, a inspirisana je klasičnim vampirskim pričama i filmovima. King piše neverovatne horore o malih gradovima, pa se ni ova knjiga ne razlikuje, predstavljajući u njoj mirno mesto sa tajnama o zlostavljanju, nasilju i ubistvu ispod površine takve slike.

Na listi Kingovih najboljih naslova po ocenama čitalaca na platformi „Gudrids“ posle prvih 10 slede njegove knjige „O pisanju“, drugi deo serijala Mračna kula pod nazivom „Crtež na drvetu“ (kod nas pod naslovom „Tri tarot karte“), „Godišnja doba“ (sa četiri priče, od kojih je najpoznatija „Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka“, po kojoj je snimljen film), „Pod kupolom“, pa „Pustare“ (treći deo serijala „Mračna kula“), „Gospodin Mercedes“, „Čarobnjak i staklo“ (četvrti nastavak „Mračne kule“), „Doktor Slip“ i „Mračna kula“ (završni deo serijala).

Na prodaju sekira iz “Isijavanja”

Sekira koju je Džek Nikolson koristio 1980. u hororu “Isijavanje” prodaje se za neverovatnih 51.600 evra.

Dzek Nikolson i sekira

Sekira koju Nikolson zabija u vrata i izgovara “Evo DŽonija”, nakon što progoni svoju izbezumljenu suprugu, napravljena je od poliesterske pene, a kupac će dobiti i DŽekovu fotografiju iz filma, sa autogramom.

Sekira je ofarbana da podseća na drvo i ima srebrnu traku koja imitira sečivo, a prodavac je “Pol Frejzer kolektibles” iz Bristola.

Pesme nastale pod uticajem kultnih horora

Muzički kantautori su oduvek imali neku vezu sa filmom, direktnu ili posrednu. Ali, zanimljivo je da je jedan filmski žanr naročito bio veoma podsticajan za muzičare – horor.

Dzenet Li pod tusem u filmu Psiho

Beskrajna uzbuđenja i strahovi, koje u gledaocima bude horor filmovi toliko su univerzalni da ne iznenađuje što su muzičari takve trenutke poželeli da prenesu na svoja dela. Ne želeći da njihova muzika ostane „neutralna“, ponudili su u svojim delima, pronašavši plodno tle u hororima, „plamteće crvenilo“.

Neki od najstrašnijih trenutaka u svetskoj kinematografiji poslužili su kao podsticaj i za neka muzička remek-dela. Evo 10 pesama koje su inspirisali horori, po izboru magazina „Far aut“:

„Psycho Killer“, „Toking heds“ (Psiho)

Nije mnogo trebalo čudnovatom i unikatnom, visokom, crnom i zgodnom Dejvidu Birnu da unutar sebe pronađe „delić“ Normana Bejtsa, koga je u filmu Alfreda Hičkoka tumačio Entoni Perkins. Pored vizuelnih sličnosti sa psihopatom iz „Psiha“, Birn je još na početku svoje scenske karijere i sam rekao: „Nisam mogao da pričam sa ljudima licem u lice, pa sam jednostavno izašao na binu, počeo da vrištim, skičim i da se grčim“.

I prirodno film „Psiho“ Alfreda Hičkoka bio je inspiracija za zvučnu sliku „izvanredne uvrnute umetnosti“, kakva je pesma „Psycho Killer“. Folk i jednostavna plesna muzika tvore podlogu jedinstvenim stihovima, a već decenijama su sa svim svojim tajnovitostima jedan od idioma pop kulture.

Kada je komponovao „Psycho Killer“ Birn je zamolio basistkinju benda, Tinu Vejmaut, koja je inače tečno govorila francuski, da smisli delić refrena koji bi se otpevao na francuskom, Ideja autora bila je da se tako dodatno naglasi šizofrena ličnost labilnog naratora numere. I dok efekat tog „izuma“ nije možda zastrašujući kao jedna od najčuvenijih scena u istoriji velikog ekrana – ona kada Dženet Li strada pod tušem u Hičkokovom ostvarenju, opet je „Psycho Killer“ očaravajući.

„Motorpsycho Nightmare“, Bob Dilan (Psiho)

Alfred Hičkok, ako je suditi samo po muzici, bio je jedna od glavnih kreativnih snaga u skorijoj umetničkoj istoriji. I dok su „Toking hedsi“ u pesmi „Psycho Killer“ pokušali da izraze svu tenziju Hičkokovog filma „Psiho“, Bob Dilan je imao sasvim drugačiji pristup. Dosledan svom „statusu glasa generacije“, Dilan je prišao „Psihu“ praveći neku vrstu parodije. Zaplet filma pomešao je sa jednom starom šalom o putujućem prodavcu, koji dolazi na jednu farmu, i uprkos tome što se farmerova ćerka, „šunja poput Entonija Perkinsa“, Dilan je skrojio satiru o slobodi govora.

Pesma „Motorpsycho Nightmare“, koja se našla na albumu „Another Side of Bob Dylan“ iz 1964. samo je učvrstila njegov status glasnogovornika generacije. Ne samo da biva „otmeni kupac“ Hičkokove „robe“, već stiže da u pesmu ubaci i referencu na čuveni film Federika Felinija „Sladak život“.

„Debaser“, „Piksis“ (Andaluzijski pas)

„Andaluzijski pas“ Luisa Bunjuela, prvo njegovo filmsko ostvarenje, možda se ne može nazvati pravim hororom, već pre skandaloznim napadom na pristojnost. Takvim da je francusko-španski nadrealistički film iz 1929. godine i dalje je jedno od najuznemirujućih ostvarenja ikada napravljenih u svetskoj kinematografiji. Reditelj Bunjuel se udružio sa „ludim slikarskim genijem“ Salvadorom Dalijem kako bi napravio film koji će poniziti dotadašnji svet umetnosti.

„Voleo bih da je Bunjuel još uvek živ. Napravio je film ni o čemu, a sam naslov je pravi nonsens, pa što ne napraviti pesmu o njemu“, govorio je Blek Frensis o pesmi svog sastava iz 1989. Najdirektniju referencu na film sastav „Piksis“ u svojoj pesmi pominje u stihovima o „sečenju očnih jabučica, o kojima treba da znaš“.

Najzanimljivije u celoj priči jeste da je rezultat njihove fascinacije „Andaluzijskim psom“ čudna, agresivna, a opet tako slušljiva pesma.

„Get Out of My House“, Kejt Buš (Isijavanje)

Na albumu Kejt Buš iz 1982. „The Dreaming“ našla se pesma koja je opisivala jednu noćnu moru. U numeri „Get Out of My House“ britanske pevačice i kantautorke narator obitava u istom zastrašujućem „carstvu“, kakvo je hotel „Overluk“ u knjizi Stivena Kinga i filmu „Isijavanje“ Stenlija Kjubrika.

„Ta knjiga jedina je koju sam u životu pročitala i koja me je istinski uplašila“, rekla je jednom Kejt Buš.

I u pesmi ona priča priču o uznemirujućem kućnom azilu koji samo potcrtava dramatičnim ritmovima bubnjeva koj još više doprinose klaustrofobičnom osećaju. Stihovi su sablasni, jer Bušova vapi: „Ova kuća je stara koliko i ja; ova kuća zna sve šta sam učinila“.

Tamni svet Kjubrika iz filma jednako je uznemirujući i u ovoj pesmi Kejt Buš.

„Nosferatu“, „Blue Oyster Cult“ (Nosferatu)

Nemi film „Nosferatu – Simfonija užasa“ snimljen je daleke 1922. godine prema romanu Brema Stokera „Drakula“. Nemačko ekspresionističko ostvarenje ne samo da je donelo slavu reditelju F.V. Murnau, već je i promenilo poimanje filma sa svojim do tad neviđenim tehničkim dostignućima. S obzirom da je Murnau pravio film po Stokerovom romanu, ali bez zvaničnog odobrenja autora, tvorci nemog ostvarenja su tuženi i sve kopije, sem jedne jedine, bile su uništene. Ali, ta jedna kopija tog atmosferičnog remek-dela pronašla je put do velikih ekrana i do srca članova američkog rok benda.

Sastav „Blue Oyster Cult“ uhvatio je u svojoj pesmi tamnu auru filma. Međutim, autori su želeli da ovom pesmom više odaju počast filmu, nego da prave direktnu repliku sedme umetnosti u svome muzičkom delu, koje karakteriše i zarazni refren i „zapaljivi“ gitarski solo.

„Pinhead“, „Ramonsi“ (Nakaze)

I da nije bilo ove pesme američkog pank rok benda iz 1977. godine moglo bi se konstatovati da su „Ramonsi“ i film „Nakaze“, po mnogima, simbol „carstva nerazumevanja“. Film Toda Brauninga iz 1932. prati grupu sasvim neuobičajenih cirkuskih izvođača. Tako umetnik na trapezu nema noge, niti ruke, a uspeva da zapali cigaretu koristeći samo svoje usne… Iako je ovaj film bivao zabranjivan, izuzev strašnog naslova reč je o priči koja suštinski greje srca i stavlja u prvi plan, u najmanju ruku, otpadnike na vrlo mudar način.

Takođe, ako zanemarimo „spektakl“ koji je uvek pratio „Ramonse“ kroz karijeru, ostaje nepobitna činjenica da je većina previdela svu mudrost njujorškog sastava.

Pesmu inspirisanu Brauningovim filmom „Ramonsi“ bi izvodili na kraju svojih koncerata. Uz to Džoi Ramon bi uzvikivao i držao natpis na kome je stajalo: „Gabba Gabba Hey“, „mantru“ koja se ponavlja u užasavajućim scenama „Nakaza“.

„Walcott“, „Vempajer vikend“ (Izgubljeni dečaci)

Film Džoela Šumahera „Izgubljeni dečaci“ ne samo da je inspirisao pesmu „Walcott“, već je, na neki način, bio podsticaj i za rađanje američkog benda „Vempajer vikend“. Frontmen benda Ezra Kening, opčinjen Šumaherovim delom o braći koji se susreću sa grupom vampira iz 1987. godine, još je tokom brucoške godine na koledžu napravio svoj eksperimentalni film.

Glavni lik u Keningovom filmu bio je Volkot koji u međuvremenu kao da je „iskočio“ iz zaboravljene VHS kasete u muzičarevom domu i „stvorio“ se na debi albumu grupe. Inspirisan Šumaherovom vampirskom storijom sama pesma o Volkotu nije zastrašujuća, naprotiv u pitanju je melodično delo koje je grupu izdvojilo kao novi bend 2008. godine. I dok na prvi pogled nikako ne nalikuje nekom zloslutnom delu, stihovi „đavolja gozba jesu ljudski životi“ dovoljna su naznaka inspiracije.

„Bad Moon Rising“, „Kridens klirvoter rivajvl“ (Đavo i Danijel Vebster)

Ironija vezana za pesmu „Bad Moon Rising“ jeste da je obrađivana mnogo puta i da je korišćena na saundtracima za mnoge filmove, od „Blejda“, preko „Zone sumraka“ do „Američkog vukodlaka u Londonu“. A zapravo je inspirisana jednim, i to malo poznatim hororom iz 1941. „Đavo i Danijel Vebster“. Na ideju za ovu pesmu Džon Fogerti došao je kada je odgledao taj horor Stivena Vinsenta Beneta.

Film oživljava priču o Faustu i đavolu… Kada se sklopi pakt sa đavolom o sedam godina blagostanja, to je, po pravilu, osuđeno na propast. Mračan, olujan film američki bend u svojoj pesmi to vrlo dobro osvetljava.

Odgledavši film Fogerti, kako je jednom rekao za magazin „Rolingstoun“, poželeo je da napravi numeru „o apokalipsi koja samo čeka da se sruči na nas“. Iako pesma na trijumfalan način potcrtava zloslutno osećanje, paradoklasno, uprkos svom mraku, nudi i dobru zabavu…

„Eyes Without a Face“, Bili Ajdol (Oči bez lica)

Pesma koja je odavno postala klasik Bilija Ajdola svoje ime i doslovno je pozajmila od filma koju ju je inspirisao – „Oči bez lica“ reditelja Žorža Franžija. I dok je većina francuskih umetničkih filmova uvijena, bar kada su naslovi u pitanju, Franžijev ne može biti direktniji. Za „udarac u lice“ odlučio se i Ajdol u svojoj atmosferičnoj baladi.

U Franžijevom legendarnom hororu hirurg izaziva saobraćajnu nesreću posle koje lice njegove ćerke ostaje unakaženo. Dementni otac, uz pomoć saradnice otima mlade devojke u bezuspešnim pokušajima transplantacije njihovih lica na spaljenu kožu ćerke koja luta hodnicima kuće s belom maskom…

U pesmi sa drugog albuma iz 1983. godine Ajdolova bivša devojka Peri Lister peva originalni naslov kao uvod u refren kojim se odaje počast kinematografskoj inspiraciji. A pesma je i danas vanvremenski nju-vejv klasik.

„Why Didn’t Rosemary“, „Dip parpl“ (Rozmarina beba)

Tek nekoliko pesama kroz muzičku istoriju bilo je tako direktno inspirisano filmom kao „Why Didn’t Rosemary“ sastava „Dip parpl“. Producent trećeg albuma „Dip parpla“, na kome se našla ova pesma, Derek Lorens jednom prilikom prisetio se kako je nastala ova numera:

– Sećam se da su momci otišli da pogledaju „Rozmarinu bebu“ u bioskop… I čim su se vratili iz njih je samo izašla pesma „Why Didn’t Rosemary“.

Kultno ostvarenje Romana Polanskog zbog svojih liberalnih shvatanja i jedinstvene umetničke vizije bilo je, ispostaviće se, jedan od najznačajnijih filmova kontrakulturnog pokreta s kraja šezdesetih. Baziran je na istoimenom romanu Ajre Levina iz 1967. a nesrećna Rozmari, koju igra Mia Farou, zatrudnela je sa samim đavolom. I zato britanski sastav „Dip parpl“ u svojoj pesmi postavlja sasvim legitimno pitanje: „Zašto Rozmari nije uzela kontraceptivnu pilulu?“

Sama pesma možda nije zastrašujuća kao film Polanskog, ali je zato klasično bluz delo, ukrašeno orguljama i gitarskim bravurama Ričija Blekmora.

Najbolji horor film ikad – po “Rankeru”

Horor je jedan od najpopularnijih filmskih žanrova, u kojem je snimljen veliki broj filmova različite tematike. Duhovi, zombiji, čudovišta, strašni ubice, demoni… Izbor je zaista ogroman, pa nije lako izabrati onaj najbolji (ili najstrašniji).

Horor - ilustracija

Portal Ranker pozvao je svoje korisnike da pomognu upravo u toj teškoj odluci i izaberu najbolji horor ikad snimljen.

U ponudi se našlo preko sto horora za koje je glasalo preko 40.000 ljudi, a na samom vrhu su se našli klasici žanra.

Evo koji se filmovi nalaze na prvih 10 mesta.

1. The Exorcist / Egzorcist (1973.)
2. The Shining / Isijavanje (1980.)
3. Halloween / Noć veštica (1978.)
4. A Nightmare on Elm Street / Strah u ulici brestova (1984.)
5. The Silence of the Lambs / Kad jaganjci utihnu (1991.)
6. Psycho / Psiho (1960.)
7. Poltergeist / Poltergajst(1982.)
8. Texas Chain Saw Massacre / Teksaški masakr motornom testerom (1974.)
9. Alien / Osmi putnik (1979.)
10. Carrie / Keri (1976.)

Sendviči sa sirom i gubitak kose: Šta je sve bilo na snimanju “Isijavanja” pre 40 godina

Pre tačno 40 godina premijerno je prikazan film “Isijavanja” (The Shining). Remek delo Stenlija Kjubrika i danas važi za jedan od najstrašnijih i najtripoznijih horor filmova ikada snimljenih.

Ovaj hit sa svojom jezivom muzikom, sablasnim klinkama bliznakinjama, neizvesnošću od kojih vam se ježi koža, apsolutni je klasik svetske kinematografije. Priča prati porodicu Torrance, oca Jack (Jack Nicholson), majku Wendy (Shelley Duvall) i njihovog sina Danny (Danny Lloyd). Oni se sele u misteriozni izolovani hotel u divljini Kolorada. Jack koji je inače pisac suočen sa totalnom blokadm, odlazi tamo sa porodicom da nadgleda prazan hotel ali ispostavi se da se to zdanje bukvalno hrani strahovima Torrance porodice. I, polako svi počinju da lude i terorišu jedni druge…

Nastao je po knjizi Stivena Kinga a produkcija filma je bila napeta kao i sam zaplet. Tajne sa snimanja i neke fascinantne činjenice sa seta takođe su obasute intrigama, baš kao što se i očekuje od jednog ovakvog horora!

Danny Lloyd

Danny Lloyd koji igra sina je odmah nakom snimanja “Isijavanja” napustio glmu. Sada u svojim četrdesetim, radi kao profeor biologije.

Zanimljivo je da je zaštitni znak njegovog lika, kada odmahuje prstom, smislio sam. Kada Danny priča sa sa svojim izmišljenim prijateljom Tonijem koji je vizija duha, mali glumac je sam ubacio deo sa pomeranjem prsta kao savršen dodatak na ono što stalo ponavlja – “Redrum.” U to vreme Danny je imao šest godina i nije ni znao o čemu se radi u celom filmu.

Da bi što bolje dočarao svoj lik Džek Nikolson je odlučio da na neki način i samog sebe muči kao što se muči njegov filmski Džek. Zato, tokom snimanja je jeo hranu koju ne može da podnese, sendviče sa sirom. Za ovu ulogu je dobio Oskara.

Šeli Duval

Šeli Duval igra majku u filmu i verovatno se najviše i propatila na snimanju jer ju je reditelj Stenli Kjubrik toliko kinjio i izolovao tokom snimanja ne bi li bila što uverljivija, da je nesretna glumica zaista mentalno popustila i uz to je izgubila su svoju kosu.

Film je nastao po istoimenoj knjizi Stivena Kinga a autor uopšte nije bio oduševljen kako je sve ispalo. Kako je otkrio smatrao je da je filmska verzija previše hladna. Krivio je reditelja kako nije uspeo da dočara bilo kakvu vezu među članovima porodice a način na kako je prikazana i tretirana Wendy nazvao je uvredom za sve žene.

Još jedano svedočenje koliko je film dugo sniman i koliko je iscrpeo sve jeste vreme uloženo da se do savršenstva dovede najpoznatija scena iz “Isijavanja”. Kultni trenutak kada Džek razvali vrata na kupatilu jureći svoju ženu, i kada proviri iza njih, sniman je puna tri dana! Za to vreme, Nikolson je razvalio čak 60 vrata a posle svakog pokušaja snimanja ekipa je morala da očisti sve, zameni vrata i da krenu ponovo.

I scena u kojoj Duval zamahuje bejzbol palicom u trenutku kada je njen lik već uveliko mentalno slomljen snimana je 127 puta! Ona tu zamahuje palicom na svog poremećenog muža koji pokušava da je stigne na stepenicama.

U vreme snimanja “Isijavanja” produkcija drugih filmova nije trajala toliko ali je Stenli Kjubrik bio temeljan i poznati perfekcionista. Zato, sve je trajalo 250 dana umesto predvišenih 100. Film je snimana hronološkim redom što je inače retkost.

On je čak naterao svoju sekretaricu da prekuca knjigu koju u filmu piše Džek i da otkuca 500 puta jednu istu rečenicu – “All work and no play makes Jack a dull boy.”

Kako je pesma Džona Lenona inspirisala Stivena Kinga da napiše ”Isijavanje’

Džon Lenon bio je kantautor koji je imao ogroman uticaj na sve oko sebe. Neki žanrovi, kao što su psihodelija i avangardna muzika ne bi bili isti bez njega. Iznenadujuće, njegov uticaj proširio se i na remek delo horor romana Stivna Kinga “The Shining” (Isijavanje).

Dzon Lenon

“Isijavanje” je jedna od Kingovih najpoznatijih knjiga. Naslov knjige odnosi se na natprirodne sposobnosti koje dele neki od njenih likova. Termin je bio, verovali ili ne, inspirisan Lenonovim hitom “Instant Karma”.

Kao solo umetnik, Džon je često stvarao nekonvencionalnu muziku. “Instant Karma!” jedna je od njegovih “pristupačnijih” solo pesama i verovatno je zato postala tako veliki hit. Deo njenog uspeha svakako je bio i u keči refrenu “Svi sjajimo!”.

Kad je Lenon pisao tu pesmu, verovatno nije razmišljao o horor romanima. S druge strane, King nikad nije krio da je slušao muziku dok je pisao svoje knjige. “Trenutna Karma!” uspela je da izvrši znatan uticaj na “Isijavanje”. Refren pesme inspirisao je koncept “isijavanja” koji je ključan u romanu. Na neki način ideja da je “Instant karma!” inspirisala horor roman itekako ima smisla, jer je to pesma puna predosećaja u svojim stihovima.

Značajno je i da je knjiga tokom kreativnog procesa menjala naslove. King je prvobitno želeo da knjizi da vrlo sličan naslov – “Shiner”. Međutim, neko mu je ukazao da se termin “shiner” ponekad koristi kao uvredljiv za crnce. Zato je King odlučio da promeni naslov. Ali, u svakom slučaju, bila je to referenca na Lenonovu pesmu.

Nažalost, u čuvenoj filmskoj adaptaciji “Isijavanja” ne spominju se “Instant Karma!”, Džon ili Bitlsi. Medutim, franšiza “The Shining” nije završena. King je ispratio “The Shining” nastavkom: “Doctor Sleep”. A King je poznat po tome što u svojim romanima često ima reference na svoja prethodna dela koje služe kao uskršnja jaja njegovim fanovima fanove. Elem, u romanu “Doctor Sleep” postoji upravo referenca o Bitlsima koja se može lako protumačiti kao priča o poreklu “Isijavanja”.

Deni Torens, glavni lik iz “Isijavanja”, prolazi kroz sablasne nesreće u romanbu “Doctor Sleep”. U jednom trenutku čuje nekoga kako svira pesmu Beatlesa “Not a Second Time”. I sve je jasno. Denija su i ranije napadali duhovi i ne želi da to doživi po drugi put, pa upotreba pesme “Not a Second Time” odražava njegove emocije. Međutim, na drugom nivou, ova referenca mogla bi da bude pokušaj “povratka kući”.

“Isijavanje” je inspirisano pesmom koju je napisao Džon, pa je možda zato King odlučio da referira drugu pesmu koju je napisao Džon. Pametna zagonetka ili puka slučajnost? To morate da odlučite sami…

Sekira Džeka Nikolsona iz "Isijavanja" prodata za 200.000 dolara

Sekira koju je u kultnom filmu Stenlija Kjubrika “Isijavanje” (The Shining) kao rekvizit koristio Džek Nikolson, na aukciji u Londonu prodata je za oko 208.000 dolara.

Džoni sa sekirom

Na aukciji “Entertainment Memorabilia” sekira je prodata za 170.000 funti (oko 208.000 dolara).

Sekira drvene drške i sečiva od ko tri centimetra, prodata je za četiri puta veći iznos od početne cene.

Britanski mediji navode da je sekira, osim manjih ogrebotina nastalih tokom snimanja, u izvrsnom stanju.

Ovaj rekvizit bio je jedan od oko 900 predmeta prodatih između 30. septembra i 1. oktobra.

Takođe, na aukciji su bili ponuđeni i oklop kojeg je Rasel Krou nosio u filmu ”Gladijator“, kao i svetlosni mač kojeg je Samjuel L. Džekson koristio u filmu “Ratovi zvezda: Osveta Sita” (Star Wars: Revenge of the Sith).

Na aukciji sekira iz ‘Isijavanja’ i svetlosna sablja iz ‘Zvezdanih ratova’

Memorabilije iz najpoznatijih filmskih hitova, među kojima i Džek Nikolsonova sekira iz filma “Isijavanje” te svetlosna sablja Semjela L. Džeksona iz “Zvezdanih ratova” naći će se na aukciji u septembru.

sekira iz Isijavanja

Na aukciji će se 30. septembra i 1. oktobra naći oko 900 predmeta. Očekuje se da će biti prikupljeno više od šest miliona funti.

Kaciga Stormtrupera iz “Zvezdanih ratova: Nova nada” (1977.) jedan je od najtraženijih predmeta s procijenjenom prodajnom cenom između 120.000 i 180.000 funti.

Očekuje se da će se Betmenov oklop kojeg je Majkl Kiton nosio u filmu iz 1989. godine, prodati za više od 80.000 funti, a svetlosna sablja Semjela L Džeksona u “Zvezdanim ratovima: Osveta Sita” za 100.000 funti.

Na aukciji će se naći i odelo koje je nosila Hale Beri kao Storm u filmu “X-Men”, kao i “sveta ručna granata” iz komedije “Monti Pajton i Sveti gral”.

Nastavak kultnog horora “Isijavanje” dobio glavnu zvezdu

Juan Mekgregor će biti glavna zvezda u nastavku kultnog horora iz pera Stivena Kinga i kamere StenlijaKjubrika, „Isijavanje“.

Juan Mekgregor

Nastavak nosi naziv Doctor Sleep, a Variety potvrđuje da će Mekgregor tumačiti odraslog Denija Torensa, sina poludelog Džeka iz originalnog filma. Stiven King je lično dao svoj blagoslov odabiru glumca.

Doctor Sleep prati Denija u četrdesetim godinama, koji se još uvek nije oporavio od boravka u hotelu Overlook (Vidikovac u domaćem prevodu). Štaviše, upao je u alkoholizam baš kao i svojevremeno njegov otac Džek Torensa (Džek Niklson u „Isijavanju”).

Ipak, Deni se dovodi u red i vraća svoju moć “isijavanja”, povezavši se sa mladom devojčicom sličnih sposobnosti. D Doctor Sleep će, samim tim, direktno biti povezan sa dešavanjima u „Isijavanju”.

Datum premijere se još uvek ne zna.

Gardijanova lista naj-horora!

Britanski list “Gardijan”, preciznije njihov filmski kritičar Piter Bredšo, sastavio je listu od 25 najstrašnijih filmova svih vremena.

scena iz horor filma

Na prvom mestu našao se horor “Ne okreći se” sa Donaldom Saderlendom i Džuli Kristi iz 1973, drugi je “Rozmarina beba”, treći “Isterivač đavola”, dok su na četvrtoj i petoj poziciji “Psiho” i “Dead of night”.

“Isijavanje” je na osmom mestu, a tu su i ostvarenja “Kad jaganjci utihnu” (10), “Noć živih mrtvaca” (22), “Projekat veštica iz Blera” (22). Na listu je ušao i friški horor “Hereditary” (20).