Promocija romana 2 u 1

Večeras od 18 časova u Poletu, održaće se sučeljavanje dva romana: “Čovek koji se rugao” autora Ivana Brankovića i “Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći” Nebojše Petkovića.

Beograd u novogodišnjoj noći, i tri ličnosti sa jedne strane, i izmaštani Krimson Siti i slučaj karijere jednog detektiva sa druge…

Dva autora, do sada u vodama fantastike, odlučili su se da ove godine objave nešto potpuno drugačije. O tome kakve su sličnosti i razlike, kakve izazove pruža noir okruženje, kao i na mnoge druge teme, sa autorima razgovor će voditi Dimitrije Stevanović.

Noviteti iz Portalibrisa pred publikom

Portalibris je na Sajmu knjiga predstavio nove naslove domaćih pisaca, specijalnom konferencijom u sali “Vasko Popa”, ali na žalost – pošto u Srbiji retko ko od pisaca može da živi samo od pisanja, većina njih nije mogla da prisustvuje ovoj promociji.

Zato je urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, govorila o knjigama autora koji nisu bili prisutni. Za fanove fantastike interesanta će biti “Loza Pelina: Rosa”, nastavak prošlogodišnjeg pobedničkog romana na konkrusu za neobjavljenu prvu knjigu fantastike, koje zajednički potpisuju Dragana Ćosić i Aleksandra Savić. U njihovom izmaštanem svetu, sa nekim novim bićima, ponovo se družimo sa poznatim likovima iz prvog dela (koji je imao u podnaslovu “Maglu”) ali sada se tu pojavljuju i novi junaci i novi zaplet. Već sada je rečeno da će biti i treći deo, a kako su još ranije autorke najavile one imaju ideju za itekako veliko “granjanje” njihove priče.

“Čudnovati događaji” Nebojše Petkovića su, takođe, novitet uz napomenu da se on ovde prilično odmakao od onoga što je pisao u svojoj trilogiji “Poslednji grad”. Ovo je palp-fikšn, sa nekoliko zanimljivih likova i tri priče koje se stapaju u jednu. Ima malo i krimića, nema klasičan hepi-end, i svakako predstavlja delo koje pokazuje da pred Petkovićem stoji sjajna književna karijera, smatra Dubravka Dragović Šehović.

Ivan Branković je žanrovskoj publici poznat po “Prometejevom dnevnku”, a na ovom sajmu se predstavlja knjigom “Čovek koji se rugao”. Ovo je, zapravo, specifična knjiga – pošto se Ivan bavi video-igrama, reč je o knjizi koja prati jedno novo ostvarenje na kojem on radi, i predstavlja zapravo uvod u samu igru. Rađena je dvojezično i predstavlja kratak ali dobar triler, smatra urednica Portalibrisa, koja je naglasila da Ivan piše “filmično”.

Ivan Branković je rekao da su ranije dela bili “Dosije X trileri” a da je ovo više “noar”. “Igra je point’end’klik avantura a sama knjiga je razvijena kao dnevnik glavnog junaka igre – slučaj koji se dešava pet godina pre radnje u samoj igri. “Ovde nema vanzemaljaca i fantastike”, objasnio je Ivan i napomenuo da će se igrači u igri suočiti sa paradoksalnim situacijama! Sama igra ima ozbiljnu priču koja je ispripovedana kroz “neozbiljno” okruženje, dok je u samoj knjizi “ozbiljna i priča i okruženje”.

Konačno, novitet iz Portalibrisa je i “Jezomor – Portret troprstog slikara”, koje zajednički potpisuju Miloš Petković i Mladen Stanisavljević. Ovo je već treći put da Petković radi na jednom delu sa još jednim piscem, a oni koji ga budu čitali videće da se ne oseća “ko je šta pisao”. Dosta lokalnih fantastičnih elemenata, dijalekatskog govora, u svakom slučaju dinamično delo!
“Knjiga je nastala tako što smo imali ideju, pre tri-četiri godine, da pišemo zajedno. Da pomešamo horor, fantastiku, dodamo lokalnu legendu… Imali smo jednu pauzu u radu, tako da smo aktivno ponovo počeli sa radom pre godinu dana”, ispričao je Mladen Stanisavljević.
Miloš Petković je pojasnio da je zbog njegove zauzetosti pisanje bilo prekinuto, a da lokalne legende koje ćete pročitati u knjizi – nema na internetu. “Kao lokal-patriote smo ih iskoristili”, napomenuo je on i dodao da roman ima horor elemente. Pošto je horor više Mladenov izbor, ovde se Miloš, kako sam kaže, više prilagodio njemu. Sudeći prema onome što Mladen kaže, Miloš se sasvim dobro snašao u ovom žanru. Da li će se njemu i vratiti, pokazaće vreme, ali Mladeno planira da definitivno ostane u ovom žanru, tako da se to sigurno zna kada je reč o njegovom prvencu koji se može očekivati u dogledno vreme.

Portalibris danas na Sajmu knjiga predstavlja svoja četiri naslova

Izdavačka kuća Portalibris će danas, u 12. sati na Beogradskom sajmu u sali “Vasko Popa”, predstaviti naslove domaćih pisaca među kojima su i autori dobro poznati ljubiteljima fantastike:

Jezomor – Portret troprstog slikara

U pitanju je koautorsko ostvarenje, koje zajednički potpisuju poznati niški pisac Miloš Petković i mladi, talentovani Mladen Stanisavljević, takođe Nišlija.

Isidor Ševarika nije govorio do četvrte godine. Roditelji su ga odveli na selo, kod vračare, i ona je pred vodeničnim točkom koji se okreće suprotno od kazaljke na satu bajalicom rešila taj problem, što će on kasnije skupo platiti. Kao mladić bavi se slikarstvom i radi kao ulični prodavac slika. Susret sa zavodljivom ženom i slikanje njenog akta nateraće ga da se, posle mnogo godina, vrati u mesto sopstvenih košmara. Ubistva u maglovitim planinama, plač ikona, uznemirenost usamljenog, srebrnog vuka i zov rudnika mlečnobelih zidova znaci su da se Jezomor vratio, praćen čegrtanjem ukletih dukata. Slikajući Jezomorov portret, Isidor će proći put od smetenjaka do hrabrog ludaka, pitajući se sve vreme hoće li se na kraju ta slika naći na prodajnom štandu ili će njegova završiti na banderi, kraj starih, izlizanih čitulja.

Čudnovati događaji – Nebojša Petković

U nekoliko sati najluđe noći, pre no što sat otkuca dvanaesti čas i svima donese ono čemu se nadaju, rešavaće se sudbina tri ličnosti.Jedan čovek naći će se u situaciji koju uglavnom izbegava. Jedna devojka dobiće indiskretnu poslovnu ponudu i u tome neće videti nikakav problem. Jedan stvor izabrao je stranu u drevnoj podeli. Sada, nakon mnogo vremena, nije siguran da je strana prava. Da bi dobio odgovor moraće da učini drastične stvari. Verovatno prolije mnogo krvi, jer… gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje (Jevrejima, 9.22)

Čovek koji se rugao –Ivan Branković (dvojezično izdanje na srpskom i engleskom koje prati igricu)

Za detektiva Meta Brauna, jedno naizgled obično ubistvo u sumnjivom delu Krimson Sitija postaje opsesija, i neka vrste psihološke igre sa počiniocem. Čovek koji se rugao roman pisan je paralelno na srpskom i engleskom jeziku i u ovom izdanju su obe verzije. Tu se priča ne završava jer je u pitanju uvod u avanturističku video igru Krimson Siti Bluz.

Loza pelina, Rosa – Dragana Ćosić i Aleksandra Savić

Klupko misterije počinje lagano da se odmotava. Rosa otkriva drugu stranu Jasmininog života nakon Andrijanine smrti. Ono što je načeto u Magli biće delimično razrešeno, ali ipak će se nametnuti i neke nove neočekivane situacije koje će zagolicati maštu čitaoca i naterati ga da pročita drugi deo ove sage u dahu. Život je čudo i ništa nije onako kako se na prvi pogled čini…

Pisci-gejmeri i Zelić x2 (2.dan)

Drugi dan drugog Games.con-a je, u Hali 2 (nivo B), doneo jedno izuzetno zanimljivo predavanje “o Gejmingu i Pisanju”, ali na žalost samo mali broj zainteresovanih je došao da čuje objavljivane pisce fantastike koji itekako imaju veze i sa gejmerskih svetom! Govorili su Dimitrije Stevanović (koji je vrlo brzo morao da napusti tribinu jer se aktivno takmiči na ovogodišnjem Gamec.con-u), Zoran Petrović, Nebojša Petković, Ivan Branković i Pavle Zelić.

Ivan Branković je na početku napravio mali uvod o povezivanju sveta pisanja i sveta igara, i podsetio da su upravo prve video-igre bile – tekstualne avanture. Međutim, ono što je bio njegov najveći doprinos ovoj priči je činjenica da se on upravi bavi stvaranjem video-igara i do sada je radio na tri naslova upravo kao čovek koji razvija priču, što je značilo da mladi koji bi želeli da krenu njegovih stopama imaju na raspolaganju “domaći zlatni rudnik” informacija.

S druge strane Zoran Petrović je svakako mnoge iznenadio svojom pričom i ličnim iskustvom koje je vezano za period od pre par decenija kada je radio kao GameMaster za jednu kalifornijsku firmu, a da je svojevremeno odbio ponudu da upravo to bude i za kompaniju Blizzard! On je kasnije otkrio i koje su to klopke za pisce ako se hvataju u koštac sa svetom gejminga.

Pavle Zelić je priznao da i nije baš veliki gejmer, ali je zato ispričao o jednom projektu Srpskog književnog društva, u kome i on učestvuje, čije je ideja da pokažu domaćim piscima kako da “zarade leba” od pisanja – u svetlu toga da tiraži knjiga sigurno ne mogu da im obezbede egzistenciju. Zelić ima velikog iskustva u radu na strip-scenarijima i sekvencijalnom pripovedanju koje je primemljivo i na igre, a kasnije je objašnjavao i značaj transmedijalnog pripovedanja na primeru “Zvezdanih ratova”.

I Nebojša Petković je ostavio svoje gejmerske dane iza sebe, ali je mogao da se pohvali da je svoju suprugu upoznao igrajući “Heroes”, a ispričao je i kako su mnogi pisci epske fantastike bili inspirisani svojim likovima iz sveta igara, a potom podsetio i na Stivena Eriksona koji je svoj Malaški serijal zasnovao na svoj igranju RPG-a.

Ivan Branković je, dakle, imao najdirektnije savete potencijalnim piscima video igara i ukratko je objasnio kako one nastaju, koja je povezanost sa ostalim članovima tima, otkrio da jedna point-and-click avantura koju završite za par sati ima bar 600-700 strana teksta, da prosečan igrač ne otkrije često ni trećinu napisnih dijaloga u jednoj igri i gomilu drugih interesantnih stvari.

Usledila su i pitanja zaintersovanih iz publike koja su se, pre svega, ticala nelinearnosti priče jer, za razliku od filma, knjige ili stripa, u igri kao igrač imate daleko više “izbora” – mada će se ispostaviti da je, u krajnjoj liniji, svaki taj “izbor” dirigovao (i osmislio) upravo pisac same igre.

Odmah po završetku ove tribine, za stolom je ostao samo Pavle Zelić koji je sa prisutnima podelio svoje priče i impresije vezane za konvencije. Iako je to bila priča vezana i za domaću scenu, ipak je najviše zanimljivosti bilo sa čuvene Lucca Comics & Games konvencije (Italija), druge po broju posetilaca u svetu (samo Japanci imaju još veću konvenciju). I on je napravio jedan uvod u istorijat fanovskog okupljanja u svetu, sa naročitim osvrtom na pravu eksploziju posetćenosti konvencijama tokom 90-tih i 2000-tih, a sve to zaokružio pričom o bitnosti kospleja za same konvencije pošto, recimo, u Luki od pola miliona poestilaca čak 250.000 njih su – kosplejeri.

Uz sve ove priče Zelić je otkrio i jednu vest koja će obradovati domaće ljubitelje stripa – kada je ispričao o Milo Manari koji je bio pod udarom kritike zbog svoje Spider-Woman, i “odbrane” od strane Frenka Čoa i njihove zajedničke tribine (kojoj je i sam Zelić prisustvoao), te je okupljenima najavio da će upravo Manara biti gost na Games.con-u! Naime, on ga je pozvao da gostuje u Beogradu, Manara je to prihvatio, ali na žalost ove godine nije mogao da dođe. Znači – očekujemo ga 2018. godine!

U “Popari” predstavljen “Projekat Herkules”

Klub “Popara” postaje omiljeno mesto za promocije Portalibrisovih pisaca, a najnovije u nizu je bilo druženje sa Ivanom Brankovićem i njegovim “Projektom Herkules”, nastavkom “Prometejevog dnevnika”. O knjizi, pred prepunim klubom, govorili su glavna urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, pisac Nebojša Petković i autor.

Za dolazak Ivana Brankovića u Portalibris zaslužna je upravo glavna urednica ove izdavačke kuće, koja je primetila njegov dobar stil još u “Prometejevom dnevniku”, koji je potom reizdat. “U svojim delima Ivan odlično uklapa različite stvari, da se na kraju zapitate da li je to sve zaista moguće”, rekla je Dragović Šehović o Ivanovom radu, koji se često reklamira kao “dosije X triler”.

Njegov kolega pisac Nebojša Petković, autor trilogije “Poslednji grad”, je prvo rekao kako Ivan nije želeo da nastavlja svoje delo, ali kada je on pročitao “Projekat Herkules”, prosto je ubeđen da novih nastavaka mora biti, pa čak i sa novim likovima. Ono na šta Petković skreće pažnju budućim čitaocima dela Ivana Brankovića su “paralelne priče”, koje teku uz glavnu temu i donosi nove, interesantne junake i dešavanja.

Sam autor je prvo otkrio da je svoju prvu knjigu “Prometejev dnevnik” pisao od kraja, i da nije planirao nastavak, ali reakcija publike i sami likovi koji su ga i dalje intrigirali, su ga vratili nastavku priče. “Imam ideju i za treći deo, možda imam već i kraj”, kaže autor, koji dodaje da će u tom trećem delu akcenat biti na vanzemaljcima. Inače, njegova priča počinje sa agentom koji želi da se povuče iz posla i “nestane” u Beogradu, ali će dobiti ponudu da krene u potragu koja će ga uvesti u misteriju koje su od Brankovića zahtevale da “juri” čudne istorijske događaje, od kojih je on, na promociji, pomenuo sam dva – priču o “Crnom vitezu” (nepoznatom satelitu koji kruži u zemljinoj orbiti) i Rudolfu Hesu (nacističkom lideru koji je odleteo u Englesku, bez odobrenja Hitlera, da bi “pregovarao o miru”). Za sada nema nagoveštaja kada bi tu knjigu Branković mogao da predstavi publici.

Beogradska promocija romana "Projekat Herkules"

Ljubitelji „dosije x” trilera konačno će imati priliku da se druže sa domaćim autorom, Ivanom Brankovićem koji će predstaviti svoju drugu knjigu: Projekat Herklues u utorak 28.februara u 19h u kafeu Popara (Kneginje Ljubice 14). U razgovoru će, pored autora, učestvovati glavna urednica izdavačke kuće Portalibris Dubravka Dragović Šehović, i Brankovićev kolega Nebojša Petković, pisac postapokaliptične epske fantastike Poslednji grad.

Biće reči o neobičnim događajima iz romana, istoriji, inspiraciji, a posetioci će moći da postave pitanja autoru i daju sugestije.

Nakon oficijelnog dela promocije Ivan Branković će puštati muziku po svom izboru do 21h kada će ga na DJ pultu odmeniti rezident Popare Miloš Alempijević.

Autor će potpisivati obe knjige: Prometejev dnevnik i Projekat Herkules koje će biti dostupne po specijalnim promotivnim cenama!

Promocija romana ”Projekat Herkules” Ivana Brankovića

Promocija nove knjige Ivana Brankovića „Projekat Herkules“ biće održana večeras u Centru za kulturu Valjevo, s početkom u 19 časova. Pored autora, o knjizi će govoriti i valjevski pesnik Bojan Ivanović.

Biće to prilika da publika u Valjevu, inače autorovom rodnom mestu, sazna nešto više o triler serijalu koji je započet romanom „Prometejev dnevnik“, a nastavljen „Projektom Herkules“. Ovo književno veče može biti naročito zanimljivo poklonicima nerazjašnjenih misterija, segmentu kome će biti posvećen jedan poseban deo promocije u okviru koga će Branković, uz video prezentaciju, govoriti o nekim od tajanstvenih događaja koje je obradio u svojim knjigama, kao što su bekstvo Rudolfa Hesa i satelit Crni vitez.

Okosnicu Brankovićevog serijala čini misteriozni pad nepoznate letelice na jugozapadu Nemačke tokom 1936. godine – događaj koji je zahvaljujući zataškavanju od strane pripadnika SS-a, gotovo potpuno pao u zaborav. Osam decenija kasnije, agent Kolmen biva uvučen u potragu za odgovorima u vezi sa ovim slučajem. Vrtoglava avantura koja sledi povešće ga u potragu za artefaktima koje su tražili mudraci Aleksandrijske biblioteke, templari i Hajnrih Himler, a put će ga voditi na razne lokalitete širom sveta od ruševina Puma Punkua, preko Malmea, pa sve do katakombi Beograda.

Portalibrisovi pisci fantastike na Sajmu u Nišu

Ovogodišnji Sajam knjiga u Nišu koji traje od 25.novembra do 3.decembra , mnogo više nego ranije, biće u znaku žanrovske književnosti, pa će Portalibrisovi naslovi i autori imati posebno mesto. Nišlija Miloš Petković, njegova trilogija Sedam mačeva o srpskim vampirima, i posebno finalni nastavak koji je odskora u prodaji: Teslin vremeplov, biće u središtu pažnje, a očekuje sei drugi niški pisac iz Portalibrisa Ivan Drajzl.

Finalnog dana Sajma, u subotu, 3.decembra u 13 časova Portalibrisovi pisci predstaviće svoja dela u sali za promocije: Mina Todorović trilogiju „Virovi”, Nebojša Petković trilogiju „Poslednji grad”, Danica Bogojević (pobednica konkursa Vrata knjige) pobednički roman „Tajna iskre”, Ivan Branković SF trillere „Prometejev dnevnik” i „Projekat Herkules”, a ostatak dana autori će na štandu potpisivati knjige i družiti se sa fanovima.

Portalibris okrenut domaćoj fantastici

Izdvačka kuća Portalibris je predstavila svoje pisce i nove naslove koji su se pojavili iz štampe, ili koji stižu do predstojećeg Sajma knjiga u Beogradu, na pomalo neočekivanom mestu – u kompjuterskoj učionici u CET-u, tako da su i pisci i novinari imali ispred sebe računar, ali na kraju ništa od igranja neke igre, svi su bili fokusirani na priču o novitetima.

Urednica Portalibrisa Dubravka Dragović-Šehović je naglasila da će njihov nastup na Sajmu knjiga biti u znaku fantastike, i to domaće pošto stiže veliki broj novih naslova. Jovana Ristić, PR Portalibrisa je potom navela da će uskoro izaći treći deo sage o srpskim vampirima Miloša Petkovića, knjiga “Teslin vremeplov”, ali i treći deo postapokaliptičke storije Nebojše Petkovića “Poslenji grad” u okviru koje stiže “Izdajnik”.

Portalibris može da se pohvali i autorima koji su sada prešli da objavljuju kod njih – Ivan Branković, poznat po SF-trileru “Prometejev dnevnik”, koji je sada dobio nastavak “Projekat Herkules”, ali i Mina Todorović čiji serijal “Vir”, posle knjiga “Vir svetova” i “Gamiž”, dobija završnicu u “Magmi” (čiji smo prvi primerak upravo videli na ovom predstavljanju).

Tu će biti i dela koja su se dokazala na njihovom konkursu “Vrata knjige”, pa su odatle objavljena “Tajna iskre” Danice Bogojević, ali i najbolji tinejdžerski roman u konkursu – “Žiži” Mirjane Uzelac.

Takođe je skrenuta pažnja na delo “Arčibaldovo putovanje” Angusa Alasdira, iako je reč o krimi-istorijskoj priči, zasnovana je na mitovima koji dobijaju racionalna objašnjenja.

Mina Todorović i Ivan Branković su bili prisutni i iskoristili priliku da odgovore na pitanja novinara, ili da sami daju dodatni uvid u svoje stvaralaštvo. Tako je Mina Todorović pojasnila koliko je veliki pritisak bio u stvaranju trećeg dela njene storije (na koji je stavila “tačku”), posle odličnog prijema prva dva dela. Inače, Dubravka Dragović-Šehović je rekla da su ponovljena izdanja “Vira svetova” i “Gamiža” obogaćenja dodatnim pričama, tako da nije samo reč o pukom reizdanju. Ivan Branković je nedavno predstavio svoj novi roman na Festivalu epske fantastike, što je za njega, kako je sam rekao, bilo nešto neverovatno, što nikada ne bi pomislio da mu se može desiti kada je počinja sa stvaralačkim radom. Da u tome ima uspeha sigurno pokazuje i činjenica da na njegov zaplet i likove niko nije imao zamerke kada je razvijao “Prometejev dnevnik” već su probleme pravile samo stvari vezane za lekturu i korekturu.

Konačno, iako to nije baš bilo planirano, nešto o svojoj novoj knjizi je morala da kaže i Jovana Ristić (bila već u širem izboru za NIN-ovu nagradu 2014. godine sa nežanrovskim delom “Znaš ti ko sam ja?”). Reč je o delu “Ravijojla, veliko zaveštanje” koje je napisano zajedno sa Petrom Rogačem. Reč je o modernoj epskoj priči baziranoj na narodnoj pesmi o ženidbi vojvode Momčila, a koja se takođe pojavljuje na Sajmu knjiga.

Svi Portalibrisovi pisci biće i na njihovom štandu, a drugog i trećeg dana sajma biće upriličene promocije najnovijih naslova. Sajam knjiga je od 23. do 30. oktobra.