955. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike, najavljuje njegovo 13. izdanje koje će se održati u Studentskom kulturnom centru Beograda od 17. do 20. oktobra.

Aleksandar Tešić predstavlja novitete iz izdavačke kuće „Strahor”, među kojima je i njegov roman „Kletva Kainova 2”, uz jedno iznenađenje za fanove ove horor storije.

Takođe vas vodimo na promociju romana-prvenca Dušana Paučkovića „Ravan”, koji je predstavljen pre nedelju dana u „Poletu”.

Predavanje – Pepeo Nuklearne Vatre

Još od događaja u Ukrajini i na Krimu, svet je ponovo utonuo u duboku krizu odnosa između Zapada i Rusije, a sa dolaskom Donalda Trampa na vlast u Americi, oživela je mogućnost od izbijanja nuklearnog rata, za koji se smatralo da predstavlja relikt hladnoratovske prošlosti. Uvod je bilo Trampovo vređanje i izazivanje severnokorejskog diktatora Kima il Džonga, čija je zemlja razvila interkontinentalne projektile, kadre da atomske bombe donesu čak do Amerike, ali kada je Tramp naredio raketni napad na Siriju, u kojoj Rusija, kao saveznik Bašara el Asada, ima svoje baze i vojnike, na planeti je zavladao strah kakav nije viđen od čuvene kubanske raketne krize iz 1962. godine, s obzirom da je Moskva upozorila Vašington na mogućnost vojne odmazde. Izuzetno pogoršanje odnosa u svetu i zlokobno zveckanje atomskim oružjem zabeležio je i tzv Časovnik sudnjeg dana, čije su kazaljke pomerene na dva minuta do ponoći – kao u doba vrhunca hladnog rata – a klasični televizijski filmovi o nuklearnom ratu, Dan posle (1983) i Niti (1984), dobijaju ove godine svoja dugoočekivana blu-rej izdanja, svakako ne bez povoda.

plakat za predavanje

Sve je ovo razlog da se na predavanju Pepeo nuklearne vatre podsetimo dramatične trke u atomskom naoružavanju iz druge polovine dvadesetog veka koja je inspirisala čitav niz apokaliptičnih i postapokaliptičnih filmova, kao i povratne sprege koja je nastala kada su neki od tih fimova primorali vlade SAD i SSSR da napuste ideju o mogućnosti pobede u eventualnom nuklearnom ratu, pošto bi on, sa svim svojim implikacijama, doveo do uništenja ljudske rase. Predavanje, koje će održati Jovan Ristić, pisac, novinar i pravnik iz Beograda, biće ilustrovano insertima iz najznačajnijih filmova nuklearnog armagedona, kao i najboljim ostvarenjem na ovu temu – britanskom doku-dramom Niti u režiji Mika Džeksona.
NITI (THREADS)

PEPEO NUKLEARNE VATRE
predavač: Jovan Ristić
Crna Ovca (Novi Sad, ulica Kralja Aleksandra 10, 1. sprat)
26. Maj, Subota 21h

Portalibris na Sajmu knjiga predstavio svoje “jezgro fantastike”

Portalibris je ove godine definitivno “eksplodirao” kada je reč o objavljivanju dela domaće fantastike, pa je i njegov predstavljanje drugog dana Sajma knjiga, proteklo upravo u tom znaku. Urednica Dubravka Dragović-Šehović istakla je da imaju dosta pisaca fantastike pod “jednim krovom”, te da je ove godine naročito zadovoljna objavljenim naslovima – kako je sve to “napisano i izbrušeno”.

Portalibris na Sajmu knjiga 2016 1

Iako je bio najavljen Nebojša Petković, ovaj pisac se nije pojavio na promociji, pa je o njegovoj postapokaliptičnoj trilogiji (“Potraga”, “Rat” i najnoviji deo “Izdaja”) malo više govorila sama urednica, o osnovnoj ideji povratka sveta u srednji vek. Ivan Branković je, posle “Prometejevog dnevnika”, objavio nastavak “Projekat Herkules”, a kako sam kaže “mislim da sam kompletirao priču”. Ipak, situacija je takva da bi moglo da dođe i do trećeg dela, samo ako smisli kraj priče – materijala za nastavak sigurno ima. On je, inače, stalni posetilac Sajma knjiga već više od 20 godina, ali ga je ove sačekalo naročito iznenađenje – njegova knjiga na bilbordu, što nekada nije ni mogao da zamisli.

Mina D. Todorović je svoju trilogiju “Virovi” okončala upravo objavljenim delom “Magma”, a pošto je poznata po tome što odlično priča, ali ne voli baš da mnogo govori o svojim delima, i ovde urednica Dubravka podsetila da je reč o ozbiljnom pisanju i temama koje su zaodenute u ruho epske fantastike, te da je reč o delima za itekako ozbiljnu publiku. Sama Mina je odluku o svom porivu da napiše ove knjige obrazložila u jednoj rečenici: “Verovatno sam imala potrebu da napišem knjigu o osobenjacima”.

Miloš Petković, čija je knjiga “Teslin vremeplov” (završnica trilogije “Sedam mačeva”) promovisana na sajmu je istakao da ima sve više pisaca koji se zanimaju fantastikom, a da Portalibris sigurno vodi po broju autora sa objavljenim trilogijama. Njegovo novo delo ne obiluje toliko epskom fantastikom i slovenskom mitologijom, već predstavlja priču sa dobro poznatim junacima iz sveta književnosti koje je on doveo u Srbiju da se susretnu sa tri čuvena vampira (Arnaut Pavle, Petar Blagojević i Sava Savanović), poslao ih u potragu za sedam mačeva i na kraju postavio našeg čuvenog Teslu u društvu sa svima njima.

Jelera Ristić je već objavljivana mlada spisateljica koja je bila i u konkurenicji za NIN-ovu nagradu, ali se umesto hiperrealizmu ovog puta okrenula priči baziranoj na epskoj pesmi “Ženidba kralja Vukašina” – romanu “Ravijojla”, koju je napisala zajendo sa svojim prijateljem Petrom Rogačem, pa se čak i sama oprobala u stvaranju “narodnih pesama”. Iako nije definitivno najavila da će se zadržati u svetu epske fantastike, ipak već i ona razmatra nekoliko tema koje bi mogle da se nađu kao osnova nekog novog romana.

Portalibris će u utorak predstaviti pobedničke radove sa konkursa “Vrata knjige 2016” – “Tajna iskre” Danice Bogojević i “Žiži” Mirjane Uzelac, koje su takođe nešto namenjeno ljubiteljima fantastike. Očekuje se najava i novog konkursa.

Predstavljanje u UKS – ”Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” i “Nova srpska pripovetka”

Danas će se, u Velikoj sali Udruženja književnika Srbije (Francuska 7) od 19.00, održati tribina “Iz iskre reči” na kojoj će biti predstavljene dve knjige!

Gosti večeri pod nazivom „Fantastika danas“, Jovan Ristić i Dragan Jovičević predstaviće svoju knjigu „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”. Ovaj veliki i ozbiljni poduhvat obuhvata istoriju srpskog (i jugoslovenskog) igranog filma fantastike 1924 – 2014, koju je napisao Jovan Ristić, ali i žanrovsku istorizaciju kratkometražnog filma fantastike (1990 – 2014), koju potpisuje Dragan Jovićević.

Veče će obogatiti pisac Goran Skrobonja, koji će predstaviti antologiju „Nova srpska pripovetka“. Gosti će, kao veliki poznavaoci domaće scene, govoriti o književnim i filmskim delima iz oblasti fantastike.

Razgovor vode književnice Gordana Petković i Tamara Lujak.

Na FEST-u predstavljeni “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”

Knjiga Jovana Ristića i Dragana Jovićevića “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” predstavljena je na tribini u Domu omladine, u okviru aktuelnog FEST-a. Uz autore tu su bili i Miroljub Stojanović, urednik Filmskog centra Srbije, i Mladen Đorđević, selektor FEST-a. Moderator je bio Ivan Velisavljević.

fest 2015 izgubljeni svetovi sff

Na samom početku razgovora istaknuto je da je sama knjiga jedno “kapitalno izdanje za sprsku fantastiku”, a autori su napomenuli da ih je u tu priču zapravo uveo Festival srpskog filma fantastike, koji je imao i jednu sekciju čije je ime poslužilo za naslov knjige.

Miroljub Stojanović je istakao kako se, u poslednje vreme, sve više dešava da pojedini domaći autori nisu zadovoljni činjenicom da njihovi filmovi nigde nisu zabeleženi, a da “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” najbolje pokazuje značaj proučavanja tog sveta, mada se na nju čekalo “tri sezone”.

Dragan Jovićević je morao da doda da se zapravo čekalo “pet sezona”, ali s ozbirom da su autori 2010. godine, kada se ideja rodila, imali na umu brošuru, a da su na kraju završili sa knjigom – dvojezičnim izdanjem na preko 500 stranica, što znači da je odlaganje omogućilo da se otkriju mnogi bitni podaci, te da su “rasle ambicije kako je i knjiga rasla”.

Jovan Ristić je bio zadužen za “statistiku”, pa je napomenuo da su u knjizi obrađena 166 naslova, po hronologiji, a da nije bilo insistirano na razvrstavanju kratkog i dugog metra. “Da smo se ograničili na dugi metar onda bi priču započeli sa ‘Čudotvornim mačem'”, napomenuo je on i dodao da se on bavio istorijom i vezom srpskog i jugoslovenskog filma, jer se moralo ispratiti šta se dešavalo u tom periodu od 50-60 godina, a da je Jovićević obradio period od 1990-tih.”Možda nismo dali sve odgovore, ali smo postavili dosta pitanja”, zaključio je Ristić.

Mladen Đorđević je upitan da prokomentariše odnos prema fantastici i šta se tu promenilo, a on smatra da “suštinski nije došlo do promene”, da je odnos isti kao i ranije, da se na fantastiku gleda kao na nešto trivijalno, a da u školama imam otpor profesora. “Meni je interesantno pitanje šta je naš srpski film fantastike i da li zaroniti u slovensku mitologiju ili se okrenuti zapadu ili ići na nešto treće”.