Distopija kod Išigura i Atvudove

U toku je ciklus predavanja “Distopije, više od fikcije”. Ova predavanja se održavaju svakog ponedeljka u Kolarčevoj zadužbini. Danas je na redu predavanje:

3. KRHKA HUMANOST U ROMANIMA NE DAJ MI NIKADA DA ODEM I SLUŠKINjINA PRIČA  Dr Aleksandra V. Jovanović, prof.univerziteta

ilustracija

Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18.00 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Ulaz slobodan.

”Ne daj mi nikada da odem” Kazua Išigura u Deretinom izdanju

Nakon romana Ostaci dana, Zakopani džin i Slikar prolaznog sveta, izdavačka kuća Dereta nedavno je objavila još jedno delo aktuelnog nobelovca Kazua Išigura, naučnofantastični roman Ne daj mi nikada da odem iz 2005. godine, javlja Art-Anima.

Ovo ostvarenje predstavlja jedno od najvećih Išigurovih komercijalnih uspeha, ali ni sama kritika nije ostala ravnodušna: Tajm magazin ga je proglasio za najbolji roman u 2005. i uključio ga u listu najznačajnijih dela napisanih na engleskom jeziku u periodu 1923–2005. Roman se našao u najužem izboru za „Man Buker“, „Artur Č. Klark“ i nagradu „Nacionalnog kruga književnih kritičara“ (NBCC).

U Hejlšamu, naizgled običnom školskom internatu izvan grada, žive naizgled obični pitomci koji se na prvi pogled ni po čemu ne razlikuju od svojih vršnjaka. Radnja je izmeštena u vreme ne tako drugačije od vremena u kome živimo. Naizgled. Išiguro postepeno uvodi čitaoca u, kako će se pokazati, mračni i nadasve šokantni distopijski svet bliske budućnosti.

Priču nam pripoveda Keti koja nas upoznaje sa svojom ćudljivom prijateljicom Rut i pomalo smušenim momkom Tomijem. Njih troje su nerazdvojni prijatelji i ta bliskost će u jednom trenutku postati isuviše komplikovana za sve. Život u internatu ispunjen je časovima slikanja i kreativnim aktivnostima na koje ih podstiču brižni vaspitači stalno ih podsećajući da su posebni i da moraju poštovati neobična pravila koja im pomažu da se pripreme za život izvan sigurnog okruženja internata.

Međutim, kroz hejlšamsku bajku otpočetka se provlači mračni i neodređeni osećaj da nešto nije u redu sa tim misterioznim mestom, ali i sa samim pitomcima koji jednostavno nisu isti kao ostali ljudi: oni imaju drugu svrhu. Čini se da Hejlšam nije internat, već jednostavno… farma. Stvari počinju još ozbiljnije da se komplikuju kad Keti, Rut i Tomi odlučuju da se upoznaju sa spoljašnjim svetom.

Prema knjizi je 2010. godine snimljen istoimeni film sa Kirom Najtli, Keri Maligan i Endruom Garfildom u glavnim ulogama, a 2016. godine u Japanu je snimljena televizijska drama.

Prevod je uradila Ljiljana Marković.

Nobelovu nagradu za književnost dobio Kazuo Išiguro

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost je britanski pisac Kazuo Išiguro „koji je, u romanima velike emotivne snage, otkrio ambis ispod koga leži iluzoran osećaj povezanosti sa svetom“. To je ujedno i prilika da se povede diskusija o tome koliko u njegovim delima ima fantastike i naučne fantastike – pošto se definitivno bavi setinzima koji su nedvosmisleno korišćeni u ovim žanrovima!

Kazuo Išiguro je rođen 8. novembra 1954. godine u Nagasakiju. Njegova porodica se preselila u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. Njegov najpoznatiji roman je Ostaci dana koji je objavljen 1989. godine. Objavio je sedam romana, od kojih je poslednji Zakopani džin iz 2015, koji govori o putovanju starijeg para kroz arhaične engleske predele. Takođe, bavi se i pisanjem kratkih priča i scenarija.

Kao i svake godine, na on-line kladionicama, vodeće pozicije zauzeli su Kenijac Ngugi va Tiongo i Haruki Murakami, a ove godine visoko je kotirana i Margaret Atvud, pogotovo posle veoma uspešne serije „Sluškinjina priča“, snimljene po njenom istoimenom romanu iz 1985.