“Svedočanstva” Margaret Atvud od danas u knjižarama

Novi roman Margaret Atvud Svedočanstva, za koji je dobila Bukerovu nagradu, zagolicao je maštu i publike i kritike i pre nego što se pojavio u prodaji. Reč je o distopijskom remek-delu, nastavku kultnog romana Sluškinjina priča, a izdanje na srpskom jeziku u knjižare stiže 3. marta, javlja Art-Anima .

Svedočanstva - Margaret Atvud

Atvudova je objavila svoj revolucionarni roman Sluškinjina priča 1985. i posmatrala kako se knjiga pretvara u klasik – kao i u film, operu, balet, nagrađivanu TV seriju, a proučava se i u školama.

Sluškinjina priča je imala jedan od najneizvesnijih krajeva u svetu književnosti sa poslednjom rečenicom: „Ima li pitanja?“ I te kako ih je bilo. Trideset godina kasnije stižu Svedočanstva.

Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči, teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. Dve od njih su pripadnice prve generacije koja je odrasla u novom poretku. Svedočanstvima ove dve mlade žene pridružiće se i tetka Lidija. Njena životna priča i neizvesna budućnost biće iznenađujući i ključan zamajac svega što će se u Republici nadalje odvijati.

U Svedočanstvima Margaret Atvud ulazi u srž Galadovog delovanja, dok je svaka žena prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da ide zbog onog u šta veruje.

Prevod romana uradila je Aleksandra Čabraja.

Margaret Atvud dobila Buker nagradu za “The Testaments”

Dobitnica prestižne Bukerove nagrade za književnost za 2019. godinu je kanadska književnica Margaret Atvud. Nagradu je dobila za novi roman “The Testaments” objavljen pre mesec dana, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud - The Testaments

Margaret Atvud je napisala The Testaments kao odgovor na zahteve zainteresovanih čitalaca i zabrinjavajući uspon američkog predsednika Donalda Trampa.

Radnja romana se odvija 15 godina od trenutka kada se Sluškinjina priča završila. U formi je svedočanstava nekoliko ženskih likova iz prethodne knjige.

Margaret Atvud (79) je najstarija dobitnica Bukerove nagrade. Nagradu je osvojila i 2000. za roman Slepi ubica, a u uži izbor je ušla i sa romanom Sluškinjina priča 1986. godine.

U uži izbor nominovanih za nagradu Buker za najbolji roman 2019. godine uvršteno je šest autora čija su dela objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji. U konkurenciji su bili i Bernardin Evaristo, Salman Ruždi, Čigozi Obioma, Lusi Elman i Elif Šafak. Iako pravila to nisu dozvoljavala, žiri je odlučio da Bukerovu nagradu podele Margaret Atvud i Bernardin Evaristo, koja je tako postala prva žena crne puti ovenčana ovom prestižnom nagradom.

Novi roman Margaret Atvud zaintrigirao je podjednako publiku i kritiku i pre nego što se pojavio u prodaji. Naime, izdavač je strogo držao u tajnosti sve informacije o knjizi, osim njenog naslova, sve do dana objavljivanja 11. septembra u ponoć kada je zvanično počela prodaja u Londonu. Čak je i Lagunirukopis stigao sa šifrom koja je „otključala“ tekst za čitanje i prevod tek nakon što je zvanično počela prodaja knjige.

Roman The Testaments prevodi Aleksandra Čabraja, a na srpskom jeziku će se pojaviti do kraja godine.

Margaret Atvud savetuje mlade spisateljice

Margaret Atvud, autorka čuvenog antiutopijskog romana „Sluškinjina priča“, koji je pretočen u veoma gledanu TV seriju, dala je važne savete dvema devojčicama iz Noriča, engleskog grada u kome one uče da pišu u okviru Nacionalnog centra za pisanje.

Margaret Atvud

U okviru posebnog programa Nacionalnog centra za pisanje, devojčice su dobile priliku da razgovaraju sa čuvenom književnicom i upitaju je mnogo toga o njenom stvaralačkom razvoju.

Želele su da saznaju kako se oseća danas, znajući da današnji studenti i studentkinje na prvoj godini studija književnosti biraju njen roman Sluškinjinu priču za predmet izučavanja.

Atvudova je podsetila da se to dešava odskoro, a da je u međuvremenu iz Sluškinjine priče proizašlo nekoliko medijskih dela koja su joj „rođaci“.

Roman je, zapravo, objavljen dosta davno, 1985. godine. Tada su joj ljudi govorili da je to o čemu piše u romanu nemoguće i da se nikada neće desiti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prebacimo se, zatim, u vreme kada je već prošlo 32 godine od objavljivanja romana. Šta da vam kažem? Dešava se! Ne baš na isti način i ne u tim kostimima, ali desio se korak unazad u sferi ženskih prava. Vraćamo se u prošlost u tom pogledu i sada vidimo da, osim što je urađena odlična TV serija, ljudi to prate s pažnjom zbog aktuelnosti problema. To više ne izgleda kao fantazija.“

„Pa, kako se osećam u vezi sa tim?“, pita se Atvudova, i poručuje: „Ako nema mladih pisaca, neće biti budućih čitalaca. Svaka nova generacija pisaca nastavlja se na tradiciju i postaje deo veoma duge istorije pisanja i čitanja. Ako bi odjednom nestali mladi pisci, ta tradicija bi se prekinula. Zato je važno da se ohrabre mladi pisci – ima mnogo novih čitalaca i potrebno je da se nastavi sa pisanjem, u suprotnom bi se taj niz okončao. Zar ne bi to bilo tužno?“, kaže u šali čuvena autorka.

Na pitanje da li je optimistična povodom budućnosti, Margaret Atvud konstatuje da smo se u ovom vremenu vratili unazad u pogledu društvenih stavova, ali da ima nadu u promene u budućnosti, jer vidi mnogo ljudi koji reaguju i kažu: „Ne, ovo ne smemo da dopustimo“.

Ali, to je borba, smatra kanadska književnica. „Sada imamo dve suprotstavljene strane, ali naravno, ja se nadam boljem, jer je pisanje čin optimizma.“

Nabrajajući koliko nade sadrži čin pisanja, navodi:

„Zamislite samo: Pre svega, seli ste da pišete knjigu s verom da ćete je završiti. U tome je velika nada. Zatim, verujete da će, kad je jednom završite, knjiga biti dobra. I tu je velika nada. Zatim, verujete da će neko hteti da je objavi. Tu je još veća nada. I zatim, verujete da će neko hteti da je čita. Što, takođe, mislite uz veliku nadu.

Dakle, pisanje pretpostavlja da će se naći budući čitalac. Ne pišete nešto što mislite da niko neće hteti da čita. Taj čitalac možete biti i samo vi u budućnosti – možda ćete čitati samo svoj lični dnevnik nakon pet godina, ali pisati znači da će to neko u budućnosti čitati. I tu je mnogo nade“, objašnjava Margaret Atvud.

PET SAVETA MLADIM PISCIMA

Na pitanje kojih bi pet saveta dala mladim piscima (u uzrastu od 11 do 18 godina), spisateljica ističe:

„Prvi savet: Morate nabaviti svesku! Zapišite odmah ideje za koje mislite da možete kasnije nekako iskoristiti.

Drugo: treba čitati mnogo, i to čitati kritički. To znači da razmislite o tome šta vam se i zašto sviđa, a zašto vam se nešto ne sviđa. Primetite kako je autor sastavio priču i kakav je postupak – jezik izabrao za vođenje priče.

Svi pisci su počinjali kao čitaoci. I vi ćete, kao mladi pisac, kupiti elemente od stvaralaca čija dela volite. Prikupljaćete te elemente, jer svi mi učimo od drugih pisaca. Treći savet: pazite kako sedite. Pisanje je vrlo teško za držanje vrata i celih leđa. To ne primećujete kad ste mladi, ali to će vas sustići, a veoma je teško pisati kad vas bole leđa. Zato, radite vežbe za leđa, vežbajte, hodajte.

Ako dođe do stvaralačke blokade, i ne znate gde da pronađete svoju sledeću priču, postoje dve korisne stvari: jedna je – krenite u šetnju, a druga je – odspavajte.

U šetnji, dok mislite na druge stvari, odgovor i ideja vam mogu pasti na pamet. A, ako podsvesno znate da imate nerešeno pitanje, možete se, kad odspavate, probuditi sa idejom ili odgovorom na to pitanje”.

Peti savet kanadske autorke je da se mladi autori ne boje da bace ono što su napisali: „Kad pišete, niko ne vidi šta pišete, osim vas. Ako vam se ne svidi to što pišete (i u kom pravcu ste krenuli), tu je korpa. Imate kompletnu slobodu dok pišete“, zaključuje Margaret Atvud.

Nastavak "Sluškinjine priče" stiže i na male ekrane

Nakon što je Margaret Atvud najavila da će napisati nastavak bestselera “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale), i njen novi roman “Svedočenja”(The Testaments) biće pretočen i u TV seriju.

reklama za Sluškinjinu priču

Kompanije Hulu i MGM već rade na nastavku megauspešne serije “Sluškinjina priča” zasnovanom na romanu “Svedočenja” koji bi na policama trebalo da se nađe 10. septembra i za koji se već očekuje da bude jedan od favorita za književnu nagradu Buker.

“Svedočenja” su nastavak romana koji je Margaret Atvud napisala još 1985. i prikazuju priču “više od petnaest godina nakon što je Ofred zakoračila u nepoznato, uz eksplozivna svedočenja tri ženske pripovedačice iz Gileada”.

TV serija “Sluškinjina priča” odavno se odmakla od radnje romana po kojoj je nastala i na kojoj se zasniva prva sezona. Dok traju pripreme za četvrtu sezonu, Hulu i MGM razmatraju kako najbolje prilagoditi “Svedočenja” radnji u seriji, prenosi Biznis insajder (BusinessInsider).

“Pokušali smo da pokažemo šta se sve dešava u ostatku sveta koliko je moguće. ‘Svedočenja’ nam daju priliku da ‘bacimo pogled’ mnogo šire na druge delove sveta”, navode.

“Sluškinjina priča” osvojila je Emija za dramsku seriju 2017. godine, dok je knjiga “Svedočenja” dobila brojne pohvale uoči objavljivanja pa je već ušla u uži izbor za cenjenu nagradu za književnost – Buker.

Nastavak “Sluškinjine priče” u širem izboru za Bukera

Margaret Atvud je ponovo nominovana za Buker nagradu, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za književnost, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud

Atvud je 2000. godine tu nagradu dobila za knjigu Slepi ubica (Blind Assassin), a ovogodišnju nominaciju je zavredila još uvek neobjavljenim romanom The Testaments, koji predstavlja nastavak čuvene Sluškinjine priče (Handmaid’s Tale).

Iako je roman The Testaments ušao u širi izbor za nagradu Buker, njegov sadržaj mora da ostane strogo čuvana tajna do 10. septembra 2019, kada bi trebalo da se pojavi u knjižarama. Jedino što se zna jeste da je radnja nove knjige Margaret Atvud vremenski smeštena 15 godina nakon dešavanja opisanih u romanu Sluškinjina priča i da se u ulogama pripovedača nalaze tri ženska lika.

U obraćanju nestrpljivim čitaocima, kanadska književnica je otkrila da se u knjizi nalaze odgovori na sva pitanja koja su joj u vezi sa Gileadom postavljali sami čitaoci, a da joj je inspiraciju za ostatak romana pružila stvarnost sveta u kome živimo.

Nagrada Buker osnovana je 1969. godine, dodeljuje se piscima iz celog sveta koji pišu na engleskom jeziku, a između ostalog podrazumeva iznos od 50.000 funti.

U širem izboru, pored romana Margaret Atvud, nalazi se još dvanaest dela. Imena šest finalista biće objavljena 3. septembra a laureat će biti proglašen 14. oktobra 2019.

Distopija kod Išigura i Atvudove

U toku je ciklus predavanja “Distopije, više od fikcije”. Ova predavanja se održavaju svakog ponedeljka u Kolarčevoj zadužbini. Danas je na redu predavanje:

3. KRHKA HUMANOST U ROMANIMA NE DAJ MI NIKADA DA ODEM I SLUŠKINjINA PRIČA  Dr Aleksandra V. Jovanović, prof.univerziteta

ilustracija

Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18.00 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Ulaz slobodan.

Margaret Atvud piše nastavak Sluškinjine priče

Zahvaljujući velikom intersovanju javnosti kandaska spisateljica Margaret Atvud piše nastavak svog romana “Sluškinjina priča” koji je prodat u više miliona primeraka širom sveta i pretočen u nagrađivanu televizijsku seriju.

Margaret Atvud

Roman “Testamenti” (The Testaments) biće objavljen u septembru iduće godine, saopštio je danas izdavač “Nan A Talis/Dabldej” (Nan A. Talese/Doubleday).

Radnja knjige dešava se 15 godina posle poslednje scene s naratorkom “Sluškinjine priče”.

Roman Margaret Atvud o totalitarnom društvu u imaginarnoj zemlji Gilijad bio je bestseler kada je prvo objavljen 1985. godine i ponovo postao popularan posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine.

Na osnovu tog romana pravljena je istoimena serija za televiziji Hulu.

Atvud je u saopštenju rekla da je nastavak inspirisan pitanjima čitalaca o Gilijadu i o “svetu u kome živimo”.

"Sluškinjina priča" otvorila serijal predavanja o knjigama i tv-serijama

Novi ciklus “Čitanje serija”, u Domu kulture Studentski grad, otvorila je priča u Klubu Magistrala o romanu Margaret Atvud “Sluškinjina priča”, koja je potom i poslužila za istoimenu tv-seriju. O njoj su razgovarale književna kritičarka Nađa Bobičić i gošća iz Zagreba – dramaturškinja, sociološkinja i scenaristinja Sanja Kovačević, autorka knjige “Kvalitetne TV serije”. Razgovor je vodila Tamara Mitrović, urednica književnog programa DKSG.

Sluskinjina prica u Magistrali

Sanja Kovačević je na početku dala osvrt na činjenicu da se 90-tih desila radikalna promena u stvaranju tv-serija, koje su postale, bar neke od njih, “umetničkije”, iako je nemoguće ne gledati na tv-serije kao na “zabavu”, s tim što je dobro to što one dobijaju najširu publiku.

O kvalitetnim serijama je rečeno da tu imamo višlinijsko pripovedanje, kompleksne likove, dubinske karaktere, identifikaciju sa likovima (“Sluškinjina priča” je upravo dobar primer za to), s tim što mi, kao gledaoci, treba da pokušamo da otkrijemo koje je to “problemsko pitanje” ili šta je u centru radnje. Konačno, dobre tv-serije imaju i “prosvetiteljski potencijal” pogotovu kada obrađuju neku tabu-temu. Kasnije je pomenuto da je “Sluškinjina priča” uzela temu majčinstva, što do sada nije bio slučaj.

Nađa Bobičić je, svoju priču o knjizi (objavljena 1985. godine), započela time da je nervira sama priča o nastanku i autorki koja je otišla u istočni blok (nekadašnji DDR) gde se “inspirisala” pričom o totalitarizmu. Ipak, odala joj je priznanje da se to iz same knjige ne vidi. U tekstu je jednostavno reč o distopiji i jedan misaoni eksperiment sa pitanjem “šta bi bilo, kad’ bi bilo”.

No, sama serija je dobila drugačiju konotaciju – snimana je u vreme američkih predsedničkih izbora, i sa pobedom desnice to je postala “sasvim drugačija serija”, kao što je svojevremeno izjavio jedan od angažovanih na projektu.

Serija je dobila drugu sezonu, koja nije rađena po knjizi (jer je “istrošena” na prvu sezonu), ali je na njoj itekako sarađivala Atvudova. Doduše, Sanja Kovačević je za tu sezonu napomenula da joj se čini kao da su se tvorci bojali feministkinja i njihovih reakcija. Za Nađa Bobičić je jedan od najvećih izazova bio “da li treba da gledam toliko maltretiranje žena”, a za to Kovačevićeva kaže da je autor serije Brus Miler hteo da “nasiljem pokrene publiku”.

Razgovor na razne aspekte serije je potrajao skoro dva sata, a na kraju su, pred najavu narednog nastavka ovog ciklusa, i Nađa i Sanja dale svoje preporuke za neke aktuelne serije.

Razgovor o seriji i romanu ”Sluškinjina priča”

U okviru ciklusa „Čitanje serija“ koji organizuje Dom kulture Studentski grad, u četvrtak 22. novembra s početkom u 19 časova u Klubu Magistrala biće održana tribina o romanu Sluškinjina priča Margaret Atvud i istoimenoj igranoj TV seriji, javlja Art-Anima.

Učesnice razgovora su književna kritičarka Nađa Bobičić i dramaturškinja, sociološkinja i scenaristkinja Sanja Kovačević.

Sluškinjina priča

Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) je američka TV serija autora Brusa Milera, nastala po istoimenom romanu Margaret Atvud.

Radnja se odvija u budućnosti, u totalitarnom američkom režimu koji je ženama ukinuo sva prava, a plodne među njima prisilio da postanu „sluškinje“ koje rađaju decu za druge.

Serija je osvojila 8 nagrada Emi, Zlatne globuse za najbolju seriju i najbolju glumicu – Elizabet Mos.

Atvud je ovaj distopijski roman o društvu s naglo opadajućom stopom nataliteta napisala 1984.

„Slike blistave praznine jedan su od najupečatljivijih aspekata ovog romana o totalitarističkom slepilu… efekat je jeziv“, ističe kritičarka Sandej Tajmsa, Linda Tejlor.

20 činjenica koje (možda još) ne znate o „Sluškinjinoj priči”

Slavni roman Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ je opčinio generacije čitalaca otkad je objavljen 1985. godine. Roman je smešten u distopijsku republiku Galad, totalitarnu teokratiju u kojoj retke žene koje mogu da rađaju decu (što je posledica krize plodnosti zbog ekološkog uništenja) rade kao „sluškinje“ za bogate i moćne muškarce. Ova moćna priča je imala mnoštvo adaptacija, uključujući operu, grafički roman, modnu liniju i od nedavno i hvaljenu seriju, čiji je producent Hulu, a glavnu ulogu u njoj igra Elizabet Mos. Motivi i slogani iz romana su takođe primećeni tokom političkih marševa i protesta; mnogi ljudi uočavaju paralele između distopijskog društva romana i trenutnih političkih kretanja. Ako i dalje fanatično pratite sve u vezi sa serijom i knjigom, onda će vam ovih 20 činjenica o „Sluškinjinoj priči“ biti vrlo zanimljive:
logo tv-serije Sluškinjina priča
Oči koje pišu
Margaret Atvud je napisala „Sluškinjinu priču“ dok je živela u Zapadnom Berlinu 1984, pre pada Berlinskog zida i zaključila je da je ova sredina nadahnula delove sadržaja njenog distopijskog romana. „Bila sam na oprezu“, zapisala je, „imala sam utisak da me špijuniraju ‒ ćutanje, menjanje teme, uvijene načine na koje ljudi mogu da prenesu informaciju ‒ i to je uticalo na ono što sam pisala”.

Moć olovke
Atvudova je sastavila veći deo knjige i napisala ga rukom na žutim papirima rokovnika pre nego što je otkucala roman na iznajmljenoj pisaćoj mašini. Ovo se čini neobično prikladno za priču smeštenu u budućnost u kojoj ženama nije dozvoljen pristup sredstvima za pisanje.

Sluškinja Fredove priče
Atvudova je planirala da prvobitni naziv romana bude „Fredovica“, po naratoru i junakinji romana. Naziv za koji se na kraju odlučila aludira i na „Kanterberijske priče“ Džefrija Čosera, kao i na bajke i na narodne priče. Atvudova je prokomentarisala: „Priča koju pripoveda glavni lik za potonje ili udaljene slušaoce je neverovatna i fantastična, kao i priče onih koji su preživeli događaje koji su potresli planetu“.

Duhovi buduće prošlosti
Iako Atvudova nije precizirala godinu u kojoj se odvija roman, možemo da nagađamo da se događaji u romanu odvijaju oko 2005. (Fredovica ima 33 godine i rođena je sedamdeseth; 2005. bi bio korak od 20 godina u budućnost za najranije čitaoce ovog romana,). Televizijske ekranizacije koriste reference na savremene korisničke servise i aplikacije poput Ubera i Tindera da bi dodatno pogurali priču u budućnost, sugerišući da se revolucija kojom će se uspostaviti Republika Galad dešava u našoj bliskoj budućnosti.

Koreni zla
Radnja „Sluškinjine priče“ je smeštena u Kembridž u Masačusetsu. Atvudova je pisala da iako je Kembridž „dom Harvardskog univerziteta i sadašnja vodeća liberalna obrazovna ustanova“, ranije je bila „puritanska bogoslovija“. Atvudova je pratila njegove puritanske korene u Americi 17. veka da bi konstruisala teokratsku Republiku Galad u svom romanu.

Besna rulja menada
Jedan od izvora inspiracije za ritual „partikucije“ u romanu – egzekucije od ruku nasilne rulje – bile su dionizijske bahanalije u antičkoj Grčkoj. Ženske sledbenice Dionizija zvane menade bi navodno okružile žrtvu rituala kako bi je rastrgnule, kao što bi i sluškinje u romanu trebalo da urade. Na primer, u Euripidovim „Bahantkinjama“, Dionizije kraljicu Tebe magijom izludi zbog čega ona iščupa glavu sopstvenom sinu golim rukama.

Nadahnuće albuma Transgressions („Prekršaji”)
Montrealski bend Lejks of Kanada je crpeo inspiraciju iz „Sluškinjine priče“ za svoj album „Prekršaji“. Na albumu se nalaze pesme naziva „Eden“, „Pad“, „Sinovi Galada“ i „Vapaj bludnice“.

Sluškinjin debakl
Prva ekranizacija romana Atvudove je film iz 1990. za koji je scenario napisao dobitnik Nobelove nagrade Harold Pinter, a ulogu Fredovice igra Nataša Ričardson, Fej Danavej glumi Serenu Džoj, a Robert Duval Komandira. Uprkos vrhunskoj postavi, film je bio promašaj. Piter Travers iz „Rouling Stouna“ ga je nazvao „jeftino prepakovanim „Ženama iz Stepforda“ sa iluzijom veličine“.

Fredovica osvaja Haj Lajn
Dizajnerska firma Pentagram je aprila 2014. napravila interaktivnu instalaciju nadahnutu „Sluškinjinom pričom“ na Haj Lajnu u Njujorku. Hulu je platio da se ovo umetničko delo otkrije istovremeno sa početkom emitovanja serije. Instalacija je udomila 4000 primeraka romana Atvudove, besplatne za svakog prolaznika. Kada bi uzeli knjigu, prolaznici bi videli citat napisan na polici romana. Na svakoj polici je bio osvetljeni panel sa Fredovicinom slikom u prirodnoj veličini.

Zabrana „Bespomoćnosti”
„Sluškinjina priča“ je dugo bila jedna od najčešće zabranjivanih i najkontroverznijih knjiga u srednjim školama širom SAD. Od 1990. do 1999. je bila broj 37 na top-listi 100 zabranjenih knjiga, a od 2000. do 2009. je bila broj 88. Sadržaj kojem se očigledno ima šta zameriti u romanu uključuje, na primer, „vulgaran jezik, šokantne pasuse o seksu, izjave koje su uvredljive za manjine, boga, žene i invalide; nasilje, beznadežnost… grafičke predstave seksa“ i sadržaj koji je „neprikladan za određene uzraste; vulgaran; uvredljiv za hrišćane; nasilno vizuelan i moralno izopačen.“ 

Biblijske odore
Atvudova je crpela inspiraciju iz biblijskih prizora za odeću upadljive boje u svom totalitarnom društvu. Sluškinje nose crvene plaštove sa kapuljačama koje podsećaju na greh Marije Magdalene, dok Žene nose plave haljine koje simbolizuju čistotu Device Marije.

Strašna kutija praška za čišćenje
Markantni beli bonei u „Sluškinjinoj priči”, koje zovu „krilima”, delimično su nadahnuti slikom starog Old Dutch Cleanser praška za čišćenje iz četrdesetih, na čijoj kutiji je žena sa licem sakrivenim iza velike, bele kape. Atvudova je objasnila da ju je ova slika „prestrašila kada je bila dete”.

Trendseter
Vaquera, aktivistička modna marka iz Njujorka,  pokrenula je modnu liniju inspirisanu „Sluškinjinom pričom” u proleće 2017. U kolekciji predstavljenoj na tematskoj modnoj predstavi, mogle su se videti kape, jakne, haljine i kombinezoni od crvene i bele tkanine, sa namerom da nas podsete i naglase opis potčinjavanja žena u romanu Atvudove. 

Razigrane Sluškinje
2017. na dodeli Emija, prvo obraćanje publici domaćina Stivena Kolberta je  uključivalo i muzičku i plesnu numeru sa muškim i ženskim plesačima, koji su nosili šljokičaste crvene trikove i bele bone šešire Sluškinja.

Streaming Success
Huluova ekranizacija „Sluškinjine priče” je osvojila pet Emija 2017, uključujući Emi za izuzetnu dramsku seriju. Ovo je bila prva serija koja je pravljena za striming vebsajt koja je osvojila ovu prestižnu nagradu. Netflix je čak odbio raniju verziju ove ekranizacije: „Ona nije bila kreativna koliko je danas”, komentarisao je urednik programa.

Super žene
Rid Morano, koja je režiserka prve tri episode Huluove ekranizacije „Sluškinjine priče”, takođe je kinematograf Bijonsinog ostvarenja „Limunada”. 

Nagrade idu…
Moranova je osvojila Emi nagradu za najboljeg režisera dramske serije za svoj rad na „Sluškinjinoj priči”. Ona je tek treća žena koja je pobedila u ovoj kategoriji i prva od 1995. Vredi primetiti da su još dve finalistkinje u kategoriji za najboljeg režisera bile žene i jedna od njih dve, Kejt Denis, takođe je nominovana za „Sluškinjinu priču”.

Gola istina
Elizabet Mos, koja u Huluovoj seriji glumi Fredovicu, snimila je većinu scena bez šminke. Atvudova je komentarisala da je ovo „omogućilo njenoj glumi neposrednost… jer je svaki mali pokret bio uočljiv.”

Vizualizacija izolacije
Kako bi gledaocima predstavili osećaj Fredovičinog ograničenog i izolovanog viđenja sveta – koji roman dočarava naracijom u prvom licu ‒ Morano i kinematograf serije Kolin Vatkinson su koristili specijalnu kameru (sa 28mm Zeiss 2.1 objektivom) kada su snimali Mosovu u krupnom planu. Neretko bi uhvatili ekstremno sitan detalj njenog lica nasuprot zamućenoj pozadini, što je naglašavalo i snagu unutrašnjeg života Fredovice i kompleksnu realnost njenog spoljnog sveta.  

Srušiću ti kapicu
Atvudova ne samo da je bila savetnik za Hulu seriju, već je igrala i sporednu ulogu u pilotskoj epizodi. Ona igra Tetku – stariju ženu zaduženu za treniranje Sluškinja – koja u jednoj sceni ošamari Elizabet Mos. „Nije htela da to uradi, ali se onda se baš unela”, priseća se Mosova, smejući se. Izvršni producent serije Brus Miler dodaje: „Udarila je tako da joj je kapica spala s glave, i bilo ju je baš sramota”.