Danas u “Krokodilu”: Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji

U okviru debate “Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji” neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti “muška” stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.

Krokodil

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Ponedeljak 22. 4. 2019 od 19 sati
KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)
Ulaz slobodan.

“Zavodnik” večeras u Velikoj Plani

Iako je “Zavodnik” objavljen još pre dve godine, priliku da čuju nešto više o ovom romanu Dejana Ognjanovića imaće svi zainteresovani u Velikoj Plani večeras, od 19 časova, u biblioteci “Radoje Domanović”. No, pored razgovora o ovom delu, biće predstavljena i edicija „Gluvo doba“ koju uređuje autor “Zavodnika” za izdavačku kuću Orfelin (Novi Sad), a koja je  posvećena kvalitetnim domaćim delima horora, dok ediciju „Poetika strave“ čine klasična i moderna ostvarenja ovog žanra koja se po prvi put javljaju na našem jeziku, praćena stručnim pogovorima i vrhunskom opremom. Do sada su objavljena dela Blekvuda, Lavkrafta i M. R. Džejmsa, a šta je još u pripremi – čućete na ovoj večeri posvećenoj hororu u književnosti.

Pored Dejana Ognjanovića učestvuju i Mladen Milosavljević (etnolog i urednik časopisa Omaja, posvećenog folklornoj fantastici) i Marko Pišev (pisac)

Danas: Perspektive fantastike u književnosti

Danas se, u Košutnjaku – ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, održava Tolkinfest. Deo ovog događaja su i dve tribine koje je organizovao Klub 128 (udruženje studenata opšte književnosti i teorije književnosti sa Filološkog fakulteta). Eva šta su pripremili za vas:


Program:

16.00-17.30 h Fantastika u kanonu: zašto me (ne) vole?

Ciljevi ove tribine jesu preispitivanje pojmova kanona i fantastike, položaja fantastike u kanonu, odnosno načina na koji su pojedina dela „visoke fantastike“ ušla u tradiciju izučavanja, kao i mogućnosti širenja datih okvira, te naročito uvođenje stvaralačkih opusa uticajnih pisaca Tolkina i Pračeta, ali i drugih pisaca epske fantastike.

Učesnici: dr Tijana Tropin, asistent Branislava Miladinov, doktorand Danko Kamčevski

Moderatori: Vlado Rukavina, Aleksandra Milanović

19.00-20.30 h Književnost na margini: horor i naučna fantastika

Margina kao naličje kanona često nudi potpuniji prikaz umetničkog stvaralaštva epohe, te je primarni cilj ove tribine osvrt na trenutno stanje navedenih žanrova u svetu i kod nas, kao i perspektive razvoja u budućnosti. Učesnici će pružanjem svojevrsnih argumenata za promenu postojeće paradigme razmotriti stvarne potrebe za prevazilaženjem žanrovskih odrednica.

Učesnici: dr Dejan Ognjanović, dr Marko Pišev, dr Novica Petrović, dr Zorica Đergović-Joksimović (prema poslednjim informacijama, otkazala učešće zbog bolesti)

Moderatori: Marija Stanojević, Marija Milosavljević

Tribina LK: Razmatranja o domaćem SFu: drugost i devedesete

Sinoćna tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena jednom teorijskom radu predstavljenom u inostranstvu – “Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s”, autora dr Bojana Žikića i dr Marka Piševa sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako je u najavi ove večeri rečeno: Rad se bavi prikazom Drugosti u tri dela srpskih autora objavljena početkom/sredinom devedesetih godina prošlog veka i istražuje kako su pisci iz „kulture u vakuumu“ (tj. pod sankcijama, u izolaciji svake vrste) prikazivali Zapadne sile™, iste one koje su ih izolovale, u svojim fantastičnim delima. Rad analizira „Sveti rat“ Gorana Skrobonje, „Sva vučja deca“ Radmila Anđelkovića i „Tri (miliona) kostura“ Dragana R. Filipovića.

No, iako je najavljen, u tribinskoj sali Doma omladine nismo videli dr Bojana Žikića, tako da je dr Marko Pišev (levo) bio ostavljen “na milost i nemilost” okupljenih, a pre svega pisaca, koji su svakako sa pažnjom saslušali kako su njihova dela predstavljena. Razgovor sa njim je vodio Žarko Milićević (desno).

Pisev i Zak

Na samom početku večeri Pišev je ispričao kako je događaj u Kentu bio prvi antropoliški skup koji se bavio SF-om, te da je njihov rad bio izuzetno primećen i da je ostavio jak utisak na publiku – naročito na britanske profesore sa univerziteta, koji o srpskom SF-u ne znaju ništa.

U njihovom radu dr Žikić i dr Pišev su analizirali pomenuta dela i njihove narativne celine kako bi se videla šira slika o svakodnevnici 90-tih u Srbiji. Takođe, trebalo je videti i reakciju umetnika na dešavanja – u ovom slučaju, SF pisaca.

“Mi nismo tvrdili da su autori imali političke namere, već u saglasnosti sa političkom klimom te priče se čine odličnim za antropološke analize. Antropolozi nisu kompetentni da procenjuju umetničku vrednost već da tumače učitana značenja u tekstu”, podcrtao je Pišev. On je dodao da je zajedničko za sve tri priče dehumanizacija zapada i motiv automarginalnosti i izolovanosti srpske zajednice.

Potom je dao kratke analize sve tri priče, a posle zaključka usledila su pitanja publike. Pristuni autori – Radmilo Anđelković i Goran Skrobonja, imali su primedbe na izrečeno, Anđelković je rekao da “to nije moja priča”, dok je Skrobonja istakao da su autori studije mogli da kontaktiraju same pisce kako bi čuli neke stvari vezane za same priče i njihove nastanke. Konkretno, Skrobonja je inspiraciju za svoj “Sveti rat” dobio čuvši reči Milića od Mačve (“Poslaćemo legiju vampira na SAD”), tako da mu nikako nije bila ideja da “demonizuje zapad”, kakvu su ocenu izneli autori studije. U odbranu kolege stao je dr Aleksandar B. Nedeljković, a i prisutna publika je imala svoje ideje da li je trebalo konsultovati i pisce ili ne.