Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Naučna fantastika Ursule Legvin”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Međutim, zbog određenih organizacionih zahteva, tribina je, ovog puta, sa ponedeljka pomerena na utorak. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Obeležićemo godišnjicu smrti Ursule Legvin, autorke koja je u sklopu novog talasa naučne fantastike uvela ceo niz novih tema — od opisivanja imaginarnih, ali sasvim realističnih etnografija do ispitivanja političkog značaja roda i pola — jedinstvenim glasom koji je ubraja među svetske književne velikane XX veka.

Ako se mora jednom rečju sumirati centar njenih promišljanja, ta reč je sloboda. “Moguće je odupreti se svakoj ljudskoj vlasti, i svaka se ljudska vlast može promeniti delatnošću ljudskih bića. Otpor i promena često počinju u umetnosti, a vrlo često u našoj umetnosti – umetnosti reči”, rekla je u čuvenom govoru pri dodeli nagrade za životno delo američke National book foundation.

Osvrt na njeno delo i značaj za fantastiku uopšte daće verovatno najbolji poznavaoci njenog opusa u Srbiji – astrofizičar i futurista dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković, izdavač, autor i profesor Filološkog fakulteta

200 godina SF-a

U Amfiteatru Narodne bibliote održana je tribina pod nazivom “200 godina žanra naučne fantastike”, na kojoj su govoril (na slici s leva na desno): prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, prof. dr Zorica Đergović Joksimović, prof .dr Milan M. Ćirković i dr Tijana Tropin.

200 godina SFa

Učesnici tribine su dobili tri pitanja – prvo je bilo kakvu mi to 200-godišnjicu obeležavamo sa objavljivanjem “Frankenštajna”.

Dr Nedeljković je insistirao na tezi da je “u nekom trenutku žanr nastao” i da imamo prvo delo naučne-fantastike, a da je to upravo “Frankenštajn” Meri Šeli, koji je objavljen pre 200 godina.  On je svoju tezu podržao citatima iz određenih dela domaćih proučavalaca književnosti i žanra gde se o “Frankenštajnu” govori kao o delu naučne-fantastike, a potom je čitao i delove iz trećeg poglavlja tog romana gde Viktor Frankenštajn napominje o svom naučnom radu kao onoga što će kasnije da se dešava – što nedvosmisleno pokazuje da se delo držalo nauke u svojoj priči o stvaranju čudovišta.

Dr Đergović je potvrdila da je “Frankenštajn” značajno delo za SF, ali podsetila da kod stranih teoretičara nema saglasnosti oko toga da je to prvo “moderno SF delo” i napomenula da Brajan Oldis bio prvi koji je insistirao da se o “Frankenštajnu” tako govori. “Mi možemo da imamo naučnu-fantastiku i u periodu kada nauka nije bila tako razvijena”, ali je potom skrenula pažnju da postoje i drugi jezici, sem engleskog, a da tek tu ima primera dela koja bi mogla da budu okarakterisana kao SF, a da datiraju čak i iz vremena preistorije. Kada je reč o engleskom, podsetila je i na nedovršeno delo Fransisa Bekona “Nova Atlantida” iz 17. veka gde se pominju i “podmornice”, “avioni” pa čak i “genetski inženjering”.

Dr Tijana Tropin je potom ukazala da ova dva izneta stanovišta ne moraju nužno da budu suprotstavljena već da se nadopunjuju i da “Frankenštajn” može da bude prvi SF kakog ga sada shvatamo, dok je dr Ćirković je podsetio da smo definiciju broja dobili tek nakon 5000 godina njihovog korišćenja (a da i dalje ne znamo tačno kada se to prvi put desilo), ali i da je značaj “Frankenštajna” i njegova aktuelnost ogromna – “Pre nekoliko godina sam naišao na sajt gde je bilo pobrojano preko 280 knjiga koji su pastiši, nastavci, ili na neki drugi način vezani upravo za taj roman”, rekao je on.

Pitanja su potom otišla više u filozofske vode – sledeće je bilo o mestu čoveka u SF žanru, gde su učesnici tribine istakli da je SF značajan jer putem njega sumnjamo i promišljamo naš svet, te da je čovek uvek u središtu dobre SF priče, ali i da je ovaj žanr najbolji medij za produžetak kopernikaske revolucije, mada SF ne mora na direktan način da se bavi čovekom.

Šta će se desiti sa SF-om za 200 godina, bilo je pitanje za kraj večeri, gde je dr Ćirković rekao da će sigurno biti “plima i oseka”, ali da će se možda tematski okvir SF-a promeniti, dr Tropin je ukazala da je sve manje “tvrdog SF-a”, a dr Đergović Joksimović da je SF bio u ozbiljnoj defanziji ali da se sada ponovo razvija sa omladinskim distopijama – što pokazuje da je vitalan, dok je dr Nedeljković rekao da će SF i dalje tragati za novumima, jer je to glavni kriterijum dobre naučne fantastike.

Večeras u Narodnoj biblioteci: 200 godina žanra naučne fantastike

Večeras od 19 sati, u Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije, na programu je tribina “200 godina žanra naučne fantastike“.

Na tribini će biti reči o tome kako se žanr naučne fantastike razvijao tokom 200 godina. Razmotriće se elementi fantastike u antičkim vremenima, nastanak Frankenštajna, kao i vrhunska naučno-fantastična dela poput onih Jevgenija Zamjatina, Oldusa Hakslija, Džordža Orvela, Olafa Stejpldona.

Učesnici će dobiti priliku da predvide i šta će se dešavati sa žanrom naučne fantastike narednih 200 godina.

Učestvuju:
prof. dr Aleksandar B. Nedeljković
prof. dr Zorica Đergović Joksimović
prof. dr Milan M. Ćirković
dr Tijana Tropin

Ulaz je slobodan!

"Jesmo li sami u kosmosu" – predstavljene dve nove knjige u Kostolcu

U Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac održano je veoma zanimljivo i edukativno predavanje na temu: JESMO LI SAMI U KOSMOSU? Dvojica velikana, doktora nauka, pokušali su da odgovore na ovo pitanje predstavljajući svoje nove knjige.

Cirkovic i Zivkovic u Kostolcu

Profesor Milan Ćirković predstavio je svoju knjigu pod naslovom VELIKA TIŠINA, koju je objavio Oksford juniverziti pres i profesor Zoran Živković predstavio je svoju knjigu PRVI KONTAKT I PUTOVANjE KROZ VREME, koju je objavio Špringer ferlag, jedan od vodećih svetskih izdavača naučnih dela.

Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!

Predavanje Milana M. Ćirkovća o tuđinskoj tehnologiji kod Lema i Rejnoldsa

Večeras od 19 časova u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda biće održano predavanje dr Milana M. Ćirkovića „Tuđinska tehnologija – vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa“. Ovim predavanjem zvanično se najavljuje III Festival fantastične književnosti Art-Anima, koji će se održati na istom mestu od 30. maja do 1. juna.

Predavanjem „Tuđinska tehnologija – vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa“ ukratko će biti skicirana fenomenologija i motivacija pojavljivanja artefakata vanzemaljskih civilizacija u nekoliko dela SF klasika kao što je Stanislav Lem i jednog od najzanimljivijih aktivnih SF pisaca, Alistera Rejnoldsa. Naročito upadljiv i zanimljiv je motiv artefakta kao skladišta informacija ili “vremenske kapsule”, odnosno redefinisanog motiva Kontakta posredovanog materijalnom kulturom i tehnologijom, koji se odigrava u logičkom, a ne u istorijskom vremenu. Ovo se može povezati sa skorašnjim razvojima u astrobiologiji i SETI studijama, koje stavljaju daleko jači naglasak na potragu za manifestacijama i tragovima astroinženjeringa u okviru onoga što se naziva “dajsonovski SETI”.

U realnosti Platoa predstavljene “Alternativne stvarnosti FIlipa K. Dika”

Pred pedesetak zainteresovanih sinoć je u Platou, u Knez Mihailovoj, održana promocija knjige “Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika” Mladena Jakovljevića, za čiju je osnovu poslužila njegova doktorska disertacija. Pored autora, o knjizi su govorili i dr Milan Ćirković (kosmolog i naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu), dr Vladislava Gordić Petković (redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu),dr Zorica Đergović Joksimović (docent za užu naučnu oblast Engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) i Boban Knežević (poznati izdavač, urednik i pisac fantastike). Moderator je bio Dragoljub Igrošanac, prvi čovek sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.

Alternativne stvarnosti u Platou

Njegovo prvo pitanje je bilo upućeno autoru i odnosilo se za motiv rada na ovakvoj knjizi. “Trebao mi je doktorat”, našalio se Jakovljević i dodao da je primarno postojala želja da napiše nešto o piscu koji mu je promenio život. “Filip K. Dik je sjajan pisac, ali nije najbolji. Ali, kada vam u jednom trenutku dopadne knjiga koja ostavi trag… Inače, ova doktorska disertacija nije samo o Diku, već i o Pinčonu i Gibsonu. Mnogi se neće složiti sa ovim što sam napisao, ali to je dobro. Biće više glasova i otkrićemo nešto novo. I ja stalno nešto novo otkrivam u Dikovim delima i imaću tu satisfakciju da i dalje dolazimo do nečeg novog”.

Zorica Đergović Joksimović je zamoljena da objasni značaj Dika, što je ona izuzetno uspešno učinila navodeći da ovog SF pisca cene (i pišu o njemu) znamenite ličnosti kako književnosti tako i filozofije. “Bodrijara ne bi bilo da nije bilo Dika, njegov koncept potiče upravo od Dika”, istakla je ona i dodala da je veliki Dikov uticaj na filmsku umetnost – ne samo zbog filmova rađenih po njegovim delima već pre na poetiku i estetiku drugih stvaralaca. Tu je, potom, uticaj na druge pisce (Murakamija, recimo, nazivaju “japanskim Filipom Dikom”), a, konačno, tu je i desetine masterskih i doktorskih radova. “Ali, njegov značaj, bez obzira na sve nabojana, izvire iz njegovog opusa”, istakla je Joksimovićeva.

Milan Ćirković je upitan da prokomentariš deo posvećen “paralenim svetovima”, pa je on iskoristio da okupljene podseti na pitanje “da li su atomi stvarni” – i rasprave o ovoj temi na prelasku između 19. i 20. veka kada je vladalo ubeđenje kod jednih da atomi nisu stvarni jer se ne mogu empirijski iskusiti. Mi sada, ne samo da znamo da su atomi stvarni već ih i možemo videti, ali takođe ne možemo znati da li će neko jednog dana omogućiti da na sličan način potvrdimo postjanje paralelnih univerzuma, za koje teorija kaže da su mogući.

Boban Knežević je prvo rekao da je, s njegove strane, ideja o objavljivanju Dika jednostavno nešto što ulazi u to što on voli da objavljuje stvari koje njemu prijaju, a ne da se rukovodi “profitabilnošću”. Potom je podsetio da je Dik bio prilično skrajnut pisac dok Stanislav Lem nije skrenuo pažnju na njega, ali i da je Dik “prevazišao književni okvir” i da je upravo on nagovestio raspad civilizacije, nešto što sada mi proživljavamo. “On će biti među pet pisaca koji će se čitati i u 22. veku”, zaključio je Knežević.

Vladislava Gordić Petković, mentor doktorskog rada Mladena Jakovljevića, je podsetila da je on za svoju magistraturu radio temu mit i tehnologija kod Rodžera Zelaznija, te da je zapravo “svoju alternativnu stvarnost pretvorio u realan život”. Takođe je istakla da je “čujnost Dika sa ovom knjigom bitna”, za mnoge koji će želeti da se dodatno upoznau sa autorom, ali i da je važan doprinos doktorata to što pokazuje da SF može da pripada konglomeratu postmodernizma.