Miloš Petković (35) je mladi pisac iz Niša koji je zahvaljujući kreativnosti uspeo da nadomesti životno iskustvo i dokaže da je samo predrasuda kako uspešan pisac može biti jedino osoba koja je mnogo toga prošla i osetila na svojoj koži. Naprotiv, Milošev primer je pokazao da pisac može da izgradi čitave svetove samo negujući ono što mu je dato još od najranijeg detinjstva – maštu.
Miloš Petković je jedini pisac u istoriji srpske književnosti koji je uspeo da pre tridesete godine napiše i objavi čak deset knjiga. Ovaj podatak nam govori koliko je zapravo disciplinovan, vredan i produktivan, a za početak razgovora je za B92.net otkrio gde pronalazi motivaciju za marljiv rad.
“Svestan sam da mi ta statistika ide u prilog ali se ne opterećujem njome, niti sam ikada jurio neke rekorde, naprotiv. Bližim se dvadesetom romanu a imam trideset pet godina i ljudi to stalno ističu, ali meni je važnije nešto drugo – da nastavim da pratim prave putokaze i da se bavim pripovedanjem. Naravno, za sve to je potrebno dosta odricanja, posvećenosti, mašte a motiva ima napretek. Ipak, izdvojio bih ljubav, ona je glavni pokretač, ja mnogo volim to što radim i sve vreme uživam”, priča nam Miloš.
Miloš Petković je zbog pisanja napustio fakultet, kako bi mogao u potpunosti da se posveti stvaranju i od mašte koju prenosi na papir napravi profesiju, a takav podvig se pokazao kao izuzetno uspešan.
“Imao sam izbor, rizikovao sam i ispostavilo se da je bilo sjajno što sam pratio snove, želje i svoje srce. A sve je bilo usmereno ka pisanju, ka fantastici, mitologiji, tragao sam, učio na sopstvenim greškama i sazrevao, iz dana u dan. Inspirisale su me životne priče nekih meni dragih uzora, poput Stivena Kinga ili Tolkina. Nijednog trenutka nisam prestajao da verujem, znao sam da imam jedan život i želeo sam da ga učinim ovakvim kakav je sada. Titulu pisca nosim ponosno i potpuno svestan koliku to odgovornost nosi”, priča nam on.
Snimljen je trejler za njegovu trilogiju “Vukovi sudbine” i razgovarali smo o tome da li planira da od nje napravi filmsku sagu ili pak seriju, kao i koje glumce bi sa srpske scene voleo da vidi kako igraju njegove junake.
“Za “Vukove sudbine” teško, bar u ovom trenutku. To je delo epske fantastike, što je veoma zahtevno za ekranizaciju, barem na našim prostorima. Ipak, neke moje druge knjige vrlo su “filmične”, što je utisak mnogih čitalaca, te mogu da otkrijem da radim na scenariju za jednu tv-seriju, ali u ovom trenutku ne mogu da otkrijem više od toga. Što se tiče glumaca, tu je recimo Peđa Bjelac, koji je tumačio Karkarofa u četvrtom delu Hari Potera i sa kojim sam se družio u Nišu na Filmskim susretima, zatim Rade Šerbedžija, a voleo bih u pojedinim ulogama da vidim i dvojicu mojih prijatelja muzičara Galeta Kerbera i Acu Seltika.”
Pojedina dela Miloša Petkovića su uvrštena na spisak izborne literature za peti i šesti razred osnovne škole, kao i u jedan od srednjoškolskih programa.
“Da, u pitanju je spisak Čitalića, to svakako jeste jedan od mojih najvećih profesionalnih uspeha. Iskreno, nisam se tome nadao, pisao sam iz ljubavi i vodio se pravim motivima pa je sve to došlo kao velika nagrada. Verujem da su se izdvojile zbog pravih merila vrednosti koje promovišem, jasnih pouka i skrivenih poruka. Jednom prilikom Ljubivoje Ršumović je rekao da je najveća vrednost mojih knjiga što ih, s podjednakim interesovanjem, mogu čitati i on i njegov unuk Vid. Time me je veliki Ršum počastvovao i ja sam mu beskrajno zahvalan”, prisetio se Miloš.
Naš sagovornik je i jedan od utemeljivača Festivala fantastike u Nišu, koji se održao 2018. i 2019. godine, a planira da nastavi sa ovom inicijativom.
“Sa sigurnošču mogu da kažem da fantastika stanuje u Nišu, iz mnogo razloga. Festivale smo radili sa Niškim kulturnim centrom, sa idejom da dovedemo istaknute umetnike iz različitih branši kako bi mladi mogli među njima da nađu prave uzore. Među gostima su bili direktor Lagune Dejan Papić, zatim filmski masker Miroslav Lakobrija, strip-scenarista Marko Stojanović, mnogi pisci, prevodioci. Sledeći korak je internacionalizacija cele priče, dovođenje gostiju iz Evrope i Amerike, mnoštvo edukativnih radionica i tribina. Dodao bih da je Niš prebogat istorijom i kulturom i da nas bije glas da smo sjajni domaćini tako da – nastaviću i ovu priču.”
Koliko je Miloš svestran govori i činjenica da je godinama predavač kreativnog pisanja.
“Trenutno vodim školu u Deli, prostoru u Nišu a do prošle godine sam to radio u Dečijem kulturnom centru. Što se tiče saveta – samo da piše, reč po reč, i ne razmišlja o popularnosti, novcu, bilo čemu materijalnom. Pisci treba da žive sa svojim likovima, da se sa idejama bude a sa pričama idu na spavanje, i tako u krug. Što se saveta tiče, zaista sam imao prave savetodavce, od majke i od moje Razredne (namerno velikim slovom) pa do Galeta Kerbera, mog dragog prijatelja. Najvažniji među njima je da uvek budem dosledan sebi”, priča nam on.
Zamolili smo ga da njegovim budućim čitaocima koji još nisu došli u dodir sa njegovim delima, izdvoji neko od kojeg je najbolje krenuti.
“Zavisi ko šta voli. Ja sam lutao među žanrovima, od epske fantastike pa preko horora i detektivskih romana do avantura i knjiga za decu i mlade. Ipak, ako bih baš morao da izdvojim pojedine naslove, to bi bili ‘Usnuli zmajevi’ u izdanju Lagune, zatim tetralogija ‘Patuljci i vile’ i romani ‘Tajna stare vodenice’ i ‘Perunov hroničar’”, kaže on i dodaje:
“Izašle su dve moje nove knjige. ‘Bajka o Noćurku I Danici’ prati vilu praskozorja Danicu i vilenjaka sumraka Noćurka koji su zaljubljeni jedno u drugo ali se ne mogu sresti jer ona živi u belom cvetu koji je otvoren samo danju, a on u crnom koji raskrili latice noću. U avanturi epskih razmera oni će dati sve od sebe da se, na kraju priče, zaista sretnu. Ovo je, dakle, priča o borbi za ljubav koja je čak i u svetovima fantastike moćnija od bilo koje magije. Pored nje i ‘Tajne stare vodenice’, a radi se o romanu koji se bavi legendama o trojici vampira iz srpskih predanja (Arnaut Pavle, Petar Blagojević i Sava Savanović), nekim opšte poznatim likovima iz istorije i književnosti, poput Šerloka Holmsa, Van Helsinga, Hauarda Kartera i o potrazi za mitskim mačevima ne bi li bilo sprečeno poslednje Nostradamusovo proročanstvo. Po njoj je urađena pozorišna predstava u SKC-u u Nišu, koja je ovenčana sa pet nagrada na Festivalu akademskih pozorišta Srbije, a uskoro stiže i strip-izdanje koje sam radio sa maestrom Srđanom Todorovićem iz Zaječara. Volim tu priču, mislio sam da sam lud kada sam je osmislio svedok se nije realizovala. Posle toga naišao sam na citat Marka Tvena: Čovek sa novom idejom je ludak sve dok ta ideja ne uspe. Ko sam ja da njemu ne verujem?”, zaključuje mladi i uspešni pisac na kraju našeg razgovora.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 