Promocija romana “Izbledele duše” u Novom Sadu

Knjiga Izbledele duše Mladena Jakovljevića (Akademska knjiga) biće predstavljena 17. decembra u Novom Sadu, u knjižari Zenit, javlja Art-Anima. O knjizi će govoriti: Dragana Radovanović, Vladislava Gordić Petković i autor.

korica: Mladen Jakovljević - Izbledele-duše

Gde je granica sna i smrti? Gde se to san samo pretapa u smrt? Je li smrt čas konačnog umirenja? Je li smrt stanje u koje uranjamo ili mesto na koje stižemo? Na prelasku iz 18. u 19. vek, svet u kom „oće čuma čanke da zagrebe kad su neoprani“ suočava se sa dimenzijom koju, u ograđenom groblju, nastanjuju izbledele duše: to su mrtvi na koje se sećanje čuva samo dok ima ko da im upali sveću, makar jednom godišnje. Nesigurnost života u Srbiji pre dva veka, teret suočavanja sa gresima prošlosti, strepnja od zaborava, strahovi uzrokovani neznanjem i nejasnom slutnjom da postoji svet magije i veštičluka koji remeti odnose više sile i sudbine, sve to upečatljivo predstavlja roman Izbledele duše Mladena Jakovljevića.

Zaplet romana premrežen je narodnom tradicijom koju, uz običaje opšte znane ali i lokalne, čini i govor kraja „iz kojeg se vidi Gučevo“, i groblje kao mesto ključnih događaja. Roman ne opisuje verno ni vreme ni mesto radnje: već se na početku kaže da „staze do većine opisanih mesta ne vode ovozemaljskim putevima.“

Iskorak iz toka poznate istorije, čiji se elementi u priči ipak slute, uz preobražaj tradicije maštom, čitaoca dovodi u onostrani prostor seoskog groblja, ali i u koloplet poruka i pitanja o životu i smrti. Izbledele duše pišu o košmarima koje rađa i strah od umiranja i strah od onog što sledi nakon toga. Brižljivo utkani fantastični elementi rituale opraštanja od pojedinca i oprost počinjenih grehova izdižu na nivo suočavanja sa rastakanjem identiteta i zaboravom, kolektivnim i ličnim.

Izbledele duše su verovatno prvi srpski moralitet u kom se sreću i elementi bajke, elementi začudnog, jezovitog, košmarnog, čak i idiličnog. Onostrani svet je, kraj sve muke i tajnovitosti, mesto solidarnosti i ispovesti; prostor granica, ali ne i zatočeništva u njima.

Roman “Izbledele duše” Mladena Jakovljevića

Roman Izbledele duše Mladena Jakovljevića upravo je objavljen u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, javlja Art-Anima. Reč je o delu, koje kroz dva narativna toka, opisuje dve odvojene potrage koje se odvijaju na razmeđi stvarnosti i onostranog s početka XIX veka.

Mladen Jakovljević - Izbledele duše

U neimenovanom selu podno planine Gučevo u zapadnoj Srbiji jedan mladić, obrevši se neočekivano na groblju, uviđa da više nije živ, ali ni potpuno nalik mrtvima, među kojima se nalazi, i tako postaje spona između poznatog i zagrobnog sveta.  Istovremeno, u svetu živih, jedan sveštenik pokušava da razreši misteriju čiji koreni sežu daleko izvan poznate prošlosti i stvarnosti. Svojim delima na ovom i u zagrobnom svetu mladić i sveštenik nastoje da nesmirenim dušama pruže spas od užasa praznine i nepostojanja.

Predgovor pod naslovom „Svratiti u smrt“ napisala je prof. dr Vladislava Gordić Petković, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dok je pogovor pod naslovom „Izbledele duše – sačuvane u jeziku“ napisala prof. dr Dragana Radovanović iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako navodi prof. dr Vladislava Gordić Petković: „Mladen Jakovljević hvata se u koštac sa temom koja od Šekspirovog Hamleta do Sabirnog centra Dušana Kovačevića predstavlja piščev izazov i košmar: to je ars moriendi, veština umiranja, preseljenje duše na onaj svet i suočenje sa obredima prelaza, sa ritualima opraštanja. S obe strane granice života i smrti vladaju rivalstvo, borba za moć i pohlepa, ali to nije ništa što čista duša ne bi umela da savlada. Izbledele duše su verovatni prvi srpski svevremeni i savremeni moralitet.“

Mladen Jakovljević rođen je 1975. godine u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu diplomirao engleski jezik i književnost, stekao akademsko zvanje magistra književnih nauka i odbranio doktorsku disertaciju. Radi na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde predaje englesku i američku književnost. Uz epskofantastični roman Vrata sumraka objavio je više studija i naučnih radova u kojima se bavi istraživanjem međuodnosa različitih stvarnosti, pojedinaca i zajednica u  naučnofantastičnoj, fantazijskoj i fantastičnoj književnosti uopšte. Ko-urednik je časopisa Književna fantastika.

Danas u Novom Sadu dve tribine o književnoj fantastici

Regionalna književna konferencija Book Talk održaće se 29. septembra, treću godinu za redom, u Novom Sadu, javlja Art-Anima. Konferencija okuplja najpriznatija imena iz sveta književnosti i izdavaštva. Preko 60 učesnika učestvovaće u 14 panela koji se održavaju paralelno u dva prostora: Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Ove godine čak dva panela biće posvećena književnoj fantastici. O temama „Fantastika iznad političke geografije“ i „Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu“ govoriće deset učesnika – regionalnih promotera, urednika, proučavalaca i pisaca fantastike.

Panel 13: Fantastika iznad političke geografije
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 18.15h)

Opis panela: Regionalna scena fantastične književnosti zapadnog Balkana začeta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka pre svega zahvaljujući zagrebačkom Sirijusu a zatim i beogradskoj Andromedi, sačuvala je kontinuitet i u okviru novonastalih država. Poslednjih petnaestak godina, bez obzira na granice i različite specifičnosti usitnjenih tržišta, uočljiva je sve aktivnija saradnja među regionalnim udruženjima pisaca fantastike, časopisima, festivalima. Iako izdavači već uveliko otvaraju vrata za dela autora iz susednih država, jasno pokazujući da ne postoje granice za dobru fantastičnu književnost, pisce i čitaoce, svakako ima prostora za dalji razvoj saradnje. O očekivanjima na polju regionalne saradnje u bližoj budućnosti razgovaramo sa nekim od najznačajnijih promotera fantastike u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini:

Učesnici:
Mladen Jakovljević, Novi Sad
Nikola Petaković, Novi Sad
Aleksandar Žiljak, Zagreb
Mirko Grdinić, Pazin
Dragić Rabrenović, Bijelo Polje
Anto Zirdum, Travnik

Panel 14: Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti i kulturnom turizmu
(Spomen-zbirka Pavla Beljanskog – 19.00h)

Opis panela: Vampir, jedan od najznačajnijih fenomena globalne pop kulture, svoje izvorište ima u balkanskoj nematerijalnoj kulturnoj baštini. Kakav je status ovog motiva u regionalnoj književnosti? Da li mu se pridaje dovoljna pažnja? Kakav je pristup autora obradi tema o ovom biću poteklom iz narodnog verovanja? Možemo li ovaj motiv da iskoristimo u svrhu promocije domaćeg književnog i uopšte umetničkog stvaralaštva ili u svrhu promocije i unapređenja kulturnog turizma? Postoje li prepreke na tom putu? Na ova i druga pitanja odgovore će dati:

Učesnici:
Goran Skrobonja, Beograd
Davor Šišović, Pazin
Dejan Ognjanović, Niš
Vladimir Krivošejev, Valjevo

Autor i moderator oba panela je Dragoljub Igrošanac.

Pored učesnika tribina o fantastici, na ovogodišnjoj Book Talk konferenciji pojaviće se i još neka ljubiteljima žanra dobro poznata imena, kao što su: Zoran Živković, Sava Damjanov, Aleksandar Gatalica, Ivan Bevc, Darko Tuševljaković i Miloš Jocić.

Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!

Promocija ”Književne fantastike” u Kući kralja Petra I

U četvrtak, 23. februara s početkom u 18 časova u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Beograd), biće održana promocija almanaha„Književna fantastika“.

Predstavljanje sva tri broja almanaha (2014, 2015, 2016) biće upriličeno u okviru projekta „Isidora nas sluša“, a o ovoj publikaciji govoriće: Zoran Živković, Goran Skrobonja, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac,Pavle Zelić i Mladen Milosavljević. Razgovor će voditi autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

„Književna fantastika“ je objavljivana u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine u saradnji sajta Art-Anima.com i izdavačke kućeČarobna knjiga. Želja uredništva almanaha bila je da čitaocima ponudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju literarnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. U almanahu su zastupljena dela brojnih značajnih svetskih i srpskih pisaca i proučavalaca ove vrste književnosti, među kojima su: Darko Suvin, Džon Klut, Majkl Morison…

Promocija u Kući kralja Petra I biće ujedno i prilika da se najavi nova, magazinska forma u kojoj će ubuduće izlaziti „Književna fantastika“, ali i da se čuju neke pojedinosti o aktuelnom, nagradnom konkursu za priču iz domena fantastike, koji su raspisali sajt Art-Anima i Kontrast izdavaštvo, kroz čiju će saradnju biti i realizovan budući magazin.

Ulaz na promociju je slobodan.

Srpska fantastika preporučena mađarskim izdavačima i čitaocima

Na molbu mađarskih kolega da izdvoji pet knjiga objavljenih 2016. godine kojima bi predstavio srpsku scenu fantastike, Dragoljub Igrošanac koji uređuje kultni sajt Art-anima (http://www.art-anima.com/) se odlučio za neke interesantne naslove, a među njima I za “Magmu”, finalni deo hobitovske trilogije “Virovi” Mine D.Todorović . Možda je ovo i početak saradnje između naših i mađarskih izdavača.

Evo prevoda članka:

Od knjiga srpskih autora koje su tokom 2016. godine izašle iz štampe, izdvojio bih dela „Tumač fotografija“ Zorana Živkovića, „Karavan čudesa“ Uroša Petrovića, „Magma“ Mine Todorović, „Tajne priče“ Mirjane Novaković i „Nevidljivo carstvo“ Borisa Nada. A iskoristio bih priliku da najavim još jedno delo, koje će sasvim sigurno osvojiti simpatije domaćih čitalaca – roman „Izbledele duše“ Mladena Jakovljevića.

U realnosti Platoa predstavljene “Alternativne stvarnosti FIlipa K. Dika”

Pred pedesetak zainteresovanih sinoć je u Platou, u Knez Mihailovoj, održana promocija knjige “Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika” Mladena Jakovljevića, za čiju je osnovu poslužila njegova doktorska disertacija. Pored autora, o knjizi su govorili i dr Milan Ćirković (kosmolog i naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu), dr Vladislava Gordić Petković (redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu),dr Zorica Đergović Joksimović (docent za užu naučnu oblast Engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) i Boban Knežević (poznati izdavač, urednik i pisac fantastike). Moderator je bio Dragoljub Igrošanac, prvi čovek sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.

Alternativne stvarnosti u Platou

Njegovo prvo pitanje je bilo upućeno autoru i odnosilo se za motiv rada na ovakvoj knjizi. “Trebao mi je doktorat”, našalio se Jakovljević i dodao da je primarno postojala želja da napiše nešto o piscu koji mu je promenio život. “Filip K. Dik je sjajan pisac, ali nije najbolji. Ali, kada vam u jednom trenutku dopadne knjiga koja ostavi trag… Inače, ova doktorska disertacija nije samo o Diku, već i o Pinčonu i Gibsonu. Mnogi se neće složiti sa ovim što sam napisao, ali to je dobro. Biće više glasova i otkrićemo nešto novo. I ja stalno nešto novo otkrivam u Dikovim delima i imaću tu satisfakciju da i dalje dolazimo do nečeg novog”.

Zorica Đergović Joksimović je zamoljena da objasni značaj Dika, što je ona izuzetno uspešno učinila navodeći da ovog SF pisca cene (i pišu o njemu) znamenite ličnosti kako književnosti tako i filozofije. “Bodrijara ne bi bilo da nije bilo Dika, njegov koncept potiče upravo od Dika”, istakla je ona i dodala da je veliki Dikov uticaj na filmsku umetnost – ne samo zbog filmova rađenih po njegovim delima već pre na poetiku i estetiku drugih stvaralaca. Tu je, potom, uticaj na druge pisce (Murakamija, recimo, nazivaju “japanskim Filipom Dikom”), a, konačno, tu je i desetine masterskih i doktorskih radova. “Ali, njegov značaj, bez obzira na sve nabojana, izvire iz njegovog opusa”, istakla je Joksimovićeva.

Milan Ćirković je upitan da prokomentariš deo posvećen “paralenim svetovima”, pa je on iskoristio da okupljene podseti na pitanje “da li su atomi stvarni” – i rasprave o ovoj temi na prelasku između 19. i 20. veka kada je vladalo ubeđenje kod jednih da atomi nisu stvarni jer se ne mogu empirijski iskusiti. Mi sada, ne samo da znamo da su atomi stvarni već ih i možemo videti, ali takođe ne možemo znati da li će neko jednog dana omogućiti da na sličan način potvrdimo postjanje paralelnih univerzuma, za koje teorija kaže da su mogući.

Boban Knežević je prvo rekao da je, s njegove strane, ideja o objavljivanju Dika jednostavno nešto što ulazi u to što on voli da objavljuje stvari koje njemu prijaju, a ne da se rukovodi “profitabilnošću”. Potom je podsetio da je Dik bio prilično skrajnut pisac dok Stanislav Lem nije skrenuo pažnju na njega, ali i da je Dik “prevazišao književni okvir” i da je upravo on nagovestio raspad civilizacije, nešto što sada mi proživljavamo. “On će biti među pet pisaca koji će se čitati i u 22. veku”, zaključio je Knežević.

Vladislava Gordić Petković, mentor doktorskog rada Mladena Jakovljevića, je podsetila da je on za svoju magistraturu radio temu mit i tehnologija kod Rodžera Zelaznija, te da je zapravo “svoju alternativnu stvarnost pretvorio u realan život”. Takođe je istakla da je “čujnost Dika sa ovom knjigom bitna”, za mnoge koji će želeti da se dodatno upoznau sa autorom, ali i da je važan doprinos doktorata to što pokazuje da SF može da pripada konglomeratu postmodernizma.