Strahor priprema reizdanje trilogije “Poslednji grad”

Izdavačka kuća “Strahor” najavljuje  da je u pripremi reizdanje izvrsne trilogije “Poslednji grad”, autora Nebojše Petkovića, u novom ruhu, sređena, ispeglana, doterana, u ukrasnoj kutiji – kako priliči našim izdanjima.

Poslednji grad Potraga

Trilogija na Goodreads-u ima prosečnu ocenu 4,8/5, pa eto nove prilike da do knjige dođe i neka nova publika! Naslovnicu je radio Zoran Jovičić. Još nije poznat datum izlaska cele trilogije, jer zbog obima iste (oko 1400 strana) veliki je posao pred Strahorom.

Promocija dve knjige u Kostolcu

U biblioteci u Kostolcu u petak 25.januara u 19 časova biće održano veče trilera, kada će se posetiocima predstaviti Ivan Branković sa romanom Čovek koji se rugao (roman – uvodnik u igricu Krimson siti bluz) i Nebojša Petković sa delom Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći.

plakat za Veče trilera

Biće to prilika za razgovor o novim žanrovskim kombinacijama, povezivanju trilera i fantastike itd. Autori će družiti sa čitaocima a nakon oficijelnog dela promocije potpisivaće primerke knjiga.

Promocija romana 2 u 1

Večeras od 18 časova u Poletu, održaće se sučeljavanje dva romana: “Čovek koji se rugao” autora Ivana Brankovića i “Čudnovati događaji u novogodišnjoj noći” Nebojše Petkovića.

plakan promocije 2 u 1

Beograd u novogodišnjoj noći, i tri ličnosti sa jedne strane, i izmaštani Krimson Siti i slučaj karijere jednog detektiva sa druge…

Dva autora, do sada u vodama fantastike, odlučili su se da ove godine objave nešto potpuno drugačije. O tome kakve su sličnosti i razlike, kakve izazove pruža noir okruženje, kao i na mnoge druge teme, sa autorima razgovor će voditi Dimitrije Stevanović.

Noviteti iz Portalibrisa pred publikom

Portalibris je na Sajmu knjiga predstavio nove naslove domaćih pisaca, specijalnom konferencijom u sali “Vasko Popa”, ali na žalost – pošto u Srbiji retko ko od pisaca može da živi samo od pisanja, većina njih nije mogla da prisustvuje ovoj promociji.

Portalibris na Sajmu 2018

Zato je urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, govorila o knjigama autora koji nisu bili prisutni. Za fanove fantastike interesanta će biti “Loza Pelina: Rosa”, nastavak prošlogodišnjeg pobedničkog romana na konkrusu za neobjavljenu prvu knjigu fantastike, koje zajednički potpisuju Dragana Ćosić i Aleksandra Savić. U njihovom izmaštanem svetu, sa nekim novim bićima, ponovo se družimo sa poznatim likovima iz prvog dela (koji je imao u podnaslovu “Maglu”) ali sada se tu pojavljuju i novi junaci i novi zaplet. Već sada je rečeno da će biti i treći deo, a kako su još ranije autorke najavile one imaju ideju za itekako veliko “granjanje” njihove priče.

“Čudnovati događaji” Nebojše Petkovića su, takođe, novitet uz napomenu da se on ovde prilično odmakao od onoga što je pisao u svojoj trilogiji “Poslednji grad”. Ovo je palp-fikšn, sa nekoliko zanimljivih likova i tri priče koje se stapaju u jednu. Ima malo i krimića, nema klasičan hepi-end, i svakako predstavlja delo koje pokazuje da pred Petkovićem stoji sjajna književna karijera, smatra Dubravka Dragović Šehović.

Ivan Branković je žanrovskoj publici poznat po “Prometejevom dnevnku”, a na ovom sajmu se predstavlja knjigom “Čovek koji se rugao”. Ovo je, zapravo, specifična knjiga – pošto se Ivan bavi video-igrama, reč je o knjizi koja prati jedno novo ostvarenje na kojem on radi, i predstavlja zapravo uvod u samu igru. Rađena je dvojezično i predstavlja kratak ali dobar triler, smatra urednica Portalibrisa, koja je naglasila da Ivan piše “filmično”.

Ivan Branković je rekao da su ranije dela bili “Dosije X trileri” a da je ovo više “noar”. “Igra je point’end’klik avantura a sama knjiga je razvijena kao dnevnik glavnog junaka igre – slučaj koji se dešava pet godina pre radnje u samoj igri. “Ovde nema vanzemaljaca i fantastike”, objasnio je Ivan i napomenuo da će se igrači u igri suočiti sa paradoksalnim situacijama! Sama igra ima ozbiljnu priču koja je ispripovedana kroz “neozbiljno” okruženje, dok je u samoj knjizi “ozbiljna i priča i okruženje”.

Konačno, novitet iz Portalibrisa je i “Jezomor – Portret troprstog slikara”, koje zajednički potpisuju Miloš Petković i Mladen Stanisavljević. Ovo je već treći put da Petković radi na jednom delu sa još jednim piscem, a oni koji ga budu čitali videće da se ne oseća “ko je šta pisao”. Dosta lokalnih fantastičnih elemenata, dijalekatskog govora, u svakom slučaju dinamično delo!
“Knjiga je nastala tako što smo imali ideju, pre tri-četiri godine, da pišemo zajedno. Da pomešamo horor, fantastiku, dodamo lokalnu legendu… Imali smo jednu pauzu u radu, tako da smo aktivno ponovo počeli sa radom pre godinu dana”, ispričao je Mladen Stanisavljević.
Miloš Petković je pojasnio da je zbog njegove zauzetosti pisanje bilo prekinuto, a da lokalne legende koje ćete pročitati u knjizi – nema na internetu. “Kao lokal-patriote smo ih iskoristili”, napomenuo je on i dodao da roman ima horor elemente. Pošto je horor više Mladenov izbor, ovde se Miloš, kako sam kaže, više prilagodio njemu. Sudeći prema onome što Mladen kaže, Miloš se sasvim dobro snašao u ovom žanru. Da li će se njemu i vratiti, pokazaće vreme, ali Mladeno planira da definitivno ostane u ovom žanru, tako da se to sigurno zna kada je reč o njegovom prvencu koji se može očekivati u dogledno vreme.

Portalibris danas na Sajmu knjiga predstavlja svoja četiri naslova

Izdavačka kuća Portalibris će danas, u 12. sati na Beogradskom sajmu u sali “Vasko Popa”, predstaviti naslove domaćih pisaca među kojima su i autori dobro poznati ljubiteljima fantastike:

Jezomor – Portret troprstog slikara

U pitanju je koautorsko ostvarenje, koje zajednički potpisuju poznati niški pisac Miloš Petković i mladi, talentovani Mladen Stanisavljević, takođe Nišlija.

Isidor Ševarika nije govorio do četvrte godine. Roditelji su ga odveli na selo, kod vračare, i ona je pred vodeničnim točkom koji se okreće suprotno od kazaljke na satu bajalicom rešila taj problem, što će on kasnije skupo platiti. Kao mladić bavi se slikarstvom i radi kao ulični prodavac slika. Susret sa zavodljivom ženom i slikanje njenog akta nateraće ga da se, posle mnogo godina, vrati u mesto sopstvenih košmara. Ubistva u maglovitim planinama, plač ikona, uznemirenost usamljenog, srebrnog vuka i zov rudnika mlečnobelih zidova znaci su da se Jezomor vratio, praćen čegrtanjem ukletih dukata. Slikajući Jezomorov portret, Isidor će proći put od smetenjaka do hrabrog ludaka, pitajući se sve vreme hoće li se na kraju ta slika naći na prodajnom štandu ili će njegova završiti na banderi, kraj starih, izlizanih čitulja.

Čudnovati događaji – Nebojša Petković

U nekoliko sati najluđe noći, pre no što sat otkuca dvanaesti čas i svima donese ono čemu se nadaju, rešavaće se sudbina tri ličnosti.Jedan čovek naći će se u situaciji koju uglavnom izbegava. Jedna devojka dobiće indiskretnu poslovnu ponudu i u tome neće videti nikakav problem. Jedan stvor izabrao je stranu u drevnoj podeli. Sada, nakon mnogo vremena, nije siguran da je strana prava. Da bi dobio odgovor moraće da učini drastične stvari. Verovatno prolije mnogo krvi, jer… gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje (Jevrejima, 9.22)

Čovek koji se rugao –Ivan Branković (dvojezično izdanje na srpskom i engleskom koje prati igricu)

Za detektiva Meta Brauna, jedno naizgled obično ubistvo u sumnjivom delu Krimson Sitija postaje opsesija, i neka vrste psihološke igre sa počiniocem. Čovek koji se rugao roman pisan je paralelno na srpskom i engleskom jeziku i u ovom izdanju su obe verzije. Tu se priča ne završava jer je u pitanju uvod u avanturističku video igru Krimson Siti Bluz.

Loza pelina, Rosa – Dragana Ćosić i Aleksandra Savić

Klupko misterije počinje lagano da se odmotava. Rosa otkriva drugu stranu Jasmininog života nakon Andrijanine smrti. Ono što je načeto u Magli biće delimično razrešeno, ali ipak će se nametnuti i neke nove neočekivane situacije koje će zagolicati maštu čitaoca i naterati ga da pročita drugi deo ove sage u dahu. Život je čudo i ništa nije onako kako se na prvi pogled čini…

“Strahor” predstavio tri nove knjige u “Popari”

Izdavačka kuća “Strahor” je, dan pre otvanja Sajma knjiga, predstavila tri svoja nova izdanja u klubu Popara.  O knjigama su govorili Goran Skrobonja, Drina Steinberg, Pavle Zelić, Nebojša Petković i Aleksandar Tešić.

Strahor promocija u Popari

Prvi čovek “Strahora”, Aleksandar Tešić”, je započeo promociju pričom o zbirci priča “Kosingas – Neispričane priče”, koja svoje korene vuče još iz vremena pisanja knjige “Kosingas – Strahovanje”. Naime, Tešić je tada imao ideju da napiše posebne priče o dolasku stranih junaka, ali za to nije bilo vremena a i ta knjiga bi onda imala više od 800 stranica, pa je ideja stajala po strani. Kada je došlo vreme za njenu realizaciju pozvao je u “pomoć” i svoje kolege, pa je tako na kraju u zbirci ukupno devet priča – Tešić je napisao tri, Zelić i Petković po dve, a Steinbergova i Skrobonja po jednu.

Kako kaže sam Tešić: “Priče su čistokrvna epska fantastika, a kada svaku pročitate biće vam krivo što nema još”!

Nebojsa Petkovic u Popari

Nebojša Petković je otkrio da im je Tešić ponudio jedna broj likova, ali da su mogli da “angažuju” i nekog drugog junaka. Njemu je, zbog rada na aktuelnim delima u kojima je u znatno “modernijim vremenima”, bilo teško da se vrati na srednji vek. Želeo je da napiše nešto originalno, ali i da se priče toliko razlikuju da ne bude očigledno da ih je radio isti autor.

Pavle Zelic u Popari

Pavle Zelić se, kako sam kaže, “žestoko” namučio radeći na svoje dve priče. Ovo je za njega prvi izlet u fentezi žanr, ali mu je daleko teže palo to što je pisanje priča došlo u jednom teškom trenutku za njega, pa je sebe utkao u same priče kao nikada ranije. “Obe priče su kvestovi, ali druga priča je lična i totalno intimna”, otkrio je on.

Drina Steinberg u Popari

Drina Steinberg je za svoju junakinju imala Amazonku, ženu-ratnicu, i iako je mislila da će biti lako, to i nije bilo baš tako. Pošto ona u svojim romanima piše o ljubavi, ovde je htela da ipak izađe iz svoje uobičajene zone.

Goran Skrobonja u Popari

Goran Skrobonja je napisao kratak roman. Uspeo je da 111 šlajfni napiše za dve nedelje! “Prvo što sam pitao Sašu je da li možemo da ubacujemo i neke svoje junake. Pošto se decenijama zanimam za irsku kulturu, ubacio sam njihovog junaka Kormaka Makarta”, otkrio je on uz napomenu da je imao utisak kao da neko stoji i diktira mu šta treba da napiše. “Ja brzo prevodim, ali nikako obično ne pišem tako brzo”, dodao je Skrobonja, zaključujući da mu je naročito drago što je domaća scena dobila jednu zbirku iz “zajedničkog sveta”, što je njega nekada davno oduševljavalo čitajući slične stvari sa engleskog govornog područja.

Tešić je dodao da on već mašta o novoj zbirci, a uveren je da će publici “Kosingas – Neispričane priče” biti izuzetno draga knjiga.

Potom je predstavljeno “Proročanstvo Korota” – delo Gorana Skrobonje koje je započelo svoj život kao novela “Točak” objavljena u Alefu 1989. godine, da bi potom usledili “Vojnici Korota”, u fanzinu Emitor (25 primeraka). “To je plod moje fascinacije epskom fantastikom i igrom Dungeons and Dragons”, rekao je Skrobonja i otkrio kako je bio jedan od prvih na ovim prostorima koji je igrao D&D. Napisan je i treći deo, dok četvrti nikada nije ni počeo. Ako ova knjiga dobro prođe kod publike, onda će se najverovatnije poduhvatiti i tog zadatka.

Aleksandar Tesic u Popari

Sam Tešić kaže da jedva čeka nastavak, i napominje da delo ne izgleda kao da je pisano pre 30 godina. U knjizi se nalazi i mapa i 12 ilustracija Zorana Jovičića.

Konačno, na kraju je Aleksandar Tešić predstavio i svoj novi roman “Gorolom”. To je istorijski roman i sasvim drugačiji od svega što je do sada pisao. “Moji romani pokrivaju dešavanja od godinu dana pa do 50 godina, a ovde se sve dešava za sedam dana”, otkriva on i dodaje da postoje samo dva istorijska lika, ali da je zapravo probao da što vernije opiše kako je izgledao život narada u XIV veku, te da je za to koristio sve dostupne istorijske izvore. Tako će publika dobiti jednu priču u kome nema romantičnih vizija vitezona, princeza i zmajeva. Ovo nije fantastika, već prilično surova stvarnost nekadašnjeg života.

Nova knjiga Nebojše Petkovića

Ovako se najavljuje novi roman Nebojše Petkovića:

Čudnovati događaji - naslovnica

Pre nego što sat otkuca ponoć u novogodišnjoj noći rešavaće se sudbine tri ličnosti.

Jedan čovek naći će se u situaciji kakvu inače izbegava. Naizgled spontani susret izmeniće tok njegovog predvidivog života i odvesti ga na stazu neizvesnosti. Svaki pokušaj da s nje siđe, gurnuće ga još dublje u neshvatljive obrasce apsurda.

Jedna devojka dobiće indiskretnu poslovnu ponudu i u tome neće videti nikakav problem. Iako je samopouzdanje stekla na najtežim životnim ispitima, shvatiće da u određenim situacijama ono lako može da je napusti. Moraće da otkrije novu snagu ako hoće da preživi.

Jedan stvor izabrao je stranu u drevnoj podeli. Sada, vekovima kasnije, nije siguran da je odabrao pravu. Da li je i njegova sudbina pitanje izbora? Da bi dobio odgovor, moraće da načini neke drastične poteze. Verovatno i da prolije mnogo krvi, jer… gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje (Jevrejima, 9.22)

Pisci-gejmeri i Zelić x2 (2.dan)

Drugi dan drugog Games.con-a je, u Hali 2 (nivo B), doneo jedno izuzetno zanimljivo predavanje “o Gejmingu i Pisanju”, ali na žalost samo mali broj zainteresovanih je došao da čuje objavljivane pisce fantastike koji itekako imaju veze i sa gejmerskih svetom! Govorili su Dimitrije Stevanović (koji je vrlo brzo morao da napusti tribinu jer se aktivno takmiči na ovogodišnjem Gamec.con-u), Zoran Petrović, Nebojša Petković, Ivan Branković i Pavle Zelić.

GamesCon 2017 Pisci_gejmeri

Ivan Branković je na početku napravio mali uvod o povezivanju sveta pisanja i sveta igara, i podsetio da su upravo prve video-igre bile – tekstualne avanture. Međutim, ono što je bio njegov najveći doprinos ovoj priči je činjenica da se on upravi bavi stvaranjem video-igara i do sada je radio na tri naslova upravo kao čovek koji razvija priču, što je značilo da mladi koji bi želeli da krenu njegovih stopama imaju na raspolaganju “domaći zlatni rudnik” informacija.

S druge strane Zoran Petrović je svakako mnoge iznenadio svojom pričom i ličnim iskustvom koje je vezano za period od pre par decenija kada je radio kao GameMaster za jednu kalifornijsku firmu, a da je svojevremeno odbio ponudu da upravo to bude i za kompaniju Blizzard! On je kasnije otkrio i koje su to klopke za pisce ako se hvataju u koštac sa svetom gejminga.

Pavle Zelić je priznao da i nije baš veliki gejmer, ali je zato ispričao o jednom projektu Srpskog književnog društva, u kome i on učestvuje, čije je ideja da pokažu domaćim piscima kako da “zarade leba” od pisanja – u svetlu toga da tiraži knjiga sigurno ne mogu da im obezbede egzistenciju. Zelić ima velikog iskustva u radu na strip-scenarijima i sekvencijalnom pripovedanju koje je primemljivo i na igre, a kasnije je objašnjavao i značaj transmedijalnog pripovedanja na primeru “Zvezdanih ratova”.

I Nebojša Petković je ostavio svoje gejmerske dane iza sebe, ali je mogao da se pohvali da je svoju suprugu upoznao igrajući “Heroes”, a ispričao je i kako su mnogi pisci epske fantastike bili inspirisani svojim likovima iz sveta igara, a potom podsetio i na Stivena Eriksona koji je svoj Malaški serijal zasnovao na svoj igranju RPG-a.

Ivan Branković je, dakle, imao najdirektnije savete potencijalnim piscima video igara i ukratko je objasnio kako one nastaju, koja je povezanost sa ostalim članovima tima, otkrio da jedna point-and-click avantura koju završite za par sati ima bar 600-700 strana teksta, da prosečan igrač ne otkrije često ni trećinu napisnih dijaloga u jednoj igri i gomilu drugih interesantnih stvari.

Usledila su i pitanja zaintersovanih iz publike koja su se, pre svega, ticala nelinearnosti priče jer, za razliku od filma, knjige ili stripa, u igri kao igrač imate daleko više “izbora” – mada će se ispostaviti da je, u krajnjoj liniji, svaki taj “izbor” dirigovao (i osmislio) upravo pisac same igre.

Odmah po završetku ove tribine, za stolom je ostao samo Pavle Zelić koji je sa prisutnima podelio svoje priče i impresije vezane za konvencije. Iako je to bila priča vezana i za domaću scenu, ipak je najviše zanimljivosti bilo sa čuvene Lucca Comics & Games konvencije (Italija), druge po broju posetilaca u svetu (samo Japanci imaju još veću konvenciju). I on je napravio jedan uvod u istorijat fanovskog okupljanja u svetu, sa naročitim osvrtom na pravu eksploziju posetćenosti konvencijama tokom 90-tih i 2000-tih, a sve to zaokružio pričom o bitnosti kospleja za same konvencije pošto, recimo, u Luki od pola miliona poestilaca čak 250.000 njih su – kosplejeri.

GamesCon 2017 Pavle Zelic ConMan

Uz sve ove priče Zelić je otkrio i jednu vest koja će obradovati domaće ljubitelje stripa – kada je ispričao o Milo Manari koji je bio pod udarom kritike zbog svoje Spider-Woman, i “odbrane” od strane Frenka Čoa i njihove zajedničke tribine (kojoj je i sam Zelić prisustvoao), te je okupljenima najavio da će upravo Manara biti gost na Games.con-u! Naime, on ga je pozvao da gostuje u Beogradu, Manara je to prihvatio, ali na žalost ove godine nije mogao da dođe. Znači – očekujemo ga 2018. godine!

Nebojša Petković predstavlja svoju postapokaliptičnu sagu u Kostolcu

Danas u 19 sati, u biblioteci u Kostolcu – u ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, gostovaće Nebojša Petković, autor trilogije “Poslednji grad” (“Potraga”, “Rat i Izdaja”).

Autor će predstaviti svoju postapokaliptičnu sagu koja nas donekle i upozorava na budućnost kakva može doći. Posetioci će imati mogućnost i da postave pitanja autoru, kao i da kupe njegove kjige po sniženim cenama. Pored oficijelnog dela promocije u planu je i druženje sa fanovima kada će Petković potpisivati primerke.