Deset zanimljivosti o „Dobrim predskazanjima“

Nakon što su obožavaoci „Dobrih predskazanja“, (lepih i tačnih proročanstava Agnes Nater, veštice), dela Terija Pračeta i Nila Gejmena, decenijama čekli da pogledaju adaptaciju ovog klasika iz domena žanra fantastike, u maju prošle godine ta želja im se i ostvarila. Sve vaše omiljene junake iz „Dobrih predskazanja“ kao što su anđeo Azirafal (Majkl Šin), njegov „najbolji prijatelj“ sa demonske strane Krouli (Dejvid Tenant), tinejdžer antihrist Adam (Sem Tejlor Bak), Četiri jahača Apokalipse pojavili su se u adaptaciji koju su koproducirali Amazon i BBC Two. Čak iako mislite da znate sve o svetu ovog višestruko nagrađivanog književnog dela iz 1990. godine, evo nekoliko činjenica koje će vam svakako biti zanimljive.

GoodOmens

1. Već postoji adaptacija ovog romana
Put da se „Dobra predskazanja“ prenesu na ekran bio je izuzetno naporan i težak (više o tome niže u tekstu). Međutim, 2015. godine na BBC 4 emitovana je radio adaptacija. Samo neki od glumaca koji su junacima pozajmili glasove bili su Mark Hip (Spaced), Piter Serafinovič (Shaun of the Dead), Luiza Brili (Sherlock) i Kolin Morgan (Merlin).

2. Teri Gilijam je na filmskoj adaptaciji radio godinama
Režiser „Brazila“ i „Vremenskih bandita“ koji je bio nominovan i za nagradu Oskar, godinama je radio na adaptaciji „Dobrih predskazanja“. Prema jednom intervjuu sa Gejmenom, projekat se ubrzo raspao zbog lošeg vremenskog rasporeda, odnosno, Gilijam je izgubio finansijere u Holivudu nedugo nakon terorističkog napada 11. septembra.
„Teri je rekao da će to biti otkačeni film o antihristu i kraju sveta, a oni su mu rekli da se mane svega toga, jer ih takav scenario plaši“, ispričao je Gejmen za The Empire Film Podcast tokom 2013. godine.

3. Džoni Dep i Robin Vilijams su zamalo dobili uloge u filmskoj verziji „Dobrih predskazanja“
Dok je Teri Gilijam radio na filmskoj adaptaciji „Dobrih predskazanja“, želeo je da Džoni Dep igra ulogu demona Kroulija, a smatrao je da bi Robin Vilijams bio odličan Azirafal. U mini-seriji njihove uloge su pripale Dejvidu Tenantu i Majklu Šinu, kao što je već spomenuto.

4. Umalo smo dobili i filmsku verziju koja bi u potpunosti bila drugačija od knjige
Dve godine nakon što je knjiga izašla iz štampe, Gejmen je napisao scenario za „Dobra predskazanja“ za Sovereign Pictures. Ova filmska kuća je od njega tražila da napiše scenario sa istim likovima, ali su želeli da se zaplet u mnogo čemu razlikuje od originala. „Priča se odigrava na američkom tlu, nemamo Četiri jahača Apokalipse… o moj bože“, bila je Pračetova reakcija na ono što je trebalo izmeniti u scenariju. Na sreću po pisce knjige, filmska kuća Sovereign Pictures je bankrotirala, a Gejmen i Pračet su uspeli da povrate autorska prava nazad.

5. Knjiga je bila nominovana za nagradu koja se dodeljuje fikciji zasnovanoj na religiji
U „Dobrim predskazanjima“ Gejmenov i Pračetov pristup zasnivao se na komičnom prikazu religije, koji je, prema Gejmenu „bogohulan po religiju onoliko koliko nešto za religiju može biti bogohulno“. Ipak, knjiga se dopala nekolicini religijskih glavešina. „Kada smo Teri i ja pisali knjigu, delimično smo očekivali da će je jedan deo ljudi spaljivati, dok će ostatak gađati naše prozore na kućama ciglama, a umesto toga knjiga je bila nominovana za najbolje delo fikcije zasnovano na religiji (ipak, nagradu nismo osvojili)“, napisao je Gejmen 2013. godine.

6. Radilo se i na nastavku knjige
Određeni delovi iz mini serije „Dobra predskazanja“ preuzeti su iz nastavka o kom su Pračet i Gejmen pričali, ali koji nikada nisu napisali. „Mnoge likove sam pozajmio iz nastavka i oni su u seriji radili baš ono što je trebalo da rade u nastavku knjige da smo je napisali“, pojasnio je Gejmen, „Arhangel Gabrijel (Gavrilo) koga je igrao Džon Hem pravi je primer za to što sam uradio.“

7. Jedan novinar nije znao da je knjiga o kojoj razgovaraju delo fikcije
Prilikom prvog intervjua na radiju na koji su Gejmen i Pračet otišli da bi promovisali knjigu, desila se, u najmanju ruku, zanimljiva situacija – radio voditelj nije znao da je u pitanju fikcija, već je mislio da su Gejmen i Pračet par ljudi koji je došao da predstavi saznanja o kraju sveta do kojih je došao na osnovu istraživanja. „U trenutku kada smo to shvatili, sjajno smo se zabavili“, prisetio se Pračet. „Bez problema smo mogli da preuzmemo inicijativu u razgovoru, jer smo znali da on ne zna dovoljno o našoj knjizi da bi mogao da nas zaustavi.“

8. Nil Gejmen je nerado prihvatio da napiše scenario za mini seriju bez Terija Pračeta
Imajući u vidu to da je Teri Pračet preminuo 2015. godine, televizijska ili bilo kakva budućnost „Dobrih predskazanja“ a koja je uključivala adaptaciju romana, visila je u vazduhu. Gejmen je, svakako, pre toga izjavio da ne želi da piše scenario za adaptaciju bez Pračeta. Međutim, Pračet je malo pre nego što je preminuo napisao kratko pismo Gejmenu u kojem mu je rekao da mu ostavlja odrešene ruke i da taj scenario može napisati bez njega. „Mnogo bih želeo da se to ostvari, i ja znam, Nil, da si ti veoma, veoma zauzet, ali niko drugi nikada ne bi mogao da napiše taj scenario za našu staru devojku sa toliko strasti i posvećenosti kako ćeš ti to uraditi“, pisalo je u Pračetovom pismu. „Voleo bih kada bih mogao da u sve to budem uključen, ali ja ću ti pomoći na sve načine na koje budem mogao.“

9. Izdanje knjige za američko tržište je u originalu bilo duže
Prvo izdanje „Dobrih predskazanja“ za američko tržište imalo je oko 700 reči više nego britanski tvrdi povez knjige. Pračet je objasnio da je izdavač knjige za američko izdanje tražio detalje o tome šta se desilo sa Vorlokom – sa detetom za koje svi misle da je antihrist, a koji je u stvari normalno jedanaestogodišnje dete (dečaci su zamenjeni u bolnici).

„On je bio dečak iz Amerike, vidite, a ona (izdavač) je bila ubeđena da će Amerikance zanimati šta se sa njim desilo. Onda smo se nas dvojica složili s tim i napisali te delove. Koliko se sećam, to je bila najveća izmena u odnosu na britansku verziju, iako je bilo i još nekih manjih korekcija i dodataka.“ Britanci su napokon dobili i te dodatne delove rukopisa „Dobrih predskazanja“ nakon što je britanski meki povez knjige objavljen na osnovu rukopisa namenjenog za američko tržište.

10. Flopi diskovi su bili sastavni deo saradnje na pisanju „Dobrih predskazanja“
Pračet i Gejmen su zajedno pisali „Dobra predskazanja“ tako što su poštom slali flopi diskete jedan drugom u nedogled. „Sve se ovo dešava tokom 1988. godine kada su flopi diskovi bili u pravom smislu te reči poprilično gadni“, napisao je Gejmen jednom o samom procesu nastajanja knjige. U početku, Pračet se fokusirao na pisanje svega onoga što se ticalo Adama i njegovih prijatelja, dok je Gejmen radio na delovima o jahačima Apokalipse. Onda kada su završili, obojica su radila na svemu, popravljajući neke stvari tu i tamo, tako da je teško reći šta kome u samoj knjizi „pripada“.

Književni klabing o Nilu Gejmenu u CK13

U Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića 13, danas (26. juna) u 18 sati održaće se književni klabing posvećen jednom od najboljih pisaca današnjice Nilu Gejmenu.

Neil Gaiman
Za ovo okupljanje izabrana je nešto obimnija knjiga, tačnije serijal grafičkih novela “The Sandman” Nila Gejmena poručuju organizatori. Učešće u književnom klabingu je besplatno i nije potrebno unapred najaviti dolazak.

Kada tačno stižu “Dobra znamenja” – otkriva Nil Gejmen!

Nil Gejmen je obradovao svoje fanove pismom vezanom za početak emitovanja serije „Dobra predskazanja“.

Evo šta pisac kaže:

Good Omens letter

Dragi svi,

Znam da ste očajni da što pre saznata kada će „Dobra predskazanja“ početi da se emituju. Izgleda da „proleće 2019“ nije dovoljna najava.

Pa evo.

Evo datuma. I više od toga. Evo i trejlera sjajnog studija Pitera Andersona i božanstvene muzike Dejvida Arnoldsa koja ga prati.

A kao bonus – i jedno malo umetničko delo.

Nadam se da ćete zbog toga, kao i Krouls i Azirafal, biti na vrhu sveta.

Žao mi je zbog Kraja sveta.

Nil Gejmen

Dakle… u pismu baš i ne piše tačan datum ali – premijera serije zakazana je za 31. maj!

Nil Gejmen o značenju bajki

„Ne mora obavezno princ da spasi stvar“, kaže Nil Gejmen tokom razgovora o svojoj bajci „Uspavana i vreteno“ za britanski Telegraf. „Nisam ljubitelj priča u kojima muškarci spašavaju žene.“ Tako da u njegovoj tankoj i opakoj knjizi prelepa mlada kraljica otkazuje sopstveno venčanje kako bi spasila susedno kraljevstvo.

Nil Gejmen

Briljantnost Gejmenove priče – koju je čarobno ilustrovao Kris Ridl – leži upravo u elementima koje je odlučio da iskombinuje.

U suštini, pomešani su aspekti „Uspavane lepotice“ i „Snežane i sedam patuljaka“, ali dok likovi u ovim klasičnim bajkama predstavljaju ustaljene figure princeze, lovca, maćehe i zveri, Gejmenovi junaci su proizvodi svojih prošlosti.

Ono što je Snežana do sada doživela daje joj viteško junaštvo: zahvaljujući svojoj maćehi, u stanju je da prepozna zlo u očima druge žene; spavala je godinu dana u staklenom kovčegu tako da je spremna da spase uspavanu zemlju; zbog otrovne jabuke sposobna je da oseti miris magije; a kada je reč o saputnicima, pomaže joj to što je bliska sa patuljcima.

Ali čak ni ovakva Snežana ne zna ko je ko kada dođe do kulminacije – „Uspavana i vreteno“ je priča o tri žene, ali nijedna od njih nije ono što biste pomislili.

Uspavana i vreteno

„Osećam se kao alhemičar“, kaže Gejmen. „U posudu za mešanje sam ubacio sto grama Snežane i dvesta grama Uspavane lepotice, sve to zagrejao i promešao: nešto poput kulinarske fuzije. Ima ukus kao njih dve, ali je zapravo potpuno novo jelo.“

Jesu li bajke ponovo u modi? Uspesi Diznijevih filmova „Zaleđeno kraljevstvo“ i „Grdana – zla vila“ ukazuju na to. Ali većina bajki koje znamo potiču iz sedamnaestovekovne Francuske ili devetnaestovekovne Nemačke, a od tada su predmet mnogih prerada.

Drugim rečima, bajke oblikuju naš pogled na svet i protkane su kroz književnost. Na primer, nove verzije Grimovih bajki koje je napisao Filip Pulman su remek-dela koja vas proganjaju dugo nakon čitanja. Čak i najpopularniji primer koji smo imali poslednjih godina govori o uticaju bajki. Kada je u „Zaleđenom kraljevstvu“ Ani rečeno da je jedino „čin prave ljubavi“ može spasiti, pretpostavili smo da je neophodno da postane predmet nečije ljubavi.

Takođe smo, naravno, pomislili na romantičnu ljubav. Ali se ispostavlja da je princ u stvari običan prevarant, a da nju u poslednjem trenutku spašava to što je spasila život svojoj sestri: drugim rečima, „čin prave ljubavi“ je onaj koji ljubav pruža, a ne uzima. Ovako sofisticirana moralna poruka je, zahvaljujući Dizniju, imala nemerljiv uticaj, a to je nešto na čemu bi im veoma pozavidela braća Grim.
Gejmen, čija je „Koralina“ postala miljenica generacija, zna mnogo toga o pričama koje žive na mračnim zemljištima. Filip Pulman je za bajke rekao da su „prelake za decu, a preteške za odrasle“, a Gejmen je o bajkama mnogo razmišljao prethodnih trideset godina.

Kada smo ga upitali ko mu je omiljeni lik iz bajki, Gejmen je rekao da se zaljubio u Crvenkapu čitajući verziju Andžele Karter. Crvenkapa je bila i omiljena junakinja Čarlsa Dikensa, ali da biste razumeli Gejmenov pogled, trebalo bi da znate da je Karterova u romanu „Društvo vukova“ junakinju smestila u divlji, seksualni svet u kojem se ova odvažna tinejdžerka skida gola, smeje se opasnosti u lice i spava sa vukom u krevetu svoje mrtve bake.

Gejmen objašnjava da su bombe koje smo nasledili iz tih priča češće deaktivirane nego što su eksplodirale. Kao primer navodi razlog za to što Diznijeva „Uspavana lepotica“ ne funkcioniše: „Zato što to nije priča. To je samo početak. Prve verzije te bajke imaju mnogo više smisla, ali su surovije. Princ uspeva da dođe do nje, pokušava da je probudi, ima seks sa njom i odlazi. Zatim, devet meseci kasnije, dok je još uvek u snu, princeza rađa blizance. Oni se uspinju uz nju i jedno dolazi do grudi i počinje da sisa. Drugo dolazi do prsta i isisava otrov zbog koga je ležala u snu. Ona se budi i sa princem i decom odlazi njegovoj kući. Tamo ih čeka njegova zla majka koja je kanibal i pokušava da pojede decu. Priča zapravo govori o košmaru koji proživljavate kada vam je svekrva čudovište.“

Gejmen je usput istakao i nešto što je odavno poznato istoričarima ove teme, ali većina čitalaca verovatno o tome ne zna ništa – u prvom izdanju bajki koje su objavili Jakov i Vilhelm Grim 1812. godine, većina junakinja koje danas znamo kao zle maćehe, bile su, u stvari, majke. „Bilo je mnogo majki monstruma koje su odjednom postale maćehe.“ Snežanina maćeha je u originalu bila njena biološka majka; isti je slučaj i sa majkom Ivice i Marice koja ih šalje u šumu da umru od gladi. Od svih preuređivanja bajki u prošlosti, niko nije izvršio tako dramatičnu cenzuru kao braća Grim.

Stvaranje njihove knjige počelo je kao filološki projekat u osvit ujedinjene Nemačke. Grimovi su počeli sa sakupljanjem narodnih priča, ali one nisu bile, kako se pretpostavljalo, priče običnih ljudi već su sakupljane među buržoazijom. Projekat je bio stvar od kulturnog i nacionalnog značaja – nije bio predviđen za decu. Ubrzo je postalo jasno da su ipak deca čitaoci i slušaoci ovih bajki pa ih je Vilhelm, mlađi Grim, pročistio.

U novoj zemlji koja je trebalo da afirmiše majčinske vrednosti, nije valjalo da deca upijaju sliku majke ljubomorne na kćerku adolescentkinju. Vilhema nije toliko brinulo nasilje koliko seks u pričama, pa su do poslednjeg izdanja 1857. godine te priče postale čedne i bogougodne. Kako Gejmen kaže: „Nakon toga trudna Zlatokosa ne kaže veštici da joj je čudno što joj otiče stomak, a ne zna zašto, na osnovu čega veštica zna da je princ posećuje. Sada joj kaže: ‘Ti si mnogo lakša od princa kada se penješ uz moju pletenicu.’ I onda sve što možete da pomislite je: ‘O, mislio sam da si pametna, ali ne, ti si moronka.’“
To je u suštini i bio plan koji su Grimovi imali, a kada smo pitali Gejmena ima li on slične namere, očekivali smo da će odmah odgovoriti negativno. Umesto toga odgovorio je: „Da, imam. Želim da ljudi zamišljaju. Mislim da je mašta najvažnije oruđe koje posedujemo i mislim da je, osim što je oruđe, ona ujedno i mišić koji atrofira ako ne vežbate.“ Zatim nas upućuje na citat G. K. Čestersona koji se nalazi na početku „Koraline“: „Bajke su više nego istinite: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam kažu da zmajevi mogu biti pobeđeni.“

Pitamo ga šta time želi da kaže – da su bajke istinite i takođe… inspirišu?

„Istinite su, ali su i laž“, kaže Gejmen. „Ako neko kaže: ‘Istraživali smo – Snežana nije postojala’, ja neću pomisliti da je moja priča sada prazna i besmislena. Poenta sa Snežanom je da možete nastaviti da se borite – čak i kada vas oni, koji bi trebalo da vas vole, stave u nepodnošljivu situaciju, možete pobeći, steći nove prijatelje, izdržati. A ta poruka“, govori nam sa osmehom zadovoljstva „da čak i kada je sve mračno, možete naći svoj put  – veoma je snažna.“

Gejmenova „Koralina“ postaje opera

U prašnjavoj, pregrejanoj sobi za probe u blizini Londonskog mosta, stvari postaju pomalo sablasne. Na privremenoj sceni, sopran sa maskom gde se umesto očiju nalaze dugmići, vratima lupa po lažnoj ruci u pokušaju da izgleda kao da je otkinuta. Dvoje „magičnih konsultanata“ vrti se oko minijaturne scene i raspravlja koja bi vrsta lažnog miša bila najstrašnija. Zlokobna muzika dolazi iz druge sobe. Trio vežba. „Prokleti ste“, kao da pevaju.
Koralina Nila Gejmena
Četvrta je nedelja probi adaptacije gotske dečje novele Nila Gejmena „Koralina“ u Kraljevskoj operi i ništa nije prepušteno slučaju . Sedam pevača zapamtilo je kompleksnu muziku Marka-Entonija Turnaža i naučilo gde treba da stoje. Danas svi rade na tome da se natprirodne transformacije u libretu Rorija Mularkija dogode baš tamo gde treba.

Opera, koja bi trebalo da se zatvori 7. aprila, predstavlja niz izazova, kaže Aleta Kolins, režiser. Nikada pre nije morala da smišlja kako da nekoga baci kroz lažno ogledalo na sceni, što se dešava na vrhuncu jedne akcije, a kamoli da se bavi regrutovanje mišjeg orkesta.

„Radimo najbolje što umemo“, kaže.

Prošlo je 16 godina od kada je objavljena „Koralina“, priča o devojčici koja upada u paralelni univerzum gde se bori protiv sila mraka. Novela ima legiju strastvenih obožavalaca i prodata je u milionskim tiražima. Stop-motion film je snimljen 2009. a postoji i video igra i stripska adaptacija – čak i of Brodvej mjuzikl. Podstaknut ovim i izvanrednih uspehom drugih priča poput „Američkih bogova“ i serijala „Sendmen“, Gejmen je postao neka vrsta kultne figure, ne samo među posetiocima Komik Kona, već i kod mejnstrim publike.

I pored toga, ideja da se ovakav roman pretvori u avangardnu operu delovala je kao ogroman skok u nepoznato. Ali Turnagi je uvek bio eklektik. Njegova poslednja opera, koja je debitovala pre sedam godina, bavila se životom i smrću Ane Nikol Smit a njegova instrumentalna i dela za orkestar oslanjala su se na Majlsa Dejvisa, slike Frensisa Bejkona i Bijonsinu numeru „Single Ladies“.

Iako Gejmen nije direktno učestvovao u produkciji, Turnagi i Mularki su imali dovoljno materijala za igranje. Novela počinje sa malom Koralinom Džons koja otkriva da su zazidana vrata u stanu u koji se upravo uselila portal u jezivi „drugi svet“. Zarobljena iza tih vrata, pronalazi figuru sa crnim dugmićima umesto očiju koja tvrdi da je Koralinina “druga majka” i obećava joj sve što ona poželi, samo ako pristane da ostne sa njom „zauvek“. Koralinino putovanje kući i pravim roditeljima nije samo priča o odrastanju več i mitska potraga.

Kao odlučna heroina, Koralina može da stoji rame uz rame sa operskim junakinjama poput Leonore iz Betovenove opere „Fidelio“ ili Rosine iz Rosinijevog „Seviljskog berberina“; Ulogu u novoj produkciji dele soprani Meri Bevan i Robin Alegra Parton.

„Ona je tako snažan ženski lik“, kaže Turnagi. „Moćna je, rešiće ove stvari. Imam sedmogodišnju ćerku. Premlada je da bi pročitala knjigu ali je videla film i veoma joj se dopala Koralina“.

Novela zalazi u neka veoma uznemirujuća mesta. Opipljivi osećaj zla vreba iza svakog ugla. Tu su i nagoveštaji zlostavljanja kada figure koje liče na roditelje podmićuju dete da ih voli. Iako su kritičari poredili knjigu sa „Alisom u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, Gejmenov svet je mnogo bliži svetovima Dejvida Linča i Stivena Kinga po svojoj atmosferi saspensa i strave od onoga šta vreba ispod površine.

„Želeo sam da pišem o ljudima koji istinski brinu o vama ali vam možda ne posvećuju onoliko pažnje koliko biste vi voleli“, naveo je Gejmen u saopštenju.

Rad na „Koralini“ je trajao više od četiri godine a Turnagi i Kolins kažu da je tema mlade žene koja se bori za sebe ima naročitu snagu u kontekstu #MeToo i #TimesUp pokreta. Svet klasične muzike bio je meta mnogih glasina o seksualnom uznemiravanju a i neki visoko rangirani umetnici su zbog toga ostali bez posla.

Turnagi kaže da su se neke stvari promenile tokom godina ali da je „svestan žena koje rade u operskom svetu i koje su marginalizovane i koliko je to teško. Svi to znaju“.

Nada se da će „Koralina“ ponuditi put napred. Inspirisao ga je citat G. K. Čestertona koji Gejmen koristi kao epigraf „Bajke su više nego istinite: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam kažu da zmajevi mogu biti pobeđeni.“

„Dobra predskazanja“ stižu na male ekrane 2018. godine

Još 2011. godine, Nil Gejmen je zagolicao maštu javnosti najavom ekranizacije romana „Dobra predskazanja“ koji je napisao zajedno sa Terijem Pračetom.

„Teri Džons, legendarni tvorac ‘Monti Pajtona’, uradiće adaptaciju ‘Dobrih predskazanja’, što je sjajno“, rekao je Gejmen za sajt Digital Spy.

Džons je bio savršen izbor ali nije uspeo da adaptaciju pretoči u nešto više od plana tako da je projekat ležao po strani sve do nedavno.

Ove godine fanovi su se obradovali vestima da Gejmen i BBC spremaju ekranizaciju knjige za televiziju.

„Pre skoro 30 godina, Teri Pračet i ja smo napisali najsmešniju moguću priču o smaku sveta, sa anđelima i demonima, da ne pominjem i jedanaestogodišnjeg Antihrista“, kaže Gejmen. „Mnogima je to postala omiljena knjiga. Tri decenije kasnije, seli se na ekran. Ne mogu da se setim nikoga drugog sa kim bih to više voleo da radim nego sa BBC-ijem. Žao mi je što Teri Pračet nije živ da to vidi.“

Fanovi su u avgustu saznali sjajnu vest da će u mini seriji glavni glumci biti Dejvid Tenant i Majkl Šin.

Povodom svog učešća u projektu, Majkl Šin kaže: „Prvi put sam čitao ‘Dobra predskazanja’ još kao tinejdžer i to je jedna od mojih omiljenih knjiga.“

„Biti deo ekipe kojoj je povereno da je prenese na ekran jeste poput sna koji se ostvario. Neverovatno je uzbudljivo raditi sa Gejmenom koji je jedan od najvećih pripovedača svih vremena. Takođe sam, baš kao i svi drugi, veliki Dejvidov fan i uživaću u spasavanju sveta sa njim.“

Tenant je dodao: „Majkl Šin, Nil Gejmen, Teri Pračet i režiser Daglas Makinon su tim iz snova i ceo projekat je posao iz snova. Veoma sam uzbuđen što sam pozvan da budem deo ovog čudesnog poduhvata. Krenimo sa Apokalipsom!“

Pored Dejvida Tenanta i Majkl Šina, tu su i Sem Tejlor Bak, Danijel Mejs i Sian Bruk. Sem Tejlor Bak će glumiti „nevoljnog Antihrista“, dok će Danijel Mejs iz serije „Line of Duty’s“ i Sian Bruk iz „Šerloka“ glumiti njegove roditelje.

BBC i Amazon su najavili da će se serija emitovati tokom 2018. godine, ali nisu precizirali kada. Snimanje treba da počne, kako je najavljeno u septembru.

Gejmen procenjuje da bi to moglo biti oko godinu dana posle jedne druge ekranizacije njegovog romana.
„Prikazaće se verovatno godinu dana posle ‘Američkih bogova’. Počećemo sa snimanjem na samom početku sledeće godine.“

Znači u aprilu 2018.

Uprkos gore navedenom, deluje da bi serija bila idealna za Božić, i zbog svoje teme i zbog samog značaja projekta, ali pitanje je da li će BBC i Amazon biti spremni da emitovanje odlože toliko dugo.

Amazon je odobrio adaptaciju koja će biti dostupna širom sveta u 2018. godini. Takođe će se prikazivati na kanalu BBC u Velikoj Britaniji odmah posle premijere na internetu.

BBC je veoma zadovoljan. „Ovo je sjajan projekat koji dolazi u trenutku kada nam raste broj gledalaca u svetu i pokazuje da postoji značajna ambicija u BBC- ju da pravi programe za druge TV mreže, sada kada smo se razvili u značajnog igrača na komercijalnoj sceni,“ kaže Mark Linzi, rukovodilac BBC Studios.

Seriju od šest epizoda je u potpunosti napisao Gejmen, a on će biti i izvršni producent.

Gejmen je u početku želeo da projekat prepusti drugima, ali su ga ubedili da treba da učestvuje u njemu i tako ispuni poslednju želju Terija Pračeta.

Raširile su se glasine da je Gejmen dobio posthumno pismo od Pračeta, što je porekao.

„Bila je to zapravo njegova poslednja želja dok je još bio živ. ‘Veoma bih želeo da se to dogodi i znam Nile da si veoma zauzet ali niko drugi to ne bi mogao da uradi sa strašću koju nas dvojica delimo prema našem čedu. Voleo bih da mogu da budem više uključen i pomoći ću koliko god mogu’, rekao mi je kada sam pristao.“

Stigla i ”Nordijska mitologija” Nila Gejmena

Iz Lagune stiže knjiga Nila Gejmena “Nordijska mitologija”. u pitanju je zbirka tekstova kojima se ovaj svetski popularni autor studiozno posvećuje mitologiji koja ga fascinira i prati još od dečačkih dana i koja je prisutna u bitnom delu njegovog stvaralaštva.

Nordijskom mitologijom Gejmen predstavlja nordijske pripovesti u skraćenom i prilagođenom obliku, ujedno se poigravajući složenim odnosima koji vladaju među najznačajnijim božanstvima tog panteona.

„Odlučiti koja vam je grupa mitova omiljena nije lako“, kaže Gejmen. „Ako bih morao da se opredelim za omiljene mitove, to bi verovatno bili nordijski. Prvi put sam se susreo sa Asgardom i njegovim stanovnicima kao mali dečak, ne stariji od sedam godina, dok sam čitao o pustolovinama Moćnog Tora.“

Gejmen u drevnoj mitologiji odavno nalazi nadahnuće za svoje maštovite svetove. U knjizi „Nordijska mitologija“ vraća se na izvorište i prenosi nordijske pripovesti u skraćenom i prilagođenom obliku; ove drevne priče čitaju se gotovo kao roman. Povest počinje stvaranjem devet svetova, detaljno se bavi doživljajima bogova, patuljaka i divova, i dostiže vrhunac kada nastupi Ragnarok, sumrak bogova i ponovno rođenje sveta i ljudi.

Prikazana su žestoka rivalstva između bogova, njihova lakovernost, ljubav prema obmani i postupci vođeni strastima. Gejmen je udahnuo nov život Odinu, vrhovnom bogu, mudrom, smelom i lukavom, potom Toru, Odinovom sinu, neverovatno snažnom a ipak ne najmudrijem među bogovima, i Lokiju, sinu divova, prevarantu i neprevaziđenom spletkarošu.

Kolekciju čini šesnaest priča, koje mogu da se čitaju i kao delovi jedne šire celine, pa tako objedinjene čine povest koja počinje stvaranjem devet svetova iz legende, detaljno se bavi doživljajima bogova, patuljaka i divova, i dostiže vrhunac kada nastupi Ragnarok, sumrak bogova i ponovno rođenje sveta i ljudi.