Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!