Na Interliberu dve tribine o fantastici u okviru programa “Srbija u fokusu”

Na najvećem sajmu knjiga u Hrvatskoj, Interliberu, koji se na Zagrebačkom velesajmu ove godine održava od 8. do 13. novembra, biće upriličene dve tribine posvećene srpskoj književnoj fantastici, javlja Art-Anima. Obe tribine održaće se u okviru programa „Srbija u fokusu“ u četvrtak 10. novembra.

Srpska fantastika na interliberu

Od 16 časova biće održana tribina „Književna fantastika inspirisana tradicijom“ na kojoj će biti reči o fantastici u delima Ivane Nešić (Zelenbabini darovi, Tajna nemuštog jezika i Novčić sudbine) i Mladena Jakovljevića (Izbledele duše i Kad se vratim).

Od 18 časova posetioci Interlibera moći će da prisustvuju tribini „Sprega rok muzike i proznih dela horora i fantastike“ na kojoj će učešće uzeti dvojica velikana srpske fantastike i ljubitelja kvalitetnog rok zvuka Goran Skrobonja i Oto Oltvanji. Obe tribine priprema i vodi urednik sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com, Dragoljub Igrošanac.

Tribine o fantastici trajaće po 45 minuta, a između njih, od 17 časova biće organizovan panel, koji bi takođe mogao biti zanimljiv ljubiteljima fantastike „Moć knjige u popularizaciji nauke“. O datoj temi govoriće istaknuti popularizatori nauke iz Srbije i Hrvatske Milan M. Ćirković, Bojan Stojanović, Saša Ceci i Ivan Kraljević, uz moderaciju Tanje Rudež.

Program pod nazivom „Srbija u fokusu“ odvijaće se od 09. do 13. novembra u Paviljonu 7, gde će hrvatska čitalačka publika moći da bira između 1.200 naslova kojima se predstavlja preko 40 srpskih izdavača.

Program organizuju Superknjižara i Srpsko narodno vijeće, uz podršku Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.

Danas u 14.00 – uručenje nagrade “Stanislav Lem” LEM Otu Oltvanjiju na Sajmu knjiga

Tradicionalno priznanje Izdavačko-knjižarskog centra Solaris iz Novog Sada, nagrada „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, biće svečano uručena piscu Otu Oltvanjiju u sredu 26. oktobra 2022. u 14.00 časova na Beogradskom sajmu knjiga, javlja Art-Anima.

Nagrada 'Stanislav Lem' Otu Oltvanjiju

Ovogodišnjem laureatu nagradu će uručiti predsednik žirija dr Sava Damjanov i direktorka IKC Solaris, Brankica Đukić. O Oltvanjijevom književnom stvaralaštvu, pored profesora Damjanova govoriće i dobitnik nagrade „Stanislav Lem“ iz prethodne godine, Goran Skrobonja.

Ceremonija dodele biće upriličena na štandu Solarisa, u prstenu Hale 1 Beogradskog sajma. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret nagrade „Stanislav Lem“ dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015), zbirke Priče misterije i magije (2017), kao i romana za decu Kako sam postao detektiv (2019). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker, Politikin zabavnik, Književna fantastika, i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

„Kako sam postao detektiv“ Ota Oltvanjija od danas u prodaji

Oto Oltvanji je podetinjio! Ili je takav oduvek bio? Nakon romana „Iver“ i „Priča misterije i magije“ u izdanju Lagune odlučio je da napiše zabavnu i uzbudljivu knjigu za decu „Kako sam postao detektiv“. Odmah da napomenemo da ovde nema fantazijskih priča, mada ima fantastičnih zapleta!

kako-sam-postao-detektiv
Kao što i sam naslov kaže pred čitaocima su detektivske priče. Glavni junak je Teo, pametan i radoznao dečak koji je napunio dvanaest godina i ima mačka Tozimira. Ali jednog jutra, umesto dadilje, pojavila se njegova tetka Elena koja je nekad radila u policiji. Uslediće avanture koje su kao stvorene za njih dvoje…
U ovoj knjizi ćete naći deset neobičnih i originalnih slučajeva koje su rešili Teo i njegova tetka. I ne samo to! I vi možete u jednom trenutku da se uključite i pokušate da sami nađete rešenje na osnovu poznatih činjenica.

Najraznovrsnije kriminalističke zagonetke smeštene su u školi, pozorištu, vozu, selu, programerskoj firmi ili tržnom centru i možete da ih rešite i sami. „Čitalac ima sve informacije koje znaju i naši nesvakidašnji istražitelji – priče imaju gradaciju i povezane su tako da u zbiru praktično pre čine roman nego zbirku. Pratimo razvojni put likova, srećemo neka odranije poznata lica, imamo grandiozno finale. Kad dovršite čitanje, imate osećaj zaokružene celine“, rekao je Oto.

Uživajte u sjajnim pričama i ilustracijama, pažljivo čitajte i prokljuvite šta se dogodilo. I dobro pazite da vam ovu knjigu ne ukradu! U suprotnom, moraćete bez Teove i Elenine pomoći da rešite slučaj…
Iako namenjena uzrastu malih školaraca, u najboljoj tradiciji Politikinog Zabavnika, knjigu „Kako sam postao detektiv“ mogu da čitaju svi od 7 do 107 godina. „Najviše zbog toga što je njen glavni pokretački impuls, čitalački baš kao i spisateljski, da se sazna šta je dalje bilo. To je nešto na šta nisu imuni ni deca ni odrasli“, otkrio je Oto.

“Kako sam postao detektiv” stiže za Sajam knjiga

Pisac Oto Oltvanji se okreće pisanju za najmlađe. Za predstojeći beogradski Sajam knjiga čeka nas deset detektivskih priča koje će mladi čitaoci moći i sami da rešavaju!

Kako sam postao detektiv korica

Teo je pametan i radoznao dečak, napunio je dvanaest godina i ima mačka Tozimira. Ali jednog jutra, umesto dadilje, pojavila se njegova tetka Elena koja je nekada radila u policiji. Uslediće avanture koje su kao stvorene za njih dvoje…

Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (10)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

slovenska-plakat 550

Danas na programu:

Izlaganje Dejana Ajdačića o Sergeju Lukjanenku
Razgovor sa piscem: Oto Oltvanji i Vasa Pavković
Promocija zbornika O srpskoj književnoj fantastici koji je priredio Dejan Ajdačić, Beograd, Alma, 2019.

Danas u “Krokodilu”: Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji

U okviru debate “Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji” neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti “muška” stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.

Krokodil

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Ponedeljak 22. 4. 2019 od 19 sati
KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)
Ulaz slobodan.

Black Light – roman o budućnosti koja postaje sadašnjost!

Knjižara Delfi je bila domaćin promocije novog romana Miomira Petrovića “Black Light” – njegovog 21. proznog dela. Ovaj pisac i dramaturg se, međutim, u njemu oprobao u SF žanru i to sa temom antiutopije. O delu su razgovarali Jasmina Radojičić, urednica u Laguni, Oto Oltvanji, pisac, Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija, i sam autor.

Black Light

Jasmina Radojičić je, prvo, predstavila autora i ukratko rekla šta čitaoce može očekivati u romanu “Black Light” – apokaliptičnoj viziji Beograda, koja započinje misteroznim ubistvom. Pomenula je i nešto što je Oto Oltvanji izjavio – da bi voleo da vidi tv-seriju po ovoj knjizi, pa je prvo pozvala njega da kaže nešto više o Petrovićevom delu.

Oto je otkrio da je imao dogovor sa Miomirom da dođe na promociju i da govori samo ako mu se svidi roman – dobio ga je na čitanje dok je još bio u rukopisu. Tako da nije posebno bilo potrebno pojašnjavati šta njegovo prisustvo ovde zapravo znači.

“Povoljni utisci su bili već posle prvih nekoliko pročitanih strana. Videlo se da to piše rasterećeni autor – što dosta znači”, kaže Oltvanji i dodaje da knjiga ne krije da je “čisti SF”.

“Mi živimo u nekoj vrsti SF-a, pa je toga logično da se autori i njemu okrenu. Naravno, knjiga može da se čita i van žanra”, dodao je Oto, napomenuvši da nije zadatak pisaca SF da “predvide budućnost, nego da je spreče”.

“Geopolitičke, tehnološke i druge promene su dovele do toga da i pisci realističnog pravca krenu da pišu SF. Oni koji su svojevremeno bili ‘ispred’ budućnosti – kao Vilijem Gibson, sadašnjost je zapravo stigla i prestigla, pa sada tako njegova dela ‘kaskaju’ nekoliko godina za onim što se u stvarnosti dešava”, kaže Oltvanji.

Inače, on nije želeo da govori o imenima koja bi bila zgodna za rad na tv-seriji, ali je primetio da su domaće serije sve bolje i bolje, tako da ekranizacija “Black Light-a” zapravo i ne deluje tako nemoguća.

Boris Labudović je ishvalio Petrovićevo pisanje, napomenuvši da on ne podcenjuje svoju publiku i da u njegovom delu neće biti ničega patetičnog ili štosa radi štosa. “On ovde piše o vremenu demokrizije, koja je zapravo sadašnjost”, zaključio je on istakavši da ne veruje da je reč o SF delu.

Samom autoru je urednica postavila pitanje o tome kakva je recepcija dela, a on je rekao da upravo to sada “osluškuje” i da ima onih koji su malo zbunjeni samim delom, ali da zapravo dobija reakciju koju je očekivao.

“Ovaj roman je provokativan, sa kraćim rečenicama. Namerno tako pisan. Inače, ja sam zapravo hteo da napravim operu!”, iznenadio je okupljene pisac, i potom potanko objasnio kako je svojevremeno dobio savet za pisanje libreta opere.

“Black Light je roman o budućnosti koja postaje sadašnjost. To je istorijski roman koji će se desiti”, dodao je autor objašnjavajući ono što se dešava u njemu.

Miomir Petrovic

Promocija zbirke ”Priče misterije i magije” u Vršcu

U petak, 28. septembra 2018. od 19 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) Udruženje Tačka suretanja priređuje promociju knjige Ota Oltvanjija Priče misterije i magije.  Razgovor će voditi Ilija Bakić, književnik i književni kritičar; a uvodničarka će biti Emilija Plavić.

plakat za promociju Priče misterije i magije u Vršcu

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Sa engleskog je preveo knjigu This Is Serbia Calling Metjua Kolina, romane Zlatna krv Lucijusa Šeparda, Kiša kao metak Dejvida Šoa i Prestonica nasilja Džordža Pelekanosa, kao i tri naslova Džonatana Letema – Sva siročad Bruklina, Ne voliš me još i Tvrđava samoće. Preveo je stripove Rip Kirbi i Vulverin.

"Priče misterije i magije" u Studenjaku

Treća beogradska promocija zbirke priča Ota Oltvanjija “Priče misterije i magije” održana je u klubu “Magistrala”, u okviru Doma kulture Studentski grad. Na žalost, akademaca baš i nije bilo na promociji – bliži se ispitni rok, ali je bilo desetak zainteresovanih (od kojih su neki “ponovili” promociju ove knjige) da čuju šta će o “Pričama misterije i magije” da kažu Goran Skrobonja i Oto Oltvanji, sa kojima je razgovarala Tamara Mitrović, urednica programa.

Price misterije i magije u Magistrali

Oto Oltvanji je na početku ispričao kako je ova njegova knjiga kasnila – trebalo je da bude objavljena daleko pre prošlogodišnjeg Sajma knjiga, ali je na kraju, sticajem okolnosti, objavljena u novembru. To je “mrtav” mesec za koji se smatra da nije baš dobar za debi knjiga, ali je u njegovom slučaju to odlično profunkcionisalo, tako da je dobio veliku medijsku pažnju, pa namerava da traži od izdavača da i naredne knjige izlaze u tom periodu.

Takođe je Oto otkrio koliko je bitna dobra saradnja sa urednikom – u ovom slučaju, Igorem Marojevićem. “Obično prihvatim 60-70% njegovih sugestija. Inicijalno sam predvideo da u knjigu uđe 14 priča, ali su na kraju dve minijature izbačene – tačnije tri, a u knjigu je ušla priča o zombi-partizanima”, otkriva Oto.

Goran Skrobonja nas je vratio u daleku prošlost kada je Oto, posle završene vojske, došao u Beograd da studira i našao se u Društvu ljubitelja naučne fantastike “Lazar Komarčić” – sa idejom da crta! No, stariji (i iskusniji članovi) su ga odgovorili od toga i uputili da piše i prevodi. Čime se i danas bavi.

Goran je takođe istakao da je ova Otova zbirka “neobičan zver” jer nije rađena onako kako se obično zbirke prave – da budu presek jednog dela stvaralaštva. Ona je konceptualno drugačija i izuzetno “radi” na tom planu. “Nekim pričama sam i ja kumovao jer ih je Oto pisao za moje antologije”, dodao je Skrobonja i zaključio kako je on sada uspeo da se “izvuče” iz određene vizure koje neki mogu imati prema piscu koji je krenuo iz žanra, tako da sada očekuje da u svojim narednim delima Oto nastavi da nadmašuje sebe.