Razgovor o knjizi „Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija

Večeras od 19 sati, u Klubu Magistrala u Domu kulture Studentski grad, biće održan razgovor o knjizi “Priče misterije i magije” Ota Otlvanjima. Pore autora o knjizi će govoriti i Goran Skrobonja.

Oto i Priče misterije i magije

U na svom FB nalogu Oto je ovako najavio ovu promociju: “Goran je zaslužan za postojanje najmanje četiri priče od ovih dvanaest, što ga čini savršenim sagovornikom za četvrtak veče.”

„Priče iz domena misterije su zagonetne ali objašnjive, iz domena magije natprirodne ali logične.“ Oto Oltvanji

Stvarnost je krhka poput porcelanske figurice, kaže junakinja jedne od njegovih nesvakidašnjih priča. Zahvaljujući nesputanoj maštovitosti, autor uvodi čitaoce u mistično-magijsku verziju stvarnosti u kojoj će se oni osećati kudikamo udobnije nego u realnom svetu.

„Za mene su večita misterija automobili kraj bankine sa uključena sva četiri, ljudi koji ne slušaju sagovornike, verovanje na prvu u sve što piše na internetu. Čista magija za mene je nesebičnost. Na to uvek padam.“ Oto Oltvanji

SF priče: Oto i Darko na 4. Čumić Book Fest-u

U najavi dešavanja na 4. Čumić Book Fest-u, i nastupu dvojice pisaca Darka Tuševljakovića i Ota Oltvanjija, bilo je rećeno da će tema glasiti: “Izazovi forme: Naučna fantastika – Od mita do književnosti”. I, zaista, prvo pitanje koje su pisci dobili bilo je upravo vezano za trenutak “kada prestaje mit a počinje književnost”.

Darko i Oto Cumic book Fest

Oto Oltvanji je prvi govorio o tome da je mit u SF-u ali i fantastici osnova, i da upravo imamo oživljavanje fantastike, kod nas naročito interesantno zbog korišćenja slovenske mitologije. “To mi liči kao kada smo 80-tih slušali kako smo zemlja bogatih resursa koje ne koristimo, e pa sada, u književnosti, to koristimo”, zaključio je Oto. U nastavku priče je govorio i o tome kako se divio piscima, kao što je Viljem Gibson, koji nisu objašnjavali u svojim pričama, već su na taj način “suzbijali nevericu” kod čitaoca kojeg su uvlačili u svoj svet u kojem svi, osim njega, znaju daleko više.

Darko Tuševljaković je dobio interesantno pitanje – “koliko ti crpiš iz mitologije”, što je izazvalo osmehe ne nekim licima jer, kao Darko sam kaže, “lenj sam da istražujem, pa se trudim da sam izmišljam svoju mitologiju”, i napomenuo kako je mit “kolektivna tvorevina” dok je fantastika produkt pojedinca i to je najveća razlika među njima.

Sasvim je očekivano bilo i da se razgovara na temu “čini se da SF nikada nije bio popularniji”, pa je neminovno moralo da se poredi vreme pre i posle interneta i globalizacije gde je toliko toga postalo lako dostupno. “Dosije X i Hari Poter su pomogli da fantastika stigne do šire publike, tako da više nije sramota čitati fantastiku, ali mi zapravo danas živimo SF. S tim da je ‘društvena fantastika’ održala primat jer ove druge vrste lako budu brzo prevaziđene – vidimo da su nam se pojedine epizode serije ‘Black Mirror’ bukvalno desile u međuvremenu”, rekao je Oto, podsetiti da priče o ljudima ne mogu da zastare. Darko je skrenuo pažnu da “tvrda naučna fantastika” baš i nije doživela veliki procvat, ali zato jeste svemirska opera koja je ipak drugačije zasnovana.

Kada je reč o temi “mejnstrim vs. fantastika” istaknuto je da tu granice itekako popuštaju, ali da se to pre vidi kod pisaca nego kod kritike. Piscima ne smeta toliko da istražuju nove horizonte pa da pisci iz žanra prelaze u mejnstrim, kao i da ljudi iz mejnstrima korist žanr. Kritičari, i kod nas, i dalje umeju da gledaju ko iz koje branše dolazi i da budu zbunjeni da li da i oni konačno popuste.

Generalna situacija sa izdavaštvom fantastike u Srbiji je ocenjena da “ide u dobrom pravcu” i da je na nivou regiona. Ima novih izdavača, stari takođe prihvataju da objavljuju fantastiku, što ne znači da nema propusta pa su Oto i Darko, kada bi bili urednici ili izdavači, sigurno u svom programu imali i Ursulu Legivn, Čajnu Mjevila, Džefa VanderMira… Interesantno je bilo i čuti njihovo mišljenje ko je danas najuticajniji pisac SF-a (Filip K. Dik) i zašto, kao i anegdote sa Sajma knjiga o tome koliko zapravo ima fanova domaće epske fantastike, kada su njih dvojica bila u poseti štandu Strahora i prisustvovali tome da sa 20-tak minuta zapravo nisu mogli da se ispričaju sa Aleksandrom Tešićem, piscem i izdavačem, pošto su ih stalno prekidali fanovi koji su dolazili na potpisivanje knjiga.

Posetioci ove večeri nisu prekidali fanovi dvojice pisaca, ali su zato “užvali” u društvu mušica i pojačanim patrolama policije, koje su, malo-malo, prolazile kroz Čumićevo sokače.

Oto Oltvanji i Darko Tuševljaković na Čumić Book Fest-u

Na 4. Čumić Book Fest-u u Beogradu, danas do 19.00 u Čumićevom sokačetu – na platou ispred knjižare Makart Stor, publika će imati prilike da se druži sa piscima Otom Oltvanjijem i Darkom Tuševljakovićem.

Oni će govoriti u u okviru teme “izazovi forme: Naučna fantastika – Od mita do književnosti”.

Šta možete očekivati od njih? Možda odgovore na sledeća pitanja: Šta je danas naučna fantastika? Da li je moguće iznedriti srpske „Gospodare prstena“ ili „Igru prestola“? Kada prestaje mit, a počinje književnost? Ko je najuticajniji  SF pisac današnjice? Jesu li HBO i Netflix pojeli pisanu reč?

BLIC: Na književnu tribinu u Beogradu došla je samo jedna osoba, a ova dva pisca su uradila nešto neočekivano

Na nedavno održanoj tribini pod nazivom “Fantastika u domaćoj književnosti” koju su u Beogradu održali naši poznati pisci Oto Oltvanji i Goran Skrobonja u publici je bila samo jedna osoba. Da li domaću publiku ne zanima fantastika, ili je neki drugi problem u pitanju – ne znamo, ali da ironija bude veća, jedina osoba u publici bila je doktorantkinja iz Poljske.

Pisci fantastike Oto Oltvanji i Goran Skrobonja

– Izgleda da je jedino tu devojku interesovalo to o čemu nas dvojica pričamo zato što radi doktorat o tome. Ili kod nas svi misle da sve znaju o domaćoj fantastici, pa ne moraju da se informišu – kaže kroz osmeh Goran Skrobonja za “Blic”.

Uprkos slabom interesovanju dva autora su poljskoj doktorantkinji ispričali i više nego što su planirali.

– Zato je ova devojka dobila više informacija iz prve ruke nego što je očekivala jer i Oto i ja smo bili akteri tog perioda koji ona obrađuje u doktoratu tako da smo joj sve ispričali. Eto, neko će nekad čitati o srpskoj fantastici devedesetih godina, ako ništa drugo, iz tog doktorata – navodi poznati pisac i prevodilac.

On dodaje da nije iznenađen ovako slabom posetom i smatra da to nije odraz nezainteresovanosti publike za domaću fantastiku.

– Mene to uopšte nije iznenadilo jer je ova manifestacija prvi put organizovana i čini mi se da javnost nije blagovremeno obaveštena o čitavom programu – zaključuje Skrobonja.

Tribina: “Fantastika u domaćoj književnosti” na Festivalu pisaca

U želji da promoviše savremenu domaću književnost i domaće autore ustanova kulture “Dorćol Platz” organizuje “Festival pisaca” od 20. do 24. Marta 2018. godine.

Manifestacija obuhvata i tribinski program:

Utorak 20.03.
14:00h – Fantastika u domaćoj književnosti
Učesnici: Oto Oltvanji, Goran Skrobonja

A evo i kada će se domaći pisci koji su se bavili i fantastikom družiti sa vama:

Utorak 20.03.
Goran Skrobonja (14-20h)
Uroš Petrović (18-20h)
Oto Oltvanji (14-20h)

Sreda 21.03.
Goran Skrobonja (14-20h)
Mirjana Djurdjević (18-20h)

Četvrtak 22.03.
Miomir Petrović (14-20h)
Darko Tusevljakovic (17-20h)

Petak 23.03.
Goran Skrobonja (14-20h)
Miomir Petrović (14-20h)
Svetislav Basara (16-18h)
Filip David (17-20h)
Darko Tuševljaković

Subota 24.03.
Goran Skrobonja (12-20h)

Manifestacija se održava u Dorćol Platzu (Dobračina 59b). Ulaz 100 dinara.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Priče misterije i magije

Posle promocije u Delfiju, “Priče misterije i magije” Ota Oltvanjija su stigla i u Društo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Pavle Knežević i Oto Oltvanji su u jednom 45-minutnom razgovoru sigurno zainteresovali posetioce da dođu do svog primerka ove zbirke sa 12 priča, a interesantno da je ovo bila jedna od retkih promocija gde se knjiga o kojoj se govori nije ujedno i prodavala.

Pavle Knežević i pisac fantastike Oto Oltvanji

“Nije uobičajeno za Lagunu da izdaje zbirke priče, pa sam i ja bio malo iznenađen tom njihovom odlukom. Ono što je naročito interesantno je da prvi podaci pokazuju da se prodaje bolje nego moj prethodni roman”, otkrio je Oto i posle, na podsećanje da je davne 1993. godine objavio priču “Leptir” i pitanje da li mu bolje “leže” priče ili romani, odgovorio: “Nije samo kod nas slučaj da zbirke nisu favorizovane. Čovek bi pomislio da u ovom brzom vremenu roman predstavlja nešto zastarelo. Meni je vrhunski kompliment kada pročitate jednu priču  i onda hoćete da nastavite dalje”.

Pavle Knežević je naglasio da njemu jedna priča “štrči” u celoj zbirci – “Fabulator”. Kao da je reč o centralnoj ideji ili čak priči koja je mogla da bude roman? “Radni naslov zbirke je i bio ‘Fabulator’, a na kraju je knjiga dobila naslov po slogano koji sam smislio da bi što bolje objasnio šta je zapravo unutra”, pojasnio je Oto.

Čula se i ocena da su neke priče vrlo “generacijski” nastrojene, pa će svakako biti interesantno videti kako će ih čitati mlađa publika. “Mene su zanimale stvari prethodnih generacija, ali mi se čini da su 70-te i 80-te egzotičnije nego što su meni izgledale priče iz 50-tih i 60-tih godina”, kaže Oltvanji.

Cela zbirka, može se to tako reći, je podeljena na tri dela – u prve četiri priče nema magije, zatim slede priče gde se misterija i magija prepliću, da bi na kraju došle one u kojima je magičan deo neosporan. “Metison je prvi pokazao da može da se piše u fantastici i o tome da nešto nije u redu u dragstoru na uglu. Ja sam pokušao – u pričama gde ima fantastike – da se ponašam i pišem kao da je reč o realizmu”, otkriva pisac.

Na kraju razgovora usledilo je neminovno pitanje: “Na čemu sada radiš?” Oto kaže da sad paralelno čita po tri knjige, piše dve priče, ali sledeće što bi moglo da usledi je menjstrim roman. Na dodatno pitanje iz publike je otkrio da bi to, po prvi put u njegovoj karijeri, mogla da bude – dečja knjiga! “U ovih 12 priča u zbirci, četiri su sa decom. To što su mi deca junaci ne znači da je reč o dečjim pričama. Ali, bila je to ponuda koja se ne odbija”, rekao je Oto.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Priče misterije i magije

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Da li ste čuli za teoriju zavere o tome zašto nastaje gužva u saobraćaju svaki put kad padne kiša? Kakva čuda moraju da se dogode da bi dečak koji ne želi da bude pripadnik nijedne od suparničkih maloletničkih bandi u malom gradu izbegao izbor koji mu okolina agresivno nameće? Šta bi čovek uradio kada bi mu turistička agencija ponudila putovanje u prošlost?

U svojoj novoj knjizi Oto Oltvanji nudi odgovore na ova i brojna druga pitanja, pri čemu ne samo da se hvata ukoštac sa sve većim promenama sveta već nam pruža retko uzbudljivu priliku da se zapitamo o pravoj prirodi naše svakodnevice i saznamo šta se sve krije iza kulisa.

„Stvarnost je krhka poput porcelanske figurice“, kaže junakinja jedne od njegovih nesvakidašnjih pripovesti. Zahvaljujući svojoj nesputanoj maštovitosti, autor uvodi čitaoce u mistično-magijsku verziju stvarnosti u kojoj će se oni osećati kudikamo udobnije nego u realnom svetu.

Domaćin večeri: Oto Oltvanji