“Ples galaksija” – program čačanske biblioteke posvećen SF književnosti

Ples galaksija – program posvećen naučnoj fantastici kao žanru i njenom uticaju na šire polje književnosti, druge umetnosti i popularnu kulturu, biće održan u utorak, 22. novembra u 19 časova u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Disˮ u Čačku, javlja Art-Anima.

Tokom večeri biće reči o tome što je zaista važno u žanru naučne fantastike: rasvetljavanje činjenica koje upućuju na to da ona preko svojih raznolikih žanrova obezbeđuje izuzetno fleksibilan instrument za društvenu kritiku, da poseduje naročitu sposobnost preispitivanja nekih suštinskih problema u novom dobu nauke i tehnologije, i da je kao vrsta popularne književnost u stanju da se obraća znatno široj čitalačkoj publici nego što je to slučaj sa „ozbiljnom” literaturom. Drugim rečima, naučna fantastika u svojoj suštini ima poseban značaj koji daleko nadilazi njenu važnost kao pukog indeksa naše kulture.

Sastavni deo programa činiće i otvaranje izložbe „Predeli drugih svetovaˮ koja je upravo posvećena temi naučne fantastike u književnosti, a u okviru koje će biti prikazane publikacije iz fondova čačanske Biblioteke koje se odnose na ovu popularnu temu. Među izdanjima biće izložen i časopis Književna fantastika te će posetioci imati priku da i na taj način zavire u skrivene predele SF-a.

U programu učestvuju pisac Pavle Zelić i bibliotekar Nikola Peulić.

Pavle Zelić osvojio prestižnu nagradu za priču u SAD

Pisac i zdravstveni stručnjak Pavle Zelić osvojio je prestižnu nagradu “Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu Emori u Atlanti, jednom od najboljih u Americi u oblastima zdravstvenih nauka i umetnosti.

Zelić je dobio nagradu za priču „Veliki Vakcinator“, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet“.

Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo.

Univerzitet Emori ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću, pisanjem, muzikom, filmom/videom ili drugim kreativnim disciplinama. Svrha ove nagrade je da prepozna efikasnu upotrebu umetnosti da inspiriše, pokrene i/ili podrži akciju za rešavanje globalnog zdravstvenog izazova.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na Emoriju kao stipendista čuvene stipendije “Hjubert Hamfri” u okviru Fulbrajtovog programa Stejt departmenta da bi se usavršavao u oblastima javnog zdravlja i komunikacija, posebno u kontekstu pandemija i uticaja životne sredine na zdravlje ljudi.

Povodom dobijanja nagrade, organizovano je i književno veče na engleskom jeziku, pred raznovrsnom međunarodnom akademskom publikom iz preko 20 zemalja, na kojem je predstavljen Zelićev rad u sferi literature ali i veze sa zdravstvenim izazovima. Tom prilikom Zelić je čitao engleske prevode svoje tri istaknute priče – “Veliki Vakcinator”, “Dum-dum” i “Sami” i potpisivao objavljenu brošuru sa tri prevedene priče.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Nagrađena Zelićeva priča “Veliki Vakcinator” je opomena smeštena u sumornu blisku budućnost, novo mračno doba neznanja i poricanja nauke koje bi se još uvek moglo dogoditi ako ne uložimo sav trud u edukaciju i saopštavanje naučnih činjenica.

– Osetio sam da, osim opsežnog rada u javnozdravstvenim komunikacijama i odnosima sa medijima, mogu više da uradim kao umetnik. Dakle, ove dve strasti i profesije sam spojio u ovom delu fikcije za koju se nadam da će naterati čitaoce da razmišljaju i da se takođe malo i zabrinu kuda zaista (možda) ide ovaj naš lepi svet – izjavio je Zelić, prenosi njegova izdavačka kuća “Laguna”.

Ovo je inače prva internacionalna nagrada koju je Pavle Zelić dobio za književni rad i koja ga je inspirisala da još više piše dok je u Sjedinjenim Državama. On je već objavio nekoliko novinskih članaka u Srbiji o iskustvima i utiscima iz Atlante tokom svog školovanja. Njegov sledeći projekat tiče se pisanja priča zasnovanih na studijama na Univerzitetu Emori i raznim inicijativama u koje je uključen.

Knjiga meseca u Laguni – „Dum-dum“ Pavla Zelića

Laguna svakog meseca jedan od aktuelnijih naslova proglašava za Knjigu meseca. To znači da se od 1. do 31. oktobra Knjiga meseca može kupiti na specijalnom popustu od 30%. Uz ovaj popust ne važe članski i količinski popust – napominju iz Lagune. U mesecu oktobru to je zbirka priča Pavla Zelića “Dum-dum”.

Egzotične pripovesti u zbirci „Dum-dum“ Pavla Zelića vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.

Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.

Stvarnosna ili fantastična, proza Pavla Zelića je uvek potcrtana verom u spas… i ljubav koja iskupljuje.

Knjigu meseca sa specijalnim popustom može se nabaviti u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtu laguna.rs.

Danas promocija zbirke priča Pavla Zelića

Zbirka priča „Dum-dum“ Pavla Zelića biće predstavljena u četvrtak 15. jula od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Pored autora, o knjizi će govoriti pisac Vladimir Kecmanović i filmski i književni kritičar i pisac Đorđe Bajić.

Kroz 18 priča u knjizi „Dum-dum“ Pavle Zelić pravi rekapitulaciju svoje književne karijere od isto toliko godina.
Egzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.

Poslednjih meseci najviše eksponiran kao predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva i osoba koja sve zna o vakcinama, diplomirani farmaceut Pavle Zelić iza sebe ima zavidnu književnu karijeru. Objavio je preko 40 priča u svim relevantnim književnim i popularnim časopisima u Srbiji, kao i u brojnim antologijama u zemlji i regionu. Plodan i kao autor kritika, ostvaren i kao urednik i vredan predavač i aktivista u kulturi uopšte. Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju Prva knjiga, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča „Poslednja velika avantura“, nakon čega je 2013. izdao zapažen roman „Peščana hronika“ za Lagunu (dva izdanja). Piše i scenarija za stripove i filmove. Priče i stripovi Pavla Zelića prevedeni su na preko deset svetskih jezika, a nagrađen je više puta za književni, scenaristički i kritičarski rad.

Od danas u prodaji knjiga Pavla Zelića „Dum-dum“ – priče koje će spasiti svet!

Egzotične pripovesti zbirke priča „Dum-dum“ Pavla Zelića vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.

Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.

Autor garantuje da su ovo priče koje će vam se uvući pod kožu i koje nećete moći da zaboravite.

„Zbirka ’Dum-dum’, koja kroz 18 priča predstavlja rekapitulaciju moje književne karijere od isto toliko godina, može se sumirati kao kolekcija dramatičnih avantura običnih ljudi, nevoljnih (anti)heroja na nezamislivim iskušenjima – od izmišljenih bauka do realnosti aktuelne pandemije. Duboko intimne i surovo stvarne, čak i kada se dešavaju u alternativnoj prošlosti ili neizvesnoj budućnosti, ove priče imaju potencijal da otvore spektar mogućnosti čitaocima, zaintrigiraju ih, malo uplaše ili razneže, a svakako i u svakom trenutku drže pažnju“, rekao je Pavle Zelić.

Danas u “Krokodilu”: Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji

U okviru debate “Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji” neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti “muška” stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Ponedeljak 22. 4. 2019 od 19 sati
KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)
Ulaz slobodan.

Srpska naučna fantastika u stripu večeras u “Magistrali”

U okviru ciklusa tribina o stripu “Oblačići koji govore: Sto mu gromova!”, večeras će u Domu kulture Studentski grad, u klubu “Magistrala” od 19 časova, biti održano predavanje na temu “Srpska naučna fantastika u stripu”. Učestvuju: uvodničar i moderator Zoran Stefanović i gosti: Slobodan Ivkov i Pavle Zelić.

Pisac i istoričar kulture Zoran Stefanović ekskluzivno predstavlja mesto stripa unutar srpske naučne fantastike, kao zanemarenog ali formativnog elementa srpske i jugoslovenske popularne kulture. Počev od kraja 19. veka, sa posebnim osvrtom na najnovija otkrića o periodu Kraljevine Jugoslavije i na reprinte Đorđa Lobačeva i drugih autora, preko vrhunaca stripa u SFRJ do današnje situacije koja ima elemente novog Zlatnog doba.

Gosti su dvojica istaknutih scenarista i kulturnih delatnika iz dva naraštaja: Slobodan Ivkov (1959), autor stripa „Zemljani“ i scenarista „2084.“ i „Kolapsa“ i Pavle Zelić (1979) scenarista „Družine Dardaneli“. Oni će prvi put govoriti o naučnofantastičnoj komponenti u svom stripovnom opusu i o tome kako oni vide fenomen naučnofantastičnog stripa unutar srpske kulture.

Tribina najavljuje sledeće poduhvate: događaj povodom realizacije printova velikog formata u Bistrou Doma kulture Studentski grad u vidu trajne postavke sa motivima radova strip umetnika Bobana Savića – Geta i Alekse Gajića (26. mart u 19 časova uz muzičku podršku DJ Petrovitz Yugoslavia) , zatim izložbu Srpska naučna fantastika u stripu selektora Zorana Stefanovića u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu (13. mart, 17:30), koja je prateći program serije 15 tribina prof. dr Dejana Ajdačića sa uglednim gostima „O slovenskoj i srpskoj naučnoj fantastici“ u USBM (sredom u 18 časova, 27. februar – 12. jun).

Urednik ciklusa tribina o stripu, “Oblačići koji govore: Sto mu gromova!” je Marjan Matić, saradnik redakcije likovnog programa

Games.Con (2. dan)

Program za stripadžije:

12:00 – Fantastična umetnost, ilustracije u žanrovima fantastike a koje su osnova za video igre (Pavle Zelić)

16:00 – Edukativni stripovi i Igre (Pavle Zelić)

17:00 – Promocija stripova (Makondo)

 

Program za kosplejere i “znalce”:

17:00 – Cosplay All-Stars takmičenje

20:00 – Pab Kviz

“Strahor” predstavio tri nove knjige u “Popari”

Izdavačka kuća “Strahor” je, dan pre otvanja Sajma knjiga, predstavila tri svoja nova izdanja u klubu Popara.  O knjigama su govorili Goran Skrobonja, Drina Steinberg, Pavle Zelić, Nebojša Petković i Aleksandar Tešić.

Prvi čovek “Strahora”, Aleksandar Tešić”, je započeo promociju pričom o zbirci priča “Kosingas – Neispričane priče”, koja svoje korene vuče još iz vremena pisanja knjige “Kosingas – Strahovanje”. Naime, Tešić je tada imao ideju da napiše posebne priče o dolasku stranih junaka, ali za to nije bilo vremena a i ta knjiga bi onda imala više od 800 stranica, pa je ideja stajala po strani. Kada je došlo vreme za njenu realizaciju pozvao je u “pomoć” i svoje kolege, pa je tako na kraju u zbirci ukupno devet priča – Tešić je napisao tri, Zelić i Petković po dve, a Steinbergova i Skrobonja po jednu.

Kako kaže sam Tešić: “Priče su čistokrvna epska fantastika, a kada svaku pročitate biće vam krivo što nema još”!

Nebojša Petković je otkrio da im je Tešić ponudio jedna broj likova, ali da su mogli da “angažuju” i nekog drugog junaka. Njemu je, zbog rada na aktuelnim delima u kojima je u znatno “modernijim vremenima”, bilo teško da se vrati na srednji vek. Želeo je da napiše nešto originalno, ali i da se priče toliko razlikuju da ne bude očigledno da ih je radio isti autor.

Pavle Zelić se, kako sam kaže, “žestoko” namučio radeći na svoje dve priče. Ovo je za njega prvi izlet u fentezi žanr, ali mu je daleko teže palo to što je pisanje priča došlo u jednom teškom trenutku za njega, pa je sebe utkao u same priče kao nikada ranije. “Obe priče su kvestovi, ali druga priča je lična i totalno intimna”, otkrio je on.

Drina Steinberg je za svoju junakinju imala Amazonku, ženu-ratnicu, i iako je mislila da će biti lako, to i nije bilo baš tako. Pošto ona u svojim romanima piše o ljubavi, ovde je htela da ipak izađe iz svoje uobičajene zone.

Goran Skrobonja je napisao kratak roman. Uspeo je da 111 šlajfni napiše za dve nedelje! “Prvo što sam pitao Sašu je da li možemo da ubacujemo i neke svoje junake. Pošto se decenijama zanimam za irsku kulturu, ubacio sam njihovog junaka Kormaka Makarta”, otkrio je on uz napomenu da je imao utisak kao da neko stoji i diktira mu šta treba da napiše. “Ja brzo prevodim, ali nikako obično ne pišem tako brzo”, dodao je Skrobonja, zaključujući da mu je naročito drago što je domaća scena dobila jednu zbirku iz “zajedničkog sveta”, što je njega nekada davno oduševljavalo čitajući slične stvari sa engleskog govornog područja.

Tešić je dodao da on već mašta o novoj zbirci, a uveren je da će publici “Kosingas – Neispričane priče” biti izuzetno draga knjiga.

Potom je predstavljeno “Proročanstvo Korota” – delo Gorana Skrobonje koje je započelo svoj život kao novela “Točak” objavljena u Alefu 1989. godine, da bi potom usledili “Vojnici Korota”, u fanzinu Emitor (25 primeraka). “To je plod moje fascinacije epskom fantastikom i igrom Dungeons and Dragons”, rekao je Skrobonja i otkrio kako je bio jedan od prvih na ovim prostorima koji je igrao D&D. Napisan je i treći deo, dok četvrti nikada nije ni počeo. Ako ova knjiga dobro prođe kod publike, onda će se najverovatnije poduhvatiti i tog zadatka.

Sam Tešić kaže da jedva čeka nastavak, i napominje da delo ne izgleda kao da je pisano pre 30 godina. U knjizi se nalazi i mapa i 12 ilustracija Zorana Jovičića.

Konačno, na kraju je Aleksandar Tešić predstavio i svoj novi roman “Gorolom”. To je istorijski roman i sasvim drugačiji od svega što je do sada pisao. “Moji romani pokrivaju dešavanja od godinu dana pa do 50 godina, a ovde se sve dešava za sedam dana”, otkriva on i dodaje da postoje samo dva istorijska lika, ali da je zapravo probao da što vernije opiše kako je izgledao život narada u XIV veku, te da je za to koristio sve dostupne istorijske izvore. Tako će publika dobiti jednu priču u kome nema romantičnih vizija vitezona, princeza i zmajeva. Ovo nije fantastika, već prilično surova stvarnost nekadašnjeg života.

Pisci-gejmeri i Zelić x2 (2.dan)

Drugi dan drugog Games.con-a je, u Hali 2 (nivo B), doneo jedno izuzetno zanimljivo predavanje “o Gejmingu i Pisanju”, ali na žalost samo mali broj zainteresovanih je došao da čuje objavljivane pisce fantastike koji itekako imaju veze i sa gejmerskih svetom! Govorili su Dimitrije Stevanović (koji je vrlo brzo morao da napusti tribinu jer se aktivno takmiči na ovogodišnjem Gamec.con-u), Zoran Petrović, Nebojša Petković, Ivan Branković i Pavle Zelić.

Ivan Branković je na početku napravio mali uvod o povezivanju sveta pisanja i sveta igara, i podsetio da su upravo prve video-igre bile – tekstualne avanture. Međutim, ono što je bio njegov najveći doprinos ovoj priči je činjenica da se on upravi bavi stvaranjem video-igara i do sada je radio na tri naslova upravo kao čovek koji razvija priču, što je značilo da mladi koji bi želeli da krenu njegovih stopama imaju na raspolaganju “domaći zlatni rudnik” informacija.

S druge strane Zoran Petrović je svakako mnoge iznenadio svojom pričom i ličnim iskustvom koje je vezano za period od pre par decenija kada je radio kao GameMaster za jednu kalifornijsku firmu, a da je svojevremeno odbio ponudu da upravo to bude i za kompaniju Blizzard! On je kasnije otkrio i koje su to klopke za pisce ako se hvataju u koštac sa svetom gejminga.

Pavle Zelić je priznao da i nije baš veliki gejmer, ali je zato ispričao o jednom projektu Srpskog književnog društva, u kome i on učestvuje, čije je ideja da pokažu domaćim piscima kako da “zarade leba” od pisanja – u svetlu toga da tiraži knjiga sigurno ne mogu da im obezbede egzistenciju. Zelić ima velikog iskustva u radu na strip-scenarijima i sekvencijalnom pripovedanju koje je primemljivo i na igre, a kasnije je objašnjavao i značaj transmedijalnog pripovedanja na primeru “Zvezdanih ratova”.

I Nebojša Petković je ostavio svoje gejmerske dane iza sebe, ali je mogao da se pohvali da je svoju suprugu upoznao igrajući “Heroes”, a ispričao je i kako su mnogi pisci epske fantastike bili inspirisani svojim likovima iz sveta igara, a potom podsetio i na Stivena Eriksona koji je svoj Malaški serijal zasnovao na svoj igranju RPG-a.

Ivan Branković je, dakle, imao najdirektnije savete potencijalnim piscima video igara i ukratko je objasnio kako one nastaju, koja je povezanost sa ostalim članovima tima, otkrio da jedna point-and-click avantura koju završite za par sati ima bar 600-700 strana teksta, da prosečan igrač ne otkrije često ni trećinu napisnih dijaloga u jednoj igri i gomilu drugih interesantnih stvari.

Usledila su i pitanja zaintersovanih iz publike koja su se, pre svega, ticala nelinearnosti priče jer, za razliku od filma, knjige ili stripa, u igri kao igrač imate daleko više “izbora” – mada će se ispostaviti da je, u krajnjoj liniji, svaki taj “izbor” dirigovao (i osmislio) upravo pisac same igre.

Odmah po završetku ove tribine, za stolom je ostao samo Pavle Zelić koji je sa prisutnima podelio svoje priče i impresije vezane za konvencije. Iako je to bila priča vezana i za domaću scenu, ipak je najviše zanimljivosti bilo sa čuvene Lucca Comics & Games konvencije (Italija), druge po broju posetilaca u svetu (samo Japanci imaju još veću konvenciju). I on je napravio jedan uvod u istorijat fanovskog okupljanja u svetu, sa naročitim osvrtom na pravu eksploziju posetćenosti konvencijama tokom 90-tih i 2000-tih, a sve to zaokružio pričom o bitnosti kospleja za same konvencije pošto, recimo, u Luki od pola miliona poestilaca čak 250.000 njih su – kosplejeri.

Uz sve ove priče Zelić je otkrio i jednu vest koja će obradovati domaće ljubitelje stripa – kada je ispričao o Milo Manari koji je bio pod udarom kritike zbog svoje Spider-Woman, i “odbrane” od strane Frenka Čoa i njihove zajedničke tribine (kojoj je i sam Zelić prisustvoao), te je okupljenima najavio da će upravo Manara biti gost na Games.con-u! Naime, on ga je pozvao da gostuje u Beogradu, Manara je to prihvatio, ali na žalost ove godine nije mogao da dođe. Znači – očekujemo ga 2018. godine!