Čitanje serija 7. Igra prestola i Pesma leda i vatre

Fanovi “Igre prestola” kojima i dalje nije dosta razgovora o nedavno završenoj hit seriji, mogu da dođu večeras u Dom kulture Studentski grad, od 19 časova, gde ih čeka:

Najava Igra prestola u DKSG

Ovog meseca se završava poslednja sezona Igre prestola, jednog od najgledanijih serijala u istoriji televizije. Serija je nastala prema podjednako uspešnom literarnom predlošku Džordža R. R. Martina. Naš razgovor neće biti samo fanovsko okupljanje koje nudi utehu povodom kraja ove velike sage. Naprotiv, cilj nam je da o njemu kritički razgovaramo i da ispitamo zbog čega nas epska fantastika privlači i koje su njene granice.

Učestvuju: Martinoli Ana (FDU), Ognjen Obradovic (FDU) i Nađa Bobičić

Martin otkrio da će kraj knjige biti drugačiji od kraja “Igre prestola“

Dok su milioni fanova “Igre prestola” nezadovoljni završnicom megapopularne serije, autor Džordž  R. R. Martin otkriva kako će kraj knjige biti drugačiji, piše Kliks.

Džrodž R.R. Martin
 
Fanovi su najviše iskritikovali sudbine likova koje su pratili proteklih osam godina. Sudeći prema komentarima koji kruže internetom, najveće razočarenje im je neubedljivi epilog  Denerisine priče, nezaslužena pozicija kralja šest kraljevstava za Brana, sudbina Džona Snežnog i nelogičnosti u scenariju.

Martin u svom blogu piše kako se kraj knjige neće podudarati s krajem HBO-ove serije.

“Nemojte zaboraviti da ja radim u potpuno drugačijoj sredini od Dejvida i Dana. Oni su imali šest sati za finalnu sezonu, a ja očekujem da će moje poslednje dve knjige popunitii 3.000 stranica. Ukoliko bude potrebno još stranica, delova i scena, ja ću ih dodati. Postoje delovi koji nikada nisu dospeli na ekran i likovi koji su umrli u seriji, ali i dalje žive u knjigama. Čitači će barem saznati šta se desilo s Džejn Pul, lejdi Stonhart, Peni i njenom svinjom, Arijanom Martel,  Viktarionom Grejdžojem, Egonom i mnogim drugim likovima koje gledaoci nisu imali šansu upoznati. I da, biće tu i jednoroga. Kako će završiti, pitaju se ljudi. Isto kao u seriji? Drugačije?”, napisao je Martin.

On se u svom blogu priseća i kako je sve počelo kada je prvi put upoznao autore serije Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa.

“Prošla je gotovo decenija otkako smo se sastali u Palmu u Los Angelesu. Nisam mogao ni zamisliti kako je to početak putovanja koje će promeniti moj život. Radio sam i pre priče za televiziju i filmove. Nikako nisam mogao pretpostaviti da će ova biti drugačija, da će postati jedna od najuspešnijih serija u istoriji HBO-a, osvojiti brojne Emi nagrade, postati najpopularnija serija na svetu i transformisati grupu talentovanih i nepoznatih glumaca u velike zvezde”, kaže Martin.

Poslednja epizoda “Igre prestola” emitovana je 19. maja na HBO-u. Martin nije bio deo finalne sezone na kojoj su radili sami reditelji, bez njegovog scenarija. On je radio na završetku knjige, a još nije poznato kada će biti izdata.

Ko je zaslužan za termine: Zimovrel, jezovuk…

Često se može čuti da srpski jezik mora da bude “odbranjen” od napada engleskih reči i termina. Razvoj tehnologija neminovno je uticao i na promene u našem jeziku, pa se u svakodnevnom govoru mogu čuti anglicizmi za koje (još) nemamo adekvatnu zamenu.

Fenomen TV serije “Igra prestola”, koja je i u Srbiji izuzetno popularna, pokazao je, međutim, da kada imate želju, znanje, volju, engleski termini mogu da budu zamenjeni adekvatnim, pa i “atraktivnim” srpskim rečima i opisima.

Vrlo rado smo i lako prihvatili termine poput “Zimovrel”, “jezovuk”, “Neokaljani”, “Visoki sad”, “Srcootrov” i mnoge druge, a koji se koriste u seriji “Igra prestola”. Za to su zaslužni prevodioci Nikola Pajvančić i Tatjana Bižić koji su preveli sve knjige Džordža R. R. Martina, serijal “Pesma leda i vatre” na osnovu kojeg je i napravljena serija, kao i “Vatru i krv”, knjigu koja nas vodi kroz istoriju Targarjena oko 300 godina pre dešavanja u seriji.

Knjige Pesma leda i vatre

Nikola Pajvančić je preveo ceo Martinov serijal “Pesma leda i vatre” (pet romana, za sada), kao i zbirku “Vitez Sedam kraljevstava” i istoriju “Svet leda i vatre”. Na osnovu terminologije koju je Nikola postavio u tim prevodima Tatjana Bižić je prevela “Vatru i krv” (inače, Tanja je bila lektor na Nikolinim prevodima).

Podstaknut ovim inspirativnim prevodima, MONDO je kontaktirao i Nikolu i Tatjanu, koju su rado pristali na intervjue.

Nikola Pajvančić nam je otkrio kako je koncipirao svoj rad, ko je zaslužan za naziv zamka “Zimovrel” (jedna od ključnih lokacija u knjigama i seriji).

Kada ste dobili posao prevođenja kako ste koncipirali svoj rad? Odakle ste počeli?

“Još krajem devedesetih, slučajno sam naišao na prvu knjigu Martinovog serijala i pročitao je za svoju dušu – tako da sam već imao neku predstavu o čemu je reč. Od početka rada na prvom romanu (tada još niko nije mogao ni da nasluti koliku će popularnost steći) zadao sam sebi nekoliko pravila. Imena likova se naravno ne prevode, kao ni imena kuća. Imena zamkova, gradova i reka u Vesterosu moraju se konzistentno prevesti – da bi naš čitalac stekao isti utisak o njima kao i čitalac originala. Toponimi van Vesterosa i engleskom čitaocu zvuče strano – njih ne dirati. Ako je moguće, koristiti starinske, arhaične pojmove, mere i slično. I onda sam se toga vrlo strogo pridržavao”, rekao nam je Nikola Pajvančić.

Rečnik

Kako ste se uopšte setili nekih reči, da ne kažemo izmislili, poput: Zimovrel, zmajstaklo, jezovuk, Neokaljani, Visoki Sad, Livačka stena i mnogi drugi?

“Neka su prosto odmah nastala, na prvo čitanje – kao Krajoluj ili jezovuk. Za ostale sam jednostavno uzeo veliki list papira i napravio tabelu u koju sam uneo sve pojmove koje nisam uspeo da smislim ‘na prvu loptu’. I onda sam proveo mnogo vremena nad tim papirom, kao i nad mapom Srbije, na kojoj se može naći mnogo inspirativnih imena (Sinji Vir! Zlodol!). Takođe sam progonio sa tim papirom i kolege i prijatelje – na primer, taj čuveni Zimovrel je smislio moj kum Dušan Đorđević, čovek koji uopšte nije iz ove naše struke”.

Pajvančić kaže da mu je najteže za prevođenje bilo to što je trebalo ostati konzistentan od prve stranice do kraja.

“Kada se na polovini treće knjige spomene nadimak nekog paža iz manjeg ogranka kuće Barateona – jesmo li ga već imali u prvoj knjizi, kako smo taj nadimak tada preveli i slično”, rekao je Pajvančić.

Njemu je omiljeni lik Džejmi Lanister.

“To mi je uvek bio jedan od omiljenih arhetipova u književnosti i mitologiji – grešnik, zlikovac koji uspeva da se – ili bar proba – da se iskupi. Mislim da su poglavlja u knjigama koja se bave tim preobražajem neka od najboljih u čitavom serijalu”.

Tatjani je serija “otvorila oči” za neke likove koji se nisu toliko istakli dok je čitala knjige.

“Moj ukus je vrlo jednostavan i neoriginalan: volim heroje i zmajeve. Džon Snežni je moj broj jedan bez ikakve konkurencije, čak i u seriji, gde je izgubio čitavu jednu dimenziju koju poseduje u knjizi – veliku diplomatsku mudrost, šahovski uvid u razne moguće ishode poteza koji će tek biti povučeni, opori humor ravan Stanisovom. Apsolutna je zasluga blistavog Pedra Paskala što mi je u seriji postao zanimljiv Oberin Martel, koga u knjizi jedva da sam i primetila, i sve boljeg Nikolaja Koster-Valda, koji me je u poslednjih nekoliko epizoda skoro pa privukao na Džejmijevu stranu, mada mu Brena nisam oprostila,” rekla je ona.

Na pitanje da li bi nešto uradili drugačije, da su na mestu pisca, saglasni su – završili bi, već jednom, knjige!

“Pošto sam samo čitao knjige i nisam gledao TV seriju od kada se radnja ‘odvojila’ od knjiga, ne znam tačno kako bih odgovorio. Da sam na Martinovom mestu, pre svega bih završio knjige. Kako god,” rekao je Pajvančić.

“O, da, o, da. Gospodin Martin je, pod jedan, trebalo da se drži svog prvobitnog plana o petodelnom serijalu. Ovako je sebe doveo u situaciju da ne može da savlada sopstveni materijal i privede priču kraju. Pod broj dva, izbavila bih nas sve zajedno Remzija Boltona još pre nekog vremena. Što se serije tiče, promenila bih više nego što ne bih od trenutka kad je ostala bez objavljenog Martinovog materijala, mada mi se ova poslednja emitovana epizoda (8×02) prilično dopala. I zmajevi su, naravno, superprekrasni”, rekla je Bižić.

Pajvančiću je za prevođenje jedne Martinove knjige potrebno pola godine ili malo više od toga, dok Bižić podvlači da je u njegovim već prevedenim tekstovima imala dobru osnovu za “Vatru i krv”, te da je za tu knjigu bilo potrebno oko dva i po meseca.

“Meni su teža bila nova imena, koja nisam nasledila od Nikole. Inače je priča usredsređenija, a stil jednostavniji nego u ‘Ledu i vatri’, tako da je moj zadatak bio lakši,” navodi ona skromno.

“Moram ovde samo da dodam da je moja omiljena od ‘Nikolinih’ reči zverobraz. Fantastična reč. I Sivotočka motrilja, i Istočna morobdija. Naš jezik je potpuno božanstven, a Nikola ga je sjajno koristio.”

Na Internetu možemo pročitati i silne pohvale, i kritike na račun prevoda knjiga, i vi ste na njih i odgovarali. Da li prevođenje, kao i druge vrste umetnosti, predstavljaju problematično tle za “udovoljiti svima”?

“U ovom našem poslu, pismenom svetu je lako udovoljiti”, odgovara Pajvančić.

Preveo Nikola Pajvančić

“Besmisleno bi bilo pokušavati. Ljudi su veoma izloženi užasno lošem jeziku iz medija, osiromašenom, gramatički pogrešnom, visokoanglizovanom, i s takvim jezičkim osećajem reaguju na prevode. Srećom, XXI je vek, koga više veseli da čita na engleskom, lako može. Ali mnogo gubi. Nikad ništa nije tako lepo na tuđem kao na maternjem jeziku”, dodaje Tatjana.

Da li biste nešto, sada, preveli drugačije?

“Naravno. Sad da otvorim neku od tih knjiga, sigurno bih našao mnoga mesta koja mi ‘škripe’ i koja bih drugačije preveo. Međutim, jalovo je time se opterećivati. Prevodilac mora da se pomiri sa tim da u nekom trenutku predaje tekst i da onda nema nazad”.

“Dodaću samo na Nikolin odgovor da je knjiga koju stvarno volite nešto kao dete: morate ih pustiti da odu. Dali ste im sve najbolje što ste umeli, neizbežno ste tu i tamo grešili i sad je dalje na njima da traže svoj put kroz svet”, nadovezala se Tatjana Bižić.

Kao prevodioci, imaju priliku da pre svih pročitaju knjigu, a nas je zanimalo da li okolina zapitkuje da otkriju šta se dalje dešava. Oboje duhovito odgovaraju!

“Naravno, ali treba biti nemilosrdan, za njihovo dobro” – (Nikola)

“Ko god pita, taj i dobije odgovor. Ja uvek, čak i u krimićima, najpre pročitam šta je bilo na kraju, da bih onda mogla na miru da čitam priču. U svemu me uvek zanima putovanje, ne odgovor na pitanje je li kriv batler ili sobarica :)))” – (Tatjana)

Upitan na šta je najviše ponosan kada je u pitanju ovaj prevod, Pajvančić nam je odgovorio ovako: “Martinov svet srpskom čitaocu ‘zvuči’ isto kao što engleskom čitaocu ‘zvuči’ u originalu”.

Martin potvrdio – različiti krajevi tv-serije i književnog serijala

Džordž R. R. Martin je potvrdio da će se kraj serijala „Pesma leda i vatre“ razlikovati od završnice koja nas očekuje u HBO-ovoj adaptaciji ovog dela.

George R.R. Martin

U tekstu iz Rolling stone magazina, posvećenom „Igri prestola“, Martin je pričao o tome kako su glavni producenti serije Dejvid Beniof i D. B. Vajs morali samostalno da grade priču nakon što je serija iskoristila sav materijal iz knjiga.

„Tako sporo pišem ove knjige“, kaže Martin. „Završetak serije će pratiti radnju koju sam im izložio pre pet, šest godina, ali možda će biti i nekih izmena, i mnogo toga će biti dodato.“

Martin je sugerisao da će kraj biti sličan onome što je zamislio za finalnu knjigu svoje sage „San o proleću“, ipak kao što je i do sada bio slučaj biće značajnih razlika. Napomenuo je da je to zato što seriji nedostaju mnogi likovi iz knjiga koji utiču na završetak priče.

Obožavaoci su naravno ljuti što Martinu treba toliko vremena da završi šestu knjigu, ali i on je nezadovoljan što je još nije priveo kraju.  Da bi se fokusirao na pisanje, odbio je da snimi kameo za finalnu sezonu.
Tokom intervjua za „60 minuta“, rekao je „Da serija doslovce prati radnju iz knjiga trebalo bi nam najmanje još pet sezona ne bi li snimili događaje koji će se desiti u ’Vetrovima zime’ i ’Snu o proleću’.“

Zahvaljujući brojnim sastancima u Martinovoj kući u Santa Feu, suštinu su uspeli da sažmu u osmu sezonu, ali razlika će biti, „Nemoguće je preneti sve detalje iz knjiga na televizijsku seriju.“
Našalio se da će se na internetu verovatno voditi rasprave o tome koji kraj je bolji.

Šta je sve inspirisalo Dž.R.R. Martina da napiše “Pesmu leda i vatre”

Epski književni serijal “Pesma leda i vatre” po kojem je snimljena jedna od najpopularnijih serija svih vremena “Igra prestola” u velikoj meri je inspirisana događajima iz istorije. Naravno, ne mislimo pritom na to da su zmajevi i “beli hodači” zaista postojali.

Junaci igre prestola

Evo šta je sve inspirisalo Džordža R. R. Martina da napiše (i da i dalje piše) ove knjige.

1. Igra prestola = Rat ruža

Za početak, glavni zaplet serijala je donekle preslikan Rat ruža koji se u Engleskoj vodio u 15. veku.

Rat je vođen generacijama i bio je veoma komplikovan, ali su u suštini bitku za presto vodili Lankasteri (u seriji to bi bili Lanisteri) i Jorkovi (u seriji porodica Stark) kao i porodice bliske njima. I tu su bili deca kraljevi, majke kraljeva koje spletkare i vladaju iz tame, zatim glavni savetnici kraljeva, pa čak i kraljevići koji su odrasli daleko, a tvrde da su naslednici trona (Deneris i njen brat Viseris).

2. Valirija = Stari Rim

Pre nego što su Targarjeni doveli svoje zmajeve u Vesteros (koji se u stvarnom svetu može poistovetiti sa Britanijom) bili su deo velikog carstva Valirije koja nalikuje na Rimsko carstvo. Oba su tehnički bila “republike”, oba carstva su porobljavala ljude širom sveta. Oba su nastala na poluostrvu sa toplijom klimom, gradila puteve i građevine sa naprednom tehnologijom za to vreme i oba su na kraju pala nakon čega su vekovima trajali ratovi.

3. Valirijsko carstvo nestalo kao Pompeja

U pravoj istoriji, naravno, postojala je čitava zbrka različitih faktora koji su doveli do pada Rima, kao što su invazije i preterano oslanjanje na robovski rad i previše vojne potrošnje. Ali u Martinovom svetu, Valirija je uništena u jednoj prirodnoj kataklizmi – erupciji. Na sličan način je u stvarnom svetu nestala Pompeja kada je eruptirao vulkan Vezuv.

4. Crveno venčanje = Crna večera i masakr u Glenkou

Martin je inspiraciju za čuvenu scenu Crvenog venčanja (ko je čitao knjige i/ili gledao seriju zna vrlo dobro o čemu se radi) pronašao u događajima koji su se zaista odigrali.

Događaj poznat kao Crna večera dogodio se u Škotskoj 1440. godine. Na zabavi koju je organizovao desetogodišnji kralj Džejms II, Grof od Daglasa i njegov mlađi brat, obojica članovi najuticajnijih porodica u državi, obezglavljeni su nakon večere.

Zamak u Edinburgu gde se desila Crna večera

“Istorijski izveštaji nagoveštavaju da je neko na sto stavio glavu divljeg vepra – znak smrti. Grof i njegov brat su odvedeni u kulu i kasnije pogubljeni, bez obzira na molbe kralja Džejmsa”, rekao je Martin za magazin EW.

Još jedan događaj, takođe iz Škotske je uticao na nastanak “Crvenog venčanja”. godine. Masakr kod Glenkoa se desio 1691. godine kada su škotski klanovi dobili naređenje da otkažu poslušnost srušenom kralju Džejmsu Sedmom i da se zakunu na vernost kralju Vilijamu Trećem Oranskom. Klan Mekdonald je to učinio, ali njihovo pismo nije na vreme stiglo do Vilijamovih ljudi. Zato su poslali 120 ljudi Mekdonaldima s tvrdnjom da im treba prenoćište. Dok su ljudi iz klana Mekdonald spavali, ljudi kralja Vilijama su pobili 38 muškaraca i isterali njihove žene i decu da umru napolju na mećavi.

5. Ledeni zid = Hadrijanov zid

U Engleskoj i danas postoje ostaci zida doduše mnogo manjeg i svakako nesačinjenog od magičnog leda, koji je odvajao Rimsko carstvo od plemena sa severa, baš kao što to radi Ledeni zid u Vesterosu.

Hadrijanov zid je delio Britansko ostrvo na dva dela a i njega su čuvali muškarci koji nisu smeli da imaju supruge i decu.

Ostaci veličanstvenog zida – dugačkog 117 kilometara – još uvek su vidljivi i dosad ih je posetilo više miliona ljudi.

6. “Divlja vatra” odnosno “grčka vatra”

Eksplozivnu tečnost koju u knjigama i seriji zovu divlja vatra inspirisalo je drevno grčko oružje. Naime, Grci su u sedmom veku navodno koristili zapaljivu smesu koja se pali u dodiru sa vodom i tako uništavali brodove neprijatelja. Ni danas nije poznat tačan recept ove “grčke vatre”.

7. Targarjeni kao Vilijam Osvajač

U stvarnoj engleskoj istoriji, Vilijam Osvajač ili Vilijam Kopile je bio vojvoda Normandije koji je želeo da vlada nad svih Sedam kraljevstava Engleske. Godine 1066. prešao je more sa jednom paklenom vojskom i počeo da upravlja Britanijom. Sadašnja kraljica Engleske je njegova 22. potomkinja. U “Pesmi leda i vatre”, slična je priča tu je Egon Osvajač i njegove žene-sestre i njihovi zmajevi koji preuzimaju Vesteros i uspostavljaju dinastiju Targarjen.

Džordž R.R. Martin: "Da kucnem u drvo, ide mi dobro"

Počelo je sa prikazivanjem epizoda osme i ujedno finalne sezone serije “Igra prestola”, i dok je već više od milijardu ljudi odgledalo prvu epizodu koja je bila emitovana u nedelju uveče, mnogobrojni fanovi ove epske priče čekaju već godina jednu krucijalnu stvar – nastavak romana Džordža R.R. Martina!

pisac Džordž R.R. Martin

Tačnije, čekaju sedam godina na šesti deo ciklusa “Pesma leda i vatre”, na osnovu kojeg je cela popularna HBO serija i zasnovana. Fanovi ga mole, kukaju, ljute se na njega, ali ništa izgleda ne može da ga “pokrene” dovoljno da da fanovima ono što žele.

U razgovoru za “Entertainment Tonight”, Martin (70) je istakao da neće da se “cima” oko objavljivanja datuma izdavanja nove knjige, jer ga se nikad ne pridržava.

“Nemam datum. Odustao sam od objavljivanja tačnim datuma, jer kada dam tako neki i promašim taj rok, svi se naljute. Biće gotovo kada bude gotovo”, istakao je on i dodao da pisanje napreduje:

“Da kucnem u drvo, u poslednje vreme mi ide baš dobro.”

Što se tiče serije i činjenice da je uskoro kraj priče o Vesterosu i borbi za Gvozdeni presto na malim ekranima, pisac je otkrio da se ne slaže sa tim da ovo treba da bude finale.

“Ne mislim da bi ovo trebalo da bude finalna sezona, ali tu smo gde smo. Čini mi se kao da smo prošle nedelje tek počeli. Je l’ stvarno prošlo više vremena od toga? Vreme je prošlo očas-posla, ali je uzbudljivo. Znam da je kraj, ali nije kraj za mene, jer sam i dalje duboko u pisanju knjiga. Mislim da ću da ostanem u Vesterosu i kad ga svi napuste”, zaključio je on.

“Ko najbolje poznaje Igru prestola” u Delfi kafeu

Nova knjiga Džordža R. R. Martina, „Vatra i krv“, koja opisuje događaje koji su se u Vesterosu odigrali 300 godina pre „Igre prestola“ objavljena je tačno dve nedelje uoči premijere finalne sezone istoimene serije.

Dok uzbuđenje među ljubiteljima raste i dok se razmatraju eventualne sudbine omiljenih (i neomiljenih) likova, vreme je da se proveri ko  najbolje poznaje ovaj književni i televizijski fenomen – organizacijom pab kviza u Delfi Cafeu, zajedno sa prijateljima iz pab kviza Inkvizitor i HBO GO.

Kviz_Igra_prestola

Veliki pab kviz na temu „Igre prestola“ održaće se 10. aprila u 19 sati u Delfi Cafeu. U kvizu koji će podjednako pokriti teme iz književnog serijala „Pesma leda i vatre“ i TV serije „Igra prestola“ moguće je učešće za ekipe sačinjene od četvoro članova. Broj timova koji će se takmičiti je ograničen.

Za kvalitet pitanja zaduženi su prijatelji iz pab kviza „Inkvizitor“, a Laguna i HBO GO će se postarati za nagrade i iznenađenja za najbolje timove.