Poslednji dan konkursa Vrata knjige 2018.

Danas je poslednji dan četvrtog Portalibrisovog konkursa Vrata knjige 2018. Podsećamo sve koji su pripremali svoj rukopis u žanru fantastike za učešće – da pošalju samo delo, sinopsis, biografiju i eventualnu bibliografiju na mejl j_ristic@cet.rs.

Portalibris - konkurs za dela fantastike

Oni koji su to već učinili neka se naoružaju strpljenjem i čekaju rezultate konkursa koji će biti objavljeni tokom juna na sajtu Portalibrisa – najpre širi, pa uži izbor, a zatim i pobednik koji će biti nagrađen objavljivanjem romana u Portalibrisu.

Portalibris uspešno okončao 2017. godinu

Izdavačka kuća Portalibris, u društvu svojih urednika, pisaca, novinara i gostiju, proslavila je kraj 2017. godine u kojoj su imali dosta stvari sa kojima mogu da budu zadovoljni.

Portalibris u Popari

Urednica Dubravka Dragović-Šehović je, između ostalog, napomenula da su naročito zadovoljni reakcijom publike na objavljivanje starih dela koja sada nalaze novu publiku, a naročito je dobro što ta “istorijska dela” izazivaju interesovanje i mlade publike koja tako dobija priliku da pročita ono što su pisali stari majstori pera. Tako je objavljeno nekoliko dela Lazara Komarčića, među kojima i prvi srpski SF roman “Jedna ugašena zvezda”, izvorno objavljen 1902. godine.

Među novim pojačanjima je Zoran Petrović, koga sada objavljuje Portalibris – već na Sajmu knjiga je predstavljena njegova druga knjiga iz serijala “Praznik zveri”.

Naravno, tu je i jedinstveni konkurs za neobjavljeni rukopis iz domena fantastike – “Vrata knjige”, koji se pokreće po četvrti put. Već sada su pristigla neka interesantna dela i Dubravka Dragović-Šehović priznaje da je svake godine sve teže odabrati pobednika. Na početku ovog konkursa ljudi su, često, slali nedovršene romana – sada stižu zaokružena dela koja svakako zavređuju pažnju.

Novi konkurs traje do marta sledeće godine, a dosadašnji pobednici su: 2015. godine: Mirko Mladenović (Bio jednom jedan narod), 2016. godine: Mirjana Uzelac (Žiži), Danica Bogojević (Tajna iskre), 2017. godine: Dragana Ćosić i Aleksandra Savić (Magla, Loza Pelina).

Na Sajmu predstavljena deseta knjiga Miloša Petkovića "Veštica iz Strašilova: Memento mori"

Mladi niški pisac Miloš Petković je 10.10. ove godine postao ponositi vlasnik svoje desete objavljene knjige (sasvim logično, javljeno mu je u 10.00), s tim što je “Veštica iz Strašilova: Memento mori” kolaboracija koju je napisao sa Antonom Ivanovičem Leskovim. Knjigu je, ovoga puta samo Miloš, predstavio na konferenciji za novinare koju je na Sajmu knjiga održao njegov izdavač – Portalibris. Pored ove knjige predstavljeno je i novo delo u kriminalističkom žanru – “Smrt na oltaru” Verice Vinsent Kol.

Milos i Dubravka Sajam 2017

Dubravka Dragović – Šehović, glavna urednica Portalibrisa, je naglasila da voli dela iz kriminalističkog žanra, a da ovoga puta obe knjige koje predstavljaju imaju elemente trilera. Za Miloša je rekla da je uglavnom pisao epsku fantastiku, a da novo delo sadrži i te elemente ali se ipak od nje malo udaljava. “Ono što mi se naročito svidelo je to što nam razotkriva tajne južne Srbije, a vidi se u samom delu i uticaj drugog autora”, naglasila je Dubravka.

Iako mu je ovo prva kolaboracija, Miloš Petković je naglasio da je “timski igrač”, što se zapravo videlo još u saradnji sa samom urednicom Portalibrisa Dubravkom Dragović – Šehović, a da je ovde bilo prvo upoznavanjem sa Antonom Ivanovičem Leskovim, koji je doktor nauka čija je struka forenzika, tako da je zajednički rad svakako doprineo na kvalitetu knjige.

“Potoji tu i uticaj jednog mog prijatelja koji me je odveo na slavu u krajeve koji se u knjizi opisuju, i gde sam video napuštena sela. Ipak, najviše su me inspirisali ljudi koji tamo žive”, dodao je autor, uz napomenu da je po deseti put ostvarena saradnja i sa Igorom Krstićem koji je ilustrovao naslovne stranice svih njegovih knjiga.

Takođe, u njegovoj knjizi ćete pronaći upravo te “odlične pripovedače” koji vam oživljvaju priču, a tu su i Miloševi baka i deka, kao sporedni likovi ali taođe biti za samo radnju!

Petković smatra da sam pisac mora da bude iskren kako prema sebi, tako i prema svojim čitaocima, ali i da bude izuzetno uverljiv, što se nada da je ovde postignuto.

Portalibrisove pobednice u biblioteci "Milutin Bojić"

Portalibrisov konkurs za neobjavljena dela fantastike i autore koji će se tako prvi put predstaviti publici nam je prošle godine doneo “Tajnu iskre” Danice Bogojević i “Žiži” Mirjane Uzelac, a na ovogodišnjem sajmu knjiga će nam se predstaviti Dragana Ćosić i Aleksandra Blagojević sa “Lozom Pelina”. No, publika je sinoć imala prilike da se još jednom družim sa dva objavljena dela kao i da čuje nešto novom “veštičijem romanu” koji tek stiže, u razgovoru kojeg je sa spisateljicama vodila Jovana Ristić, portparol Portalibrisa.

Portalibrisove spisateljice

Danica Blagojević je pričala o svom delu koji obuhvata njeno interesovanje prema starim Slovenima i mitologiji. “Prva ideja mi je bila da napišem ratni roman, i ratnicima koji obožavaju statuu ženskog boga”, kaže ona a potom su je njena istraživanja o Retri – velikom slovenskom centru na Baltiku, doveli do “Tajne iskre”. Doduše, u romanu tu je i grof Jan Potocki, Poljak koji je bio slavista i takođe se zanimao za star Slovene još u XVIII veku, a postoji i deo vezan za raspad SFRJ. “Ovo nije klasičan roman fantastike, ali sam sve navedeno uspela da povežem. Inače, ja sam ‘Tajnu iskre’ napisala četiri godine pre nego što je objavljena”, rekla je Danica Blagojević.

Mirjana Uzelac je objavila “Žiži” koju mnogi navode kao knjigu za mlade, ali je činjenica da je ona itekako interesantna i starijoj publici. “To je malo čudna knjiga, a ja ne mogu da se nađem u žanru – ovo je bajka koju sam pokušala da stavim u realan svet”, kaže spisateljica koja je decu stavila u centar avanture potrage za nadom u paralelnom svetu. “Ja sam krenula da knjigu pišem od sredine kada se Žiži susreće sa smrću. Inače, imam i jedan tragičan lik za kojeg mi čitaoci traže da ga oživim. Moraću nešto da smislim povodom toga. Ja volim da priča ima dubinu, da ima hororičnost ali da ne prelazi u brutalnost”, kaže Mirjana Uzelac, koja, inače, piše krimiće.

Dragana Ćosić je bila jedina prisutna polovina dvojca čiju pobedničku knjigu Portalibris izdaje do sajma, a “Loza Pelina” je nastala tako što je Dragana napravila postavku priče i likova, dok je Aleksandra Blagojević krenula da proširuje radnju i insistirala da se delo izda. “Ganjale smo se godinu dana i na kraju eto mene tu, a nje ne (Aleksandra je na medenom mesecu)”, uz osmeh kaže Dragana. Ona je istakla kako je čitala dosta stranih pisaca i uvek se pitala zašto ne napišu nešto o celoj čudnoj porodici, pa je tako porodica Pelina nastala kao svojevrsan pandan porodici Adams.

Pobednik konkursa Vrata knjige: „Loza Pelina: Magla” Dragane Ćosić i Aleksandre Blagojević

Na ovogodišnji konkurs Vrata knjige prijavilo se više od šezdeset rukopisa žanra fantastike. Ponovljene teme i oponašanje stranih uzora glavne su karakteristike dela među kojima  se ipak izdvojila nekolicina inovativnih. Pobednik je roman „Loza Pelina: Magla”, Dragane Ćosić i Aleksandre Blagojević.

Portalibris će ovu knjigu urediti, opremiti i izdati, te će autorke imati priliku da dožive svoje prvo iskustvo u ulozi pisca. Roman će izaći pred Sajam knjiga u Beogradu 2017.

Odloženo proglašenje pobednika konkursa Vrata knjige

Zbog velikog broja prilično obimnih rukopisa Portalibris mora da odloži trenutak proglašenja pobednika konkursa Vrata knjige.

Za sada je izvesno da su rukopisi kvalitetniji nego prethodnih godina, ali se teme ponavljaju. Ima dosta oponašanja poznatih autora, kao i nedovoljne zanatske veštine da se realizuju inače dobre zamisli, što je i očekivano.

Proglašenje se očekuje u drugoj polovini juna na sajtu Portalibrisa.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Lazar Komarčić iz 19. u 21. vek

Konačno je i Lazar Komarčić došao na red da bude tema tribine u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! I to zahvaljujući izdavačkoj kući Portalibris koja je objavila tri njegova romana, među kojima i je onaj ljubiteljima SF-a najpoznatiji “Jedna ugašena zvezda” (1902). O delu Lazara Komarčića su govorili dr Milovan S. Milović, koji je doktorirao na temi “Književno delo Lazara Komarčića”, Žarko Milićević, predsednik LK, i Jovana Ristić, portparol Portalibrisa.

Milovic Milicevic Ristic

Skoro puna Tribinska sala Doma omladine prisustvovala je skoro dvočasovnoj priči o autoru prvog srpskog SF romana, koji je, kako je istakao Žarko Milićević, u svoje vreme bio čitan i voljen ali se to još za njegovog života promenilo, da bi potom bio zaboravljan, više puta! Interesantno je to što on i dalje nije poznat široj publici iako je njegovo delo “Jedan razoren um” svrstan među 50 najboljih srpskih romana.

Jovana Ristić je ispričala kako je Portalibris, koji ima plejadu mladih pisaca fantastike, želeo da objavi “Jednu ugašenu zvezdu” kako bi pomogla da se istraži domaća fantastika i pokaže “da nije sve počelo od Tolkina i Harija Potera”. Doduše, u tim svojim nastojanjima otkrili su da postoje samo dva primerka originalnog dela “Jedna ugašena zvezda” koja je štampana pre 115 godina, pa su zahvaljujući saradnji Univerzitetske i Narodne biblioteke uspeli da pripreme novo izdanje ove knjige.

Dr Milovan S. Milović je iscrpno pričao o Komarčićevom životu i stvaralaštvu (očekuje se da se njegov doktorski rad pojavi i u štampanom obiliku), apostrofirajući da se u književnosti javio tek u poznijim godinama svog života, a da je čitaocima podario devet romana i dve zbirke pripovedaka – u to vreme je bio pisac sa najvećim brojem romana. Kako je bio na “obodima književnih pravaca” bilo ga je lako zaboravljati iako je on otvarao mnoge puteve – od prvog SF romana, preko psihološkog i krimi romana.

Njegova “Jedna ugašena zvezda” je zažeta priča o putovanju kroz svemir, u kojem narator, kroz san, vodi čitaoca. Interesantno je da na početku i kraju ima apostrofiranja o neveseloj sadašnjosti civilizacije, što je bila česta tema u ostalim Komarčićevim delima.

Žarko Milićević je detaljnije pričao o Komarčićevom SF romanu, ističući da je sam autor bio zainteresovan za kosmos ali i spiritualizam, pa je čak pisao i naučno-popularne članke o astronomiji. “Jedna ugašena zvezda” je arhaičnije pisan, po formi u putopisnom maniru, i dosta je svojevremeno kritikovan zbog “činjenica” koje je iznosio. Moguće da je sada najveća mana tog dela upravo nemogućnost da se čitalac veže sa nekim likom, jer tu likova i nema, ali su opisi, naročito vanzemaljskih civilizacija i gradova, itekako fascinantni.

Od ponoći 868. Pogled iz svemirskog broda

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od ponoći. A u emisiji:

Dejan Ognjanović je drugu godinu zaredom, nominovan za “Rondo Haton” nagradu, koja se dodeljuje za doprinos proučavanju i popularizaciji klasičnih dela horora, pa ćemo čuti od niškog doktora nauka da li posle prošlogodišnjeg užeg izbora sada ima izgleda i za osvajanje same nagrade.

Jovana Ristić, portparol Portalibrisa, nam otkriva koliko je bilo interesovanje autora da pošalju svoj prvi fantazijski roman na njihov konkurs “Vrata knjige”, dok će najveći prostor dobiti Miodrag Milovanović, autor knjige “Srpska naučna fantastika” sa čije ćemo promocije slušati zanimljivosti vezane za razvoj ovog žanra u Srbiji, sa naročitim akcentom na neke detalje iz vremena između dva svetska rata.

Predstavljena “Izdaja”, završnica trilogije “Poslednji grad” Nebojše Petkovića

U klubu Popara Portalibris je održao promociju finalnog dela postapokaliptične futurističe trilogije “Poslednji grad: Izdaja” Nebojše Petkovića, kao i 3D trejlera urađenog za ovu trilogiju. U opuštenoj atmosferi, uz pun klub, o ovoj knjizi su, pored autora, govorili urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, Marko Vasić, Boško Ćirković – Škabo (Beogradski sindikat) i Aleksandar Petrović – Aca Seltik (Orthodox Celts).

Promocija Izdaje

Prvo je urednica Dubravka Dragović Šehović rekla da ovde pre svega imamo dobro napisanu trilogiju koja bi mogla da se svidi onima koji vole epsku fantastiku. “Ovo je, prvenstveno, kvalitetna literatura”, naglasila je ona i rekla da je ovako uklopljena postapokaliptična priča nešto novo kod nas.

Naime, “Potraga”, “Rat” i “Izdaja”, tri dela Nebojšinog rada su priča smeštena u postapokaliptično društvo koje je na nivou srednjeg veka. Sam autor ne bi baš insistirao na odrednicama “epska fantastika” i “postapokalipsa” već je dovoljno reći da je to – fantastika.

“Priča je specifična i nadam se da se zato svidela ljudima”, naglasio je autor, koji je potom predstavio svoje goste i specifične okolnosti pod kojima se upoznao sa njima.

Aleksandar Petrović je prvu knjigu ovog serijala čitao dok je još bila u formi odštampanih listova, pa se “mučio” nosajući gomilu toga u rancu. “Mislim da je Nebojša izuzetno napredovao od prve do treće knjige, i kao pisac ali i kao čovek. On, i drugi autori domaće fantastike, vrlo brzo dostižu spisateljske visine kojih nisu ni bili svesni”, rekao je o Aca Seltik i dodao da je pisac celoj priči prvo prišao iz svog hrišćanskog ubeđenja ali, kao što smo videli u “Zvezdanim ratovima” – “sila mora da bude u ravnoteži!”

Boško Ćirković – Škabo, se sa Nebojšom upoznao preko Fejsbuka, kada mu je pisac tražio dozvolu da iskoristi jedan njegov stih, što je njemu bilo skroz neobično. Iako je Škabo dosta čitao SF, očigledno mu je prijalo ovo upoznavanje sa domaćom fantastikom, jer je nastavio da prati serijal “Poslednji grad”.

Marko Vasić je istakoa da je njemu veliki plus što je Nemojša Petković razrađivao psihologiju junaka, što malo ko od mladih domaćih pisaca fanastike radi. “Više volim istorijsku fikciju nego modernu fantastiku, ali toga i ovde ima”, napomenuo je Vasić.

U drugom delu okupljeni su mogli da gledaju delove filmova koje je autor nekada gledao, a koji su donosili postapokaliptične svetove, uz objašnjenja zašto su oni njemu bili bitni.

Kviz o fantastičnoj književnosti na Festivalu fantastike

Festival fantastike ove godine pod nazivom „Tolkien vs. Dungeons and Dragons”  održaće se 22. januara u Domu omladine u Beogradu. Pored već standardnih igara, tribina i Cosplay-a, posetioci će moći da učestvuju i u kvizu poznavanja književnosti u žanru fantastike koji pripremaju pisci Portalibrisa: Nebojša Petković, Ivan Branković, Jovana Ristić , i još neki.

Najbolji učesnici osvojiće zanimljive poklone, kalendare, majice, mape, popuste do 40% za kupovinu knjiga istih tih autora koji će pisati posvete i potpisivati primerke.