Najbolji horor filmovi za Noć veštica

Noć veštica obeležava se u sredu, 31. oktobra, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Ovaj običaj, kada su u pitanju maskenbali, žurke i pričanje strašnih priča, uveliko se obeležava kod nas.

scena iz filma

“Rotten Tomatoes” sastavio je listu 100 najboljih horora prema oceni kritike. Lista je uključila sve filmove koji sadrže oznaku “horor”. Dakle, radi se o klasičnim horor filmovima, ali i komedijama i parodijama.
Prenosimo vam trejlere prvih deset.

10. “Frankenštajn” (Frankenstein, 1931)

9. “Rozmarina beba” (Rosemary’s Baby, 1968)

8. “Babaduk” (The Babadook, 2014)

7. “Frankenštajnova nevesta” (The Bride of Frankenstein,1935)

6. “Odbojnost” (Repulsion, 1965)

5. “King Kong” (1933)

4. “Nosferatu – Simfonija užasa” (Nosferatu, a Symphony of Horror, 1922)

3. “Psiho” (Psycho, 1960)

2. “Kabinet doktora Kaligarija” (The Cabinet of Dr. Caligari / Das Cabinet des Dr. Caligari, 1920)

1. “Beži!” (Get Out, 2017)

Gardijanova lista naj-horora!

Britanski list “Gardijan”, preciznije njihov filmski kritičar Piter Bredšo, sastavio je listu od 25 najstrašnijih filmova svih vremena.

scena iz horor filma

Na prvom mestu našao se horor “Ne okreći se” sa Donaldom Saderlendom i Džuli Kristi iz 1973, drugi je “Rozmarina beba”, treći “Isterivač đavola”, dok su na četvrtoj i petoj poziciji “Psiho” i “Dead of night”.

“Isijavanje” je na osmom mestu, a tu su i ostvarenja “Kad jaganjci utihnu” (10), “Noć živih mrtvaca” (22), “Projekat veštica iz Blera” (22). Na listu je ušao i friški horor “Hereditary” (20).

Naučnici namerno napravili robota psihopatu opsednutog smrću

Naučnici s Tehnološkog instituta u Masačusetsa (MIT) stvorili su veštačku inteligenciju koju su hranili samo jezivim i nasilnim sadržajem koji su pronašli na društvenoj mreži Reddit.

AI Norman Bejts

Veštačku inteligenciju nazvali su Norman, prema liku Normana Bejtsa iz Psiha. Norman predstavlja “studiju slučaja o opasnostima veštačke inteligencije kad stvari krenu po zlu i kad se pristrasni podaci koriste u algoritmima mašinskog učenja”, stoji na stranicama MIT-ja.

Normana su zatim podvrgli testu ličnosti s mrljama (Roršahov test) koji psiholozi koriste da bi odredili osobine ličnosti ili shvatili emocionalne karakteristike neke osobe.

U prvoj mrlji u kojoj bi normalno programirana veštačka inteligencija prepoznala jato ptica koje sedi na grani, Norman je video čoveka na električnoj stolici kojeg struja trese do smrti.

Gde bi normalna veštačka inteligencija videla crnu i belu pticu, čoveka koji drži kišobran ili svadbenu tortu, Norman bi video čoveka kojeg uvlači i ubija mašina za testo, čoveka kojeg gazi vozač koji prebrzo vozi i čoveka kojeg ubijaju pištoljem ispred njegove vrišteće žene.

“Norman je samo posmatrao užasne slike, tako da vidi smrt u svemu što pogleda”, rekli su naučnici za CNN.

Ipak, oni misle da nisu sve nade izgubljene za Normana. Tim veruje da Normana mogu istrenirati da ima manje psihopatski pogled na svet i to tako što će mu pokazivati ljudske reakcije na isti test s mrljama.

Projekcija i istorijat horor filmova sa diskusijom – večeras u Novom Sadu

Na početku događaja biće priređena projekcija isečaka nekih od kultnih horor filmova, uz prateću analizu i obradu celokupnog istorijata horor filma. Posle prikaza, biće priređena diskusija uz osveženje!

Filmovi čiji će delovi biti prikazani su:

plakat za horor filmove

Alfred Hičkok – “Psiho”
Roman Polanski – “Rozmarina beba”
Ves Krejven – “Strava u ulici Brestova”
Džejms Van – “Testera”

Događaj će se održati u MZ “Sonja Marinković” , Kej žrtava racije br. 4, sa početkom od: 19 časova. Organizator dešavanja: Centar za kulturnu obnovu – Arheofutura

Kultni filmovi koji u početku nisu bili prihvaćeni

Iako je danas sasvim logično reći da su “Blejd Raner” ili “Fajt klab” odlični filmovi, to nije oduvek bio slučaj. Prvi je propao na blagajnama i dobio loše kritike, a drugi je samo ispljuvan

scena iz horora Isijavanje

Ipak, stvari se menjaju, a publika na kraju odlučuje šta će se održati, a šta neće. Koliko god negativnih kritika napisali, vreme na kraju presudi i ono što je omraženo danas sutra možda postane klasik koji će obožavati generacije fanova.

Mnogo je takvih primera, a ovo su neki od najzanimljivijih.

Čarobnjak iz Oza

Neke od prvih kritika ovog holivudskog klasika bile su: “Preduga. Preteška. Nikako da krene. Niko ne želi da vidi Džudi Garland kako peva. Izbacite tu pesmu.”

Pesma Somewhere Over The Rainbow ne samo da je osvojila Oskara, već je postala jedna od najprepoznatljivijih filmskih pesama svih vremena. Da ste pitali nekog od izvršnih producenata, pesma se nikada ne bi pojavila u filmu.

Simpsonovi


Glas grupa roditelja u SAD tada se slušao, a njihov uticaj je tada bo usmeren protiv nove animirane serije Simpsonovi. Razlog? Bart je buntovnik koji se uprkos svom lošem ponašanju iz svega izvlači.
Danas vam se to možda čini suludo, ali u ovu besmislenu raspravu uključio se i tadašnji predsednik Džordž Buš, koji je na skupu republikanaca davne 1992. izjavio: “Nastavićemo sa pokušajima jačanja američke porodice i učinićemo da više liče na Volton, a manje na Simpsonove.”

Psiho

U vreme kada se ovaj film pojavio, kritičari mu nisu bili naklonjeni. “Staromodna melodrama”, “Mislim da je film refleksija najneprijatnijeg uma, zlobnog, podmuklog, sadističkog malog uma”, “Psiho je bolestan”, “Novi filmovi Alfreda Hičkoka inače su pravi užitak, ali Psiho je izuzetak”. Ovo su samo neke od negativnih kritika šokiranih kritičara koji nisu prepoznali da su upravo pogledali bezvremenski klasik.

Betmen

Ako ste mislili da je iščuđavanje nad izborom glumaca koji će glumiti nekog superjunaka počelo s dolaskom društvenih mreža, gadno se varate. Reči je bilo i o Benu Afleku, Džordžu Kluniju i Hitu Ledžeru kao Džokeru. Fanovi su uvek imali mišljenje o odluci studija. I to mišljenje je skoro uvek bilo negativno.
Iako ga danas smatraju odličnim izborom za ulogu Betmena, Majkl Kiton nije uvek uživao simpatije.

Štaviše, kada je krajem osamdesetih objavljeno da će upravo on biti novi Betmen, Vorner Bros primio je preko 50.000 pisama pritužbi jer su mnogi smatrali da Kiton, tada poznat po ulogama u komedijama, jednostavno nije dovoljno “zastrašujući” za ovu ulogu.

Isijavanje

Kjubrikov kultni horor danas je više od običnog filma, pa postoje i filmovi o “Isijavanju”, ali kad se pojavio, mnogi nisu bili oduševljeni. King, prema čijoj je knjizi nastao, nikada ga nije zaista prihvatio, a istog su mišljenja bili i kritičari.

Rodžer Ibert nije imao lepe reči, ali kasnije je promenio mišljenje, a Varajeti (Variety) je pisao da je film u potpunosti uništio sve što je valjalo u knjizi. Kjubrik je nominovan za Zlatnu malinu kao najgori redatelj. Vreme je pokazalo koliko nisu bili u pravu.

Ubistvo pod tušem koje nas i danas šokira

Na upravo završenom 39. Sandens festivalu u programu dokumentarnog filma veliku pažnju izazvalo je ostvarenje “78/52” Aleksandra O. Filipa, posvećeno sceni pod tušem u “Psihu” Alfreda Hičkoka.

Dženet Li u sceni ispod tuša u "Psihu"

Uz prvu scenu “Građanina Kejna” Orsona Velsa i klimaks “Odiseje u svemiru 2001” Stenlija Kjubrika, ubistvo pod tušem u “Psihu” smatra se jednom do najčuvenijih scena u istoriji kinematografije, što iz očiglednih što iz razloga koji nam i dalje izmiču.

– Mislim da ne bih mogao da snimim 90-minutni film o bilo kojoj drugoj sceni. Ona je primer apsolutnog remek-dela koje možete beskrajno da proučavate i istražujete i koliko god puta da je gledate, uvek ćete naići na nešto novo. Radio sam na filmu tri godine i još uvek mislim da imam šta da otkrivam – kaže reditelj Aleksandar O. Filip.

On priznaje da je za sve krivo Hičkokovo izvanredno majstorstvo u filmskom medijumu i usmerenost na detalje. Ako dodate tu i njegove saradnike, Bernarda Hermana (kompozitora), Džodrža Tomazinija (montažera) i Dženet Li (glumicu), bila je to “savršena oluja genija”, ističe Filip.

Alfred Hičkok

Odmah po premijernom prikazivanju 1960. Hičkokov film je uznemirio gledaoce iznenadnom smrću glavne glumice (Dženet Li) na pola filma, u jezivom okršaju golotinje i sečiva u ruci transvestita Normana Bejtsa (Entoni Perkins), okršaju koji je srušio mnoge tabue.

Rasprave o “Psihu” ne jenjavaju ni danas i čudno je što je nekome trebalo čak 57 godina da snimi film o tome.

Ostvarenje “78/52” – broj se odnosi se na broj uglova snimanja i kadrova u toj dvominutnoj sceni – na početku citira Edgara Alana Poa, koji smrt lepe žene naziva “najpoetskijom temom na svetu”, a onda donosi razgovore sa četrdesetak reditelja, scenarista, istoričara, glumaca, montažera i drugih filmskih znalaca koji su ponudili svoje utiske i analize čuvene scene.

Aleksandar O. Filip se naročito bavio istorijskim kontekstom i nijansiranom analizom, kadar po kadar, Hičkokovog vizuelnog rečnika. Piter Bogdanovič je rekao zanimljivu anegdotu o tome kako je gledao film na jednoj od prvih novinarskij projekcija, gde je Hičkok nasnimio audio-poruku u kojoj moli publiku da ne otkriva kraj. Istoričar Dejvid Tompson je uporedio šok zbog scene pod tušem sa reakcijom publike na ulazak voza u stanicu braće Limijer, kada su prvi put demonstrirali filmsku tehnologiju.

Neki sagovornici su zadirali duboko zanat, uključujući legendarnog montažera Voltera Merča koji je priznao da upravo ovoj sceni u “Psihu” duguje za scenu koju je on montirao 14 godina kasnije u Kopolinom “Prisluškivanju”.

Najiskrenije komentare dali su montažerka Ejmi Dadlston i kompozitor Deni Elfman koji su radili na nesrećnom doslovnom rimejku Gasa van Santa iz 1998. i priznali da nisu uspeli da postignu isti efekat kao Hičkokov montažer Džordž Tomazini. U filmu govore i Bret Iston Elis, Giljermo del Toro, Ilaj Rot, Mik Garis… a prava zvezda je Marli Renfro, sada osamdetsetogodišnjakinja koja je bila dublerka Dženet Li u toj sceni.

Budući da je Aleksandar O. Filip otkrio gledaocima Hičkokovu zebnju da će izgubti svoj ugled u šok-žanru nakon premijere “Zlobnika” (1955) Anri-Žorža Kluzoa, jasno je da je deo misije “78/52” bio i da pokaže kako je detajno Hičkok dizajnirao svaki kadar tako da bi ljudi i šest decenija kasnije govorili o njemu.

Iako sam Hičkok nije bio ubeđen da je scena efektna sve dok nije dodata Hermanova briljantna muzička podloga, činjenica da je na nju utrošio čitavih nedelju dana govori koliko mu je bila važna. Neke anegdote su i pre filma “78/52″bile dobro poznate, recimo da je čokoladni sirup korišćen umesto krvi i činjenica da nikada ne vidite nož kako probada kožu, a neke su gledaoci otkrili tek sada, na primer, da je Hičkok probadao 20 različitih vrsta dinja pre nego što je pronašao onaj pravi zvuk, nalik ubodima ljudskog mesa (reč je o vrsti kasaba dinje).

Osim ovih zanimljivosti reditelj Filip je želeo da oktrije i kreativno-sociološki efekat koji je scena imala na gledaoce, filmske stvaraoce i pop kulturu tokom svih ovih decenija.

Film analizira scenu iz svih uglova, primećujući kako je ona bila kratka u književnom predlošku Roberta Bloha, poredeći je sa jednom baroknom slikom, baveći se odabirom noža, golotinjom, zaobilaženjem cenzora i odlukama koje su se ticale brzine i učestalosti promene kadrova u montažnoj sobi, ali i pitajući se zašto je “Psiho” bio toliko uspešan a njemu tematski sličan film iz iste godine, “Voajer” (Peeping Tom) izazvao takav skandal da je skoro potpuno uništio karijeru Hičkokovog kolege i sunarodnika Majkla Pauela.

U filmu govore i Hičkokova unuka Tere Karuba i deca glavnih glumaca, Osgud Perkins i Džejmi Li Kertis. Džejmi je pričala o svom koplikovanom odnosu sa tom scenom, ali se uglavnom fokusirala na odluku da je imitira u seriji “Kraljice vriska” u kojoj trenutno glumi.

– Džejmi nam je odmah rekla, “Vidi, nisam specijalista za ‘Psiho’, videla sam ga, možda, dvaput u životu. Ne znam mnogo o tome. Znam da većina ljudi misli da je to najbolji film svih vremena, ali ne i ja”. Bila je vrlo otvorena i naročito emotivna dok je pričala o majci. Rekla je kako je cela njena porodica izuzetno zahvalna na “Psihu” i tome šta je film učinio za njih. “Potpuno je promenio karijeru moje mame i veoma sam zahvalna što je ona bila u njemu”, rekla nam je – preneo je Aleksandar O. Filip i neke delove razgovora koji nisu završili u filmu.