Promocija zbirke priča Radmila Anđelkovića

Zbirka priča “Spiridnova potera za neuhvatljivim” je reprezentativan izbor kratke proze Radmila Anđelkovića, a o knjizi će govoriti, pored autora Nataša Milić i Boban Knežević. Promocija se održava od 18 do 21 u klubu umetnika Prozor (Takovska 48, kod Botaničke bašte).

najavni plakat

Korica Spiridonove potere za neuhvatljivim

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Predstavljanje romana “Unazad” Radmila Anđelkovića

Na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” predstavljen je roman “Unazad” jednog od doajena i osnivača LK-a – Radmila Anđelkovića. Sa njim je razgovarao Žarko Milićević koji je istakao da roman “Unazad” stiže sa još jednim romanom “Zrno”, tako da iako autor kaže da je reč o “donekle biografskom romanu”, iako je reč o SF-u, možemo sve to posmatrati i kao meta sadržaj, uz zanimljivost kako se zapravo dva romana prepliću – što je jedinstven postupak u domaćoj fantastici.

Unazad Zak i Radmilo

Radmilo Anđelković je prvo istakao da je “Unazad” SF roman, a ne roman fantastike. Pre promocije svoj primerak je dobio dr Aleksandar B. Nedeljković “kao poslednji teoretičar SF-a od poslednjeg pisca SF-a”, naglasio je Anđelković i dodao da u njegovom delu jedan matori pisac upada u problem zbog svojih starih priča.

“Knjiga je nastala unazad. Drugi roman je isti taj roman ali pisan iz druge perspektive”, pojasnio je Anđelković, uz napomenu da je drugi deo smešten 327 godine posle priče prvog dela – iz sadašnjosti.

“Pisac uvek skida gaće pred publikom bilo da piše o sebi ili o nekom drugom. U ovom romanu ja pišem o sebi – 30 godina sam čekao da me neko pozove i otvori mi vrata slave”, kaže autor o svom delu u kojem glavni junak otkriva da je virtualna stvarnost itekako moguća ali i “pakovanje” ljudi, što će ga dovesti u problem.

“Pisac mora da zna o čemu piše. A cilj vam je da što manje ljudi zna više o onome o čemu ste pisali. Ako želite da budete ubedljivi. Ovaj moj roman je delom smešten u SAD – što znači da sam bio i tamo pa sam mogao o tome da pišem”, zaključio je Anđelković.

Na pitanje “kad će sledeća knjiga” Radmilo je odgovorio da to najverovatnije neće dozvoliti njegova supruga. Ona je na to reagovala da to što bude napisao može posmrtno da se objavi! Da bi neko celu stvar prebacio u “horor” rekavši da bi ona Radmilo mogao svoje sledeće delo posmrtno da objavi!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Predstavljanje romana “Unazad” Radmila Anđelkovića

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Radmilo Anđelković (1942)  je pisac i scenarista. Po struci je tehnolog, bavio se naučno-istraživačkim radom u Vojno-tehničkom institutu Beograd. Napisao desetak romana i četrdesetak priča mahom naučne fantastike, za koje je i nagrađivan. Unazad (2017, Tardis) je njegov najnoviji roman.

Damjan Filev je valjan ali nepriznat stariji pisac fantastike sa Balkana. Kad mu iz SAD-a stigne ponuda za prevod i objavljivanje svih njegovih dela otpisuje je kao prevaru, ali iz zabave ulazi u dijalog. Ubrzo shvata da ponuda vrlo ozbiljna i kreće da upozna svog izdavača. Skrivene strukture vlasti u jednom od Filevovih romana prepoznaju svoje tajne delatnosti, i pokreću niz događaja koji vremešnog pisca i njegovu porodicu stavljaju u središte interesovanja sila koje oblikuju svet.

Učestvuju: Radmilo Anđelković, Žarko Milićević

873. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Početkom juna nas očekuje 4. Festival fantastične književnosti Art-anima, a o njemu, kao i o novom časopisu “Književna fantastika”, govori Dragoljub Igrošanac, koji stoji iza oba projekta. Naš poznati pisac Radmilo Anđelković otkriva osnovne detalje svog novog romana “Unazad”, koji će veću promociju imati na jesen.

Najstarija SF konvencija na teritoriji bivše Jugoslavije – zagrebački Sferakon, imao je radnu posetu dva beogradska društva, a o svojim iskustvima i impresijama govore Isidora Vlasak, iz Sakurabane, i Ljubica Dolašević, iz Valinora.

Isidora će nam otkriti i kako se odvijaju pripreme za Japanizam, koji nas očekuje krajem juna u Domu omladine. A sa nedavno održanog Festivala epske fantastike, čućete neke zanimljivosti iz života slavnog pisca Dž.R.R. Tolkina – sa predavanja koje su održali Marko Miranović i Miloš Đurović.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Zvezdana kapija: Serijali SG-1 i Atlantida"

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imala je nenajavljeni dodatak – kratko predstavljanje novog romana Radmila Anđelkovića “Unazad”.

Radmilo i nova knjiga

“To je SF roman i vizija kako prolazi, u životu, pisac. Dakle – jedan pisac sa Balkana je prokljuvio šta će se desiti i to je napisao kao knjigu u kojoj se opisuju događaji od pre 327 godina. Dobija poziv da ode u Ameriku i da mu tamo objave sva dela. Kada stigne tamo – biva kidnapovan”, ukratko opisuje radnju svog romana Anđelković.

“Tu imamo i ‘Folder: Baba Vanga case’ koji je zbirka dokumenata ali i dobar deo romana ‘Zrno’ glavnog junaka romana”, dodaje Anđelković, koji kaže da je “Unazad” samo njegova vizija onoga šta bi moglo da se dogodi.

“Knjiga ima 352 strane, Tardis je pokrio to kao izdavač, posle leta nastavljamo sa promocijom. Ja sad idem u SAD i tamo ću dobrim delom proći rutu kao pisac u romanu”, zaključio je Radmilo Anđelković svoje kratko predstavljanje knjige.

Nakon njega o najavljenoj temi – “Zvezdanoj kapiji” govorili su Jelena Jokanović i Pavle Knežević. Oni su nas prvo vratili u 1994. godinu kada je izašao film “Zvezdana kapija”. Iako je planirano da to bude trilogija, sam film nije bio toliko uspešan da bi se priča tako razvila, ali je zato usledilo 14 godina serija.

Jelena i Pavle

Prva je bila “SG-1” i ona se dešava godinu dana posle događaja opisanih u filmu. Sama serija donosi dosta izmena u odnosu na film – izmenjeni vanzemaljci, radnja se dešava u našoj galaksiji… Serija je počela 1997. godine i trebalo je da traje pet sezona, ali je produžena na šest, sedam, da bi na kraju imala ukupno deset sezona. U tom trenutku to je bila najduža SF serija (po broju sezona).

SG-1 je imao 214 epizoda, ostao je upamćen po odličnom humoru, a onda je 2004. godine usledio “Atlantis”. Ovoga puta jedan tim je zaglavljen u galaksiji Pegaz, odakle ne može da se vrati, a glavni negativci su svemirski vampiri. Serija je sledila istu formulu kao i SG-1, “samo na stereoidima”! “Atlantis” je trebao da se završi filmom, ali se to nije desilo, tako da je okončan posle pet sezona. Inače, ovo je najpopularniji “Stargate” projekat kod fanova i data je preporuka da se od njega započne pregled tv-serija ove franšize.

Konačno, tu je i “Stargate: Universe” koji je ocenjen kao izuzetno dosadan (grupa ljudi u svemirskom brodu koja pokušava da se vrati kući) i koji je izgurao dve sezone. Postoji i animiran serija koja je toliko očajna da je dobila samo jednu sezonu.

Tribina LK: Kratke priče na duge staze

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena druženju sa jednim od osnivača ovog društva – Radmilom Anđelkovićem. Povod je bila njegova nova zbirka priča “Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša”. Uz njega je bio Lazar Janjić, prvi čovek izdavačke kuće Nova poetika, dok je moderator bio Žarko Milićević.

Akvarijum za zlatnog karasa

Pošto je sam naslov knjige indikativan, Anđelković je objasnio da su njoj kratke priče kakve ih on smatra – dužine od tri do sedam stranica, dok je “Akvarijum za zlatnog karaša” duža priča, pa je zato i izdvojena već u naslovu knjige i to zato što je nju htela da objavi Spomenka Stefanović Pululu u svojoj izdavačkoj kući Tardis, a sama priča je ranije objavljena samo na slovenačkom, tako da je ovo premijera na srpskom jeziku.

“Moje kratke priče izlaze 35 godina, dakle tu su i početničke ali i one koje su rađene za radionicu Znaka sagite. Tako da se može videti uticaj vremena na pisanje pisca”, rekao je na početku svog izlaganja Radmilo Anđelković, da bi se vratio u 80-te godine domaćeg SF-a i podsetio kako se tada, i za koga, moglo izdavati, te kada su se domaći pisci okrenuli domaćim temama.

Prvu četvrtinu knjige čine priče objavljene do 2000. godine, zatim sledi blok od osam “prigovaranja” iz “Grbovnika” (romana kojeg je Anđelković napisao sa Danijelom Reljićem), kako bi se pokazala distinkcija između priča i pripovedanja, potom sledi jedan segment sa menjstrim pričama i na kraju 15 priča sa radionice Znaka sagite.

“Na radionici su uvek isti uslovi – priče do 6.000 karaktera, na zadatu temu, sa zadatim rokom. Dve od tih priča su objavljene u časopisu Znak sagite broj 20, a dve u kruševačkim Putevima kulture”, dodaje Anđelković.

Lazar Janjić, izdavač, je istakao da je planirano da će edicija Novoum (kojoj je “kum” Anđelković) zaživeti i da će u njoj još biti knjiga do kraja godine. O samoj zbirci priča, Janjić je rekao: “Ovo je, po meni, neka vrsta udžbenika – kako pisati kratku priču”, i dodao on generalno ne preferira kratke priče jer mu je to “bacanje ideja – upravo neka od tih priča mogla je da postane roman”.

Radmilo Anđelković je potom dodao da će to “objavljivanja” zavisiti od njega, pošto on vodi računa o prispelim radovima za ediciju Novoum. “Dobili smo dosta ponuda da objavimo romane, ali još nismo dobili dobru knjigu”, naglasio je Anđelković.

Nova zbirka Radmila Anđelkovića–“Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša”

Doajen domaće SF scene Radmilo Anđelković je ponovo pred čitaocima sa novom zbirkom priča pod nazivom “Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša”. Knjigu je objavila Nova Poetika u ediciji Novoum. Na internetu se može naručiti po ceni od 555 dinara.

Sam sadržaj otkriva neke od ideja koje su rukovodile autora da svoju zbirku ovako koncipira; naime segmenti „Objavljeno do 2000.“, „Grbovnik“, „Glavni tok“ i „Radionice“ vremenske su ali i stilističke odrednice priča. Knjiga se, otuda, može iščitavati i kao svojevrsni spisateljski „bildungs roman“ (Anđelkovićevog bavljenja kratkom prozom), dakle delo koje prati stasavanje/liniju razvoja jednog pisca koje traje duže od dve decenije.

Svako ko se odvaži da ispisuje priče ulazi u bezvremeni tok ljudske istorije započet mnogo pre nego što je stvorena mogućnost beleženja priče. Vremena su se menjala, od usmene književnosti ušlo se u onu koja se zapisuje na svakovrsnim medijima i razastire preko čitave planete odnosno iz prošlosti seže u budućnost; ipak, osnovno pravilo čitave rabote nije se promenilo – priča mora da opčini slušaoca/čitaoca i izmesti ga iz njegove stvarnosti u neku drugu, onu koju stvara autor. Taj zadatak, paradoksalno, lak je i težak, moguć i nedostižan. Njegovo ostvarivanje opravdava sva sredstva koja autor može da zamisli i pretoči u reči. Ali, uprkos tim slobodama i širokim prostorima imaginacija, stvaranje uverljivih priča ne ide samo od sebe. Bezbroj je segmenata koji moraju da se uklope na pravi način: zaplet, karakterizacija likova, pozadine, dijalozi, refleksije, stil… Rečenom treba dodati (u slučaju ove zbirke, uz izuzetak priče „Akvarijum za zlatnog karaša“) i specifične zahteve koje nameće kratka priča kao posebna, bezmalo maniristička, prozna kategorija, izazovna i poželjna ali i mistički delikatna.