Objavljena peta zbrika priča Roberta E. Hauarda “I rodiće se veštica”

Izdavačka kuća Strahor objavila je petu i poslednju zbirku priča o Konanu I rodiće se veštica Roberta E. Hauarda, u prevodu Gorana Skrobonje, javlja Art-Anima. Time je priveden kraju poduhvat započet 2019. godine, kojim su domaćim čitaocima predstavljene sve priče i roman o Konanu Simerijancu jednom od najpopularnijih heroja palp literature, čiji uticaj ne jenjava ni u 21. veku.

Hauardove priče, koje obiluju živopisnim avanturama prepunim akcije, smatraju se kamenom temeljcem podžanra mača i magije. Zbirka I rodiće se veštica naslovljena je prema istoimenoj priči iz 1934. godine, koja se smatra jednom od Hauardovih najpoznatijih i najomiljenijih priča iz serijala o Konanu.

Poslednja Strahorova knjiga sa avanturama najčuvenijeg varvarina Hiborijanskog doba donosi njegovu očajničku borbu da preživi najezdu divljih Pikta na nemirnoj granici Akvilonije („Preko Crne reke“); događaje koji su doveli do toga da od kapetana garde postane žrtva mučenja i, potom, osvetnički zapovednik nomadske horde („I rodiće se veštica“); susret sa magom vaskrslim iz ponora Praznine na tajanstvenom ostrvu Vilajetskog mora („Nečastivi od gvožđa“); i epski sukob sa moćnim Crnim prorocima u visokim gudurama Himelijskih planina („Ljudi Crnog kruga“).

Pored ovih klasičnih priča, u knjizi je po prvi put na srpskom jeziku štampan i slavni Hauardov esej „Hiborijansko doba“ koji daje istorijski okvir i geografski i demografski pogled na svet u kojem je varvarin sa maglenih brda Simerije uspeo, snagom svojih mišića, vijuga i čelika, da zavlada najmoćnijim carstvom te zaboravljene epohe…

Predgovor izdanju napisao je Goran Skrobonja, vrsni pisac i prevodilac fantastike i iskreni poklonik Hauardove proze, koji je i inicirao navedeni poduhvat objavljivanja zbirki priča i romana o Konanu Simerijancu. Govoreći o Hauardovim pričama kao o delima koja svojim arhetipskim svojstvima zrače večnom privlačnošću, ponudio je odgovor na pitanje odakle osećaj neobične svežine tih rukopisa:

„Hauardova proza je proizvod njegovog doba, perioda od kraja dvadesetih i početka tridesetih godina prošlog veka, neopterećena političkom korektnošću i woke sentimentima koji danas, čini mi se, i pisce i urednike, prevodioce i izdavače, nagone na svojevrsnu autocenzuru. Po nedostatku današnjih obzira prema osetljivim (premda često licemernim) gledištima milenijalaca, Hauard je bliži piscima prethodnih generacija, od Tvena i Stivensona, do Velsa ili Barouza. Zato nam danas priče o Konanu izgledaju neobično sveže: one su ispripovedane jednostavnim jezikom, ispunjene živopisnim opisima i često razgaljujućim nedostatkom obzira, tako da nam pored uzbuđenja i zanimljivih zapleta donose i dašak ranijeg, slobodnijeg doba“, napisao je Goran Skrobonja.

Sve zastupljene priče krase ilustracije Dražena Kovačevića i Aleksandra Tešića. Knjiga sadrži 314 strana, urađena je u mekom povezu, a njena cena prilikom naručivanja direktno od izdavača je 960 dinara (bez uračunatih poštanskih troškova).

Izašao “Feniks na maču”

Treća knjiga od Izabranih dela Roberta E. Hauarda o varvarinu Konanu “Feniks na maču” izašla je iz štampe iz izdavačke kuće Strahor.
Prevod je uradio Goran Skrobonja, a za ilustracije je bio zadužen Zoran Jovičić.

Knjiga ima 250 stranica i predstavlja treći od pet delova Izabranih dela Roberta E. Hauarda.

U ovoj knjizi sabrane su klasične pripovetke Roberta E. Hauarda o pustolovinama divljeg Konana Simerijanca, od dana kada je gusario zajedno sa razbojnicima s Barakanskih ostrva i vremena koje je proveo kao plaćenik u vojskama vladara Hiborijanske ere, do spletki i zavera koje su protiv njega kovali pretendenti na presto i crni magovi kako bi od njega preoteli krunu kralja Akvilonije:

U knjizi su priče: Feniks na maču * Kći ledenog džina * Crni kolos * Zdenac crnog bića * Gvozdene senke na mesečini * Skerletna citadela * Slonova kula.

Stigla “Kraljica Crne obale”

Iz Strahora, kao što je bilo i najavljeno, stiže zbirka priča o Konona “Kraljica Crne obale”, Roberta E. Hauarda. Prevodilac je Goran Skrobonja, ilustracije je radio Zoran Jovičić.

Knjiga je u pretprodaji (720 dinara), a primerci stižu na adrese od sledećeg četvrtka 30. jula. Za sada porudžbine samo preko sajta Strahora!

“Deca noći” zbirka horor priča Roberta E. Hauarda

Beogradska izdavačka kuća „Filip Višnjić“ objavila je zbirku Deca noći i druge priče Roberta E. Hauarda, koju je priredio dr Dejan Ognjanović, javlja Art-Anima.

Zbirka predstavlja prvi stručni izbor Hauardovih proznih ostvarenja strave i užasa na srpskom jeziku, u kojima se autor sa zavidnom veštinom bavi temama kao što su vudu magija, indijanske kletve, zagrobni život, stvorovi iz okeanskih dubina i pradrevni, lavkraftovski bogovi-demoni…

Knjigu čini jedanaest priča: „Golubovi iz pakla“, „Crni Kanan“, „Ne kopaj mi grob“, „Srce starog Garfilda“, „Deca noći“, „Humka užasa“, „Stvor na krovu“, „Crna stena“, „Iz dubina“, „Morsko prokletstvo“ i „Asurbanipalova vatra“, kao i pogovor iz pera priređivača „Robert E. Hauard: Herojski otpor užasu“.

Poznato je da je Robert E. Hauard za književne uzore uzimao Embrouza Birsa, Artura Mekena, Klarka Eštona Smita i H.F. Lavkrafta.

Knjiga je po izboru priređivača izdašno ukrašena desetinama ilustracija Virdžila Finlija, jednog od vrhunskih ilustratora fantastike i horora koji je radio najviše za „pulp“ časopise iz 1920-ih i 1930-ih.

Prevod priča uradili su Igor Cvijanović i Arijana Luburić-Cvijanović.