Premijera pete sezone serije „Sluškinjina priča” 15. septembra

Peta sezona serije Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) imaće premijeru na HBO Max striming platformi 15. septembra. Serija će takođe biti emitovana na HBO kanalu, gde će prva epizoda imati premijeru 19. septembra u 21.00h.

Džun se u novoj sezoni suočava s posledicama ubistva komandanta Voterforda dok se bori da ponovo odredi svoj identitet i svrhu. Udovica Serena pokušava da popravi svoj ugled u Torontu, dok uticaj Gileada dostiže i Kanadu. Komandant Lorens radi sa Nikom i tetka Lidijom pokušavajući da reformiše Gilead i dobije moć. Džun, Luk i Mojra se iz daljine bore protiv Gileada dok nastavljaju svoju bitku da spasu Hanu i ponovo se ujedine.

Adaptacija romana Margaret Atvud, Sluškinjina priča je priča o životu u distopiji Gileada, totalitarnom društvu u nekadašnjim Sjedinjenim Državama. Kao jedna od nekoliko preostalih plodnih žena, Fredova (Elizabet Mos) je Sluškinja u Komandantovom domaćinstvu i deo je kaste žena primoranih na seksualno ropstvo, što je poslednji očajnički pokušaj da se obnovi populacija.

U glavnim ulogama su Elizabet Mos, Bredli Vitford, Ivon Strahovski, Maks Mingela, O-T Fagbenle, Samira Vajli, En Daud, Medlin Bruer, Amanda Brugel i Sem Džeger.

Junakinja Sluškinjine priče

Izvršni producenti Sluškinjine priče su Brus Miler, Voren Litlfild, Elizabet Mos, Danijel Vilson, Fren Sirs, Erik Tuhman, Jalin Čeng, Rejčel Šukert, Šejla Hokin, Džon Veber, Frenk Sirakuza, Stiv Stark i Kim Tod.  Iza produkcije stoji MGM Television, a za internacionalnu distribuciju zaslužan je MGM.

Izašao trejler za seriju koja je imala čak 21 Emi nominaciju – fanovi oduševljeni VIDEO

Serija koja je prošle godine imala čak 21 nominaciju na Emi nagradama, “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s tale) dobija petu sezonu. Fanovi će nove epizode moći da prate od 14. septembra.

Scena iz serije Sluškinjina priča

Poslednja epizoda četvrte sezone se završila ubistvom zapovednika Freda Voterforda (Džozef Fajns), a sudeći prema napetom trejleru za novu sezonu, možemo samo da naslutimo kako se glavna junakinja Džun, koju glumi Elizabet Mos nosi sa posledicama onoga što je uradila.

“On je bio monstrum, morao je da plati za ono što je uradio”, kaže Džun svom mužu Luku kad mu priznaje da je ubila Voterforda.

U ovoj sezoni je očekuje suočavanje sa zapovednikovom ženom Serenom, koju glumi odlična Ivon Strahovski.

“Treba da zna da sam to bila ja”, kaže Džun misleći da želi da Serena zna da je upravo ona ubila njenog muža.

U zvaničnom sinopsisu sezone piše da se Džun suočava sa posledicama ubistva Voterforda dok se bori da ponovo pronađe svoj indentitet i svrhu.

Udovica Serena pokuša da podigne svoj ugled u Torontu, a uticaj Gilieada se uvlači u Kanadu.

Zapovednik Lorens sa Nikom i teta Lidijom pokušava da reformiše Gilead i da ga ojača. Sa druge strane, Džun, Luk i Moira se iz daljine bore sa Gileadom dok nastavljaju svoju misiju spasavanja Hane, Džunine i Lukove ćerke.

Trejler se završava prizorom Džun i njenih saputnika koji ponovo ulaze u Gilead. “Molim se za našu decu. Neka žive život bez te mržnje. Dragi Bože, daj im bolje nego nama”, kaže Džun.

Nova sezona će početi 14. septembra kada će biti objavljene dve sezone, a nakon toga je plan da svake srede izlazi po jedna nova epizoda.

Knjiga za večnost – nezapaljivi primerak „Sluškinjine priče“

Savremeni klasik „Sluškinjina priča“ slavne kanadske autorke Margaret Atvud godinama je zabranjivan u mnogim zemljama.

Nezapaljiva!

U znak podrške slobodi govora Penguin Random House je kreirao i odštampao nezapaljivi primerak ovog distopijskog romana iz 1984. o totalitarnom američkom režimu koji je ženama ukinuo sva prava, a plodne među njima prisilio da postanu „sluškinje“.

Korice i stranice knjige štampane su na papiru otpornom na vatru, a ovaj jedinstveni primerak stavljen je na aukcijsku prodaju kuće Sotbi. Kompletan prihod od prodaje ovog specijalnog primerka biće doniran neprofitnoj organizaciji Pen America, koja štiti slobodu govora.

Moćne reči se nikada ne mogu ugušiti!

Bananice se jedu na setu "Sluškinjine priče"

Nina Kiridžija, odnosno Nina Kiri, srpska glumica koja tumači ulogu Alme u seriji “Sluškinjina priča”, podelila je na setu svojim koleginicama popularni slatkiš iz Srbije.

Na jednoj od fotografija pokazala je kako s drugim koleginicama iz serije, holivudskim glumicama, jede srpske bananice.

bananice

Njena porodica se preselila u Vankuver, u Kanadi, gde je prvo počela da glumi u školskom pozorištu. Profesionalno je na sceni počev od 2007. godine.

Prvo Ninino pojavljivanje na TV-u bila je kratka uloga u filmu na Diznijevom kanalu 2011. godine, “Charming Geek”.

Nina Kiri je nakon pojavljivanja u filmu “Cleo” imala glavne uloge u tri horor filma: “Let Her Out” (2016), “The Haunted House on Kirbi Road” (2016) i “The Heretics” (2017), a uloga u tom filmu donela joj je nagradu za najbolju glumicu na festivalu “Buffalo Dreams”.

Potom stiče planetarnu popularnost glumeći Almu od 2017. godine u televizijskoj seriji “Sluškinjina priča”, u kojoj učestvuje od prve epizode.

Foto: EPA-EFE/DAVID SWANSON

Počela četvrta sezona "Sluškinjine priče": Prve tri epizode puštene ranije

Prve tri epizode, četvrte sezone, popularne serije “Sluškinjina priča” emitovane su ranije, u utorak i to šest sati pre nego što je najavljeno njihovo prikazivanje. Četvrta sezona nosi naslov “Elizabet Mos” po glavnoj junakinji iz serije.

Sluskinjina prica 4

Glumačka ekipa u utorak popodne objavili su vest o emitovanju serije u kratkom video snimku koji je pušten u javnost.

Podsećanja radi, treća sezona “Sluškininjine priče”, emitovana je sve do avgusta 2019. godine, a snimanje četvrte sezone nastavljeno je u martu 2020. godine. Snimanje je, međutim, prekinuto zbog pandemije virusa korone, a nastavljeno je u septemru 2020. godine.

Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) je američka serija koju je stvorio Brus Miler, kao adaptaciju istoimenog romana kanadske književnice Margaret Atvud. Radnja serije se odvija u alternativnoj sadašnjosti nakon Drugog američkog građanskog rata u kojoj su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo u novostvorenoj državi Gileadu.

Četvrta sezona „Sluškinjine priče“ startuje od 28. aprila

Četvrta sezona serije “Sluškinjina priča” počinje da se emituje 28. aprila na servisu Hulu. Serija koja je osvojila 15 ‘Emi’ nagrada, nastavlja se novom sezonom čija je krilatica „Neka zavlada sloboda“.

slika iz serije

„Nastavlja se tamo gde smo stali, borbom Džun za slobodu protiv Gileada. Ali rizici koje ona preuzima donose neočekivane i opasne nove izazove, a želja za pravdom i osvetom preti da je proguta i uništi najdraže veze“, najavljuju iz Hulu-a.

„Sluškinjina priča“ je američka serija koju je stvorio Brus Miler, kao adaptaciju istoimenog romana kanadske književnice Margaret Atvud. Radnja serije se odvija u alternativnoj sadašnjosti nakon Drugog američkog građanskog rata u kojoj su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo u novostvorenoj državi Gilead.

Glavnu ulogu u seriji igra Elizabet Mos. Serija se prikazuje od 2017. godine.

Hari Poter i „Sluškinjina priča“ među knjigama koje uznemiravaju Amerikance

Osam od 10 “najspornijih” knjiga koje roditelji i uopšte pripadnici društvene zajednice u SAD žele da se uklone sa polica knjižara i biblioteka, jesu one koje se odnose na tematiku u vezi sa LGBT+ populacijom.

Kako se navodi u godišnjem izveštaju Američkog bibliotekarskog društva (ALA), to je do sada najveća zabeležena netrpeljivost prema knjigama koje se bave LGBT+ tematikom, prenosi Rojters.

Na listi spornih knjiga su, između ostalih, i romani o Hariju Poteru Džoan Rouling i “Sluškinjina priča” Margaret Etvud.

Hari Poter knjige

Rojters podseća da su se na ranijim listama knjiga čija se zabrana tražila u školama i bibliotekama našla i kultna dela američke književnosti “Znam zašto zatočena ptica peva” Maje Angelou, “O miševima i ljudima” Džona Stajnbeka i “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li.

Margaret Atvud savetuje mlade spisateljice

Margaret Atvud, autorka čuvenog antiutopijskog romana „Sluškinjina priča“, koji je pretočen u veoma gledanu TV seriju, dala je važne savete dvema devojčicama iz Noriča, engleskog grada u kome one uče da pišu u okviru Nacionalnog centra za pisanje.

Margaret Atvud

U okviru posebnog programa Nacionalnog centra za pisanje, devojčice su dobile priliku da razgovaraju sa čuvenom književnicom i upitaju je mnogo toga o njenom stvaralačkom razvoju.

Želele su da saznaju kako se oseća danas, znajući da današnji studenti i studentkinje na prvoj godini studija književnosti biraju njen roman Sluškinjinu priču za predmet izučavanja.

Atvudova je podsetila da se to dešava odskoro, a da je u međuvremenu iz Sluškinjine priče proizašlo nekoliko medijskih dela koja su joj „rođaci“.

Roman je, zapravo, objavljen dosta davno, 1985. godine. Tada su joj ljudi govorili da je to o čemu piše u romanu nemoguće i da se nikada neće desiti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prebacimo se, zatim, u vreme kada je već prošlo 32 godine od objavljivanja romana. Šta da vam kažem? Dešava se! Ne baš na isti način i ne u tim kostimima, ali desio se korak unazad u sferi ženskih prava. Vraćamo se u prošlost u tom pogledu i sada vidimo da, osim što je urađena odlična TV serija, ljudi to prate s pažnjom zbog aktuelnosti problema. To više ne izgleda kao fantazija.“

„Pa, kako se osećam u vezi sa tim?“, pita se Atvudova, i poručuje: „Ako nema mladih pisaca, neće biti budućih čitalaca. Svaka nova generacija pisaca nastavlja se na tradiciju i postaje deo veoma duge istorije pisanja i čitanja. Ako bi odjednom nestali mladi pisci, ta tradicija bi se prekinula. Zato je važno da se ohrabre mladi pisci – ima mnogo novih čitalaca i potrebno je da se nastavi sa pisanjem, u suprotnom bi se taj niz okončao. Zar ne bi to bilo tužno?“, kaže u šali čuvena autorka.

Na pitanje da li je optimistična povodom budućnosti, Margaret Atvud konstatuje da smo se u ovom vremenu vratili unazad u pogledu društvenih stavova, ali da ima nadu u promene u budućnosti, jer vidi mnogo ljudi koji reaguju i kažu: „Ne, ovo ne smemo da dopustimo“.

Ali, to je borba, smatra kanadska književnica. „Sada imamo dve suprotstavljene strane, ali naravno, ja se nadam boljem, jer je pisanje čin optimizma.“

Nabrajajući koliko nade sadrži čin pisanja, navodi:

„Zamislite samo: Pre svega, seli ste da pišete knjigu s verom da ćete je završiti. U tome je velika nada. Zatim, verujete da će, kad je jednom završite, knjiga biti dobra. I tu je velika nada. Zatim, verujete da će neko hteti da je objavi. Tu je još veća nada. I zatim, verujete da će neko hteti da je čita. Što, takođe, mislite uz veliku nadu.

Dakle, pisanje pretpostavlja da će se naći budući čitalac. Ne pišete nešto što mislite da niko neće hteti da čita. Taj čitalac možete biti i samo vi u budućnosti – možda ćete čitati samo svoj lični dnevnik nakon pet godina, ali pisati znači da će to neko u budućnosti čitati. I tu je mnogo nade“, objašnjava Margaret Atvud.

PET SAVETA MLADIM PISCIMA

Na pitanje kojih bi pet saveta dala mladim piscima (u uzrastu od 11 do 18 godina), spisateljica ističe:

„Prvi savet: Morate nabaviti svesku! Zapišite odmah ideje za koje mislite da možete kasnije nekako iskoristiti.

Drugo: treba čitati mnogo, i to čitati kritički. To znači da razmislite o tome šta vam se i zašto sviđa, a zašto vam se nešto ne sviđa. Primetite kako je autor sastavio priču i kakav je postupak – jezik izabrao za vođenje priče.

Svi pisci su počinjali kao čitaoci. I vi ćete, kao mladi pisac, kupiti elemente od stvaralaca čija dela volite. Prikupljaćete te elemente, jer svi mi učimo od drugih pisaca. Treći savet: pazite kako sedite. Pisanje je vrlo teško za držanje vrata i celih leđa. To ne primećujete kad ste mladi, ali to će vas sustići, a veoma je teško pisati kad vas bole leđa. Zato, radite vežbe za leđa, vežbajte, hodajte.

Ako dođe do stvaralačke blokade, i ne znate gde da pronađete svoju sledeću priču, postoje dve korisne stvari: jedna je – krenite u šetnju, a druga je – odspavajte.

U šetnji, dok mislite na druge stvari, odgovor i ideja vam mogu pasti na pamet. A, ako podsvesno znate da imate nerešeno pitanje, možete se, kad odspavate, probuditi sa idejom ili odgovorom na to pitanje”.

Peti savet kanadske autorke je da se mladi autori ne boje da bace ono što su napisali: „Kad pišete, niko ne vidi šta pišete, osim vas. Ako vam se ne svidi to što pišete (i u kom pravcu ste krenuli), tu je korpa. Imate kompletnu slobodu dok pišete“, zaključuje Margaret Atvud.

Nastavak "Sluškinjine priče" stiže i na male ekrane

Nakon što je Margaret Atvud najavila da će napisati nastavak bestselera “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale), i njen novi roman “Svedočenja”(The Testaments) biće pretočen i u TV seriju.

reklama za Sluškinjinu priču

Kompanije Hulu i MGM već rade na nastavku megauspešne serije “Sluškinjina priča” zasnovanom na romanu “Svedočenja” koji bi na policama trebalo da se nađe 10. septembra i za koji se već očekuje da bude jedan od favorita za književnu nagradu Buker.

“Svedočenja” su nastavak romana koji je Margaret Atvud napisala još 1985. i prikazuju priču “više od petnaest godina nakon što je Ofred zakoračila u nepoznato, uz eksplozivna svedočenja tri ženske pripovedačice iz Gileada”.

TV serija “Sluškinjina priča” odavno se odmakla od radnje romana po kojoj je nastala i na kojoj se zasniva prva sezona. Dok traju pripreme za četvrtu sezonu, Hulu i MGM razmatraju kako najbolje prilagoditi “Svedočenja” radnji u seriji, prenosi Biznis insajder (BusinessInsider).

“Pokušali smo da pokažemo šta se sve dešava u ostatku sveta koliko je moguće. ‘Svedočenja’ nam daju priliku da ‘bacimo pogled’ mnogo šire na druge delove sveta”, navode.

“Sluškinjina priča” osvojila je Emija za dramsku seriju 2017. godine, dok je knjiga “Svedočenja” dobila brojne pohvale uoči objavljivanja pa je već ušla u uži izbor za cenjenu nagradu za književnost – Buker.

Gledaćemo još jednu sezonu serije "Sluškinjina priča"

“Hulio” je objavio da će serija “Sluškinjina priča” dobiti još jednu, četvrtu sezonu. Serija je rađena po motivima romana Margaret Etvud, a vest o nastavku saopštio je striming servis “Hulu”.

scena iz Sluškinjine priče

 

Serija  je “pokupila” sve važnije nagrade, i time učinila “Hulu” prvim striming servisom koji je osvojio Emi i Zlatni globus za najbolju dramsku seriju. Iako je serija u vreme dodeljivanja nagrada prikupila brojne pozitivne komentare, gledaoci su bili podeljenog  mišljenja oko mnogobrojnih mračnih scena u trećoj i za sada poslednjoj sezoni.

Elizabet Mos, Džozef Fajns, Ivon Strahovski, Aleksis Bledel i drugi koji su nam predstavili prve tri sezone, imacemo prilike da gledamo i u četvrtoj.

Radnja serije “Sluškinjina priča” je smeštena u budućnost, u kojoj su fundamentalisti zbacili vlast i bivše SAD proglasile Gileadom. U ovom čudnom društvu, ljudska vrsta podeljena je na potpuno nove socijalne klase, a žene su vraćene više vekova unazad kada su u pitanju prava.

Žene u Gileadu nemaju imena i smatraju se vlasništvom – ne smeju da rade, poseduju imovinu ili čak čitaju! Sa druge strane, građanski rat vođen oružjem budućnosti doveo je do masovnog steriliteta, pa opstanak vrste počiva na Sluškinjama, šačici još uvek plodnih žena koje su vlasništvo najbogatijih, i rutinski ih siluju vlasnici kako bi im rodile decu. Glavna junakinja je Sluškinja po imenu Fredova (jer one dobijaju imena po svojim gospodarima), koja pamti vreme pre Gileada, kada je bila udata i imala svoje dete.