Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: “Srpska naučna fantastika do Drugog svetskog rata”

Iako je Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” konačno trebalo da održi svoj sastank u novoj sezoni u prostorijama Tribinske sale Doma omladine, to se i ovoga puta nije desilo. No, zato je Klub DOB-a bio pun onih koji su došli da čuju Miodraga Milovanovića i njegovu priču o “Srpskoj naučnoj fantastici do Drugog svetskog rata”.

Mica do II svetskog rata

Predavanje je bilo bazirano na Milovanovićevoj knjizi “Srpska naučna fantastika”, ali iako je ovo delo objavljeno početkom 2017. godine, neka nova otkrića su uslovila da se napisani tekst dopunjava – kada možemo očekivati drugo izdanje, ostaje nepoznato.

Milovanović nije želeo da govori o proto SF-u, već je povratak u prošlost započeo pričom o prvom objavljenom SF delu, što je bio “Put na zvezdu Danicu” 1872. godine, kojeg je napisao Ahil Ejro. Doduše, reč je o “posrbljenom” i značajno skraćenom tekstu koji je originalno štampan 1863. godine, i sada beskrajno zastareo, ali je interesantno da je ipak objavljen u Srbiji pre Žila Verna (“Put u središte Zemlje” 1873. u časopisu “Budućnost”), koji je kasnije itekako dominirao u domaćem izdavaštvu.

Pred kraj XIX veka dolazi do daljeg razvoja tehnike u nauke, što dovodi i do prvih časopisa takvog profila u Srbiji, ali i do promene u pisanju proze – osim realistične proze pišu se i okultno-spiritistička dela, kao i ona u ključu fantastike.

Lazar Komarčić, autor prvog srpskog SF romana “Jedna ugašena zvezda” (1902) je upravo godine kada je objavio to svoje delo pokrenuo spiritistički časopis “Dva sveta”, ali pre njega imamo pravo SF delo za koje je zaslužan Dragutin Ilić, kome je u časopisu “Kolo” objavljen dramski tekst “Posle milijon godina”. To je prva svetska SF drama, daleko ispred svog vremena, koja, na žalost, nije izvedena u vreme nastanka i posle je bila zaboravljena.

Kada je reč o Komarčiću, koji je uveo nekoliko žanrova u sprsko pisanje (krimi, spiritualistički, SF…) on ima sličan ton kao i kod Flamariona – popularizacija nauke je prisutna. Iz tog vremena je i roman Miloša Anđelkovića “Putničke beleške iz 2349”.

Posle Prvog svetskog rata postoji jedan kraći prekid, koji dolaskom avangarde od 1921. godine ponovo donosi dela, bar sa elementima SF-a kao što je “Gromobran svemira” Stanislava Vinavera. Doduše, često se tu pominje i Milutin Milanković sa “Kroz vasionu i vekove” iz 1928. godine, ali to je delo koje je više popularizovalo SF.

“Malo se zna o pravom naučno-fantastično delu ‘Sreća AD’ Vladimira Velmara Jankovića. Reč je o drami, za koju se dugo nije znalo ko je nije napisao, a koja je bila najizvođenija 1933. godine”, ističe Milovanović. To delo je kasnije, bilo zaboravljeno iz političkih razloga – autor je bio član vlade Milana Nedića.

Da do “zaboravljanja” nije samo dolazilo iz ideoloških razloga pokazuje primer romana Đorđa Jovanovića “Plati pa nosi”, izuzetnog dela (kojem je ipak falila još jedna korektura), štampano odmah posle Drugog svetskog rata. Ali, iako je ovaj nadrealista bio član komunista i partizan (poginuo 1943) pošto je delo bilo satiričnog i fantastičnog sadržaja, ubrzo je zaboravljeno.

Miodrag Milovanović se potom okrenuo “popularnoj književnosti” gde je bilo dosta zanimljivih podataka. Naročito je zanimljiva priča o projektima Ivana Zrnića, koji je od 1919. godine i “Ilustrovanim listom” stalno bio prisutan kao popularizator nauke, ali i neko ko je objavljivao SF. Bilo preko romana u nastavcima (gde je bio objavljivan Moris Renar), sa mestom i za nepoznate domaće pisca – “Gospodar nad gospodarima”, na žalost izgubljenog i zanimljivom pričom da je drugi deo bio zabranjen od strane policije.

Najozbiljniji projekat je bio časopis “Reč i slika” (1926-1927) značajan i zbog toga što je postojao paralelno sa startom čuvenog “Amazing Stories”, prvog svetskog SF časopisa. Tako je iz američkog časopisa – četvrtog broja iz jula 1926. godine, preuzeta priča Kurta Siodmaka, sa sve ilustracijoma, i objavljena već u avgustu iste godine!! I dalje nema objašnjenja kako je za samo mesec dana stigla priča i ilustracija iz SAD i urađen prevod. Slična se stvar ponovila još nekoliko puta sa pričama iz prvog svetskog SF časopisa.

Vremenom su počeli da se objavljuju i čuveni SF romani kao “Dr. Džekil i gospodin Hajd”, “Ostrvo doktora Moroa”, a prvi put je termin “naučna fantastika” bio objavljen u najavi jednog ruskog romana 1939. godine. Izuzetno je bila živa i stripovska scena gde je domaća publika već 1936. godina uživala u prvom stranom SF romanu sa Bakom Rodžersom.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Srpska naučna fantastika do Drugog svetskog rata”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Kad se (danas) upustite u izučavanje istorije srpske naučne fantastike lako se sazna za “Jednu ugašenu zvezdu” (1902) Lazara Komarčića i “Posle milijon godina” (1889) Dragutina J. Ilića kao prva samostalna dela naučne fantastike u srpskoj književnosti. I onda se desi Majski prevrat, pa rat, pa Veliki rat, pa Drugi, pa se promeni paradigma društva, pa sletimo na Mesec i već smo u poznatijim i žanrovski definisanim vodama Kosmoplova, Sirijusa, Kentaura…

Ali ostade nam više decenija u kojima je Srbija pratila i čitala ne samo Verna, Velsa, Meri Šeli, Orvela, Zamjatina već i ruski i američki palp, što u časopisima što u stripu. Kakvi su odjeci toga u domaćoj književnosti? Da li, i kakvu, fantastiku pišu naši pisci u tom periodu?

Miodrag Milovanović, autor knjige “Srpska naučna fantastika”, pokušaće da nam rasvetli ovu epohu iz ugla naučne fantastike, ukaže na probleme sa kojima se susretao izučavajući je, kao i neka ključna dela iz tog perioda.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Srpska naučna fantastika

Knjiga “Sprska naučna fantastika” Miodraga Milovanović, u izdanju Everest Media, je pobudila veliko interesovanje pa je tribinska sala Doma omladine bila ispunjena do poslednjeg mesta na najnovijoj tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Pored autora, i moderatora Žarka Milićevića, o knjizi je govorio i Boban Knežević, izdavač, ali takođe i autor knjige.

Mica Zak i Boban SNF

Naime, na samom početku večeri Miodrag Milovanović je istakao da on i Boban zajednički rade na prikupljanju građe o srpskoj naučnoj fantastici decenijama, takoda je zapravo ova knjiga i njegova, samo što on “nije želeo da se potpiše”. Boban je kasnije objasnio da je to ipak “napisao Mića”, a da se on ne bi baš složio sa svime jer bi u svojim ocenama bio daleko oštriji. No, pošto je ova knjiga samo uvod u znatno veće delo – Antologiju sprskog SF-a, Boban je “pripretio” da će tamo da napiše predgovor kojim će da pojasni njegove stavove vezano za neka dešavanja na srpskom žanrovskom nebu.

Možda je najbolja ilustracija toga bio deo razgovora o SF-u u Srbiji tokom 1970-tih, kada je Boban insitirao da je moglo mnogo više da se uradi – pare su bile davane za razvoj domaćeg stvaralaštva, ali u medijima su se te pare delile između određenog kruga ljudi i ono što je tada stvoreno nije bilo dovoljnog kvaliteta, a izgubljen je dragoceni zamajac. Čuli su se i neki drugačiji tonovi – pre svega vezani za čuveni “zakon o šundu” koji se tu video kao razlog zašto srpska žanrovska scena nije tada više napredovala.

No, šta god da će se desiti dalje u budućnosti sa ovim projektom, činjenica je da sada imamo 140 stranica teksta o razvoju žarnovske scene kod nas. Ona je zasnovana na bibliografskom naporu, i obimnom istraživačkom radu Milovanovića i Kneževića, ali ovo nije “pionirski rad” – kako je Mića istakao, oni zapravo nastavljaju rad drugih – još su Hrvati 1970-tih imali prvi bibliografski rad, zatim je tu bio doprinos u Andromedi, a čuvene brošure Aleksandra B. Nedeljkovića.

“Mi smo beležili sve ono što je imalo veze sa SF-om iz cele ex-YU i to smo 2010. godine objavili na sajtu Znak sagite, u vidu pretražive bibliografije”, naglasio je Milovanović.

On je, inače, za potrebe hrvatskog časopisa “Ubik”, napisao jedan tekst o srpskom SF-u, koji je potom često objavljivan na raznim portalima, ali je to daleko prošireno i nadopunjeno kako bi se pojavilo u formi ove knjige. “Boban i ja želimo da napravimo antologiju srpskog SF-a gde bi sve to bilo ilustrovano sa brojnim fotografijama, i prošireno većom pričom o stripu, a ne samo o književnosti”, naglasio je Milovanović. No kako je to obiman rad koji još nije priveden kraju, po njegovom mišljenju je postojala opasnost da uvodni tekst antologije zastari – stoga je on objavljen kao “Srpska naučna fantastika”.

U samoj knjizi imamo četiri dela – prvi, koji se bavi pitanje šta je SF, drugi, gde se SF postavlja u korpus literature i gleda da li je fantastika ili realistička književnost, treći deo o istorijatu svetskog SF-a, i u četvrtom pokušaj pobrojavanja onoga što je značajno za domaći SF.

Pomenuti su i drugi izučavaoci kao Sava Damjanov, A.B. Nedeljković, Zoran Živković, Bojan Jović, čija su razmatranja pomogla u uobličavanju “Srpske naučna fantastike”.

U njoj ćete, tako, pronaći da je prvo prevedeno SF delo u Srbiji bio “Put na zvezdu Danicu” 1872. godine, da je Žil Vern bio izuzetno prisutan, te da je već 1875. godine objavljena analiza njegovog dela na 20 strana – od kojih pet otpada na kuknjavu zbog loših prevoda (neke stvari se nikada ne menjaju).

Za prvo domaće SF delo istaknuta je drama “Posle milijun godina” Dragutina J. Ilića, iz 1889. godine, uz ocenu da je reč o kapitalnom delu (prvoj svetskoj SF drami) i da je šteta što naša kultura to nije uspela da plasira u svetu. Takođe je istaknuta, vezano za period između dva svetska rada odlična drama “Sreća AD” Vladimira Velmar Jankovića iz 1934. godine – delo koje je blisko Čapekovim delima, a koje je malo poznato domaćoj publici pošto je Janković bio član Nedićeve vlada, te posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pominjati ga.

Deo “Srpske naučne fantastike” do Drugog svetskog rata je dat hronološki, dok se posle prelazi na pokušaj grupisanja pisaca i njihovih dela. Tu je Boban Knežević nešto više ispričao o tome da je sam pojam “SF” počeo da se menja, i da od relativno jednostavne situacije kada se znalo “šta je šta”, polako se sve više žanrova preplitalo i komplikovalo dalju priču. Interesnantno je, vezano sa samu definiciju naučne fantastike, da je Boban Knežević “na osećaj” još u predgovorima časopisa Alef objašnjavao da je taj izraz stigao iz ruske književnosti, što se na kraju ispostavilo i kao tačno. Iako je termin “science fiction” skovao Hjugo Gernsbek 1926. godine, pojam naučna fantastika je postojao u Rusiji još na kraju XIX veka i koristio se.

Jedna od interesantnosti u prikupljanju materijala je bila i “pomoć” jednog slovenačkog crkvenog časopia – gde je 1937. godine objavljen tekst o šundu u literaturi i dat spisak knjiga koje su izlazile u nastavcima i praktično su izgubljene, no ovako se otkrilo da je i tu bilo SF dela. Jedno od njih “Gospodar bez gospodara”, koje je 1928. godine u nastavcima objavljivao Ilustrovani list, je izazvalo upad policije u redakciju posle dojave da je tu “nešto konspirativno objavljeno”. Moguće da je nekome bio sumnjiv sam naslov.

Među značajne ex-YU časopise treba spomenuti Kosmoplov koji je bio prvi časopis koji je u podnaslovu imao navedeno “naučna fantastika” – izlazio je 1969. i 1970. i većina je bila posvećena letovima u svemir, a ostatak je donosio priče. No, tu su po prvi put objavljeni i saveti domaćim piscima kako pisati SF. Naravno, od 1976. godine primat je preuzeo zagrebački Sirius, a sa pojavom kluba “Lazar Komarčić” 1981. godine internim konkursima su srpski pisci počeli da razvijaju svoj novi samostalni izraz.

Ozvuceni Mica

Pošto je celo veče zabeleženo i na kamerama, očekujte u nekom trenutku i snimak na YouTube-u.

Inače, sav donet kontigent knjiga je rasprodat (cena je bila 300 dinara), ali će je sigurno biti i dalje kod izdavača (Everest Media).

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Srpska naučna fantastika

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Svi znate, a ako već ne znate: prvi srpski naučnofantastični roman je „Jedna ugašena zvezda“ (1902) Lazara Komarčića; prvi srpski — i svetski — naučnofantastični dramski tekst je „Posle milijon godina“ (1889) Dragutina J. Ilića.

Svi znate vevrovatno i za Kosmoplov, Kentaur, Galaksiju, Sirijus, Plavu pticu, Alef, Znak Sagite, Tamni vilajet, kao nazive koji se kod nas vezuju za SF i fantastiku od sedamdesetih godina dvadesetog veka naovamo. I tu stoji zjap u poznavanju, rupa široka skoro sedamdeset godina.

Miodrag Milovanović nakon skoro četiri decenije bavljenja ovom materijom objavio je knjigu „Srpska naučna fanatstika“ (Everest Media, 2016) u kojoj je sistematski izložio svoja saznanja i uvide o razvoju nama omiljenog žanra, i to od proto naučne fantastike poznog 19. / ranog 20. veka, značaja novinske priče u tom periodu, preko tekovina nadrealizma, dolazeći postupno do poznatijeg, istraženijeg terena poslednje trećine 20. veka, i trenutka današnjeg, gde još nismo digitalizovani umovi u etru.

Gost: Miodrag Milovanović, autor, istraživač. Moderator: Žarko Milićević.

Konačno – “Srpska naučna fantastika” Miodraga Milovanovića

Posle dugog čekanja, konačno u jednoj knjizi “sve ono što ste hteli da saznate o srpskoj naučnoj fantastici” – zahvaljujući Miodragu Milovanoviću i njegovom delu “Srpska naučna fantastika”. Na 140 stranica, u izdanju Everest Media, u okviru bibiliteke “Paradox”, knjiga sa cenom od 400 dinara (ako je naručujete direktno od izdavača), je samo uvod u jedno još ambicioznije delo koje nas čeka sledeće godine.

Naučna fantastika je dugo prisutna u srpskoj književnosti, jer njeni koreni leže još u vremenima kada dela sa elementima ovog žanra nisu bila diferencirana od ostatka književnog stvaralaštva. Međutim, od samih početaka, pa do danas, gotovo sva ova ostvarenja bila su skrajnuta od glavnih tokova, akademske pažnje, proučavanja, književnih nagrada i, generalno, ravnopravnog tretmana sa delima književne matice. 

Prva ostvarenja koja u svemu poseduju odlike ovog žanra javljaju se u drugoj polovini XIX veka, mada su i ranije bila prisutna dela sa pojedinim elementima SF-a. Najznačajnije ostvarenje iz ovog perioda je drama Dragutina Ilića Posle milijon godina, koja se ujedno smatra prvom SF dramom na svetu.

Sam početak XX veka doneo je i prvi srpski SF roman – Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića – a za njim su se nizale brojne priče, drame i romani. Međutim, sve do šezdesetih godina prošlog veka, ova ostvarenja nisu smatrana posebnim žanrom, pa su mnoga ostala neprepoznata kao SF i zaboravljena po dnevnim novinama, časopisima i zbornicima, što je posao istraživača činio vrlo složenim, ali i izazovnim.

Nakon kratkog perioda u poslednjoj četvrtini XX veka, kada su SF ostvarenja bila jasno raspoznata i objavljivana uglavnom u žanrovskim časopisima i edicijama, nastupa razdoblje kada se SF elementi sve izraženije infiltriraju u druge žanrove, pa i u književnost glavnog toka, tako da i sâmo razvrstavanje ponovo postaje gotovo nemoguće.

Ova knjiga je rezultat višedecenijskog istraživanja i pokušaj da se na jednom mestu prikaže celokupan razvoj srpske naučne fantastike, od prvih naznaka do savremenih ostvarenja, sa svim uticajima, putevima i stranputicama.

Sadržaj knjige „Srpska naučna fantastika“:

  • Uvod
    • Šta je to naučna fantastika?
    • Fantastika i naučna fantastika
    • Istorijat svetske naučne fantastike
    • Istorijat izučavanja srpske naučne fantastike
  • Srpska proto naučna fantastika
  • Rana srpska naučna fantastika
  • Srpski SF između dva svetska rata
  • Srpska naučna fantastika za decu i omladinu
  • Srpski hard SF
  • Uvođenje domaćih motiva u naučnu fantastiku
  • Mešanje žanrova
    • Horor
    • Epska fantastika
    • Ženska proza
    • Pseudoistorijski fantastični roman
  • Odnos sa književnom maticom
  • Eksperimentalna proza
  • Naučna fantastika u drugim medijima
    • Strip i ilustracija
    • Film
    • Radio drama
    • Informacioni mediji
  • Fandom