Danas u 14.00 – uručenje nagrade “Stanislav Lem” LEM Otu Oltvanjiju na Sajmu knjiga

Tradicionalno priznanje Izdavačko-knjižarskog centra Solaris iz Novog Sada, nagrada „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, biće svečano uručena piscu Otu Oltvanjiju u sredu 26. oktobra 2022. u 14.00 časova na Beogradskom sajmu knjiga, javlja Art-Anima.

Ovogodišnjem laureatu nagradu će uručiti predsednik žirija dr Sava Damjanov i direktorka IKC Solaris, Brankica Đukić. O Oltvanjijevom književnom stvaralaštvu, pored profesora Damjanova govoriće i dobitnik nagrade „Stanislav Lem“ iz prethodne godine, Goran Skrobonja.

Ceremonija dodele biće upriličena na štandu Solarisa, u prstenu Hale 1 Beogradskog sajma. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret nagrade „Stanislav Lem“ dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015), zbirke Priče misterije i magije (2017), kao i romana za decu Kako sam postao detektiv (2019). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker, Politikin zabavnik, Književna fantastika, i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

Pošta Srbije objavila marku sa likom Stanislava Lema

Povodom obeležavanja 100 godina od rođenja Stanislava Lema, Pošta Srbije je objavila poštansku marku sa likom ovog poljskog filozofa i velikana fantastičke književnosti, javlja Art-Anima. Marka je objavljena u okviru serije „Znameniti svetski književnici“ u kojoj su se našle i marke sa likovima: Šarla Bodlera, Fjodora M. Dostojevskog i  Rabindranata Tagore.

Iz štampe su istovremeno izašle i koverte koje se svojim motivima u potpunosti nadopunjuju sa motivima poštanskih maraka. Umetnička obrada, delo je akademskog slikara mr Bobana Savića.

Stanislav Lem (Lavov, 12. septembar 1921 – Krakov, 27. mart 2006) je bio poljski književnik i jedan od najpoznatijih svetskih pisaca naučne fantastike. Maturirao je u gimnaziji u Lavovu 1939. godine, a 1941. počeo da studira medicinu, koju je zbog rata morao da prekine, da bi studije nastavio nakon rata, 1944. godine. Porodica Stanislava Lema se 1946. godine preselila u Krakov gde je Lem, iste godine, objavio i svoju prvu pripovetku „Čovek s Marsa”, koja je u nastavcima objavljivana u časopisu „Novi svet doživljaja”.

Svetsku slavu pisca naučne fantastike Stanislav Lem stekao je romanom Solaris, po kojem su snimljena dva filma, a druga njegova poznata dela su: Bolnica promene, Astronauti, Neizgubljeno vreme, Istraga, Kiberijada, Dijalozi, Glas gospodara, Priče o pilotu Piraksu, Uobražena veličina, Nepobedivi, Mir na zemlji i dr.

Od Ministarstva inostranih poslova Poljske dobio je nagradu 1970. godine za popularizaciju poljske kulture u svetu, a dve godine kasnije postao je član komisije Poljske akademije nauka „Poljska 2000”. U Udruženje pisaca naučne fantastike Amerike primljen je 1973. godine. Iste godine dobija i nagradu Ministarstva kulture i umetnosti za književnost. Počasni doktorat Vroclavske politehnike dobio je 1981. godine, a 1991. godine austrijsku nagradu „Franc Kafka”.

Član Poljske akademije umetnosti postao je 1993. godine, a 1996. godine je dobio Orden sa belim orlom i titulu počasnog građanina Krakova. Dobio je počasni doktorat Univerziteta u Opolu, doktorat Lavovskog državnog medicinskog univerziteta i doktorat Jagelonskog univerziteta u Krakovu.

Otkazana manifestacija “Dani Stanislava Lema”

Najavljena manifestacija “Dani Stanislava Lema” odlaže se zbog nestabilne zdravstvene situacije. Manifestacija će biti organizovana u nekom prikladnijem trenutku, o čemu će zainteresovani biti blagovremeno obavešteni, najavljuju organizatori.

Podsećamo – povodom obeležavanja 100 godina od rođenja Stanislava Lema, u Svečanoj sali Gradske opštine Vračar trebalo je da se u subotu i nedelju 2. i 3. oktobra 2021. održi manifestacija „Dani Stanislava Lema“.

Manifestaciju posvećenu velikanu naučne fantastike, filozofu i futurologu organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Astronomska opservatorija u Beogradu, kroz saradnju koja na simboličan način prikazuje važnost i domete literarne i filozofske zaostavštine Stanislava Lema, kako u domenu književne fantastike, tako i u domenu nauke i filozofije.

Manifestacija „Dani Stanislava Lema“ trebalo je da se organizuje u sklopu „Dana evropske baštine 2021“. Podržana je od strane Ambasade Republike Poljske.

Ovako je izgledao planirani program:

“Stanislav Lem” za 2021 Goranu Skrobonji

IKC Solaris i ove godine dodeljuje svoju nagradu “Stanislav Lem” za fantastiku u književnosti! Evo i njihovog saopštenja u kojem se otkriva ovogodišnji laureat:

Godina 2021 je u kontekstu fantastičarske književnosti planetarno jubilarna, budući da se navršava vek od rođenja Stanislava Lema. Naš doprinos ovom jubileju je proglašenje sedmog dobitnika nagrade koja nosi ime klasika svetske fantastike!

Dakle, žiri koji je radio u sastavu:  dr Sava Damjanov, Saša Radonjić i Brankica Đukić je kao i ranijih godina imao zadovoljstvo ali i tešku misiju da u konkurenciji tri izvrsna imena domaće fantastike – Jasmine Mihajlović, Adrijana Sarajlije i Gorana Skrobonje – izdvoji jedno ime. Jednoglasna je odluka da to bude ime Gorana Skrobonje (1962) a za žiri je presudno bilo to što Skrobonja nije samo prozaista i romansijer autentičnog fantastičarskog profila i formata, nego je i višedecenijski prevodilac dela svetske fantastike, priređivač panorama i antologija, urednik časopisa za fantastiku i izdavač dela ove provenijencije. Svim ovim angažmanima, Skrobonja je u konačnoj sumi na neuzvratan način zadužio korpus srpske žanrovske književnosti u celini.

Podsećamo da su dosadašnji dobitnici priznanja koje nosi ime Stanislava Lema: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin i Goran Petrović.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena tokom meseca marta u Novom Sadu.

Skrobonja, Mihajlović i Sarajlija u najužem izboru za nagradu “Stanislav Lem”

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju dodeljuje IKC Solaris za fantastiku u književnosti, a koji je radio u sastavu: prof. dr Sava Damjanov, (predsednik) Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da u najuži izbor za ovo priznanje budu uvršteni sledeći autori: Goran Skrobonja, Jasmina Mihajlović i Adrijan Sarajlija.

Dosadašnji laureati su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin i Goran Petrović, a pored plakete, nagrađeni dobija jedan vrhunski švajcarski ručni časovnik.

U međuvremenu je objavljena i antologija “Szavežđe Lem”gde su zastupljeni svi autori koji su se prethodnih godina našli u najužim izborima. Antologiju je priredio Saša Radonjić, a kao urednik i recenzent je potpisao Sava Damjanov.

Dobitnik za 2021. godinu će biti proglašen do kraja februara, a ceremonija uručenja će biti upriličena početkom marta na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu. (zavisno od uslova koje nalažu mere zaštite od pandemije)

“The Invincible”, video-igra po romanu Stanislava Lema

The Invincible (Nepobedivi) je naučno-fantastični roman poljskog autora Stanislava Lema, a izašao je šezdesetih godina prošlog veka. Radnja prati posadu koja putuje kroz duboki svemir, te na kraju sleće na planetu Regis 3 gde dobija nekoliko teških lekcija o smislu života.

Na osnovu ove priče nastala je video igra koja bi trebalo da izađe 2021. godine,  a kreirao ju je poljski gejming studio Starward Industries, javlja Art-Anima.

Na igri se radilo nekoliko godina, te kombinuje fascinantnu scenografiju, kultnu priču i nelinearni gejmplej koji obećava nezaboravno iskustvo. Kreatori se oslanjaju na interaktivni sadržaj, tako da će igrači moći da kreiraju sopstvene verzije priča, te krče staze u dalekom, tajnovitom svetu.

Glavni junaci tragaju za izgubljenim članovima posade, a planeta nije jalova kao što se na prvi pogled čini. Regis 3 tako krije strašne tajne, a zainteresovani će moći da ih otkrivaju već 2021. godine.

Akademiku Goranu Petroviću nagrada “Stanislav Lem”

Akademik Goran Petrović dobitnik je nagrade “Stanislav Lem” za fantastiku u književnosti, a ceremonija uručenja zakazana je za 8. mart na novosadskom Salonu knjiga.

Žiri nagrade koju dodeljuje Iks solaris radio je u sastavu – Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić i Brankica Đukić, a u njihovom obrazloženju navodi se da su postmoderni oblici fantastike najuočljiviji u Petrovićevim ranim knjigama kao i u romanu “Opsada crkve Sv. Spasa”, ali prisutni su i docnije, posebno u njegovoj pripovedačkoj umetnosti.

“Književno delo Petrovića nikako nije moguće ograničiti poetikom koja bi bila prva (površna) asocijacija na naziv nagrade koju mu dodeljujemo, ali takođe nikako nije moguće ni oduzeti mu značaj u kontekstu srpske fantastike kraja 20. i početka 21. veka”, smatra žiri.

U najužem izboru su bili Aleksandar Gatalica i Aleksandar Tešić, a nagradu čini švajcarski ručni časovnik, plaketa i komplet izabranih dela Stanislava Lema.

Na novosadskom Salonu knjiga o laureatu će govoriti Sava Damjanov i prethodni dobitnik nagrade Jovica Aćin.

U međuvremenu je izašla i najavljena antologija “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić i u kojoj su zastupljeni svi autori iz dosadašnjih najužih izbora za ovo priznanje.

Poznati nominovani za 6. dodelu nagrade “Stanislav Lem”

Žiri nagrade “Stanislav Lem”, koju dodeljuje IKC Solaris za fantastiku u književnosti, a koji je radio u sastavu – prof. dr Sava Damjanov, (predsednik) Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica SOLARISA) doneo je odluku da u najuži izbor za ovo priznanje budu uvršteni sledeći autori: Aleksandar Gatalica, Goran Petrović i Aleksandar Tešić.

Dosadašnji laureati su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev i Jovica Aćin, a pored plakete, nagrađeni dobija jedan vrhunski švajcarski ručni časovnik.

Između dve dodele je objavljena antologija “Sazvežđe Lem” gde su zastupljeni svi autori koji su se prethodnih godina našli u najužim izborima. Antologiju je priredio Saša Radonjić, a kao urednik i recenzent je potpisao Sava Damjanov.

Dobitnik za 2020. godinu će biti proglašen 20. februara, a ceremonija uručenja će biti upriličena početkom marta na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu.

Nagrada „Stanislav Lem“ Jovici Aćinu

Pisac Jovica Aćin dobitnik je nagrade „Stanislav Lem“ za 2019. godinu, koju Izdavačko-književni centar „Solaris“ dodeljuje za fantastiku u književnosti.

Žiri je bio u sastavu prof. dr Sava Damjanov, Saša Radonjić i Brankica Đukić, a u najužem izboru za nagradu bili su Mirjana Novaković i Darko Tuševljaković. Nagradu čine plaketa i sat, a svečano uručenje je zakazano za 22. februar u 18 sati u knjižari „Solaris“ u Sportsko-poslovnom centru „Vojvodina“ u Novom Sadu.

Žiri je u obrazloženju dodele nagrade naveo sledeće:

„Književni svet Jovice Aćina počiva, pored ostalog, i u specifičnom – izuzetno autentičnom – carstvu fantastike. Najatraktivnije i najočiglednije ovo se ogleda u njegovoj prozi čiji mistifikacijski kodovi stvaraju nadrealnu fikciju koja se razlikuje od tradicionalnih modela literarne fantastike iako negde u podtekstu manje-više računa i na njih. Nesvakidašnjost i neobičnost Aćinovih priča (ponajviše!), svi nemimetički i suštinski antimimetički svetovi koje formira u njima, predstavljaju ga i kao pravog majstora fantastičke proze – vrednosno svakako u rangu najznačajnijih autora te vrste kod nas ali i šire. Ako se tome pridoda i književnokritička, odnosno esejistička delatnost Jovice Aćina, čiji je vrh u ovom kontekstu njegova studija Paukova politika (1978) – gde polemišući sa Cvetanom Todorovim, tada vodećim teoretičarem fantastike, daje jednu novu, mnogopodsticajniju viziju pomenute literarne prakse – onda bez imalo sumnje (uz ireverzibilni vremenski obrt krakterističan za SF!) možemo reći da nagrada ‘Stanislav Lem’ odlazi u ruke onoga koji ju je zaslužio mnogo ranije no što je uspostavljena.”

Jovica Aćin je majstor kratke proze i dosad su objavljene njegove zbirke „Duge senke kratkih senki“, „Uništiti posle moje smrti“, „Leptirov sanovnik“, „Nezemaljske pojave“, „Lebdeći objekti“, „Ko hoće da voli, mora da umre“, „Mali erotski rečnik srpskog jezika“, „Dnevnik izgnane duše“, „Pročitano u tvojim očima“, „Ušće Okeana“ i „Jevanđelje po magarcu“. U izdanju Lagune objavljene su knjige „Ukradeni roman“ i „Srodnici“.