Pola veka „Paklene pomorandže“: Da li umetnost rađa nasilje?

“Paklena pomorandža” reditelja Stenlija Kjubrika, premijerno prikazan pre pet decenija, jedan je od najhvaljenijih, ali i najosporavanijih filmova svih vremena. Da li nasilje može da bude opravdano, šta proizilazi iz takvog čina, kako se to reflektuje na društvo i kulturu, neka su od pitanja koje pokreće Kjubrikovo delo.

I dok su, nakon premijere, na film mnogi „osuli paljbu“, pa je tako glumac Piter Selers izjavio da je u pitanju „najveća količina sr*nja koju je ikada video“, film danas uživa kultni status. Osim što je ostvarenje smatrano „odgovornim“ za mnoge zločine koji su se desili, jedan neobičan podatak vezuje se za „Paklenu pomorandžu“. Nakon što je uradio vrlo unikatnu adaptaciju jednog književnog dela – „Paklene pomorandže“ Entonija Burdžisa, Stenli Kjubrik ju je sam zabranio. Bar u Velikoj Britaniji.

Stenli Kjubrik

Iako je 1972. film imao nekoliko nominacija za Oskara, među kojima i za reditelja, samo godinu dana kasnije Kjubrik je insistirao da se njegov film stavi u bunker u Velikoj Britaniji. U tandemu sa kućom „Vorner bros“ povukao je film iz bioskopske distribucije. Ne samo što je povučen, već je potpuno zabranjen u toj zemlji. Uslov Kjubrikove cenzure je bio da se film nikako ne može prikazivati pred publikom, ni pod kojim uslovima. U suprotnom je bila zaprećena kazna. I retki su bili bioskopi koji bi se usudili da prekrše zabranu, podseća magazin Far aut.

Primera radi, londonski bioskop „Skala“ tek 1992. godine prikazao je film. Ali, rezultat te „hrabrosti“ bilo je trajno zatvaranje tog bioskopa zbog kršenja nametnute zabrane. Kanal Čenel 4 je iste godine emitovao dokumentarac „Forbidden Fruit“, koji se bavio povlačenjem i zabranom filma u toj zemlji.

Uoči zabrane u Britaniji u SAD je film pred prvu bioskopsku projekciju 1972. godine bio zabranjen za mlađe od 16 godina, a kada je Kjubrik zamenio dve scene sa seksualno eksplicitnim rečnikom „Paklena pomorandža“ je u Americi bila dozvoljena osobama mlađim od 16 godina, ali uz obaveznu roditeljsku pratnju.

U većini zemalja sveta takođe je ocenjen „moralno uvredljivim“.

A šta se tačno desilo u Velikoj Britaniji? Kada je film nekako neopaženo prošao i premijerno prikazan u decembru 1971. godine u toj zemlji, digla se opšta halabuka. Zvaničnici su digli glas smatrajući da je seksualno nasilje u filmu „isuviše ekstremno“. Samo nekoliko meseci kasnije, tačnije u martu 1972. godine kada je 14-godišnji tinejdžer optužen za ubistvo školskog druga, tužilac je za krvavi zločin, između ostalog, okrivio Kjubrikov film. Naime, naveo je da je tinejdžer to učinio nakon što je video rediteljevo „brutalno ostvarenje“.

O, u najmanju ruku, negativnom uticaju filma u Velikoj Britaniji, govorilo se i nedugo potom. Tada je u Bakingemširu još jedan tinejdžer ubio prosjaka. Iako se 16-godišnji mladić izjasnio krivim za ubistvo, kazao je kako su mu „drugari u školi pominjali film u kome na smrt treba izubijati starca“.

Mediji su se naročito ostrvili na Kjubrika. Reditelj je smatran odgovornim, bar od strane štampe u to vreme, i za brojne slučajeve silovanja koji su se tada dešavali u ovoj zemlji.

Kjubrikova supruga Kristijan Kjubrik tada je otkrila da ne samo da su ispred njihove kuće dolazili „razni i uzvikivali pogrdne reči“, već da su čak dobijali i pretnje smrću.

„Pokušavati da od umetnosti pravite uzrok zla u životu je greška. Zadatak umetnosti jeste da preoblikuje život, ali ona ga ne stvara, niti je njegov uzrok“, izjavio je Kjubrik pre nego što je 1973. godine sam sebe zabranio, bar u Velikoj Britaniji.

„Stenli je bio uvređen zbog reakcija na film, čak duboko povređen“, izjavljivala je Kristijan. Kjubrik, kako je objasnila, nije bio tip umetnika koji je voleo da njegova dela budu interpretirana na pogrešan način ili neshvaćena.

Užasno ga je pogađala preterana reakcija na bilo koji tip umetnosti.

„Oduvek je nasilje bilo prisutno u umetnosti. Pa, u Bibliji imate nasilje, kod Homera, Šekspira imate nasilje. Neki psihijatri čak veruju da nasilje služi pre za neku katarzu, nego kao neka vrsta modela ponašanja“, izjavljivao je Kjubrik uoči premijere filma, kao da će anticipirati događaje, bar u Britaniji, gde je i snimao film.

Iskazao je stav i da ljudi koji čine zločine nisu „obični ljudi“:

„U opake i zle nije ih pretvorila neka dijeta ili film ili televizija. Nasilne zločine čine ljudi koji imaju dugu istoriju anti-socijalnog ponašanja. U psihopatu se ne pretvara neko ko je bio fin, tih dečak“, ocenio je sineasta dodajući da na sve to utiču komplikovane društveni, ekonomski i psihološki uslovi.

„Pojednostavljeno shvatanje da film i televizija mogu da pretvore dobru i nevinu osobu u kriminalca po meni imaju prizvuk suđenja vešticama iz Salema“, zaključio je Kjubrik.

Paklena pomorandza korica

Nije jedino britanska publika bila onemogućena da vidi „Paklenu pomorandžu“. U Irskoj film je zabranjen 1973, a prvi put je u necenzurisanoj verziji mogao je da se vidi tek krajem 1999. godine.

Cenzura u Irskoj ništa je u odnosu na Singapur. Tamo je film bio zabranjen čitavih 30 godina. Pre 15 godina novi pokušaj da se „Paklena pomorandža“ konačno nađe u tamošnjim bioskopima nije naišla na odobravanje zvaničnika, i to se desilo tek 2011. na filmskom festivalu „Perspektive“.

Takođe, bio je zabranjen u Južnoafričkoj republici 13 godina, a kada je pušten u bioskope mogle su da ga gledaju samo osobe starije od 21 godine.

Zabranjivan je i u nekim delovima Kanade, u Južnoj Koreji, a zanimljiv je slučaj Brazila. Iako je bio „pod ključem“ tek osam godina, kada je konačno dozvoljen za zainteresovane gledaoce, puštena je verzija sa gde su ogromne crne tačke prekrivale intimne delove glumaca u eksplicitnim scenama.

Iako nije bio poznat kao osoba koja je tako lako „pucala“ pod pritiskom javnosti, ostaje zabeleženo u istoriji da je Kjubrik sam bio na čelu cenzure kakva se ne pamti u poslednjih pedesetak godina u Velikoj Britaniji. Film „Paklena pomorandža“ bio je u bunkeru na Ostrvu gotovo tri decenije, sve do 2000, godinu dana nakon smrti Stenlija Kjubrika. Tek tada je britanska filmska publika, zvanično, mogla po prvi put da ga pogleda u bioskopu. A na televiziji tek godinu dana kasnije kada ga je emitovao Skaj.

Kad se Stenli Kjubrik oduševi scenom iz filma “Osmi putnik”

Kjubrik je svojevremeno bio oduševljen specijalnim efektima koji su bili zastupljeni u filmu “Osmi putnik” Ridlija Skota.

Ali jedna scena ovog naučnofantastičnog filma iz 1979. godine ostavila je poseban utisak na Kjubrika.

chestsceneAlien1979

Scena u kojoj vanzemaljac izbija iz grudnog koša astronautu Kejnu, kog tumači Džon Hart, jedno je od čuda filmske magije sa praktičnim efektima.

Reditelj nije rekao nikome šta će se desiti, osim glumcu koji je bio žrtva u toj sceni i izazvao iskrenu reakciju kod glumačke ekipe kada je uz vrisak vanzemaljac izbio iz grudnog koša astronauta.

Prema Skotu, u novom intervjuu za “Los Anđeles tajms”, mehaničari scene impresionirali su čak i Stenlija Kjubrika, koji ga je nazvao nakon što je video film kako bi ga pitao kako mu je to pošlo za rukom.

“Sećam se da me je Kjubrik nazvao rekavši: ‘Kako si uspeo to da uradis?'”, naveo je Skot.

“Kjubrik je tada rekao: ‘Prolazio sam kroz scenu polako, ne vidim rez”, naveo je Skot objasnivši šta se desilo u pripremama za scenu.

Efekat je postignut postavljanjem glumca ispod stola, uz lažni torzo na vrhu stola. Skot je rekao da je prizor snimilo više kamera i to samo jednom, “jer jednom kada prospete toliko krvi po čitavom setu ne možete to da očistite brzo”.

Skot je naveo da glumci nisu znali ni kako će izgledati stvorenje.

Putujuća izložba o Stenliju Kjubriku

U londonskom Muzeju dizajna otvorena je izložba predmeta posvećenih slavnom američkom reditelju Stenliju Kjubriku. Povod je 20. godišnjica njegove smrti. Reč je o putujućoj izložbi koja će u Londonu gostovati do sredine septembra.

Ljubitelji Stenlija Kjubrika mogu u Muzeju dizajna da vide postavku „Stenli Kjubrik: izložba“. Tu su kostimi iz čuvenog filma Paklena pomorandža, predmeti korišćeni u filmu Bojevi metak, zatim posteri, slike, pisma, intervjui.

Stanley Kubrick exibition

Povodom godišnjice od Kjubrikove smrti, njegov film, crna komedija Doktor Strejndžlav ponovo je objavljen. Postavka je namenjena svim generacijama.

„Smatrao sam da je zaista važno da se organizuje ova izložba koju će voleti svi ljubitelji Kjubrika, a njih ima mnogo. Ovde ima dovoljno toga što će ih zadiviti, pa smatram da smo uradili pravu stvar. Izložba je namenjena i generaciji koja nije gledala njegove filmove, barem ne u bioskopu“, naveo je Dejan Suđić, direktor Muzeja dizajna u Londonu.

Povodom izložbe, publika u Muzeju može da pogleda i inserte iz Kjubrikovih filmova, a izložbu je posetila i njegova ćerka.

„Sve ovo je pripadalo mom ocu. Stvari su iz naše kuće, nikada ništa nije bacao. Pažljivo je napravio katalog, stvari su bile u kutijama i uskladištene. Ne mislim da je moj otac predvideo da će biti organizovana ovakva izložba, ali je svakako postojao razlog što predmete nije bacao“, ističe Katarina Kjubrik.

filming 2001

Stenli Kjubrik je bio reditelj, scenarista i montažer, poznat po temeljnom istraživanju i posvećivanju pažnje detaljima prilikom pravljenja filmova. Rođen je u Njujorku, a umro je u Engleskoj, gde je napravio većinu fimova.

Tokom pet decenija rada snimio je 13 dugometražnih filmova. Većina njih su književne adaptacije. Karakteristični su po svojoj tehničkoj savršenosti, novom pristupu filmskom scenariju i ciničnoj dovitljivosti.

„Želeli smo da ovde stvorimo atmosferu kako ovo ne bi bila samo kolekcija kostima i postera, već mesto za oživljavanje njegovih filmova i podsećanje na to šta ga je inspirisalo, kako su oni nastajali“, objašnjava direktor Muzeja dizajna u Londonu.

Filmovi Stenlija Kjubrika u Kinoteci

Retrospektiva filmova jednog od najvećih umetnika svetske kinematografije, Stenli Kjubrika, na repertoaru je Muzeja jugoslovenske kinoteke do 31. marta.

Foto: Screenshot

Među odabranim filmovima velikog majstora našla su se ostvarenja koja su obeležila istoriju kinematografije, a koja spadaju u žanr SF-a i horora kao što su: “Doktor Strejndžlav”, “Odiseja u svemiru 2001.”, “Isijavanje”, “Paklena pomorandža”.

Sreda 29.3.

18:00 DOKTOR STREJNDžLAV (SAD/VB, 1964)
Dr. Strangelove
ul: Piter Selers (Peter Sellers), Džordž Si Skot (George C. Scott)
r: Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick)

20:00 ODISEJA U SVEMIRU 2001 (VB/SAD, 1968)
2001: A Space Odyssey
ul: Kir Dulea (Keir Dullea), Geri Lokvud (Gary Lockwood)
r: Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick)

Četvrtak 30.3.

17:30 PAKLENA POMORANDžA (VB/SAD, 1971)
A Clockwork Orange
ul: Malkolm Mekdauel (Malcolm McDowell), Majkl Bejts (Michael Bates)
r: Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick)

Petak 31.3.

17:30 ISIJAVANjE (VB/SAD, 1980)
The Shining
ul: Džek Nikolson (Jack Nicholson), Šeli Duval (Shelley Duvall)
r: Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick)