Uspon naučno-fantastične pripovetke

Pre nekoliko godina, Tor.com, časopis posvećen spekulativnoj fikciji izdavačke kuće „Tor Books“, pokrenuo je ediciju „posvećenu objavljivanju pripovedaka i kratkih priča mladih autora, kao i već poznatih autora“. Na to su mnogi reagovali ovako: kratke šta? Pripovetke?

Tor.com

Ove književne forme, koje obično sadrže stotinak strana (17.500 do 40.000 reči, kažu poznavaoci), nikada nisu bile previše popularne. A nikad ih nije ni bilo mnogo. Čuvena je izjava Stivena Kinga koji ih je jednom prilikom nazvao „književnom banana-republikom kojom vlada anarhija“, formom koja je toliko nestabilna da je neupotrebljiva za tržište.

Ali, to baš i nije u potpunosti tačno. Jer, naučna-fantastika već obiluje bestseler klasicima srednje dužine, počev od „Stepfordskih žena“ i „Preobražaja“ do „Paklene pomorandže“ i knjige „Ja sam legenda“. Ili, ako su vam draži naslovi bliži počecima ovog žanra, tu su „Vremenska mašina“ („The Time Machine“), H. G. Velsa, sa ukupno 32.548 reči i „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, sa svega 25.642 reči.

Nagrade Hugo i Nebula još od šezdesetih godina imaju kategoriju „Najbolja pripovetka“. Ali, bez obzira na to, King nije mnogo pogrešio. Gotovo otkad postoje, naučno fantastične/fantastične pripovetke su bile osuđene na mesečne časopise i antologije, gde su bile dostupne vrlo uskom krugu čitalaca (tako je i sa kratkim pričama, osim što one često pronalaze put do publike u tematskim zbirkama).

Tako je barem bilo, dok se nije pojavio Tor.com i oslobodio pripovetku, omogućavajući čitaocima da čitaju tanke knjižice. Za četiri godine, objavili su preko 100 naslova, najavljujući svake nedelje novo izdanje, a sve to zahvaljujući velikom broju vernih sledbenika. Želeći da iskoristi popularnost ove forme, 2016, „Saga Press“ objavljuje zbirku pripovedaka Ursule K. le Gvin.

Prošle godine, nezavisna knjižara iz malog naselja počela je da popularizuje čitavu policu naslova pod zajedničkim imenom „Naučno-fantastične pripovetke koje volimo“. Odjednom je postalo popularno biti sažet.

Ova forma, na kraju krajeva, odgovara žanru: pripovetka se razvila iz bajki i poučnih priča. Što su, u suštini, prapočeci fantastike. U tom smislu, Tolkinovo stvaranje svetova nikada nije bilo imanentno ovom žanru. On je prosto previše naduvao balon.

A taj balon je sad pred pucanjem. Više nego pre, od autora se zahteva – a sve u cilju uspešnog građenja svetova – da se posveti pisanju spinof priča i predistorija, kao i različitih dodataka, poput stripova i igri kartama. Potrošači su s pravom preopterećeni.

Uživanje u naučno-fantastičnoj pripoveci potiče upravo iz njene jednokratne prirode, nenametnute sažetosti. Autori nemaju prostora da se bave porodičnim stablima i mapama; moraju da pročiste svoje pripovedanje. Jedan ili dva glavna junaka. Jedna jedina potraga u tri čina. Jasna, razumna pravila. (I nema Starkova.)

Ograničavanje ne mora da podrazumeva pravljenje kompromisa. Jezgrovitost često pojačava prozu.

Još jedna prednost čitanja ovih manjih dela je u tome što mogu da posluže kao put ka onim dužim.
Ono što je možda najvažnije, čitaocima se ovo dopada. A neka od ovih izdanja će, sasvim izvesno, dobiti i televizijsku verziju. Možda će zato ljudi, makar, ovog puta prvo pročitati knjigu.

U knjižarama memoarsko delo ”O pisanju” Stivena Kinga

U izdanju Vulkana, nedavno je na srpskom jeziku objavljena knjiga O pisanju (On Writing) jednog od najznačajnijih savremenih američkih pripovedača Stivena Kinga, javlja Art-Anima.

Ova neobična knjiga – u kojoj kralj horora sa čitaocima deli svoja iskustva, navike i uverenja koja su oblikovala njegov književni rad – može biti veoma korisna svim ambicioznijim piscima.

O PISANJU Stiven King

Kingovi saveti utemeljeni su na njegovim živopisnim uspomenama iz detinjstva, prvim autorskim koracima, mukotrpnom početku karijere, zamalo kobnoj saobraćajnoj nesreći iz 1999. godine i neraskidivoj vezi između pisanja i života.

„Pisanje nema veze s pravljenjem para, sticanjem slave, gomilanjem seksualnih uspeha ili širenjem kruga prijatelja. Na kraju se svodi na obogaćivanje života onih koji će čitati vaše delo, i sopstvenog. Tiče se ustajanja, oporavljanja i prevazilaženja teškoća. Tiče se dostizanja sreće“, kaže Stiven King. „Jedan deo ove knjige – možda i preveliki – opisuje kako sam naučio to da radim. Veliki deo nje govori vam kako da to radite bolje. Ostatak – verovatno najbolji deo – jeste dozvola da se bavite spisateljskom delatnošću. Možete da pišete, trebalo bi da pišete i pisaćete ako ste dovoljno hrabri. Pisanje je magija. Ono je, kao i svaka stvaralačka umetnost, voda života. Voda je besplatna. Zato pijte. Pijte dok se ne napijete“.

Knjiga O pisanju prvi put je štampana 2000. godine, a deceniju kasnije objavljeno je izdanje sa ažuriranom listom Kingovih predloga za čitanje.

Prevod je uradio Vladan Stojanović.

Još jedna Kingova knjiga na filmu!

Stiven Spilberg trenutno promoviše film “Ready player one”, a za “Entertejment vikli” je otkrio da već decenijama mašta o adaptaciji jedne druge knjige.

Stiven King autor Talismana

Reč je o knjizi “Talisman”, za koju Spilberg poseduje prava još davne 1982. godine!

“Još početkom osamdesetih, studio ‘Univerzal’ kupio mi je ovu knjigu i ostavio mi odrešene ruke za adaptaciju. ‘Talisman’ je priča koju želim da ispričam već 35 godina. Nadam se da ću u narednih par godina u tome i uspeti,” rekao je Spilberg i dodao da će verovatno biti “samo” producent, pošto mu gust raspored projekata neće dozvoliti da film i režira.

Spilberg je još pre deset godina pokušao da ovu priču ekranizuje kao šestodelnu mini-seriju na kanalu “TNT”, ali je odustao.

“Talisman” je knjiga Stivena Kinga i Pitera Stroba, koja prati dvanaestogodišnjeg Džeka Sojera u potrazi za talismanom koji bi spasao život njegovoj umirućoj majci. Iako počinje u Americi, avantura se uskoro nastavlja u paralelnoj realnosti nazvanoj “Teritorije”, u kojoj svaka osoba iz našeg sveta ima svog “dvojnika”. Ova knjiga dobila je i nastavak u vidu romana “Crna kuća”, objavljenog 2001. godine. Dok je “Talisman” fantazija i avantura, “Crna kuća” je više horor.

Stiven King priprema antologiju horor priča o letenju

Kralj horora, Stiven King, dodao je na listu svojih ovogodišnjih izdanja još jednu knjigu, ali koja po svemu sudeći neće biti preporučljiva avio putnicima kao sredstvo za skraćivanje vremena tokom višečasovnih letova, javlja Art-Anima.

Knjiga se zove Flight or Fright i predstavlja antologiju priča o letenju, odnosno „o svim onim stvarima koje mogu da pođu po zlu kada se nalazite na visini od 10.000 metara, krećete se brzinom od gotovo hiljadu kilometara na sat i zatvoreni ste u metalnoj cevi (kao – glp! – kovčegu) zajedno sa stotinom stranaca“, navodi se u zvaničnom saopštenju za štampu izdavačke kuće Cemetery Dance Books.

King, koji očigledno mrzi da putuje avionom, uređuje ovu kolekciju strašnih priča zajedno sa urednikom i nagrađivanim piscem horora Bevom Vinsentom. Osim što je učestvovao u pisanju uvodne reči i komentara za svaku od zastupljenih priča, King je dao poseban doprinos i jednim svojim do sada neobjavljenim kraćim proznim ostvarenjem – „The Turbulence Expert“.

Za ovu priliku pozvao je i svog sina Džoa Hila da se pridruži ovom zanimljivom poduhvatu ustupanjem priče „You Are Released“, koja do sada, takođe, nigde nije objavljena. Ostatak knjige činiće objavljena i neobjavljena dela poznatih i manje poznatih autora među kojima su Ser Artur Konan Dojl, Roald Dal, Ričard Metison, Embrouz Birs, Den Simons, Rej Bredberi…

Antologija Flight or Fright bi trebalo da iz štampe izađe 04. septembra 2018. Ove godine očekuju se još dve knjige koje potpisuje Stiven King. U maju bi trebalo da bude objavljen horor roman The Outsider, dok je za oktobar najavljena novela Elevation.

Stiven King dobitnik nagrade američkog PEN centra

Stivenu Kingu će 22. maja 2018. godine biti uručeno priznanje američkog PEN centra za doprinos književnosti i slobodi izražavanja, javlja Art-Anima. Nagrada se dodeljuje piscima „čiji rad doprinosi misiji PEN centra Amerike – suprotstavljanju represiji u bilo kom obliku, kao i isticanju humanosti“.

King je autor više od 50 knjiga koje su poslužile kao inspiracije brojnim filmskim ostvarenjima i koje predstavljaju kulturna obeležja mnogih generacija. Među njegovim najvažnijim delima su klasici fantastične književnosti: Keri, Uporište, Mračna kula, Mizeri, Dalas ’63.

Među najznačajnijim priznanjima koja je King do sada dobio nalaze se medalja „National Book“ koja mu je dodeljena 2003. godine i Nacionalna medalja za umetnost koju mu je 2014. godine dodelio tadašnji američki predsednik Barak Obama.

King je strastveni zagovornik slobode izražavanja, pismenosti, slobodnog pristupa informacijama. Njegova fondacija „King’s Haven“, takođe pruža jedinstvenu i velikodušnu podršku mladim piscima i drugim umetnicima.

Njegova borba za pravo slobode govora i istaknuta javna kritika savremene američke politike, doveli su do toga da ga je aktuelni američki predsednik Donald Tramp blokirao na Tviteru.

Među dosadašnjim dobitnicima priznanja američkog PEN centra su: Džoana K. Rouling, Salman Ruždi i Margaret Atvud.

22 saveta Stivena Kinga za pisanje bestselera

Stiven King, jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, u svojim memoarima “On Writing” dao je dragocene savete u vezi sa time kako postati dobar pisac.

Foto: Gettyimages

Ukoliko želite da postanete dobar pisac, trebalo bi da se pridržavate sledećih stvari:

1. Isključite televizor i čitajte
“Ako želite da se bavite pisanjem, televizor ili kompjuter su prva stvar koje ćete morati da se odreknete, s obzirom na njihovo pogubno dejstvo na kreativnost. Pisci treba da se okrenu svom unutrašnjem biću i svetu mašte, a da bi to učinili, potrebno je da čitaju što više”, kaže King.
“Ako želite da pišete, potrebno je da radite dve stvari mnogo više nego druge: da mnogo čitate i da mnogo pišete”, dodaje.

2. Pripremite se za mnogo više neuspeha i kritike nego što mislite da možete da podnesete
King poredi pisanje sa prelaženjem Atlantskog okeana u kadi, jer obe stvari nude “podjednako mnogo mogućnosti za sumnju u sebe”.
“Treba nastaviti da pišete čak i ako izgubite želju za pisanjem. Prestati da pišete samo zato što je to u tom trenutku teško je loša ideja, bilo da su u pitanju emocije ili kreativnost. Ostanite pozitivni čak i ako doživite neuspeh”, kaže pisac.

3. Ne trošite vreme pokušavajući da zadovoljite druge

King se nekada stideo svojih dela, naročito nakon brojnih pisama gnevnih čitalaca u kojima ga optužuju za licemerje, homofobiju i psihopatiju.
Ipak, do svoje 40. godine se izborio sa kritikom.
“Ako vam se ne sviđa ono što pišem, mogu na to samo da slegnem ramenima. Ljudima svakako nikada nećete moći da ugodite”, smatra King.

4. Pišite prvenstveno za sebe

“Trebalo bi da pišete zato što vas to čini srećnim, i ispunjava vas. Samo tako ćete imati želju da pišete zauvek”, otkriva King.

5. Bavite se stvarima koje su najteže za pisanje

“Najvažnije stvari na svetu je najteže izgovoriti. To su stvari kojih se stidite jer reči umanjuju vaša osećanja. Stranice nekih od najboljih dela svetske književnosti nastale su nakon mnogo sati razmišljanja. Pisanje je rafinirano razmišljanje”, kaže King.

6. Kada pišete, izolujte se od spoljašnjeg sveta

“Pisanje bi trebalo da bude intimna aktivnost. Postavite sto u ugao sobe i eliminišite sve moguće distrakcije, počevši od mobilnog telefona do otvorenog prozora. Pišite sa zatvorenim vratima”, savetuje King.

7. Ne budite pretenciozni

“Jedna od najgorih stvari koju možete da uradite jeste da, u želji da doterate rečnik, birate duže reči jer se stidite kraćih. To je kao kada biste svom ljubimcu pokušali da obučete večernju toaletu. Biće sramotno i za njega i za vas jer je zaista suvišno.”

8. Izbegavajte dugačke pasuse

“Neka teku u skladu sa ritmom same priče. Izgled pasusa je skoro jednako bitan kao njegov sadržaj”, smatra pisac.

9. Ne opterećujte se gramatikom

“Pisanje je prvenstveno stvar zavođenja, ne preciznosti. Najbitnije je da čitaoca uvučete u priču, toliko da zaboravi da u tom trenutku uopšte čita.”

10. Usavršite veštinu opisivanja

“Ona počinje u piščevoj mašti, ali se nastavlja u glavi čitaoca”, smatra King, i dodaje da najvažnija stvar nije napisati dovoljno, već ograničiti ono što želite da kažete.
“Vizualizujte ono što želite da čitalac oseti, a onda ono što vidite u svom umu prenesite rečima na papir. Pritom nemojte iscrpljivati čitaoca; cilj dobre deskripcije je jasnoća, kako u periodu opservacije, tako i tokom pisanja “, kaže King.

11. Ne pružajte previše pozadinskih informacija

“Postoji razlika između pisanja o onome što znate i detalja koji će obogatiti priču. To drugo je dobro, prvo je loše. Pružite samo onoliko informacija koliko će biti dovoljno da zadrži želju čitaoca da nastavi da čita”, ističe pisac.
Ukoliko morate da sprovedete istraživanje, ne dozvolite da rezultati zasene priču. Istraživanja treba smestiti što dalje u pozadinu. Iako će vas možda oduševiti to što ste saznali, vaše čitaoce i dalje će više interesovati vaši likovi i radnja romana”, dodaje King.

12. Pričajte priče o onome što ljudi zaista rade

“Loša dela se ne zasnivaju samo na užasnoj sintaksi ili lošoj opservaciji; loša dela najčešće nastaju iz tvrdoglavog odbijanja da pišete o stvarima koje ljudi zapravo rade, na primer da ubice nekada pomažu bakama da pređu ulicu. Likovi u vašim delima su ono o čemu je vašim čitaocima najviše stalo, tako da se potrudite da u delo uključite svaki aspekt njihove složenosti.”

13. Rizikujte

“Pasivni glas je najveći pokazatelj straha, i ubeđen sam da predstavlja koren lošeg pisanja”, kaže King.
“Probajte šta god želite, bez obzira na to koliko uobičajeno ili neobično bilo. Ako funkcioniše, u redu. Ako ne funkcioniše, pređite na nešto drugo”, savetuje pisac.

14. Shvatite da ne morate da se drogirate da biste bili dobar pisac

“Ideja da psihoaktivne supstance podstiču kreativnost jedan je od najvećih pop-intelektualnih mitova našeg vremena. Konzumenti droga ili alkohola su jednostavno konzumenti droga ili alkohola”, smatra King.

15. Ne pokušavajte da kopirate tuđi stil, osim ako nije reč o vežbi

“To je zato što ova tehnika dolazi sa velikim ograničenjima – nikada nećete uspeti u potpunosti da reprodukujete nečije emocije i način na koji oseća istinu, naročito ne kroz prividno sličan rečnik ili zaplet”, savetuje King.

16. Shvatite pisanje kao oblik telepatije

“Sva najbolja umetnička dela zavise u nekoj meri od telepatije, ali je pisanje njena najčistija, destilovana forma. A jedan od najbitnijih elemenata pisanja je prenošenje. Vaš posao nije da ispisujete reči na papiru, već da svoje ideje prenesete u glave svojih čitalaca. Reči su samo medijum kroz koji se taj transfer sprovodi”, kaže King.

17. Shvatite pisanje ozbiljno

“Pisanju možete da pristupite sa osećanjem nervoze, uzbuđenja, nade ili očaja. Shvatite ga kako hoćete, samo nemojte olako”, savetuje pisac.
Ukoliko ne želite da shvatite svoj rad ozbiljno, završite s pisanjem i počnite da se bavite nečim drugim.

18. Pišite svakog mogućeg dana

“Jednom kada započnem rad na nekom projektu, ne stajem i ne usporavam osim ako apsolutno ne moram. Ako ne pišem svaki dan, likovi u mojoj glavi počinju da blede, i gubim osećaj za priču i njen ritam”, kaže King.
Ukoliko vam ne polazi sa rukom da pišete konzistentno, uzbuđenje vezano za ideju moglo bi da nestane.
“Kada posao počinjete da shvatate kao posao, tada se javlja ‘poljubac smrti'”, smatra King.

19. Završite svoje prvo delo u roku od tri meseca

King voli da piše 10 strana na dan. U periodu od tri meseca, ovaj pisac napiše oko 180.000 reči, što je dovoljno za kompletno delo.
“Ako budete proveli više od jednog godišnjeg doba pišući knjigu, u jednom trenutku ćete najverovatnije osetiti otuđenost od svog dela”, smatra pisac.

20. Kada završite delo, udaljite se od njega na neko vreme

King smatra da je najbolje napraviti pauzu od šest nedelja, kako biste kasnije bistrog uma mogli ponovo da priđete delu i primetite sve rupe u razvoju likova ili priče.

21. Odreknite se svog dela

Prilikom revizije svojih romana, piscima često teško pada da brišu dosadne delove jer su na njih potrošili mnogo vremena.
“Čak i ako će to slomiti vaše malo egocentrično spisateljsko srce, ubijte vašu ‘dečicu'”, savetuje King.

22. Ostanite u braku, budite zdravi, i živite dobar život

Prema Kingu, ključ uspeha krije se u održavanju životne ravnoteže.
“Kombinacija zdravog tela i stabilne veze sa nezavisnom ženom koja ne trpi moja ili bilo čija s… zaslužni su za kontinuitet u mojoj karijeri”, kaže pisac.

Posle uspeha “To” vreme i za rimejk “Groblja kućnih ljubimaca”

Posle velikog uspeha rimejka filma “To”, koji je zaradio 653 miliona dolara, skoro 19 puta više od uloženih 35 miliona, Paramaunt kreće s produkcijom još jednog klasika Stivena Kinga. Radiće rimejk kultnog Kingovog horora “Pet Sematary” (“Groblje kućnih ljubimaca”) iz 1989, a upravo je objavljeno da će ga režirati Kevin Kolš i Denis Vidmajer. Duo je široj javnosti postao poznat nakon kampanje na Kikstarteru za njihov horor “Starry Eyes”, o mladoj glumici koju opsedne demonska sila i dovodi je do nervnog sloma. Rimejk će pratiti radnju Kingovog romana.

Originalni “Pet Sematary” iz 1989. režirala je Meri Lambert, koja je većinu karijere posvetila režiranju dokumentaraca o poznatim muzičarima poput Madone, a okušala se i kao rediteljka popularnih horor serija poput “Tales From The Crypt”. Najveći uspeh joj je ipak “Pet Sematary”, u kojem se mlada porodica useli u kuću tik do groblja kućnih ljubimaca. Neobjašnjiva sila oživljava pokopane ljubimce koji terorišu porodicu.

Lambertin original je bio vrlo uspešan sa zaradom 57 miliona dolara na uloženih 11. Petostruka zarada je bila dovoljan podsticaj producentima da snime nastavak tri godine kasnije, koji je ipak prilično propao na bioskopskim blagajnama.